Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и  члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 26. априла 2023. године, д о н и о  ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

       

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 63. став 2. тач. а) и б), члана 63. став 5. и члана 64. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) и за оцјењивање уставности и законитости Уредбе о висини путарине („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/19 и 81/22) и Правилника о наплати путарине („Службени гласник Републике Српске“ број 88/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Вукашин Војиновић из Лакташа, кога заступа Адвокатска фирма „Сајић“ из Бањалуке, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за оцјењивање уставности чланова 62, 63, 64, 65. и 66. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) и уставности и законитости Правилника о наплати путарине („Службени гласник Републике Српске“ број 88/19) и Уредбе о висини путарине („Службени гласник Републике Српске“ број 89/19). Из навода иницијативе произлази да давалац иницијативе суштински оспорава члан 63. став 2, тач. а. и б, члан 63. став 5 и члан 64. наведеног закона. У иницијативи се наводи да је чланом 63. став 1. оспореног закона прописано да се за употребу и коришћење јавних путева издвајају путарине у складу са прописима о акцизама, те да стога прописивање накнада за употребу и коришћење јавних путева из члана 63. став 2. оспореног закона, није у складу са уставним начелом гарантовања и заштите људских права и слобода у складу са међународним стандардима, социјалне правде и владавине права из члана 5. ал. 1, 3. и 4. Устава Републике Српске, јер по мишљењу даваоца иницијативе, овакво прописивање представља двоструку наплату исте обавезе кроз два различита правна механизма. С тим у вези у иницијативи се наводи да се накнада за коришћење, одржавање и изградњу ауто-путева и других путева у Босни и Херцеговини наплаћује од физичких и правних лица по најмање два основа, по основу Закона о јавним путевима и оспорених подзаконских аката, с једне стране, и по основу Закона о акцизама у БиХ („Службени гласник БиХ“ бр. 49/09, 49/14, 60/14 и 91/17), с друге стране, чиме Република Српска остварује двоструки приход по истом основу. Даље се наводи да је према Закону о јавним путевима правни основ за уређење путарине садржан у члану 63. став 1. тог закона, те да су акцизе, као посебан облик пореза уређене Законом о акцизама БиХ („Службени гласник БиХ“ бр. 49/09, 49/14, 60/14 и 91/17). Због наведеног давалац иницијативе сматра да су оспорени Правилник о наплати путарине и Уредба о висини путарине у супротности са чланом 63. став 1. Закона о јавним путевима, као и да доносиоци ових општих аката нису били овлашћени за доношење истих.

Народна скупштина Републике Српске није Суду доставила одговор на иницијативу.

У одговору који је Суду доставила Влада Републике Српске у форми мишљења се наводи да су наводи иницијативе паушални и неосновани. Истиче се да је Влада Републике Српске као доносилац оспорене уредбе поступила у складу са својим законским овлашћењима из члана 64. став 5. Закона о јавним путевима. Даље се наводи да се оспореном уредбом утврђује висина путарине која се наплаћује за коришћење ауто-путева и један је од извора прихода ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о, те се не односи на путарину као врсту индиректног пореза. С тим у вези у одговору се наводи да је правни основ за наплату путарине, као индиректног пореза, садржан и дефинисан у Закону о акцизама у БиХ и није материја која је уређена Законом о јавним путевима. Такође се наводи да средства прикупљена по основу акциза нису директан приход ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о, већ се она уплаћују на Јединствен рачун Управе за индиректно опорезивање БиХ. Расподјела ових средстава се врши у складу са Законом о уплатама на јединствени рачун о расподјели прихода („Службени гласник БиХ“ бр. 55/04 и 34/07), а средства прикупљена по овом основу постају приход буџета Републике Српске и распоређују се у складу са Законом о извршењу буџета. С друге стране, средства прикупљена по основу накнаде за коришћење ауто-пута прикупљају се на рачун јавних прихода, динамички се преносе на рачун крајњих корисника и не могу се користити у друге сврхе, а контролу обрачуна накнада за коришћење ауто-пута обавља управљач пута ЈП „Аутопутеви Републике Српске“ д.о.о. у оквиру својих надлежности.

У одговору на иницијативу који је Суду доставило Министарство саобраћаја и веза Републике Српске се наводи да је министар саобраћаја и веза донио оспорени правилник у складу са својим овлашћењима из члана 64. став 5. Закона о јавним путевима. У одговору се истиче да се датом иницијативом не прецизира које одредбе Правилника о наплати путарине су у супротности са Уставом и Законом, те се иницијатива оспорава као неоснована у цијелости и предлаже се да је Суд не прихвати.  

Оспореним чланом 63. став 2. тач. а) и б) и став 5. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) је прописано да се за употребу и коришћење јавних путева прописују накнаде за: јавне путеве на годишњем нивоу од регистрације моторних и прикључних возила (члан 63. став 2. тач. а), употребу и коришћење ауто-путева и брзих путева или њихових дијелова, као и објеката на путу (у даљем тексту: путарина) (члан 63. став 2. тач. б), да Влада доноси уредбу којом утврђује висину накнаде из става 2. т. а) и б) овог члана (члан 63. став 5).

Оспореним чланом 64. овог закона је прописано да се путарина из члана 63. став 2. тачка б) овог закона може увести за коришћење ауто-пута, брзог пута или њиховог дијела, ако на истом правцу постоји алтернативни јавни пут са савременим коловозом за несметано и безбједно одвијање саобраћаја (члан 64. став 1. тач. а), за коришћење моста, вијадукта или тунела саграђеног ради скраћивања трасе постојећег јавног пута, ако је омогућен несметан и безбједан саобраћај на постојећој дужој траси јавног пута са савременим коловозом (члан 64. став 1. тач. б) и за коришћење објекта (мост, вијадукт или тунел) саграђеног ради повезивања два јавна пута, ако је омогућен несметан и безбједан саобраћај на постојећој дужој траси јавног пута са савременим коловозом (члан 64. став 1. тач. в), да се на јавне путеве и путне објекте који су изграђени путем концесије или јавно-приватног партнерства примјењује став 1. овог члана (члан 64. став 2), да су путарину из става 1. и 2. овог члана дужна плаћати правна и физичка лица која користе пут (члан 64. став 3), да послове наплате путарине из става 1. овог члана и контролу наплате путарине врши управљач пута (члан 64. став 4), да министар доноси правилник којим се уређују услови и начин наплате путарине (члан 64. став 5), да Влада утврђује висину путарине из става 1. овог члана  (члан 64. став 6).

Уредбу о висини путарине („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/19 и 81/22) донијела је Влада Републике Српске на основу члана 63. став 5. и 8. и члана 64. став 6. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) и члана 43. ст. 1. и 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08). Овом уредбом уређују се висина путарине за коришћење ауто-пута по класама возила, начин и средства плаћања путарине и стимулативни модели плаћања за електронску наплату путарине (члан 1).

Правилник о наплати путарине („Службени гласник Републике Српске“ број 88/19) донио је министар саобраћаја и веза на основу члана 64. став 5. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) и члана 76. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18). Овим правилником уређују се услови, начин и контрола наплате путарине, систем наплате путарине, класификација возила, поступак ослобађања од плаћања путарине, стимулативни модели плаћања за електронску наплату путарине и друга питања која се односе на обављање послова наплате путарине (члан 1).

Суд је у поступку оцјењивања уставности оспорених законских одредаба и уставности и законитости оспорених подзаконских аката имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима, на социјалној правди и владавини права (члан 5. ал. 1, 3. и 4), да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, основне циљеве и правце привредног развоја, политику и мјере за усмјеравање развоја, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тачке 6, 8. и 18. Амандмана XXXИИ на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Суд је такође имао у виду да се Законом о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) уређују правни статус управљача путева, начин коришћења јавних и некатегорисаних путева; управљање, финансирање, планирање, изградња, реконструкција, одржавање и заштита путева; концесије на јавним путевима; остваривање јавно-приватног партнерства и надзор над спровођењем овог закона (члан 1). Релевантним одредбама овог закона је прописано: да су јавни путеви јавно добро у општој употреби, у својини Републике Српске (у даљем тексту: Република) и да је управљање, одржавање, грађење и заштита јавних путева дјелатност од посебног интереса за Републику (члан 3); да се јавни путеви разврставају на ауто-путеве, брзе путеве, магистралне путеве, регионалне путеве, локалне путеве и улице у насељу (члан 9); да је управљач пута јавно предузеће, концесионар, друго правно лице, надлежни орган јединице локалне самоуправе који је у складу са посебним законом надлежан за управљање путем (члан 16. став 1); да управљање јавним путем у смислу овог закона чини, поред осталог, планирање изградње, реконструкције и одржавања јавног пута, инвестирање у изградњу и реконструкцију јавног пута, коришћење јавног пута (организовање и контрола наплате накнада за употребу јавног пута, вршење јавних овлашћења и слично), означавање јавног пута и вођење евиденције о јавним путевима и саобраћајно-техничким подацима за те путеве, контрола и надзор пута ради безбједног и несметаног одвијања саобраћаја, отклањање недостатака који доводе до саобраћајних незгода (члан 16. став 2); да управљање и повјеравање послова грађења, реконструкције, рехабилитације, одржавања и заштите ауто-путева и брзих путева врши Јавно предузеће „Аутопутеви Републике Српске“, друштво са ограниченом одговорношћу Бањалука (члан 16. став 3); да управљање и повјеравање послова грађења реконструкције, рехабилитације, одржавања и заштите мреже магистралних и регионалних путева врши Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“, друштво са ограниченом одговорношћу Бањалука (члан 16. став 4); да послове финансирања, обезбјеђења планске и пројектне документације, техничко-технолошких услова за изградњу, реконструкцију, рехабилитацију, одржавање, заштиту и коришћење јавних путева обезбјеђује управљач пута (члан 61); да се извори средстава за финансирање из члана 61. овог закона обезбјеђују путем домаћих и страних улагача, кредитних средстава, концесија и јавно-приватног партнерства, накнада за употребу јавних путева, буџета Републике и јединица локалне самоуправе, прихода остварених од пратећих дјелатности, осталих прихода остварених посебним прописом и донаторства (члан 62); да се за употребу и коришћење јавних путева издвајају путарине у складу са прописима о акцизама (члан 63. став 1); да контролу обрачуна и плаћања накнада из става 2. овог члана обавља управљач пута у оквиру својих надлежности (члан 63. став 3), да се средства из става 2. овог члана прикупљена на рачун јавних прихода динамички преносе на рачун крајњих корисника и не могу се користити у друге сврхе (члан 63. став 4), да Влада доноси уредбу којом утврђује висину накнаде из става 2. т. а) и б) овог члана (члан 63. став 5); да средства од накнаде из члана 63. став 2. овог закона која се односе на магистралне и регионалне путеве припадају приходима ЈП “Путеви Републике Српске“ (члан 65. став 1); да средства од накнаде из члана 63. став 2. овог закона која се односе на ауто-путеве и брзе путеве припадају приходима ЈП “Аутопутеви Републике Српске“ или концесионару (члан 65. став 2).

Поред наведеног, Суд је имао у виду да је Законом о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 118/08) прописано да извршну власт у Републици Српској, у складу са Уставом, врши Влада Републике Српске (члан 1. став 1), да у вршењу власти из члана 1. овог закона Влада спроводи политику, извршава законе и друге прописе Народне скупштине и одговара за стање у Републици у свим областима из своје надлежности (члан 2), да о питањима из своје надлежности Влада доноси уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, рјешења, закључке и друга акта, у складу са законом (члан 43. став 1), те да се уредбом ближе уређују односи од значаја за извршавање закона, утврђују начела унутрашње организације министарстава и других републичких органа управе и формирају стручне службе Владе (члан 43. став 2).

Такође, Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 115/18, 111/21, 15/22, 56/22 и 132/22) је прописано да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте, те да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2) и да министар представља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1. овог закона и рјешења у управним и другим појединачним стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга министарства (члан 76. став 2).

На основу наведеног, Суд је оцијенио да је законодавац сагласно својим уставним овлашћењима Законом о јавним путевима уредио правни статус путева, начин коришћења јавних и некатегорисаних путева, управљање, финансирање, планирање, изградњу, реконструкцију, одржавање и заштиту путева, концесије на јавним путевима, остваривање јавно-приватног партнерства и надзор над спровођењем овог закона.             

Имајући у виду да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, својинске и облигационе односе, заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, основне циљеве и правце привредног развоја, политику и мјере за усмјеравање развоја, као и да су јавни путеви добро у општој употреби у својини Републике Српске, чије управљање, одржавање, грађење и заштита су дјелатности од посебног интереса за Републику, Суд је оцијенио да је законодавац био овлашћен да оспореним законом уреди финансирање јавних путева и изворе финансирања јавних путева, те да у оквиру истог, пропише накнаде за употребу и коришћење јавних путева, као приход управљача пута који се користи за обављање његове дјелатности. Начин на који је оспореним законским одредбама уређено плаћање накнаде за употребу и коришћење јавних путев по оцјени Суда представља ствар законодавне политике, чију оправданост и цјелисходност сагласно члану 115. Устава овај суд није надлежан да оцјењује. При томе, Суд је оцијенио да су неосновани наводи даваоца иницијативе о несагласности оспорених законских одредаба са чланом 5. ал. 1, 3. и 4. Устава Републике Српске. По оцјени Суда, давалац иницијативе погрешно закључује да оспорено прописивање представља двоструку наплату исте обавезе кроз два различита правна механизма. Путарина из члана 63. став 1. оспореног закона, као врста индиректног пореза, регулисана је Законом о акцизама у Босни и Херцеговини („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 49/09, 49/14, 60/14, 91/17 и 50/22), који уређује опорезивање промета и/или увоза одређених врста производа на територији Босне и Херцеговине, посебним обликом пореза - акцизом. Стога се по оцјени Суда ова врста посебног пореза не може поистовјетити са накнадама за употребу и коришћење јавних путева из члана 63. став 2. тач. а) и б) закона, које представљају извор средстава која се прикупљају на рачун јавних прихода и динамички се преносе на рачун крајњих корисника, управљача пута, у чијој надлежности је управљање јавним путем, а у оквиру управљања и коришћење јавног пута (организовање и контрола наплата накнада за употребу јавног пута, вршење јавних овлашћења и слично).

Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да су неосновани и наводи даваоца иницијативе о неуставности и незаконитости оспорених општих аката, односно наводи да доносиоци оспорених подзаконских аката нису били овлашћени за доношење истих. Наиме, Суд је оцијенио да је Влада Републике Српске сагласно члану 63. став 5. и 8, члану 64. став 6. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) и члану 43. ставови 1. и 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08), била овлашћена да донесе оспорену Уредбу о наплати путарине, а министар саобраћаја и веза је сагласно члану 64. став 5. Закона о јавним путевима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 89/13 и 83/19) и члану 76. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18), био овлашћен да донесе оспорени Правилник о наплати путарине.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

У складу са рјешењем Суда број: СУ-540/22 од 21. децембра 2022. године, судија проф. др Иванка Марковић је изузета од вијећања и гласања у овом предмету.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Светлана Брковић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Радомир В. Лукић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

 

Број: У-35/22

26. априла 2023. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>