Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 11. јула 2018. године,  д о н и о   ј е

О Д Л У К У

Утврђује се да Одлука о комуналном реду Општине Котор Варош број: 01-022-51/10 („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 2/10) и Правилник о начину и условима одвоза и одлагања отпада број: 02-014-264/10 („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 3/10) нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17).

О б р а з л о ж е њ е

Душко Гламочак и Ранко Понорац, обојица из Шипрага, Котор Варош, дали су Уставном суду Републике Српске посебне иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о комуналном реду Општине Котор Варош број: 01-022-51/10 од 15. априла 2010. године („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 2/10) и Правилника о начину и условима одвоза и одлагања отпада број: 02-014-264/10 од 4. јуна 2010. године („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 3/10). У иницијативама, које су идентичног садржаја, истиче се да су оспорени акти у супротности са Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11) којим је утврђена обавеза јединице локалне самоуправе да усклади прописе о вршењу комуналних дјелатности са одредбама овог закона у року од 6 мјесеци од његовог ступања на снагу.

Суд је на сједници одржаној 20. децембра 2017. године, сагласно члану 9. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), одлучио да о иницијативама води јединствен поступак, припајајући иницијативу број У-92/17 првоприспјелој иницијативи број У-86/17.

         У одговору који је Суду доставила Скупштина Општине Котор Варош наводи се да је овај орган, на основу важећег Закона о комуналним дјелатностима, донио Одлуку о измјенама и допунама Одлуке о комуналном реду на подручју Општине Котор Варош („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 7/16), као и да је у току поступак доношења нове Одлуке о комуналном реду, чије ће усвајање створити услове за доношење новог Правилника о начину и условима одвоза и одлагања отпада. Скупштина Општине Котор Варош је, поднеском од 28. маја 2018. године, обавијестила овај суд да су оспорени акти још увијек на снази.

            Одлуку о комуналном реду број: 01-022-51/10 („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 2/10) донијела је, на сједници одржаној 15. априла 2010. године, Скупштина Општине Котор Варош на основу члана 3. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95), члана 30. став 1. алинеја 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05) и члана 29. став 2. Статута Општине Котор Варош („Службени гласник Општине Котор Варош“ бр. 11/05 и 11/07). Оспореном одлуком уређује се комунални ред и одржавање комуналног реда на подручју општине Котор Варош, прописују се услови заузимања и начин одржавања чистоће јавних површина, изградња, одржавање и заштита зелених површина, одвожење и депоновање отпада, одводња оборинских и фекалних вода, одржавање јавне расвјете у насељу којом се освјетљавају саобраћајне и друге јавне површине, одржавање јавних објеката и уређаја.

            Правилник о начину и условима одвоза и одлагања отпада број: 02-014-264/10 („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 3/10) донио је, 4. јуна 2010. године, начелник општине Котор Варош на основу члана 43. Статута Општине Котор Варош („Службени гласник Општине Котор Варош“ бр. 11/05 и 11/07) и члана 53. Одлуке о комуналном реду („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 2/10). Оспореним правилником одређено је подручје на коме се врши редован одвоз комуналног отпада, вријеме и интензитет одвоза отпада, начин одлагања отпада и начин плаћања одвоза отпада.

Уставом Републике Српске је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права (члан 5. став 1. алинеа 4), да општина преко својих органа у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, те преко својих органа у складу са законом извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и других аката општине (члан 102. став 1. став 1. тач. 2. и 6), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Суд је узео у обзир да је Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) уредио комуналне дјелатности од посебног јавног интереса, начин обезбјеђивања овог интереса, као и организацију обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1), те да је овим законом прописано: да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, а да својом одлуком детаљније прописује: услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге,  могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционирања и јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга, као и да ову одлуку доноси скупштина јединице локалне самоуправе (члан 6); да је јединица локалне самоуправе дужна да усклади прописе о вршењу комуналних дјелатности са одредбама овог закона и донесе прописане одлуке у  року од  шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона (члан 41); да ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95, 18/95 и 51/02).

Суд је констатовао да је Закон о комуналним дјелатностима који је објављен у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 124/11 од 14. децембра 2011. године ступио на снагу осмог дана од дана објављивања.

Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) прописано је да је Скупштина представнички орган, орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, који је, у смислу овог закона, између осталог, надлежан да доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. ст. 1. и 2. тачка 2).

Суд је на основу наведених уставних и законских одредаба утврдио да је јединица локалне самоуправе овлашћена да обезбјеђује обављање комуналних дјелатности као и да, у том смислу, а у складу са чланом 6. Закона о комуналним дјелатностима, детаљније уређује у овој области. Исто тако, Суд је утврдио да је ступањем на снагу новог Закона о комуналним дјелатностима престао да важи правни основ доношења оспорене одлуке, као и да овај закон обавезује јединице локалне самоуправе да ускладе своје опште акте са важећим законским рјешењима у овој области, те да донесу прописане одлуке у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона. Имајући у виду да из важећег Закона о комуналним дјелатностима несумњиво проистиче обавеза локалних заједница да донесу нове подзаконске акте у циљу његовог провођења, као и да овај закон не познаје могућност доношења измјена и допуна подзаконског акта који је донесен ради извршавања закона који је у међувремену престао да важи, Суд је утврдио да  је Одлука о комуналном реду Општине Котор Варош („Службени гласник Општине Котор Варош“ број 2/10) у супротности са важећим Законом о комуналним дјелатностима.

Такође из наведених разлога, а с обзиром на одредбе члана 41. Закона о комуналним дјелатностима, Суд је оцијенио да ни оспорени правилник није у складу са важећим Законом о комуналним дјелатностима.

Према становишту Суда, пропуст усклађивања оспорених аката са важећим Законом о комуналним дјелатностима условљава њихову неуставност у смислу члана 108. став 2. Устава.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.