Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка  г)  и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. фебруара 2019. године,     д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

        Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 247. став 2. и члана 301б Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Милутин Пејић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 247. став 2. и члана 301б Закона о парничном поступку  ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 49/09 и 61/13). Из навода иницијативе којима се образлаже оспоравање одредбе члана 247. став 2. Закона неспорно произлази да је у иницијативи омашком као једна од оспорених одредаба Закона погрешно означена одредба члана 274. став 2, умјесто члана 247. став 2. Закона.  Према мишљењу даваоца иницијативе оспорене одредбе наведеног закона нису у сагласности са члановима 10. и  16. став 1. те чланом 48. став 1. и чланом 49. став 2.  Устава Републике Српске. Уз то, по мишљењу  даваоца иницијативе оспорене законске одредбе нису усаглашене са одредбом члана 292. истог закона.

          Иницијативом Зорана Булатовића из Бање Луке тражена је оцјена уставности члана 301б Закона о парничном поступку и то у односу на члан 16. став 2. Устава. С тим у вези овај давалац иницијативе цитира одредбе члана 247. став 2. и  члана 300. став 1. овог закона, као и наведену уставну одредбу, те закључује да из наведеног произлази да се не може ограничити право странке да у властитој парници  лично изјави жалбу или лично поднесе друго правно средство (ревизију) против одлуке којом се рјешава о неком његовом праву или на закону заснованом интересу.

           Рјешењем број У-17/18 од 30. јануара 2019. године Суд је одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативу број У-99/18 првоприспјелој иницијативи У-17/18.

          У одговору Народне скупштине Републике Српске оспорени су наводи даваоца иницијативе као неосновани те је, између осталог, наведено да Уставни суд на основу члана 115. Устава није надлежан да оцјењује међусобну усаглашеност одредаба истог закона, као и да је у иницијативи  присутно погрешно тумачење Устава и оспорених законски одредби, али  и незадовољство оспореним законским рјешењима.

         Оспореним чланом 247. став 2. Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13) прописано је да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника из члана 301б овог закона, ако је изјављена од лица које није овлашћено за подношење ревизије или лица које је одустало од ревизије или ако лице које је изјавило ревизију нема правни интерес за подношење ревизије, или ако је ревизија изјављена против пресуде против које се по закону не може изјавити. Према оспореном члану 301б овог закона у поступку по ревизији странку мора, као пуномоћник, заступати адвокат, осим ако је сама странка адвокат (став 1), с тим да изузетно од става 1. овог члана, странка може сама изјавити ревизију ако има положен правосудни испит, односно за странку ревизију може изјавити пуномоћник који је, према одредбама овог или другог закона, овлашћен да заступа странку, а који има положен правосудни испит.

         Рјешењем број У-37/15 од 30. новембра 2016. године („Службени гласник Републике Српске“ број 107/16) Уставни суд Републике Српске није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности, поред осталих,  одредби члана  247. став 2. и члана 301б Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), јер је утврдио да се оспореним прописивањем не нарушава уставни принцип из члана 10. Устава Републике Српске,  као ни одредбе члана 16. став 1. Устава.

         Имајући у виду наведено Суд, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 247. став 2. и члана 301б Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), јер је већ одлучивао о истој ствари.

         Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује међусобну сагласност оспорених одредби члана 247. став 2. и члана 301б Закона о парничном поступку са одредбама члана 292. истог закона.

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-17/18

27. фебруара 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.