Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, члана 57. тачка а) и члана  61. став 1. тачка б) и г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 26. јунa 2019. године,  д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 96. Одлуке о комуналном реду број: 07-013-78/18 („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 6/18 и 40/18).

Обуставља се поступак за оцјењивање уставности и законитости члана 57. став 2. Одлуке о комуналном реду број: 07-013-78/18 („Службени гласник Града Бања Лука“ број 6/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Партија Слобода из Бањалуке дала је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 57. став 2. и члана 96. Одлуке о комуналном реду број: 07-013-78/18 („Службени гласник Града Бања Лука“ број 6/18). Давалац иницијативе наводи да прописивање из одредбе члана 57. став 2. Одлуке, према коме цијену услуге утврђује давалац услуге, a на коју сагласност даје градоначелник, није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима који је одређивање цијене услуге и давање сагласности на исту, повјерио у надлежност скупштини јединице локалне самоуправе. Такође, истиче се да предметна одредба оспорене одлуке није у сагласности ни са чланом 39. став 2. алинеја 11. Закона о локалној самоуправи, те Уставом Републике Српске (у даљем тексту: Устав) и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).  Поред наведеног, давалац иницијативе сматра да члан 96. Одлуке, с обзиром на то да се држање паса и мачака у објектима колективног становања условљава сагласношћу заједнице етажних власника или сагласношћу већине етажних власника, није у складу са Уставом, Конвенцијом и Законом о стварним правима који јемче заштиту права својине. Наиме, давалац иницијативе сматра да овакво условљавање није у складу са неприкосновеношћу права својине, у конкретном случају, на стану, које подразумијева да власник стана, како се наводи, у њему држи шта хоће, уколико то не омета или не угражава остале станаре зграде у њиховим правима.

Скупштине Града Бања Лука није доставила одговор на наводе из иницијативе.

Одлуку о комуналном реду број: 07-013-78/18 („Службени гласник Града Бања Лука“ број 6/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука на основу члана 6. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11 и 100/17), члана 39. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) и члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17).

Оспореном одредбом члана 57. став 2. Одлуке прописано је да цијену услуге утврђује давалац услуге, на коју сагласност даје градоначелник.

Оспореним чланом 96. Одлуке је прописано да се у објектима или зградама колективног становања могу држати пси и мачке уз сагласност заједнице етажних власника или сагласност већине етажних власника.

Уставом Републике Српске је утврђено: да Република, између осталог, уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине (тачка 6. члана 68. Устава који је замијењен је Амандманом XXXII), да општина преко својих органа у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, те преко својих органа у складу са законом извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и других аката општине (члан 102. став 1. тач. 2) и 6).

Суд је узео у обзир да је Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) уредио комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања овог интереса, као и организацију обављања комуналних дјелатности те начин њиховог финансирања (члан 1), да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, а својом одлуком детаљније прописује, између осталог, услове и начин обављања комуналних дјелатности, те јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6. став 1 тач. а) и е); да цијену комуналне услуге утврђује давалац комуналне услуге, а сагласност на цијену даје надлежни орган јединице локалне самоуправе (члан 20. став 3).

Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19) прописано је да је Скупштина представнички орган, орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, који је, у смислу овог закона, између осталог, надлежан да доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење, као и да даје сагласност на цијену комуналне услуге (члан 39. ст. 1. и 2. тач. 2) и 11).

Поред овога, Суд је имао у виду да су Законом о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и 60/11) уређени стицање, коришћење, располагање, заштита и престанак права својине, других стварних права и државине (члан 1. став 1), док Конвенција јемчи да свако физичко и правно лице има право на неометано уживање своје имовине, да нико не може бити лишен имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права те да је право државе да примјењује законе које сматра потребним ради регулисања коришћења имовине у складу са општим интересима (члан 1. Протокола  број 1).

Узимајући у обзир изложено Суд је утврдио да је, сагласно наведеним уставним и законским одредбама, Скупштина Града Бања Лука била овлашћена да оспореном одлуком уреди комунални ред и одржавање комуналног реда на подручју града Бањалука.

Иако давалац иницијативе није навео које су одредбе повријеђене чланом 96. Одлуке, из иницијативе произлази да су оспорене одредбе супротне одредбама Устава и Закона о стварним правима које се односе на право својине, као и гаранцијама из члана 1. Протокола број 1. уз Конвенцију. С тим у вези, у погледу оцјене уставности и законитости члана 96. Одлуке, Суд је утврдио да се предмет регулисања ове одредбе не може довести у везу са својинскоправним гаранцијма из Устава и Конвенције, као ни са предметом регулисања Закона о стварним правима, а како то чини давалац иницијативе. Наведена одредба Одлуке не нормира права титулара својине над станом у објекту колективног становања, већ прописује услове под којима станар, не нужно и власник стана, може, несметано, у оваквом објекту држати псе и мачке. С тим у вези, уколико власник животиње пропусти да поступи у складу са одредбом члана 96. Одлуке, то се неће одразити на својинска права власника стана, укључујући и право да га користи у складу са његовом намјеном. У овом смислу, Суд је оцијенио да нису основани наводи даваоца иницијативе којима у контекст својинскоправних овлашћења власника стана ставља услове које мора испунити станар да би, у стамбеној јединици у објекту колективног становања, држао поменуте кућне љубимце.

Када је ријеч о оцјени уставности и законитости члана 57. став 2. Одлуке о  комуналном реду („Службени гласник Града Бања Лука“ број 6/18), Суд је утврдио да је Скупштина Града Бања Лука донијела Одлуку о измјени Одлуке о комуналном реду број: 07-013-488/18, која је ступила на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Града Бања Лука“ број: 40/18 од 26. октобра 2018. године. Тачком I Одлукe о измјени Одлуке о комуналном реду измијењена је оспорена одредба члана 57. став 2. основног текста Одлуке, тако што је прописано да скупштина јединице локалне самоуправе даје сагласност на цијену комуналне услуге коју утврђује давалац услуге. Имајући у виду да је у току трајања овог поступка оспорена одредба члана 57. став 2. Одлуке измијењена, односно усаглашена са законом, Суд је, на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), обуставио поступак за оцјену њене уставности и законитости, цијенећи да није потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости.

            С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено, те да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-62/18

26. јуна 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.