На основу Амандмана LXXXII тачка б) став 5. и 6. на Устав Републике Српске, члана 115. Устава Републике Српске и члана 61. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске, на сједници одржаној 3. априла 2017. године,  д о н и ј е л о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

          Није прихватљив захтјев Клуба делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске за утврђивање повреде виталног националног интереса бошњачког народа у Закључку о усвајању Информације о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе број: 02/1-021-201/17, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 27. фебруара 2017. године.

                                                           О б р а з л о ж е  њ  е

           Предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске доставила је 27. марта 2017. године  Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса акт број: 03.1/I-126/17, којим се, сагласно захтјеву Клуба делегата бошњачког народа, тражи  утврђивање повреде виталног националног  интереса бошњачког народа у Закључку о усвајању Информације о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе број: 02/1-021-201/17, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 27. фебруара 2017. године. Уз наведени акт достављени су предметни закључак, Информација о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе, Одлука о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа број: 03.2-5-10/17 од 7. марта 2017. године, те Образложење ове одлуке број: 03.2-5-10/17-1 од 8. марта 2017. године. У акту предсједавајуће Вијећа народа наводи се да је Народна скупштина Републике Српске на Двадесет другој посебној сједници, одржаној 27. фебруара 2017. године, изгласала поменути закључак, те је исти, сагласно Амандману LXXXII на Устав Републике Српске, доставила на разматрање Вијећу народа Републике Српске. Клуб делегата бошњачког народа је својим актом број: 03.2-5-10/17 од 7. марта 2017. године одлучио да покрене процедуру заштите виталног националног интереса бошњачког народа сматрајући да је, између осталог, Закључком о усвајању Информације о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе број: 02/1-021-201/17 повријеђен витални национални интерес бошњачког народа. С обзиром на то да Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност свих клубова поводом предметне одлуке, као ни Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине, питање је прослијеђено Уставном суду Републике Српске ‒ Вијећу за заштиту виталног интереса да донесе одлуку да ли је овим актом повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.

     Поред наведеног, у прилогу акта број 03.1/I-126/17 од 27. марта 2017. године предсједавајућа Вијећа народа доставила је Суду и извод из стенограма са Двадесет друге посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске одржане 27. фебруара 2017. године, извод из стенограма са Петнаесте сједнице Вијећа народа Републике Српске, одржане 14. марта 2017. године (дио који се, између осталог, односи на разматрање одлуке о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа у погледу поменутог закључка), и извод из стенограма са Тринаесте сједнице Заједничке комисије Вијећа народа и Народне скупштине Републике Српске, одржане 24. марта 2017. године (у дијелу који се односи на усаглашавање ставова поводом оспореног закључка).

         На основу поменутих аката предсједавајуће Вијећа народа Републике Српске као и приложене документације, Вијеће за заштиту виталног интереса је утврдило да је Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске, 7. марта 2017. године, једноглано, гласовима свих седам присутних делегата, донио Одлуку о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа у вези са Закључком о усвајању Информације о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе, број: 02/1-021-201/17, који је Народна скупштина Републике Српске изгласала на сједници одржаној 27. фебруара 2017. године. Поред тога, Вијеће овог суда утврдило је да се на Петнаестој сједници Вијећа народа, одржаној 14. марта 2017. године о Одлуци Клуба делегата бошњачког народа од 7. марта 2017. године, гласало по процедури за заштиту виталног интереса, али да није постигнута сагласност свих клубова у Вијећу народа, као и да Заједничка комисија Вијећа народа и Народне скупштине на Тринаестој сједници, одржаној 24. марта 2017. године, није постигла сагласност поводом овог питања.

          Закључак о усвајању Информације о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе, број: 02/1-021-201/17 донијела је Народна скупштина Републике Српске  с позивом на члан 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске те чланове 182,  187. ст. 1. и 2. и члан 254. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11). Овим закључком Народна скупштина Републике Српске усваја Информацију о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе (тачка 1).  Наведено је и да овај закључак ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ (тачка 2).

           Вијеће за заштиту виталног интереса овог суда је, прије свега, размотрило правну природу предметног акта Народне скупштине Републике Српске, будући да ова чињеница, по оцјени Вијећа, представља претходно питање од којег зависи постојање процесних претпоставки за заснивање надлежности Уставног суда, па тиме и Вијећа за заштиту виталног интереса.

         Чланом 187.  став 1. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 31/11) прописано је да се закључком утврђује политика извршавања закона, других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина, дају смјернице за спровођење те политике и утврђују обавезе Владе, министарства и посебних организација у спровођењу те политике, припремању закона и других аката.

        Вијеће је оцијенило да из садржине оспореног закључка, као и питања које третира, произлази да се овим актом усваја одређена информација која се тиче Захтјева за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе.  С обзиром на то да предметни закључак не садржи правну норму општег карактера, нити на општи начин уређује односе, Вијеће је утврдило да исти нема карактеристике правног акта, већ по својој природи представља радни акт Народне скупштине у вези са разматрањем Информације о Захтјеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе.  

          Узимајући у обзир изложено, а  имајући у виду одредбе члана 115. Устава Републике Српске, који је допуњен тачком 1. Амандмана LXXXVIII на Устав, према којим Уставни суд, поред осталог, одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом (став 1. тач. 1. и 2), те о сагласности закона, других прописа и општих аката Народне скупштине са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа (став 2. тачка 1), Вијеће је утврдило да није у оквиру његове надлежности да оцјењује сагласност оспореног закључка са одредбама Устава о заштити виталних интереса конститутивних народа, односно да нису испуњене процесне претпоставке за оцјену основаности захтјева Клуба делегата бошњачког народа за утврђивање повреде виталног националног интереса овог народа у оспореном закључку.   

         На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

        Ово рјешење донијело је Вијеће за заштиту виталног интереса у саставу: предсједавајући Вијећа Војин Бојанић, предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић и Ирена Мојовић.