Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тач а) и б) и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. новембра 2019. године,  д о н и о   ј е

О Д Л У К У

         Утврђује се да  члан 8. став 3. Правилника о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске број: О- 459/2017 од 29. маја 2017. године није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15).

         Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 10. Правилника о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске број: О- 459/2017 од 29. маја 2017. године у дијелу којим је прописано: "... објављивања на ПИО Wеб сервису."

 О б р а з л о ж е њ е

          Љубиша Кобас из Омарске, Приједор, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Правилника о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије број: О-459/2017 од 29. маја 2017. године. Из суштине садржаја иницијативе произлази да се оспорава, прије свега, уставност члана 10. наведеног правилника због тога што није објављен на начин прописан чланом 109. став 2. Устава Републике Српске, којим је утврђено да се прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују у одговарајућем службеном гласилу. Осим тога, давалац иницијативе оспорава законитост члана 8. став 3. Правилника и то са становишта члана 153. тачка е) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" број 134/11) и члана 336. Закона о облигационим односима (Службени лист СФРЈ бр. 29/78, 39/85, 57/89 и "Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39703 и 74/04). Наиме, давалац иницијативе сматра да  предметне законске одредбе не дају овлашћење доносиоцу акта да исплату погребних трошкова лицу које је сносило погребне трошкове за умрлог корисника пензије условљава потписивањем "изјаве о пребијању" којом прихвата да се из ових  трошкова намири дуг умрлог корисника пензије. Из наведених разлога предлаже да Суд утврди да оспорени правилник није у сагласности са Уставом и законом.

         Доносилац акта оспорио је, прије свега, наводе даваоца иницијативе који се тичу начина на који је оспорени правилник објављен. С тим у вези у одговору се  наводи да Фонд, сагласно одредби  члана 3. став 1. Статута Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 31/16), има статус организације која врши јавна овлашћења, у складу са одредбама Закона о систему јавних служби ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/07 и 109/12) тако да се, када је у питању објављивање прописа, примјењује члан 3. став 2. алинеја 4. Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске" бр. 67/95 и 110/08) према којем други органи и институције Босне и Херцеговине и Републике Српске објављују у "Службеном гласнику Републике Српске"  прописе и друге акте које у оквиру своје надлежности доносе, ако је законом прописано објављивање њиховог прописа.  Имајући у виду да Законом о пензијском и инвалидском осигурању није прописана обавеза објављивања Правилника о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије доносилац акта у одговору закључује  да није ни  имао обавезу да овај акт  објави  у службеном гласилу, због чега је исти објавио само на званичној интернет страници Фонда те га,  на тај начин, учинио доступним грађанима.  Оспоравајући наводе даваоца иницијативе које се односе на оспорени члан 8. став 3. Правилника доносилац акта наводи да "изјава о пребијању" није услов за исплату погребних трошкова, него основ по којем се исплата погребних трошкова умањује за износ дуга умрлог корисника права, односно да "изјава о пребијању" не условљава саму исплату. Наиме, у одговору се тврди да лице које је сносило погребне трошкове, а које је најчешће и насљедник умрлог,  потписује "изјава о пребијању" по принципу добровољности и на тај начин има могућност да намири дуг умрлог и избјегне  судски поступак који би увећао постојећи дуг за камате и трошкове поступка.

         Правилник о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије број О - 459/2017 од 29. маја 2017. године  донио је Управни одбор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, на основу члана 102. став 1. тачка в) и  члана 153. став 1. тачка е) Закона о пензијском и инвалидском осигурању Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) и члана 15. став 1. тачка 4. Статута Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 31/16). Овим правилником ближе се уређују: лица која могу користити средства за исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије, услови под којим се та средства могу користити, садржај обрасца захтјева, потребна документација која се прилаже уз захтјев, рок за подношење захтјева, начин информисања јавности и друга питања у вези са исплатом погребних трошкова. Правилником је, између осталог, прописано: у случају када умрли корисник пензије има утврђен дуг према Фонду, исплата погребних трошкова се умањује за износ дуга, а на основу потписане "изјаве о пребијању", лица које је сносило погребне трошкове иза умрлог (члан 8. став 3), да ће се ради информисања јавности овај правилник и важећа одлука Управног одбора Фонда о висини погребних трошкова за умрлог корисника пензије објавити на интернет страници Фонда (члан 9) и да правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на ПИО Wеб сервису (члан 10).

        Полазећи од садржине иницијативе Суд је, прије свега, утврдио да давалац иницијативе поставља питање уставности члана 10. Правилника о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије у дијелу којим је прописано:... објављивање на ПИО Wеб сервису" односно да давалац иницијативе сматра да наведеном одредбом прописани начин објављивања оспореног правилника није у сагласности са чланом 109. став 2. Устава. Имајући у виду наведено Суд је размотрио да ли су основани наводи даваоца иницијативе који се односе на начин на који је објављен оспорени правилник јер наведена чињеница представља претходно питање од које зависи да ли ће Суд  мериторно оцјењивати уставност и законитост  оспорене одредбе члана 8. став 3. Правилника.

         С тим у вези Суд је имао у виду одредбу члана 109. Устава, којом је утврђено да се прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују у одговарајућем службеном гласилу (став 2).

        Такође, Суд је имао  у виду за овај предмет релевантне одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15),  Закона о систему јавних служби ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/07, 109/12 и 44/16), Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" број 115/18), Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 67/05 и 110/08), као и Статута Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 31/16).

         Одредбама члана 97. Закона о пензијском и инвалидском осигурању је прописано  да је Фонд организација која врши јавна овлашћења ради остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања (став 1), те да се на организацију и рад Фонда примјењује закон којим се уређује систем јавних служби (став 2).

          Законом о систему јавних служби уређује  се систем јавних служби, обављање дјелатности јавне службе, оснивање, организација и рад јавне службе и друга питања од значаја за организацију и рад јавне службе (члан 1. став 1), те је, између осталог, прописано  да се ради остваривања општег интереса којим се обезбјеђује остваривање права и дужности правних и физичких лица и остваривање другог законом утврђеног интереса у области: образовања, науке, културе, ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, друштвене бриге о дјеци, социјалне заштите, социјалног осигурања, здравствене заштите животиња, здравствене заштите биљака и других друштвених дјелатности, оснивају установе (члан 3. став 1); да установа коју оснива  Република и /или јединица локалне самоуправе као једини оснивач је јавна установа (члан 13), те да установа има својство правног лица, које стиче уписом у регистар код надлежног суда (члан 14. став 1).

         Законом о републичкој управи оснивају се министарства, републичке управе и републичке управне организације (у даљем тексту: органи управе), уређује начин њиховог дјеловања, послови управе, унутрашња организација органа управе, уређење органа управе, унутрашњи надзор, сукоб надлежности, рјешавање о жалби, изузеће, однос органа управе са другим органима и организацијама, преношење и повјеравање послова управе, јавност рада и односи са грађанима, средства за рад органа управе, државни службеници и намјештеници, канцеларијско пословање и друга питања од значаја за оснивање, организацију и рад републичке управе (члан 1), те је, и то чланом 2, прописано да је републичка управа дио извршне власти Републике Српске која врши послове у оквиру права и дужности Републике Српске (став 1), да послове управе обављају министарства и други републички органи управе (став 2), а чланом 12. да послове управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (став 1).

          Законом о објављивању закона и других прописа Републике Српске уређује се начин објављивања закона, других прописа и опших аката Републике Српске  (у даљем тексту: прописи и други акти) у службеном гласилу Републике Српске (члан 1). Одредбом члана 3. став 1. овог закона је прописано да се у "Службеном гласнику Републике Српске" објављују прописи и други акти које у оквиру своје надлежности доносе: предсједник Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске, Вијеће народа Републике Српске, Влада Републике Српске, Уставни суд Републике Српске и високи представник за Босну и Херцеговину, а ставом 2. алинеја 4. истог члана да други органи и институције Босне и Херцеговине и Републике Српске објављују у "Службеном гласнику Републике Српске"  прописе и друге акте које у оквиру своје надлежности доносе, ако је законом прописано објављивање њиховог прописа. 

         Одредбом члана 3. став 1. Статута Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске је  прописано  да Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, уписан  у регистарски уложак бр. / МБС 3-92, Окружни привредни суд у Бијељини, наставља да ради као организација која врши јавна овлашћења ради остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања, са својством правног лица са правима, обавезама и одговорностима утврђеним Законом, другим прописима који уређују систем јавних служби и овим статутом.

         Полазећи од садржаја одредбе члана 109. Устава, према којој се прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују у одговарајућем службеном гласилу и имајући у виду наведене законске одредбе Суд је оцијенио да Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске  није био у обавези да оспорени правилник објави у "Службеном гласнику Републике Српске".

          Наиме, неспорно је да наведена уставна одредба  искључује  могућност да општи акт државних органа ступе на снагу прије него што су на одговарајући начин објављени. Међутим, по оцјени Суда, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске није орган републичке управе него организација која врши јавна овлашћења ради остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања. Оваква оцјена Суда у погледу статуса Фонда  произлази из  одредаба Закона о републичкој управи, којим је прописано да послове републичке управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације, као и одредаба Закона о пензијском и инвалидском осигурању и Статута Фонда којим је прописано да је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске организација која врши јавна овлашћења ради остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања.

         Полазећи од изложеног, а имајући при томе у виду одредбу члана 3. став 2. алинеја 4. Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске према којој други органи и институције Босне и Херцеговине и Републике Српске у " Службеном гласнику Републике Српске" објављују прописе и друге опште акте које у оквиру своје надлежности доносе, ако је законом прописано објављивање њихових прописа, као и да Законом о пензијском и инвалидском осигурању, за чије извршење је оспорени акт донесен, а нити било којим другим законом, није предвиђена обавеза објављивања оспореног правилника у "Службеном гласнику Републике Српске", Суд је оцијенио да начин на који је објављен оспорени акт (члан 10. Правилника), дакле на званичној интернет страници Фонда,  није у несагласности са  чланом 109. став 2. Устава.

         Оцјењујући  уставност и законитост члана 8. став 3. Правилника Суд је имао у виду да је Законом о пензијском и инвалидском осигурању, између осталог, прописано да Управни одбор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске усваја друга општа акта (члан 102. став 1. тачка в); да се средства за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања и рад Фонда обезбјеђују из: доприноса, буџета Републике, добити Пензијског резервног фонда Републике Српске у складу са законом (тачка в), издавања у закуп и продаје имовине Фонда, камата на новчана средства, услуга стручне службе Фонда, субвенција и донација и других извора у складу са законом (члан 152); да се средства из члана 152. овог закона могу користити за погребне трошкове за умрлог корисника пензије (члан 153. тачка е); да се накнада штете причињена Фонду, као и поврат новчаних примања из пензијског и инвалидског осигурања исплаћена без правног основа врши по прописима који уређују облигационе односе, ако овим законом није другачије прописано (чланом 160); да  је лице коме је на терет Фонда извршена исплата, на коју није имао право по овом закону, обавезно да врати Фонду примљени износ ако је: на основу неистинитих или нетачних података које је знало или морало знати да су неистинити, односно нетачни, или на други противправан начин остварило право у већем обиму него што му по овом закону припада, користило право због тога што није пријавило промјене које утичу на коришћење, губитак или обим права, а знало је или морало знати за те промјене и примало новчани износ већи од износа који му припада по овом закону (члан 161); да у случају из члана 161. овог закона Фонд доноси рјешење о утврђивању преплаћеног износа новчаног примања, у коме наводи висину преплаћеног износа, рокове и начин за враћање (члан 162), да рокови застарјелости потраживања накнаде штете у случајевима из овог закона почињу тећи од дана када је у управном поступку постало коначно рјешење којим је признато право из пензијског и инвалидског осигурања, односно којим је утврђена претплата новчаног примања (члан 168).

         Уз то, Суд је имао у виду и Закон о насљеђивању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 1/09, 55/09 и 91/16) којим је, између осталог, и то чланом 163, прописано да насљедник одговара за дугове оставиочеве до висине вриједности наслијеђене имовине (став 1), да насљедник који се одрекао насљеђа не одговара за дугове оставиочеве (став 2), да кад има више насљедника, они одговарају солидарно за дугове оставиочеве и то свако до висине вриједности свог насљедног дијела, без обзира на то да ли је извршена диоба насљедства (став 3), да се међу насљедницима дугови дијеле сразмјерно њиховим насљедним дијеловима, ако тестаментом није другачије одређено (став 4).

        Полазећи од наведених одредби Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Суд је  оцијенио да је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске односно његов Управни одбор био овлашћен да оспореним правилником пропише начин остваривања права на накнаду погребних трошкова за умрлог корисника пензије. Међутим, доносилац акта није, по оцјени Суда, имао основа у закону да оспореним чланом 8. став 3. Правилника пропише да се исплата погребних трошкова за умрлог корисника пензије  умањује за износ утврђеног дуга који умрли корисник пензије има према Фонду, а на основу потписане "изјаве о пребијању" лица које је сносило погребне трошкове иза умрлог, дакле да исплату погребних трошкова лицу које је сносило погребне трошкове у суштини условљава  потписивањем  "изјаве о пребијању", посебно када се има у виду да су питања насљеђа, а у оквиру тога и питања одговорности насљедника за дугове умрлог регулисана Законом о насљеђивању.  На основу наведених разлога Суд  је оцијенио да је доносилац акта оспореним прописивањем из члана 8. став 3. Правилника изашао из оквира својих законских овлашћења.

         С обзиром на то да оспорена одредба члана 8. став 3. Правилника није, по оцјени Суда, у сагласности са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, а да према одредби члана 108. став 2. Устава прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да наведена одредба Правилника  није у сагласности ни са Уставом.

        Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

        На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

         Ову одлуку  Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман  и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.