Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 3. и члана 61. став 1. тачка ђ) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. јануара 2020. године,   д о н и о    је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 20. Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/14, 33/14 и 116/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Бојан Пеулић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности (у иницијативи погрешно наведено: „законитости“)  члана 20. Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/14, 33/14 и 116/16). У иницијативи се указује да је Уставни суд Републике Српске, у одлуци број У-60/06 („Службени гласник Републике Српске“ број 74/07), заузео став да је начелом уставности и законитости утврђена супрематија Устава у односу на закон и друге прописе, те закона у односу на подзаконске акте, тако да овај принцип представља један од битних елемената остваривања владавине права. Поред тога, давалац иницијативе истиче да је у истој одлуци овај суд утврдио да Устав Републике Српске не познаје хијерархијско рангирање законских норми. Како се оспореном нормом Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске даје приоритет у примјени овог закона у случају да је материја која је предмет његовог регулисања на другачији начин уређена другим законима и општим актима, у иницијативи се тражи да Суд, сходно свом раније заузетом ставу, утврди да оспорени члан 20. предметног закона није у сагласности са Уставом, те да обустави примјену ове одредбе до доношења коначне одлуке. На тражење Суда давалац иницијативе је прецизирао да оспорена законска одредба није у сагласности са чланом 108. Устава.  

         Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

Оспореном одредбом члана 20. Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/14, 33/14 и 116/16) прописано је да у случају да је материја која је предмет регулисања овог закона на другачији начин уређена законима и другим општим актима, примјењиваће се одредбе овог закона.  

            Приликом разматрања иницијативе Суд је имао у виду да је прије њеног подношења ступио на снагу Закон о платама запослених у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/18), те да је ступањем на снагу овог закона престао да важи Закон о платама запослених у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 31/14, 33/14 и 116/16). Иако је иницијатива поднесена унутар рока прописаног чланом 3. Закона о Уставном суду Републике Српске, Суд је, имајући у  року  овлашћења из ове законске одредбе, одлучио да не прихвати иницијативу.

С обзиром на то да је коначно одлучио у овој уставноправној ствари, Суд није посебно разматрао захтјев даваоца иницијативе за обуставу примјене оспорене законске одредбе.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-86/18

29. јануара 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.