Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. априла 2019. године,      д о н и о   ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 12. став 7. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 104/16), те члана 5. став 7, члана 6. став 4, члана 7. став 5, члана 8. став 4. и члана 9. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 51/17), у вријеме њиховог важења.

О б р а з л о ж е њ е

Удружење за борбу против корупције „Transparency International“ у Босни и Херцеговини дало је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка  за оцјењивање уставности и законитости члана 12. став 7. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 104/16), те члана 5. став 7, члана 6. став 4, члана 7. став 5, члана 8. став 4. и члана 9. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 51/17). Давалац иницијативе сматра да је оспорено прописивање из члана 5. став 7, члана 6. став 4, члана 7. став 5, члана 8. став 4. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 51/17) у супротности са чл. 41. став 1. и 42. став 2. Закона о ветеринарству Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 42/08 и 6/12) и чланом 51. Правила за израду закона и других прописа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 24/14), јер одређује рок у коме су власници животиња убијених приликом реализације мјера за сузбијање заразних болести обавезни да Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде поднесу захтјев за накнаду штете, док наведени закон не садржи овакво временско ограничење. Такође, истиче се да ни оспорени члан 9. овог правилника није сагласан наведеним одредбама Закона о ветеринарству у Републици Српској, као и да супротно члану 110. Устава и принципима правне сигуности и владавине права, те члановима 4, 29. став 2. и члану 39. Правила за израду закона и других прописа Републике Српске, прописује ретроактивну примјену овог општег акта, чиме се на власнике животиња примјењује пропис с чијим одредбама они нису били упознати у моменту подношења захтјева за накнаду. Такође  наводи се да прописивањем као у члану 9. Правилника доносилац оспореног акта противно закону скраћује рок за подношење захтјева за исплату средстава по основу накнаде штете. Исто тако, давалац иницијативе сматра да је одредба члана 12. став 7. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 104/16), у вријеме важења, била непроводива, јер прописује крајњи рок за подношење захтјева за исплату накнаде штете, који се подудара са даном ступања на снагу овог правилника, због чега наведена одредба није била у сагласности са Уставом, законом, те Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске. Давалац иницијативе предлаже да Суд наведене оспорене одредбе наведених правилника утврди неуставним и незаконитим.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је Суду доставило одговор у коме се наводи да нису основани наводи о непроводивости одредбе члана 12. став 7. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 104/16), посебно имајући у виду да је оспореном одредбом члана 9. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 51/17) омогућено свим лицима који захтјеве за накнаду нису поднијели до 15. децембра 2016. године, то учине до 15. марта 2017. године, на који начин је рок за подношење захтјева за накнаду штете продужен, а не скраћен. Истиче се да су оспореним одредбама Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 51/17) разрађене одредбе члана 41. став 2. и члана 42. став 2. Закона о ветеринарству у Републици Српској, чиме је утврђен начин и поступак за остваривање права на накнаду штете. У одговору се наводи да је одређивање крајњег рока за подношење захтјева за накнаду штете неопходно како би они могли бити ријешени у току буџетске године, а како би се обавеза исплате ускладила са Буџетом и Законом о извршењу буџета. На овај начин омогућено је да се исплата штета насталих у једној години врши у току те буџетске године.  Предлаже се да Суд не прихвати иницијативу.

Рјешавајући у предмету Суд је утврдио да је Правилник о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 104/16) донио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу члана 43. став 5. Закона о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 42/08 и 6/12) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16). Оспореним чланом 12. став 7. прописано је да се захтјев за исплату средстава из става 1. овог члана подноси најкасније до 15. децембра текуће године.

Суд је утврдио да је овај  правилник  престао да важи 29. априла 2017. године на основу члана 10. Правилника о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број  39/17).

Правилник о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 57/17) донио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу члана 43. став 5. Закона о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 42/08 и 6/12) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16 и 57/16). Оспореним одредбама Правилника је одређено: да се захтјев за исплату средстава из става 1. овог члана подноси најкасније до 15. децембра за текућу годину (члан 5. став 7), да се захтјев за исплату средстава из става 1. овог члана подноси најкасније до 15. децембра за текућу годину (чланом 6. став 4), да се захтјев за исплату средстава из става 1. овог члана подноси најкасније до 15. децембра текуће године (члан 7. став 5), да се захтјев за исплату средстава из става 1. овог члана подноси најкасније до 15. децембра текуће године (члан 8. став 4) и да ће се захтјеви за исплату средстава из члана 4. тач. 1) и 2) овог правилника за животиње угинуле и еутанaзиране у 2016. години због болести плавог језика, примљени до 15. марта 2017. године, обрадити и разматрати у складу са одредбама овог правилника (члан 9).

Суд је утврдио да је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде  донио важећи Правилник о условима за остваривање права на накнаду штете („Службени гласник Републике Српске“ број 14/18), који је ступио на снагу 1. марта 2018. године, а којим се уређује иста материја као и у оспореном  Правилнику о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 57/17), те да је на основу члана 7. важећег првилника престао да важи Правилник о начину и критеријумима расподјеле средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 39/17 и 51/17).

         Иако од престанка важења наведених правилника до дана подношења иницијативе није протекло више од годину дана, те Уставни суд Републике Српске, сагласно члану 3. Закона о Уставном суду Републике Српске, има могућност да оцјењује њихову уставност и законитост, Суд је утврдио да је Закон о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 42/08 и 6/12) престао да важи на основу члана 125. Закона о ветеринарству у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 75/17), који је ступио на снагу 18. августа 2017. године, чиме је престао  да важи правни основ на темељу којега су донесени оспорени правилници.

Имајући у виду наведено, Суд на основу  члана  37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности и законитости оспорених одредаба правилника, утврдивши да не  постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање.

На основу изложеног  одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.