Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а)  и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. маја 2018. године,  д о н и о   је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

          Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за  оцјењивање уставности и законитости пресуде Основног суда у Бањалуци број: 71 0 П148753 12 П од 9. фебруара 2015. године и пресуде Окружног суда у Бањалуци број: 71 0 П 148753 15 Гж од 25. новембра 2016. године.     

О б р а з л о ж е њ е

         Драгана Хаџидедић-Кујунџић, Ренато Кујунџић, Љиљана Кујунџић и Тони Хаџидедић-Кујунџић, сви из Бањалуке, дали су Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу  за оцјењивање уставности и законитости пресуде Основног суда у Бањалуци број: 71 0 П148753 12 П (иницијативом погрешно означен као број: 71 0 П 148 753) од 9. фебруара 2015. године и пресуде Окружног суда у Бањалуци број: 71 0 П 148753 15 Гж од 25. новембра 2016. године. Даваоци иницијативе сматрају да су оспорени акти несагласни са одредбама Устава Републике Српске и Европске конвенције о људским правима и основним слободама. Из навода иницијативе произлази да се разлози оспоравања пресуде Окружног суда у Бањалуци тичу неуважавања навода жалбе на првостепну пресуду број: 71 0 П148753 12 П, од стране Окружног суда, као и неузимања у обзир одређених доказних средстава у поступку пред овим судом. Разлози оспоравања пресуде Основног суда у Бањалуци број: 71 0 П148753 12 П у иницијативи нису посебно изложени.

Оспореном пресудом Основног суда у Бањалуци број: 71 0 П148753 12 П од 9. фебруара 2015. године, у цијелости је одбијен, као неоснован, захтјев тужиоца (у конкретном случају даваоци иницијативе) да им тужени Република Српска, ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука и РЈ „Електродистибуција“ Бања Лука, на име накнаде штете по основу претрпљеног душевног бола, повреде угледа и части, слободе и права личности, као и због физичких болова и страха, солидарно исплате износ од 1 600 000 КМ. Истовремено су тужиоци, под пријетњом извршења, обавезани да Републици Српској заједнички надокнаде трошкове поступка у износу од 900 КМ, док је у остатку захтјев за накнаду трошкова одбијен као неоснован. 

Оспореном пресудом Окружног суда у Бањалуци број: 71 0 П 148753 15 Гж од 25. новембра 2016. године одбијена је жалба тужилаца и потврђена пресуда Основног суда у Бањалуци број: 71 0 П148753 12 П у дијелу којим је одбијен тужбени захтјев и захтјев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка и у дијелу којим су тужиоци обавезани да Републици Српској заједнички надокнаде трошкове поступка у износу од 900 КМ.

         Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

         Имајући у виду садржину и правну природу оспорених аката, Суд је утврдио да оспорене пресуде немају карактер општег акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о појединачним актима који се односе на индивидуално одређене субјекте и на конкретне правне ситуације, Суд, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), због ненадлежности, није прихватио дату иницијативу.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и  судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.