Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Ус­та­вни суд Ре­пу­бли­ке Српске, на осно­ву чла­на 115. Ус­та­ва Ре­пу­бли­ке Српске, чла­на 37. став 1. тач. а) и г), чла­на 40. став 5,  чла­на 60. став 1. тач. а) и б) и чла­на 61. став 1. тач. г) и д) За­ко­на о Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 104/11 и 92/12), на сје­дни­ци одржаној 7. де­цем­бра 2022. го­ди­не,  д о н и о   ј е

 

 

О Д Л У К У

 

Ут­врђује се да члан 17. став 3, члан 56. ст. 2. и 3, члан 58. и  члан 59. став 1. тач. д) и е) Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­су у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске и За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17).

Ут­врђује се да члан 29. став 1. и члан 30. став 3. у ди­је­лу ко­ји гла­си:"..., али ни­је од­го­во­ран за би­ло ка­кву по­сре­дну или не­по­сре­дну ште­ту или гу­бит­ке ко­ји нас­та­ну код ко­ри­сни­ка услу­ге." Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­су у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о обли­га­ци­оним одно­си­ма ("Службе­ни лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04).

Ут­врђује се да члан 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21).

Ут­врђује се да члан 56. став 1. тачка е) Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о одржава­њу згра­да ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 101/11).

Не при­хва­та се ини­ци­ја­ти­ва за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 1, чла­на 6. тачка е), чла­на  14. став 1, чла­на 17. став 2, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 56. став 1. тач. а), б), ц), д) и ф), чла­на 59. став 1. тач. а), б) и ц) и став 2, чла­на 61. ст. 1. и 3. и чла­на 64. Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Не при­хва­та се ини­ци­ја­ти­ва за по­кре­та­ње пос­туп­ка за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 5,  чла­на 17. став 1,  чла­на 22. ст. 1, 2, 3, 4 и 5,  чла­на 28, чла­на 65. став 1. тачка д),  чла­на 66. и чла­на 68. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Дра­ган По­по­вић из Ба­ње Лу­ке дао је Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ини­ци­ја­ти­ву за по­кре­та­ње пос­туп­ка за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 1, чла­на 5, чла­на 16. став 1. тачка е),  чла­на 17. ст. 1, 2. и 3, чла­на 22, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 28, чла­на 29, чла­на 30, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 54, чла­на 56, чла­на 58, чла­на 59, чла­на 61. ст. 1. и 3, чла­на 64. став 2, чла­на 65. став 1. тачка д), чла­на 66. и чла­на 68. Одлу­ке о оп­штим  усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је  ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 2/18, 40/18 и 12/19) (у да­љем тек­сту: Одлу­ка). Из садржине на­во­да да­ва­оца ини­ци­ја­ти­ве прои­зла­зи, при­је све­га, да оспо­ре­на одлу­ка ни­је у са­гла­снос­ти с чла­ном 108. Ус­та­ва Ре­пу­бли­ке Српске из ра­зло­га што је до­не­се­на без по­зи­ва на од­го­ва­ра­јуће одре­дбе За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр.  97/16 и 36/19) и Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17), као и због то­га што је Уго­вор о стра­те­шком пар­тнер­ству, број 12-Г-1540/17 од 30. ма­ја 2017. го­ди­не, с об­зи­ром на то да  ни­је ја­вна ис­пра­ва и ни­је објав­љен у  службе­ном гла­си­лу, не­до­пу­штен пра­вни основ за ње­но до­но­ше­ње. По­ред то­га, из обра­зложења  ини­ци­ја­ти­ве прои­зла­зи да се њо­ме оспо­ра­ва ус­та­вност одре­да­ба чл. 1, 54. и 68. Одлу­ке и то у одно­су на одре­дбе чл. 68, 101. и 102. Ус­та­ва, те за­ко­ни­тост одре­да­ба чла­на 1, чла­на 6. тачка е), чла­на 14. став 1, чла­на 17. ст. 1, 2. и 3, чла­на 22. ст. 1, 2, 3, 4. и 5, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 28, чла­на 29. став 1, чла­на 30. став 3, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 54. ст. 3, 4, 5. и 6, чла­на 58, чла­на 59. став 1, чла­на 61. ст. 1. и 3. и чла­на 65. став 2. Одлу­ке због, ка­ко се на­во­ди, њи­хо­ве не­са­гла­снос­ти с одре­дба­ма За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17), За­ко­на  о обли­га­ци­оним одно­си­ма ("Службе­ни лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), За­ко­на о одржава­њу згра­да („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, број 101/11) и За­ко­на о енер­ге­ти­ци ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 49/09). Обра­злажући на­ве­де­но да­ва­лац ини­ци­ја­ти­ве изно­си ра­зло­ге не­са­гла­снос­ти оспо­ре­них одре­да­ба Одлу­ке са по­је­ди­ним одре­дба­ма на­ве­де­них за­ко­на ко­ји се, у су­шти­ни, мо­гу свес­ти на пре­ко­рачење овлашћења до­но­си­оца акта, по­го­до­ва­ње да­ва­оцу ко­му­нал­не услу­ге, те по­вре­ду осно­вних прин­ци­па обли­га­ци­оних одно­са. Уз то, у ини­ци­ја­ти­ви се на­во­ди да је члан 5. Одлу­ке, с об­зи­ром на то да је не­ја­сан и ства­ра кон­фу­зи­ју, те ос­тав­ља мо­гућност да се по­гре­шно ту­мачи и при­мје­њу­је, не­са­гла­сан с Ус­та­вом и Пра­ви­ли­ма за изра­ду за­ко­на и дру­гих про­пи­са у Ре­пу­бли­ци Српској ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 24/14), а изно­си се миш­ље­ње и о одре­дба­ма чла­на 65. став 1. тачка д) и чла­на 66. Одлу­ке, али без на­вођења ус­та­вно-пра­вних ра­зло­га оспо­ра­ва­ња, те одре­да­ба за­ко­на са ко­ји­ма су не­са­гла­сне. Пре­длаже да Суд ут­врди да оспо­ре­не одре­дбе Одлу­ке ни­су у са­гла­снос­ти с Ус­та­вом и на­ве­де­ним за­ко­ни­ма.

Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка ни­је дос­та­ви­ла од­го­вор на на­во­де из ини­ци­ја­ти­ве.

У изјаш­ње­њу на на­во­де из ини­ци­ја­ти­ве ко­је је дос­та­ви­ла Град­ска упра­ва Гра­да Ба­ња Лу­ка, Одје­ље­ње за ко­му­нал­не по­сло­ве, на­во­ди се, између ос­та­лог, да су оспо­ре­ном одлу­ком про­пи­са­ни усло­ви и начин обав­ља­ња ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је, као дје­ла­тнос­ти од по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са, те да је Одлу­ка до­не­се­на на осно­ву чла­на 82. став 2. За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 97/16), чла­на 6. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17), чла­на 32. Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка  ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и чла­на 12. Уго­во­ра о стра­те­шком пар­тнер­ству ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" број 18/17), ко­јим је ут­врђена оба­ве­за Скуп­шти­ни Гра­да да, у ро­ку од 30 да­на од да­на осни­ва­ња но­воо­сно­ва­ног друш­тва "Еко то­пла­не Ба­ња Лу­ка" д.о.о., до­не­се оспо­ре­ни пра­вни акт, прет­хо­дно уса­гла­шен међу стра­те­шким пар­тне­ри­ма. С об­зи­ром на на­ве­де­но, Скуп­шти­на Гра­да Ба­ње Лу­ке је, пре­ма на­во­ди­ма из изјаш­ње­ња, по­шту­јући пра­вну при­ро­ду и оквир за­кон­ских и под­за­кон­ских одре­да­ба, као и Ус­тав Ре­пу­бли­ке Српске, оспо­ре­ном одлу­ком де­та­љно ре­гу­ли­са­ла пре­дме­тну област, не изла­зећи из за­ко­ном пос­тав­ље­них окви­ра.  По­ред овог, у изјаш­ње­њу се ука­зу­је на За­кон о енер­ге­ти­ци, као и на одлу­ке Ус­та­вног су­да Ре­пу­бли­ке Српске ко­јим је одлучива­но о ус­клађенос­ти оспо­ре­не одлу­ке с Ус­та­вом и ре­ле­ван­тним за­ко­ни­ма.  Има­јући у ви­ду да је оспо­ре­на одлу­ка, одно­сно ње­не по­је­ди­не одре­дбе, уса­гла­ше­на са Ус­та­вом и важећом за­кон­ском ре­гу­ла­ти­вом и да у све­му по­шту­је пра­ва ко­ри­сни­ка и да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, став­ља­јући их у ра­вно­пра­ван по­ложај, у изјаш­ње­њу се пре­длаже да се ини­ци­ја­ти­ва не при­хва­ти.

Одлу­ку  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је  до­ни­је­ла је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка на осно­ву чла­на 82. став 2. За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 97/16), чла­на 6. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17), чла­на 32. Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17)  и чла­на 12. Уго­во­ра о стра­те­шком пар­тнер­ству, број 12-Г-1540/17 од 30. ма­ја 2017. го­ди­не.

Одре­дба­ма ове одлу­ке, ко­је су оспо­ре­не ини­ци­ја­ти­вом, про­пи­са­но је: чла­ном 1. да  се овом одлу­к­ом о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је уређују: прои­зво­дња, испо­ру­ка и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је за по­тре­бе гри­ја­ња, кли­ма­ти­за­ци­је и вен­ти­ла­ци­је у обје­кти­ма (тачка а), усло­ви за при­кључење обје­кта (тачка б), уго­вор­ни одно­си (тачка ц), прои­зво­дња, испо­ру­ка и про­да­ја то­пло­тне енер­ги­је (тачка д), оба­ве­зе и од­го­вор­нос­ти да­ва­оца услу­ге и ко­ри­сни­ка услу­ге (тачка е), усло­ви мје­ре­ња, обрачуна и плаћања то­пло­тне енер­ги­је (тачка ф), пос­туп­ци нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је (тачка г), усло­ви за при­мје­ну пос­туп­ка пре­ки­да испо­ру­ке или обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (тачка х) и пос­туп­ци ут­врђива­ња на­кна­де ште­те (тачка и); чла­ном 5. да се под ко­ришћењем то­пло­тне енер­ги­је по­дра­зу­ми­је­ва уређење: усло­ва за при­кључење и при­кључно мјер­но мјес­то (тачка а), уго­вор­них одно­са између да­ва­оца услу­ге и ко­ри­сни­ка услу­ге (тачка б), испо­ру­ке и про­да­је то­пло­тне енер­ги­је (тачка ц), оба­ве­за и од­го­вор­нос­ти (тачка д), усло­ва мје­ре­ња, обрачуна и плаћања то­пло­тне енер­ги­је (тачка е), пре­ки­да испо­ру­ке или обус­та­ва испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (тачка ф) и пос­ту­па­ка ут­врђива­ња и обрачуна нео­влашћене по­трош­ње то­пло­тне енер­ги­је (тачка г); чла­ном 6. тачка е) да је ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге оба­ве­зан при­ба­ви­ти са­гла­сност да­ва­оца услу­ге у случају при­вре­ме­ног из­два­ја­ња из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма; чла­ном 14. став 1. да је код про­мје­не вла­сниш­тва/ко­ришћења обје­кта, ко­ри­сник услу­ге дужан у ро­ку од осам да­на од про­мје­не вла­сниш­тва/ко­ришћења по­дни­је­ти зах­тјев за рас­кид уго­во­ра о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је, уз пре­дочење од­го­ва­ра­јућег до­ку­мен­та о про­мје­ни вла­сниш­тва/ко­ришћења и по­дми­ре­њу тро­шко­ва за испо­ручену то­пло­тну енер­ги­ју, а но­ви ко­ри­сник услу­ге тог обје­кта дужан је у ро­ку од осам да­на по­дни­је­ти зах­тјев за скла­па­ње но­вог уго­во­ра; чла­ном 17. да ко­ри­сник услу­ге може по­дни­је­ти зах­тјев за рас­кид уго­во­ра о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је и за­тражити из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма у скла­ду са овом одлу­ком (став 1), да се пос­ту­пак из­два­ја­ња из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма ко­ри­сни­ка услу­ге из ста­ва 1. овог чла­на спро­во­ди у ро­ку од 30 да­на од да­на при­је­ма зах­тје­ва, уз испу­ње­ње усло­ва за из­два­ја­ње из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма (став 2), да да­ва­лац услу­ге може рас­ки­ну­ти уго­вор о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је с ко­ри­сни­ком услу­ге у сље­дећим случаје­ви­ма: а) ако ко­ри­сник услу­ге да лажне или не­по­тпу­не по­дат­ке ко­ји оне­мо­гућава­ју уре­дно испу­ње­ње уго­во­ре­них оба­ве­за, а пре­дме­тни по­да­ци не бу­ду ис­прав­ље­ни у за­хти­је­ва­ном ро­ку и б) ако ко­ри­сник услу­ге не от­кло­ни ра­зло­ге због ко­јих му је обус­тав­ље­на или на­ложена обус­та­ва испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је у ро­ку од 60 да­на од да­на обус­та­ве, или да­на ка­да је по­ку­ша­но из­врше­ње обус­та­ве (став 3); чла­ном 22. да се ко­ри­сни­ку услу­ге може, на ње­гов пи­сме­ни зах­тјев, одо­бри­ти из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма/ис­кључити ако те­хничке ка­ра­кте­рис­ти­ке сис­те­ма то омо­гућава­ју (став 1), да је ко­ри­сник услу­ге из ста­ва 1. овог чла­на ко­јем је одо­бре­но из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, ако то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју, одно­сно ако се ти­ме не угрожава­ју ква­ли­тет то­пло­тне енер­ги­је, стан­дард и си­гур­ност дру­гих ко­ри­сни­ка услу­ге и ако се ти­ме не­га­ти­вно не утиче на живо­тну сре­ди­ну, дужан да пла­ти тро­шко­ве из­два­ја­ња из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма (став 2), да је ис­кључење згра­де, као цје­ли­не, из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма мо­гуће уко­ли­ко се обе­зби­је­ди са­гла­сност за из­два­ја­ње свих ко­ри­сни­ка услу­ге уну­тар згра­де, те прет­хо­дна са­гла­сност да­ва­оца услу­ге, а да се у случају зах­тје­ва за по­но­вним при­кључењем при­мје­њу­ју одре­дбе чла­на 12. ове одлу­ке (став 3), те да се, уко­ли­ко те­хничке ка­ра­кте­рис­ти­ке не омо­гућава­ју по­тпу­но ис­кључење ко­ри­сни­ка из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма због про­лас­ка ци­је­ви кроз прос­тор ко­ри­сни­ка, а ко­је на­па­ја­ју дру­ге ко­ри­сни­ке то­пло­тном енер­ги­јом, ко­ри­сни­ку услу­ге, на ње­гов пи­сме­ни зах­тјев, може одо­бри­ти ис­кључење, уз прет­хо­дно при­бав­ље­ну са­гла­сност свих ста­на­ра ЗЕВ-а, одно­сно вла­сни­ка обје­ка­та, на начин да при­хва­ти је­дан од три по­нуђена мо­да­ли­те­та: а) да на осно­ву дос­тав­ље­ног стручног миш­ље­ња о испу­ње­нос­ти усло­ва за ис­кључење из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, по испос­тав­ље­ном рачуну пла­ти ци­је­ну гри­ја­ња на ба­зи ра­да од 24 часа дне­вно за испо­ручену енер­ги­ју пу­тем во­до­ва ко­ји про­ла­зе кроз прос­тор ко­ри­сни­ка, а снаб­ди­је­ва­ју дру­ге ко­ри­сни­ке, те да стручно миш­ље­ње, о тро­шку ко­ри­сни­ка, сачиња­ва ли­це овлашћено за та­кву врсту по­сла, а ис­то садржи ја­сне па­ра­ме­тре из ко­јих је ви­дљи­во ко­ли­ко то­пло­тне енер­ги­је прос­то­ру ко­ри­сни­ка да­ју пос­то­јећи во­до­ви ко­ји про­ла­зе кроз ис­ти и снаб­ди­је­ва дру­ге ко­ри­сни­ке; б) да о свом тро­шку, пу­тем овлашћеног стручног ли­ца, из­врши изо­ла­ци­ју во­до­ва ко­ји про­ла­зе кроз прос­тор ко­ри­сни­ка не­ким од изо­ла­ци­оних ма­те­ри­ја­ла ко­ји се ко­рис­те у облас­ти тер­мо­те­хни­ке, о чему се сачиња­ва за­пи­сник ко­ји по­тпи­су­ју овлашћени пред­ста­вник ко­ри­сни­ка, да­ва­оца услу­ге и стручно ли­це ко­је је из­врши­ло изо­ла­ци­ју во­до­ва, а ко­ри­сни­ку се да­ље не испос­тав­ља рачун за то­пло­тну енер­ги­ју, в) да са испо­ручиоцем за­кључи уго­вор ко­јим ће се оба­ве­за­ти да за испо­ручену то­пло­тну енер­ги­ју плаћа 30% од пу­не ци­је­не за гри­ја­ње, у ком случају се неће врши­ти ра­дње из тачке а) и б) овог ста­ва, те да не­по­тпу­но ис­кључење из тач. а), б) и в) по­дра­зу­ми­је­ва и ис­кључење гриј­них ти­је­ла (ра­ди­ја­то­ри) са пос­то­јећих во­до­ва, о чему ће би­ти сачињен за­пи­сник ко­ји по­тпи­су­ју овлашћени пред­ста­вник ко­ри­сни­ка и да­ва­оца услу­ге, а ови ра­до­ви ће се изво­ди­ти под над­зо­ром да­ва­оца услу­ге (став 4); чла­ном 23. да ко­ри­сник ко­ји жели да се из­дво­ји из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оца услу­ге може то да учини уз испу­ња­ва­ње свих по­зи­ти­вних за­кон­ских про­пи­са и у скла­ду са пра­тећим до­зво­ла­ма и са­гла­снос­ти­ма (став 1), да је по­дно­ше­ње зах­тје­ва за из­два­ја­ње из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оцу услу­ге мо­гуће у пе­ри­од од 15. ма­ја до 15. сеп­тем­бра за на­ре­дну гриј­ну се­зо­ну (став 2), да се ис­кључење врши бло­ки­ра­њем вен­ти­ла на мјес­ту при­кључка, одно­сно бло­ки­ра­њем првих вен­ти­ла у под­ста­ни­ци куп­ца, или фи­зичким одва­ја­њем ин­ста­ла­ци­је куп­ца уко­ли­ко се ра­ди о ин­ди­ви­ду­ал­ном стам­бе­ном или по­сло­вном обје­кту, а уко­ли­ко се ра­ди о ис­кључењу ста­на, оно се врши фи­зичким одва­ја­њем уну­траш­ње то­пло­тне ин­ста­ла­ци­је куп­ца, уко­ли­ко за то пос­то­је те­хничке мо­гућнос­ти (став 3), да је ис­кључени ко­ри­сник услу­ге од­го­во­ран за сву евен­ту­ал­ну ште­ту ко­ја нас­та­не због из­два­ја­ња из цен­трал­ног то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, на уну­траш­њој ин­ста­ла­ци­ји, одно­сно у уну­траш­њос­ти обје­кта или ста­на, као што је смрза­ва­ње и пу­ца­ње цје­во­во­да, изли­ва­ње то­пле во­де, или би­ло ко­је дру­ге ште­те ко­ја нас­та­не због ис­кључења (став 4); чла­ном 24. став 1. да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан успос­та­ви­ти: а) праћење ква­ли­те­та то­пло­тне енер­ги­је, б) сис­тем за при­ку­пља­ње, обра­ду и спре­ма­ње по­да­та­ка о по­ре­мећаји­ма и пре­ки­ди­ма испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је и ц) про­це­ду­ре при­го­во­ра ко­ри­сни­ка; чла­ном 25. да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан ко­ри­сни­ку услу­ге, овлашћеном пред­ста­вни­ку ко­ри­сни­ка и/или ЗЕВ-у на пи­са­ни зах­тјев по­дни­је­ти пи­са­ни из­вје­штај о ни­воу ква­ли­те­та то­пло­тне енер­ги­је на обрачун­ском мјер­ном мјес­ту; чла­ном 27. став 3. да тро­шко­ве пражње­ња и пу­ње­ња уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја из ста­ва 1. овог чла­на сно­си по­дно­си­лац зах­тје­ва, као и евен­ту­ал­не ште­те трећим ли­ци­ма ко­је су нас­та­ле због пре­ки­да испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је проу­зро­ко­ва­не овим пос­туп­ци­ма; чла­ном 28. да је да­ва­лац услу­ге, ако ко­ри­сник услу­ге по­дне­се при­го­вор на ква­ли­тет то­пло­тне енер­ги­је, одно­сно на ви­си­ну тем­пе­ра­ту­ре у прос­то­ри­ја­ма, дужан по при­ја­ви ко­ри­сни­ка услу­ге о по­ре­мећају испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је прис­ту­пи­ти ут­врђива­њу узро­ка по­ре­мећаја нај­ка­сни­је у ро­ку од 48 са­ти по при­је­му при­ја­ве, одно­сно од тре­нут­ка од ко­јег је мо­гуће ут­врђива­ње по­ре­мећаја (став 1), да је да­ва­лац услу­ге,  на­кон што ут­врди узрок по­ре­мећаја из ста­ва 1. овог чла­на, уко­ли­ко је по­ре­мећај узро­ко­ван кри­ви­цом да­ва­оца услу­ге то­пло­тне енер­ги­је, дужан у нај­краћем мо­гућем ро­ку прис­ту­пи­ти от­кла­ња­њу узро­ка по­ре­мећаја на сво­јим тер­мо­енер­гет­ским обје­кти­ма (став 2), да, уко­ли­ко је по­ре­мећај из ста­ва 1. овог чла­на узро­ко­ван кри­ви­цом ко­ри­сни­ка услу­ге и/или ЗЕВ-а, ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ дужан, у нај­краћем мо­гућем ро­ку, прис­ту­пи­ти от­кла­ња­њу узро­ка по­ре­мећаја на тер­мо­енер­гет­ским обје­кти­ма и ин­ста­ла­ци­ја­ма ко­је је оба­ве­зан да одржава (став 3), да ће, ако је за ут­врђива­ње по­ре­мећаја по­тре­бно из­врши­ти мје­ре­ње тем­пе­ра­ту­ре прос­то­ри­ја, да­ва­лац услу­ге из­врши­ти мје­ре­ње, а ин­фор­ма­ци­ју о ре­зул­та­ти­ма мје­ре­ња ква­ли­те­та то­пло­тне енер­ги­је дос­та­ви­ти ко­ри­сни­ку услу­ге у нај­дужем ро­ку од 10 да­на (став 4),  да се мје­ре­ње тем­пе­ра­ту­ре из ста­ва 4. овог чла­на врши атес­ти­ра­ним тер­мо­ме­тром тачнос­ти мин. 0,1 C на сре­ди­ни прос­то­ри­је на ви­си­ни од 1,5 м од по­да и уз обез­бјеђење свих усло­ва за мје­ре­ње ко­ји су узе­ти у об­зир код про­рачуна то­пло­тних гу­би­та­ка (тем­пе­ра­ту­ре су­сје­дних прос­то­ри­ја, тем­пе­ра­ту­ра по­ла­зног и по­вра­тног цје­во­во­да но­си­оца то­пло­тне енер­ги­је у за­ви­снос­ти од спољ­не тем­пе­ра­ту­ре ваз­ду­ха, по­ложај и ста­ње еле­ме­на­та уну­траш­ње опре­ме прос­то­ри­је као што су: мас­ке гри­јаћих ти­је­ла, вра­та, про­зо­ри, ра­зни отво­ри за вен­ти­ла­ци­ју, за­вје­се, уну­траш­њи изво­ри то­пло­те и сл.) (став 5), да ако се ут­врди да је при­го­вор био нео­сно­ван, тро­шко­ве мје­ре­ња сно­си ко­ри­сник услу­ге, а ако је при­го­вор осно­ван, а да­ва­лац услу­ге од­го­во­ран за по­ре­мећај у ква­ли­те­ту испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је, тро­шко­ве пре­гле­да и мје­ре­ња сно­си да­ва­лац услу­ге (став 6), да у случају да се ут­врди да је ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ од­го­во­ран за по­ре­мећај испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је, тро­шко­ве пре­гле­да и мје­ре­ња сно­си ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ (став 7), да у ври­је­ме тра­ја­ња по­ре­мећаја ко­ри­сник услу­ге има пра­во на ума­ње­ње рачуна у изно­су од 6% за сва­ки сте­пен испод 20 C +/- 1C, у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом (став 8), да уко­ли­ко ко­ри­сник ус­лу­ге и/или ЗЕВ ни­је от­кло­нио узро­ке по­ре­мећаја, у ро­ку од је­дне го­ди­не на тер­мо­енер­гет­ским пос­тро­је­њи­ма и ин­ста­ла­ци­ја­ма ко­је је оба­ве­зан да одржава, а због ко­јих су прет­хо­дно из­врше­на ума­ње­ња рачуна, по­нов­ље­ни при­го­вор ко­ри­сни­ка услу­ге на ква­ли­тет то­пло­тне енер­ги­је неће би­ти ра­зма­тран (став 9), да ако је не­мо­гуће ут­врди­ти ка­да је нас­тао по­ре­мећај, ума­ње­ње рачуна се врши од да­на ула­га­ња оправ­да­ног при­го­во­ра ко­ри­сни­ка услу­ге (став 10), те да ће се при­го­во­ри на квалитет то­пло­тне енер­ги­је за по­тре­бе гри­ја­ња по­дне­се­ни ван се­зо­не гри­ја­ња сма­тра­ти нео­прав­да­ним (став 11); чла­ном 29.  став 1. да се одре­дбе о оба­ве­за­ма и од­го­вор­нос­ти­ма да­ва­оца услу­ге у ве­зи с испо­ру­ком то­пло­тне енер­ги­је не при­мје­њу­ју за ври­је­ме ви­ше си­ле и дру­гих ван­ре­дних окол­нос­ти; чла­ном 30. став 3. да је у случају из ста­ва 2. овог чла­на да­ва­лац услу­ге дужан да пре­ду­зме од­го­ва­ра­јуће акци­је ра­ди по­но­вног успос­тав­ља­ња испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је у нај­краћем мо­гућем ро­ку, али ни­је од­го­во­ран за би­ло ка­кву по­сре­дну или не­по­сре­дну ште­ту или гу­бит­ке ко­ји нас­та­ну код ко­ри­сни­ка услу­ге; чла­ном 43. да је ко­ри­сник услу­ге дужан да омо­гући овлашћеном ли­цу да­ва­оца услу­ге прис­туп при­кључку и обрачун­ском мјер­ном мјес­ту, а у про­ти­вном да­ва­лац услу­ге има пра­во, на­кон дос­тав­ље­ног пи­са­ног упо­зо­ре­ња, да из­врши па­ушал­ни обрачун у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом, одно­сно при­ми­је­ни мје­ру обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 5), те да је ко­ри­сник услу­ге дужан да омо­гући да­ва­оцу услу­ге и/или овлашћеном ли­цу ЗЕВ-а прис­туп дје­ли­те­љи­ма, у про­ти­вном да­ва­лац услу­ге то­пло­тне енер­ги­је има пра­во да из­врши па­ушал­ни обрачун у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом, одно­сно при­мије­ни мје­ру обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 6); чла­ном 54. да је ко­ри­сник услу­ге, уко­ли­ко не пла­ти тро­шко­ве то­пло­тне енер­ги­је из ста­ва 2. овог чла­на, дужан да омо­гући да­ва­оцу услу­ге прис­туп уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма у обје­кту ра­ди при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оца услу­ге (став 3), да да­ва­лац услу­ге, уко­ли­ко ко­ри­сник услу­ге оне­мо­гући прис­туп уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма у обје­кту, ра­ди при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, по­дно­си на­длежном ор­га­ну за ову област зах­тјев за при­вре­ме­но ис­кључење са сис­те­ма гри­ја­ња (став 4), да на­длежни ор­ган за ову област до­но­си рје­ше­ње за ула­зак у обје­кат по хи­тном пос­туп­ку, ра­ди при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма да­ва­оца услу­ге (став 5), да се у случају не­мо­гућнос­ти улас­ка у обје­кат са рје­ше­њем на­длежног ор­га­на из става 5. овог чла­на рје­ше­ње из­врша­ва по пра­ви­ли­ма при­ну­дног из­врше­ња рје­ше­ња, по службе­ној дужнос­ти, при­мје­њу­јући начело хи­тнос­ти пос­туп­ка, у скла­ду са За­ко­ном о оп­штем упра­вном пос­туп­ку (став 6), те да се про­тив рје­ше­ња из ста­ва 5. овог чла­на може изја­ви­ти жал­ба на­длежном ор­га­ну у ро­ку од осам да­на (став 7); чла­ном 56. да се под нео­влашћеним ко­ришћењем то­пло­тне енер­ги­је, одно­сно нео­влашћеним ра­дња­ма по­дра­зу­ми­је­ва­ју случаје­ви ако: а) се фи­зичко или пра­вно ли­це са­мо­во­љно при­кључи на тер­мо­енер­гет­ска пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­ње ин­ста­ла­ци­је, б) се фи­зичко или пра­вно ли­це са­мо­во­љно ис­кључи са тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, ц) ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ омо­гући дру­гом ли­цу при­кључење на тер­мо­енер­гет­ска пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­ње ин­ста­ла­ци­је и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је, д) ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ нео­влашћено ис­кључи стан/прос­тор са тер­мо­енер­гет­ског пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­ње ин­ста­ла­ци­је, ски­да, из­мје­шта или на дру­ги начин оштећује мјер­ну опре­му и плом­бу, е) ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ нео­вла­ште­но врши из­мје­ну на  уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма и ф) ко­ри­сник услу­ге да­је не­тачне по­дат­ке за одређива­ње ка­те­го­ри­је по­тро­шача у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом (став 1), да у случају оне­мо­гућава­ња пос­туп­ка кон­тро­ле и/или ут­врђива­ња нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је да­ва­лац услу­ге може да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је без прет­хо­дног оба­вје­ште­ња (став 2), да за нео­влашћено ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је из ст. 1. и 2. овог чла­на да­ва­лац услу­ге има пра­во да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је и дужан је да обрачуна на­кна­ду за нео­влашћену по­трош­њу то­пло­тне енер­ги­је, као и ос­та­ле тро­шко­ве ко­је је проу­зро­ко­ва­ло нео­влашћено ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је, у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом (став 3); чла­ном 58. да да­ва­лац услу­ге има пра­во да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је ко­ри­сни­ку услу­ге на­кон прет­хо­дног упо­зо­ре­ња у сље­дећим случаје­ви­ма: а) ако ни­је за­кључен уго­вор о ко­ришћењу то­пло­тне енер­ги­је кри­ви­цом ко­ри­сни­ка, б) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, на­мјер­но оштећује и у ос­тав­ље­ном ро­ку не до­ве­де сво­је тер­мо­енер­гет­ске обје­кте и ин­ста­ла­ци­је у ис­пра­вно ста­ње, ц) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, омо­гућује ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је дру­гим осо­ба­ма без одо­бре­ња да­ва­оца услу­ге, д) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, не омо­гући прис­туп обрачун­ском мјер­ном мјес­ту и при­кључку ра­ди пре­гле­да и очито­ва­ња, е) ако ЗЕВ или вла­сни­ци тер­мо­енер­гет­ских обје­ка­та и ин­ста­ла­ци­ја за испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је ни­су пи­са­ним пу­тем оба­ви­јес­ти­ли да­ва­оца услу­ге о из­врше­ном про­бном ра­ду ње­го­вих тер­мо­енер­гет­ских обје­ка­та и за­је­дничких ин­ста­ла­ци­ја при­је почет­ка се­зо­не гри­ја­ња, ф) ако ко­ри­сник услу­ге, одно­сно ЗЕВ, нео­сно­ва­но оме­та дру­ге ко­ри­сни­ке услу­га и ако сво­јим ра­дом проу­зро­ку­је сме­тње дру­гим тер­мо­енер­гет­ским обје­кти­ма и за­је­дничким ин­ста­ла­ци­ја­ма са ко­ји­ма је по­ве­зан и г) ако ко­ри­сник услу­ге у ос­тав­ље­ном ро­ку не изми­ри тро­шко­ве то­пло­тне енер­ги­је, под усло­вом да је дуг не­спо­ран (став 1), те да је о обус­та­ва­ма испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је из ста­ва 1) овог чла­на да­ва­лац услу­ге дужан да оба­ви­јес­ти ко­ри­сни­ка услу­ге нај­ка­сни­је 24 са­та при­је обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 2); чла­ном 59. да да­ва­лац услу­ге има пра­во да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је без прет­хо­дног упо­зо­ре­ња у сље­дећим случаје­ви­ма: а) ако су ди­рек­тно угрожени живо­ти или здрав­ље љу­ди у бли­зи­ни тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, ко­ји за­хти­је­ва­ју њи­хо­во ис­кључење, б) у случају по­ја­ве пожара, по­пла­ве, по­тре­са и дру­гих до­гађаја у око­ли­ни дис­три­бу­ти­вне мреже ко­ји за­хти­је­ва­ју ис­кључење тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, ц) ван­ре­дног по­го­на тер­мо­енер­гет­ских пос­тро­је­ња, одно­сно уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја, у ко­јем при­је­ти опа­сност од ра­спа­да ди­је­ло­ва, д) у свим случаје­ви­ма нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је из чла­на 56. став 1. ове одлу­ке и е) у случају оне­мо­гућава­ња пос­туп­ка кон­тро­ле и/или ут­врђива­ња нео­влашћеног ко­ришћења то­пло­тне енер­ги­је (став 1), те да је о обус­та­ви испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је из ста­ва 1. овог чла­на да­ва­лац услу­ге дужан да оба­ви­јес­ти ко­ри­сни­ка услу­ге нај­ка­сни­је 24 са­та од обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (став 2); чла­ном 61. да ако у то­ку се­зо­не гри­ја­ња  у обје­кту без мје­ри­ла то­пло­тне енер­ги­је пре­кид, одно­сно обус­та­ва испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је тра­је три да­на или дуже, да­ва­лац услу­ге неће обрачуна­ти то­пло­тну енер­ги­ју за број да­на пре­ки­да, одно­сно обус­та­ве испо­ру­ке, увећан за је­дан дан у обрачун­ском пе­ри­оду у ко­јем је из­врше­на услу­га (став 1), те да је ко­ри­сник услу­ге дужан да пла­ти тро­шко­ве при­вре­ме­не обус­та­ве испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је (при­вре­ме­ног ис­кључења) и да ре­до­вно плаћа тро­шко­ве дис­три­бу­ци­је по ин­ста­ли­са­ној сна­зи у скла­ду са Та­ри­фним сис­те­мом за ври­је­ме при­вре­ме­ног ис­кључења из то­пли­фи­ка­ци­оног сис­те­ма, као и да при­ли­ком по­но­вног укључења ко­ри­сник ко­ји је при­вре­ме­но ис­кључен не плаћа тро­шко­ве укључења на то­пли­фи­ка­ци­они сис­тем (став 3); чла­ном 64. став 2. да ин­спе­кциј­ски над­зор над спро­вођењем ове одлу­ке врши ко­му­нал­на по­ли­ци­ја је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве, одно­сно на­длежна ин­спе­кци­ја; чла­ном 65. став 1. да ће се новчаном ка­зном у изно­су од 1.500 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај да­ва­лац услу­ге то­пло­тне енер­ги­је ако не обе­зби­је­ди ква­ли­тет и по­уз­да­ност испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је из чл. 23. и 30. ове уре­дбе (тачка д); чла­ном 66. да ће се новчаном ка­зном у изно­су од 100 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај фи­зичко и пра­вно ли­це као ко­ри­сник услу­ге, ако се не придржава оба­ве­за из чл. 6, 7, 9. ст. 3, 13, 14. став 1, 15, 16. став 2, 18. став 6, 21, 22, 31. став 1, 34, 43. ст. 5. и 6, 45, 54, 55. и 67. ове одлу­ке (став 1), те да ће се за пре­кршај из ста­ва 1. овог чла­на од­го­вор­но ли­це ко­ри­сни­ка услу­ге ка­зни­ти новчаном ка­зном у изно­су од 500 КМ до 1.500 КМ (став 2); чла­ном 68. да ће се ка­зном за­тво­ра од шест мје­се­ци до три го­ди­не и новчаном ка­зном ка­зни­ти ко су­про­тно важећим про­пи­си­ма нео­влашћено ко­рис­ти то­пло­тну енер­ги­ју или оне­мо­гући овлашћено ли­це да­ва­оца услу­ге да учита утро­ше­ну то­пло­тну енер­ги­ју (став 1), те да је по­ку­шај дје­ла из ста­ва 1. овог чла­на кажњив (став 2).

Ус­та­вни суд је, при­је све­га, ут­врдио да је о ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти по­је­ди­них одре­да­ба Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) одлучивао у ра­ни­је вођеним пос­туп­ци­ма.

На­име, Одлу­ком број: У-23/18 од 30. окто­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 95/19) Ус­та­вни суд је ут­врдио да члан 22. ст. 3. и 5. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти са Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 124/11 и 100/17) и За­ко­ном о одржава­њу згра­да ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 101/11).

По­ред то­га, Одлу­ком број: У-72/18 од 27. но­вем­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 103/19) Ус­та­вни суд  је, у тачки 2. изре­ке,  ут­врдио да члан 68. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) ни­је у са­гла­снос­ти са Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, а у тачки 3. изре­ке  ни­је при­хва­тио ини­ци­ја­ти­ву за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 17. став 1. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Уз то, рје­ше­њи­ма бр. У-20/18 од 25. сеп­тем­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 82/19), У-85/18 од 27. но­вем­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 103/19) и У-82/19 од 28. окто­бра 2020. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 110/20), Ус­та­вни суд ни­је при­хва­тио ини­ци­ја­ти­ве за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти чла­на 22. ст. 1, 2. и  4. и  чла­на 28. Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Има­јући у ви­ду да је Ус­та­вни суд већ одлучивао о ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти одре­даба и чла­на 17. став 1,  чла­на 22. ст. 1, 2, 3, 4. и 5,  чла­на 28. и  чла­на 68. Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19), Суд је, на осно­ву чла­на 37. став 1. тачка г) За­ко­на о Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 104/11 и 92/12) одлучио да не при­хва­ти ини­ци­ја­ти­ву за по­кре­та­ње пос­туп­ка за оцје­њи­ва­ње ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти ових одре­да­ба.

У пос­туп­ку оцје­њи­ва­ња ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти ос­та­лих одре­даба Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ("Службе­ни гла­сник Гра­да Ба­ња Лу­ка" бр. 2/18, 40/18 и 12/19) Суд је  имао у ви­ду да је  Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске ут­врђено: да оп­шти­на пре­ко сво­јих ор­га­на у скла­ду са за­ко­ном уређује и обез­бјеђује обав­ља­ње ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти (члан 102. став 1. тачка 2), као и да про­пи­си и дру­ги оп­шти акти мо­ра­ју би­ти у са­гла­снос­ти са за­ко­ном (члан 108. став 2).

По­ред на­ве­де­них одре­да­ба Ус­та­ва Суд је имао у ви­ду ре­ле­ван­тне одре­дбе За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 97/16, 36/19 и 61/21), За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, бр. 124/11 и 100/17), За­ко­на о енер­ге­ти­ци ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 49/09), За­ко­на о обли­га­ци­оним одно­си­ма ("Службе­ни лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и "Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), За­ко­на о за­шти­ти по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, бр. 6/12, 63/14, 18/17 и 90/21) и За­ко­на о одржава­њу згра­да („Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске“, број 101/11).

За­ко­ном о ло­кал­ној са­моу­пра­ви про­пи­са­но је да са­мос­тал­не на­длежнос­ти је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве обу­хва­та­ју, по­ред ос­та­лих, уређење и обез­бјеђење обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, у окви­ру ко­јих је про­пи­са­на прои­зво­дња и испо­ру­ка то­пло­тне енер­ги­је, у скла­ду са за­ко­ном (члан 18. тачка 2) под­тачка 2), да скуп­шти­на је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве до­но­си одлу­ке и дру­га оп­шта акта и да­је њи­хо­во аутен­тично ту­мачење (члан 39. став 2. тачка 2), као и да ор­га­ни је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве у врше­њу по­сло­ва из сво­је на­длежнос­ти до­но­се: ста­тут, по­сло­вник, одлу­ке, пра­вил­ни­ке, на­ре­дбе, рје­ше­ња, упут­ства, за­кључке, пре­по­ру­ке, ре­зо­лу­ци­је, стра­те­ги­је, пла­но­ве и про­гра­ме, те да Скуп­шти­на до­но­си ста­тут, по­сло­вник, одлу­ке, рје­ше­ња, за­кључке, пре­по­ру­ке, ре­зо­лу­ци­је, стра­те­ги­је, пла­но­ве и про­гра­ме (члан 82. ст. 1. и 2). 

За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ут­врђене су ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти од по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са и начин обез­бјеђива­ња по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са, ор­га­ни­за­ци­ја обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти и начин њи­хо­вог фи­нан­си­ра­ња (члан 1), те је, између ос­та­лог, и то чла­ном 2. став 1. тачка в) и чла­ном 3. тач. г), ф), х) и ц) про­пи­са­но да је ко­му­нал­на дје­ла­тност прои­зво­дње и испо­ру­ке то­пло­тне енер­ги­је дје­ла­тност од по­се­бног ја­вног ин­те­ре­са ко­ја обу­хва­та прои­зво­дњу и испо­ру­ку па­ре и то­пле во­де из да­љин­ског цен­тра­ли­зо­ва­ног изво­ра или по­је­ди­них изво­ра за гри­ја­ње и дру­ге сврхе дис­три­бу­ти­вном  мрежом до под­ста­ни­це по­тро­шача, укључујући и под­ста­ни­цу, да су уну­траш­ње гриј­не ин­ста­ла­ци­је то­пло­во­дне ин­ста­ла­ци­је и уређаји ко­ји почињу од под­ста­ни­це, а чине их уређаји, ра­зво­дна мрежа и гриј­на ти­је­ла у обје­кту, да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге ја­вно ко­му­нал­но пре­ду­зеће или дру­ги при­вре­дни су­бјект ко­јем су по­вје­ре­ни по­сло­ви обав­ља­ња ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти и да је ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге фи­зичко ли­це, пре­ду­зе­тник, удружење грађана, при­вре­дно друш­тво и дру­га пра­вна ли­ца, ор­га­ни, ор­га­ни­за­ци­је и ин­сти­ту­ци­је ја­вних служби ко­ји на за­ко­нит начин ко­рис­те ко­му­нал­не прои­зво­де и услу­ге; чла­ном 6. да је­ди­ни­ца ло­кал­не са­моу­пра­ве обез­бјеђује ор­га­ни­зо­ва­но обав­ља­ње ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, те да сво­јом одлу­ком де­та­љни­је про­пи­су­је усло­ве и начин обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, ма­те­ри­јал­не, те­хничке и дру­ге усло­ве за фи­нан­си­ра­ње, ра­звој, из­гра­дњу и одржава­ње ко­му­нал­них обје­ка­та, усло­ве за фун­кци­они­са­ње и те­хничко-те­хно­ло­шко је­дин­ство сис­те­ма и уређаја, оп­ште усло­ве ко­је садржи уго­вор између да­ва­оца и ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге, усло­ве за ко­ришћење и прес­та­нак ко­ришћења ко­му­нал­не услу­ге, мо­гућност за суб­вен­ци­они­са­ну ци­је­ну ко­му­нал­не услу­ге, ка­те­го­ри­је ко­ри­сни­ка и усло­ве суб­вен­ци­они­ра­ња, је­ди­ни­цу обрачуна за сва­ку врсту ко­му­нал­не услу­ге и начин на­пла­те ко­му­нал­них услу­га (став 1), те да одлу­ку из ста­ва 1. овог чла­на до­но­си скуп­шти­на је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве (став 2); чла­ном 9а. да ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге ко­рис­ти ко­му­нал­не услу­ге ко­је је је­ди­ни­ца ло­кал­не са­моу­пра­ве ор­га­ни­зо­ва­ла на свом по­дручју у скла­ду са одре­дба­ма овог за­ко­на (став 1), да се изу­зе­тно од ста­ва 1. овог чла­на ко­ри­сни­ку ко­му­нал­не услу­ге може на ње­гов зах­тјев одо­бри­ти да не ко­рис­ти не­ку ко­му­нал­ну услу­гу или прес­та­нак ње­ног ко­ришћења, одно­сно да ко­ри­сник има пра­во на рас­кид уго­во­ра ако да­ва­лац те услу­ге не може обе­зби­је­ди­ти про­пи­са­ни ква­ли­тет, ако те­хничке ка­ра­кте­рис­ти­ке сис­те­ма не омо­гућава­ју ње­но ко­ришћење или ако за ко­ри­сни­ка пос­то­је бо­ља те­хничка и еко­ном­ски по­во­љни­ја рје­ше­ња, под усло­вом да то не шко­ди дру­гим ко­ри­сни­ци­ма, во­дећи рачуна о мје­ра­ма из чла­на 5. овог за­ко­на (став 2), да се усло­ви под ко­ји­ма се ко­ри­сни­ку ко­му­нал­не услу­ге може одо­бри­ти да не ко­рис­ти не­ку ко­му­нал­ну услу­гу де­та­љни­је про­пи­су­ју у одлу­ци из чла­на 6. став 2. овог за­ко­на (став 3), те да про­вје­ру испу­ње­нос­ти усло­ва из ста­ва 2. овог чла­на и изра­ду од­го­ва­ра­јућег стручног миш­ље­ња врши ли­це овлашћено за та­кву врсту по­сло­ва ко­је је не­за­ви­сно од да­ва­оца и ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге (став 4);  чла­ном 13. да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге дужан да обе­зби­је­ди: а) трај­но и не­сме­та­но пружање ко­му­нал­них услу­га ко­ри­сни­ци­ма ко­му­нал­них услу­га под усло­ви­ма, на начин и пре­ма нор­ма­ти­ви­ма ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма, б) ис­пра­вност и фун­кци­онал­ност ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја и в) одређени ква­ли­тет ко­му­нал­них услу­га ко­ји по­дра­зу­ми­је­ва на­рочито: здрав­стве­ну и хи­ги­јен­ску ис­пра­вност пре­ма про­пи­са­ним стан­дар­ди­ма и нор­ма­ти­ви­ма, за­шти­ту око­ли­не и тачност у по­гле­ду ро­ко­ва испо­ру­ке (став 1), те да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге од­го­во­ран за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди да се ко­му­нал­на услу­га врши под усло­ви­ма из ста­ва 1. овог чла­на (став 2); чла­ном 14. да је да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге дужан да у сред­стви­ма ја­вног ин­фор­ми­са­ња или на дру­ги по­го­дан начин оба­ви­јес­ти ко­ри­сни­ке о пла­ни­ра­ним или очеки­ва­ним сме­тња­ма и пре­ки­ди­ма ко­ји ће нас­та­ти или мо­гу нас­та­ти у пружању ко­му­нал­них услу­га нај­ка­сни­је три да­на при­је очеки­ва­ног пре­ки­да у пружању тих услу­га; чла­ном 15. да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан да, ако дође до пре­ки­да у пружању ко­му­нал­них услу­га усљед ви­ше си­ле или дру­гих ра­зло­га ко­је да­ва­лац ко­му­нал­них услу­га ни­је мо­гао да пре­дви­ди или спри­јечи, одмах пре­ду­зме мје­ре за от­кла­ња­ње узро­ка по­ре­мећаја, одно­сно пре­ки­да или да на дру­ги начин обе­зби­је­ди пружање ко­му­нал­них услу­га и да о то­ме оба­ви­јес­ти ор­ган је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве на­длежан за ко­му­нал­не по­сло­ве (став 1), да ако пре­кид или по­ре­мећај у пружању услу­га из ста­ва 1. овог чла­на може угро­зи­ти живот и здрав­ље љу­ди или до­вес­ти у опа­сност рад ја­вног пре­ду­зећа, при­вре­дног су­бје­кта и дру­гих ин­сти­ту­ци­ја или иза­зва­ти ште­ту ве­ли­ких раз­мје­ра, на­длежни ор­ган из ста­ва 1. овог чла­на дужан је да одмах оба­ви­јес­ти ор­ган је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве на­длежан за по­сло­ве ци­вил­не за­шти­те ко­ји ће без од­гађања: а) одре­ди­ти ред првен­ства и начин пружања услу­га оним ко­ри­сни­ци­ма код ко­јих би усљед пре­ки­да нас­та­ла опа­сност по живот и рад грађана или рад ја­вног пре­ду­зећа, при­вре­дног друш­тва и дру­гих ор­га­ни­за­ци­ја или би нас­та­ла ве­ли­ка, одно­сно не­на­до­кна­ди­ва ште­та,  б) на­ре­ди­ти мје­ре за за­шти­ту ко­му­нал­них обје­ка­та и дру­ге имо­ви­не ко­ја је угрожена, в) пре­ду­зе­ти мје­ре за от­кла­ња­ње нас­та­лих по­сље­ди­ца и дру­ге по­тре­бне мје­ре за обав­ља­ње ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти и г) ут­врди­ти ра­зло­ге и евен­ту­ал­ну од­го­вор­ност за по­ре­мећај, одно­сно пре­кид врше­ња дје­ла­тнос­ти и учиње­ну ште­ту; чла­ном 16. да се пружање и ко­ришћење ко­му­нал­них услу­га врши на осно­ву уго­во­ра за­кљученог између да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге и ко­ри­сни­ка (став 1), да се уго­во­ри за­кључени са ко­ри­сни­ци­ма ко­му­нал­них услу­га ко­ји те услу­ге ко­рис­те за личне по­тре­бе или по­тре­бе свог до­маћин­ства за­кључују у скла­ду са одре­дба­ма за­ко­на ко­јим се уређују за­шти­та пра­ва по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској (став 2), да ко­ри­сник плаћа ут­врђену ци­је­ну за пружену ко­му­нал­ну услу­гу на осно­ву рачуна ко­ји испос­тав­ља да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге и ко­ји има сна­гу вје­ро­дос­тој­не ис­пра­ве (став 3) и да је у случају спо­ра између ко­ри­сни­ка и да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге на­длежан суд (став 4); чла­ном 19. да се ко­му­нал­на услу­га не може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку (став 1), да се изу­зе­тно ко­му­нал­на услу­га може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку ако: а) из­врши при­кључење на ко­му­нал­ни обје­кат без одо­бре­ња на­длежног ор­га­на, одно­сно да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, б) не­на­мјен­ски ко­рис­ти ко­му­нал­ну услу­гу, в) не пла­ти ис­ко­ришћену ко­му­нал­ну услу­гу два мје­се­ца узас­то­пно под усло­вом да то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју и да се ис­кључењем тог ко­ри­сни­ка не угрожава­ју дру­ги ко­ри­сни­ци, г) одби­је да за­кључи уго­вор о ко­ришћењу ко­му­нал­не услу­ге и д) не придржава се мје­ра ште­дње у ври­је­ме огра­ничене по­трош­ње због по­се­бних окол­нос­ти из чла­на 15. овог за­ко­на (став 2), те да је по прес­та­нку ра­зло­га за ус­краћива­ње ко­му­нал­не услу­ге да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге дужан да на зах­тјев ко­ри­сни­ка, нај­ка­сни­је у ро­ку од три да­на од да­на по­дно­ше­ња зах­тје­ва, нас­та­ви пружање ко­му­нал­не услу­ге уз на­кна­ду тро­шко­ва да­ва­оцу ко­му­нал­не услу­ге за по­но­вно укључење ко­ри­сни­ка (став 3); чла­ном 33. да ин­спе­кциј­ски над­зор (кон­тро­лу) над спро­вођењем овог за­ко­на и про­пи­са до­не­се­них на осно­ву овог за­ко­на врши ко­му­нал­на по­ли­ци­ја је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве (став 1), те да по ука­за­ној по­тре­би или на зах­тјев ор­га­на из ста­ва 1. овог чла­на ин­спе­кциј­ски над­зор може из­врши­ти и дру­га ин­спе­кци­ја (став 2); чла­ном 34. да у врше­њу ин­спе­кциј­ског над­зо­ра, по­ред овлашћења ут­врђених про­пи­си­ма о ко­му­нал­ној по­ли­ци­ји, ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац овлашћен је и да: а) кон­тро­ли­ше да ли се ко­му­нал­не услу­ге пружају у скла­ду са про­пи­са­ним усло­ви­ма, б) кон­тро­ли­ше одржава­ње и ко­ришћење ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја као што су: ја­вне сао­браћај­не по­врши­не у на­се­љу, ја­вне зе­ле­не по­врши­не, обје­кти за снаб­ди­је­ва­ње на­се­ља и ста­но­вниш­тва во­дом за пиће, обје­кти за пречишћава­ње и одвођење отпа­дних во­да и одвођење атмо­сфер­ских во­да из на­се­ља, обје­кти за де­по­но­ва­ње отпа­да­ка, обје­кти за прои­зво­дњу и дис­три­бу­ци­ју то­пло­те, обје­кти за дис­три­бу­ци­ју га­са, в) кон­тро­ли­ше врше­ње по­гре­бне и ди­мњачар­ске дје­ла­тнос­ти, г) кон­тро­ли­ше одржава­ње и ко­ришћење дру­гих ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја, као што су: жеље­зничке и ауто­бус­ке ста­ни­це и ста­ја­ли­шта, ја­вна ку­па­ти­ла и ку­па­ли­шта, че­сме и бу­на­ри, ја­вна скло­ни­шта, ја­вни то­але­ти, сеп­тичке ја­ме, дјечија игра­ли­шта, тржни­це, сточне и дру­ге пи­ја­це, ја­вни прос­то­ри за пар­ки­ра­ње во­зи­ла, обје­кти за смје­штај кућних љу­би­ма­ца, д) на­ре­ди укла­ња­ње ста­рих и дру­гих пре­дме­та са ја­вних по­врши­на ако су ос­тав­ље­ни про­ти­вно про­пи­си­ма је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве, као што су слу­па­ни ауто­мо­би­ли, ста­ре ства­ри и дру­ги пре­дме­ти и ђ) из­да­је пре­кршај­ни на­лог за пре­кршај ут­врђен одре­дба­ма овог за­ко­на (став 1) и да ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац врши и дру­ге по­сло­ве над­зо­ра из облас­ти ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти за ко­је је овлашћен за­ко­ном и про­пи­си­ма скуп­шти­не је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве; чла­ном 35. да ко­му­нал­ни по­ли­ца­јац рје­ше­њем на­ређује из­врше­ње одређених мје­ра и одређује рок за њи­хо­во из­врше­ње у скла­ду са за­ко­ном и одлу­ком скуп­шти­не једини­це ло­кал­не са­моу­пра­ве (став 1); чла­ном 37. став 1. да ће се новчаном ка­зном од 1.500 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге ако се не придржава оба­ве­за ут­врђених у чла­ну 13. тач. а) и б) овог за­ко­на (тачка а), ус­кра­ти ко­му­нал­ну услу­гу ко­ри­сни­ку су­про­тно одре­дби чла­на 19. став 2. овог за­ко­на (тачка г); чла­ном 39. да ће се новчаном ка­зном од 1.000 КМ до 10.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај пра­вно ли­це као ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге ако: а) се без са­гла­снос­ти да­ва­оца ко­му­нал­них услу­га при­кључи на ко­му­нал­не обје­кте ко­ји­ма управ­ља да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге или без ње­го­ве са­гла­снос­ти ко­рис­ти ко­му­нал­ну услу­гу (члан 17. став 2. и члан 18. став 1), б) уни­шта­ва или на не­аде­ква­тан начин ко­рис­ти ко­му­нал­не обје­кте и уређаје ин­ди­ви­ду­ал­не и за­је­дничке ко­му­нал­не по­трош­ње ко­ји­ма да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге управ­ља и ра­спо­лаже (члан 17. тачка а),  г) оне­мо­гући да­ва­оцу ко­му­нал­не услу­ге не­сме­тан прис­туп ње­го­вој мрежи и мјер­ним уређаји­ма ко­ји се на­ла­зе уну­тар по­се­бног ди­је­ла згра­де или по­сје­да ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге (члан 17. тачка в) и д) са­мо­во­љно нас­та­ви са ко­ришћењем ко­му­нал­не услу­ге на­кон што му је пра­во ко­ришћења ус­краћено (члан 19. став 2) (став 1), да ће се за пре­кршај из ста­ва 1. овог чла­на ка­зни­ти новчаном ка­зном од 500 КМ до 1.500 КМ и од­го­вор­но ли­це у пра­вном ли­цу (став 2), те да ће се за пре­кршај из ста­ва 1. овог чла­на ка­зни­ти фи­зичко ли­це као ко­ри­сник ко­му­нал­не услу­ге новчаном ка­зном од 100 КМ до 1.000 КМ (став 4); чла­ном 40. да ће се новчаном ка­зном од 500 КМ до 3.000 КМ ка­зни­ти за пре­кршај за­је­дни­ца етажних вла­сни­ка ако на зах­тјев да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге не дос­та­ви еви­ден­ци­је о етажним вла­сни­ци­ма и по­дат­ке о њи­хо­вој етажној сво­ји­ни у згра­ди ко­јом за­је­дни­ца управ­ља (члан 4).

За­ко­ном о енер­ге­ти­ци про­пи­са­но је да је прои­зво­дња енер­ги­је фи­зички или хе­миј­ски про­цес пре­ра­де, између ос­та­лог, у то­пло­тну енер­ги­ју, ко­ја се дис­три­бу­ира, одно­сно пре­но­си/тран­спор­ту­је  дис­три­бу­ти­вној мрежи или куп­ци­ма (члан 3. тач. ј), м) и р)) и да је, у сми­слу овог за­ко­на, прои­зво­дња то­пло­тне енер­ги­је, дис­три­бу­ци­ја и управ­ља­ње дис­три­бу­ти­вним сис­те­мом за то­пло­тну енер­ги­ју, снаб­ди­је­ва­ње и трго­ви­на то­пло­тном енер­ги­јом, енер­гет­ска дје­ла­тност од оп­штег ин­те­ре­са, ко­ја се обав­ља у сис­те­му оба­ве­зе ја­вне услу­ге у скла­ду са за­ко­ном (члан 10. став 1. тачка д) и члан 11).

За­ко­ном о обли­га­ци­оним одно­си­ма про­пи­са­но је: да су стра­не у обли­га­ци­оним одно­си­ма сло­бо­дне, у гра­ни­ца­ма при­ну­дних про­пи­са, ја­вног по­рет­ка и до­брих обичаја, да сво­је одно­се уре­де по сво­јој во­љи (члан 10), да су стра­не у обли­га­ци­оном одно­су ра­вно­пра­вне (члан 11), да је уго­вор за­кључен кад су се уго­вор­не стра­не са­гла­си­ле о би­тним сас­тој­ци­ма уго­во­ра (члан 26), да ако је не­ко по за­ко­ну оба­ве­зан да за­кључи уго­вор, за­ин­те­ре­со­ва­но ли­це може за­хти­је­ва­ти да се та­кав уго­вор без одла­га­ња за­кључи (члан 27. став 1), да пре­ду­зећа и дру­га пра­вна ли­ца ко­ја врше ко­му­нал­ну или дру­гу сличну дје­ла­тност од оп­штег ин­те­ре­са од­го­ва­ра­ју за ште­ту ако без оправ­да­ног ра­зло­га обус­та­ве или не­ре­до­вно врше сво­ју услу­гу (члан 184).

За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача у Ре­пу­бли­ци Српској про­пи­са­но је, и то чла­ном 46, да је услу­га од оп­штег еко­ном­ског ин­те­ре­са, по­ред ос­та­лог, услу­га снаб­ди­је­ва­ња то­пло­тном енер­ги­јом (став 1), те да се пружање еко­ном­ске услу­ге по­тро­шачу за­сни­ва на уго­вор­ном одно­су између по­тро­шача и тргов­ца (став 2); чла­ном 47. да је трго­вац ко­ји пружа еко­ном­ску услу­гу дужан да омо­гући по­тро­шачима при­кључак на дис­три­бу­ти­вну мрежу и упо­тре­бу при­кључка, мреже и услу­ге под уна­при­јед по­зна­тим и уго­во­ре­ним усло­ви­ма про­пи­са­ним од тргов­ца или дру­гог овлашћеног ор­га­на, уко­ли­ко за то пос­то­ји те­хничка мо­гућност (став 1), да је за пружање услу­ге из ста­ва 1. овог чла­на трго­вац дужан да са по­тро­шачем за­кључи уго­вор у пи­са­ној фор­ми на осно­ву оп­штих усло­ва, као и да по­тро­шача оба­ви­јес­ти, у пи­са­ној фор­ми, о сва­кој про­мје­ни усло­ва пружања еко­ном­ских услу­га из уго­во­ра, нај­ка­сни­је мје­сец да­на при­је почет­ка при­мје­не тих усло­ва (став  3); чла­ном 53. да ако се рачун за пружену еко­ном­ску услу­гу оспо­ра­ва у суд­ском или ван­суд­ском пос­туп­ку, а по­тро­шач уре­дно плаћа све сље­деће не­спор­не рачуне, трго­вац не сми­је по­тро­шачу обус­та­ви­ти пружање услу­ге до окончања суд­ског или ван­суд­ског пос­туп­ка (став 1), да је трго­вац дужан, ако је обус­та­вио  пружање услу­ге при­је не­го што је од на­длежног ор­га­на оба­ви­је­штен о по­кре­та­њу пос­туп­ка из ста­ва 1. овог чла­на, да нас­та­ви пружање услу­ге по­тро­шачу до окончања суд­ског или ван­суд­ског пос­туп­ка (став 2), да се оба­ве­за из ст. 1. и 2. овог чла­на одно­си и на случаје­ва ка­да трго­вац по­кре­не пос­ту­пак при­сил­не на­пла­те про­тив по­тро­шача (став 3), те да се суд­ским или ван­суд­ским пос­туп­ком у сми­слу ст. 1. овог чла­на сма­тра сва­ки пос­ту­пак пре­двиђен важећим про­пи­си­ма, као и сва­ки пос­ту­пак пре­двиђен оп­штим усло­ви­ма или дру­гим пра­ви­ли­ма пружаоца еко­ном­ске услу­ге (став 4).

За­ко­ном о одржава­њу згра­да про­пи­са­но је: чла­ном 7. да по­се­бан дио згра­де одржава и фи­нан­си­ра етажни вла­сник; чла­ном 8. став 1. да о извођењу ра­до­ва ре­до­вног одржава­ња по­се­бног ди­је­ла згра­де одлучује етажни вла­сник са­мос­тал­но;  чла­ном 10. да је етажни вла­сник дужан да врши ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње свог по­се­бног ди­је­ла згра­де, на начин и под усло­ви­ма про­пи­са­ним овим за­ко­ном, што, по­ред ос­та­лог, обу­хва­та ин­ста­ла­ци­је и уређаје за цен­трал­но гри­ја­ње во­де у ста­ну (став 1. и 2. тачка а); чла­ном  11. да је етажни в­ла­сник дужан да ква­ро­ве из чла­на 10. став 2. овог за­ко­на ко­јим се на­но­си ште­та дру­гим по­се­бним или за­је­дничким ди­је­ло­ви­ма згра­де или до­во­ди у пи­та­ње њи­хо­во фун­кци­они­са­ње от­кло­ни без одла­га­ња (став 1), те да је ште­ту ко­ја је нас­та­ла као по­сље­ди­ца тог ква­ра дужан да по­пра­ви или на­до­кна­ди (став 2); чла­ном 12. да за­је­дничке ди­је­ло­ве згра­де одржава­ју и фи­нан­си­ра­ју етажни вла­сни­ци; чла­ном 13. да ре­до­вно одржава­ње за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де обу­хва­та по­прав­ке и за­мје­не и сличне по­сло­ве, а то су ре­до­вни пре­гле­ди и сер­ви­си­ра­ње, по­ред ос­та­лог, ин­ста­ла­ци­ја цен­трал­ног гри­ја­ња (ко­тлар­ни­ца, под­ста­ни­ца, мреже са гриј­ним ти­је­ли­ма, вен­ти­ла, ди­мња­ка цен­трал­ног гри­ја­ња и дру­гих ин­ста­ла­ци­ја) (тачка г); чла­ном 14. да ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де обу­хва­та одржава­ње ин­ста­ла­ци­ја цен­трал­ног гри­ја­ња, гриј­них ти­је­ла у згра­ди, ди­је­ло­ва то­пло­тних пос­тро­је­ња и уређаја згра­де са пу­ње­њем, пражње­њем и озрачива­њем то­пло­тне мреже, као и по­прав­ка или за­мје­на инс­та­ла­ци­ја за гас (став 1. тачка г), те да је при­је извођења ра­до­ва из ста­ва 1. овог чла­на по­тре­бно при­ба­ви­ти од­го­ва­ра­јуће одо­бре­ње про­пи­са­но За­ко­ном о уређењу прос­то­ра и грађењу, у случају ка­да је оно по­тре­бно (став 2).

Има­јући у ви­ду на­при­јед на­ве­де­не ус­та­вне и за­кон­ске одре­дбе Суд је, при­је све­га, ут­врдио да је пре­ма чла­ну 18. тачка 2. под­тачка 2. За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви, као и чла­ну 6. став 2. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка би­ла овлашћена да до­не­се оспо­ре­ну одлу­ку с ци­љем спро­вођења у пра­кси ре­ле­ван­тних одре­да­ба За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма.

На­во­ди да­вао­ца ини­ци­ја­ти­ве да је оспо­ре­на одлу­ка  не­са­гла­сна с чла­ном 108. Ус­та­ва јер се Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка ни­је по­зва­ла на од­го­ва­ра­јуће одре­дбе За­ко­на о ло­кал­ној са­моу­пра­ви и Ста­ту­та Гра­да Ба­ња Лу­ка, те да је по­зи­ва­ње на  Уго­вор о стра­те­шком пар­тнер­ству не­до­пу­ште­но, ни­су од ути­ца­ја на оцје­ну ње­не ус­та­внос­ти и за­ко­ни­тос­ти, с об­зи­ром на то да не­по­зи­ва­ње до­но­си­оца оспо­ре­ног акта на од­го­ва­ра­јуће одре­дбе ре­ле­ван­тних за­кон­ских и под­за­кон­ских про­пи­са не чини овај  акт са­мим тим не­ус­та­вним, одно­сно не­за­ко­ни­тим. 

Међутим, овлашћење је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве да уређује и обез­бјеђује обав­ља­ње ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти ко­ја се одно­си на прои­зво­дњу и испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је, као и овлашћење да сво­јом одлу­ком де­та­љни­је про­пи­су­је, између ос­та­лог, усло­ве и начин обав­ља­ња ко­му­нал­них дје­ла­тнос­ти, ма­те­ри­јал­не, те­хничке и дру­ге усло­ве за фи­нан­си­ра­ње, ра­звој, из­гра­дњу и одржава­ње ко­му­нал­них обје­ка­та, фун­кци­они­са­ње и  те­хничко-те­хно­ло­шко је­дин­ство сис­те­ма и уређаја, оп­ште усло­ве ко­је садржи уго­вор између да­ва­оца и ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге, усло­ве за ко­ришћење и прес­та­нак ко­ришћења ко­му­нал­них услу­га, те је­ди­ни­цу обрачуна за сва­ку врсту ко­му­нал­не услу­ге и начин на­пла­те ко­му­нал­них услу­га, ни­је нео­гра­ничено већ мо­ра би­ти у скла­ду са за­ко­ном.  На­име, из на­ве­де­них одре­да­ба За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма прои­зла­зи да је основ за пружање ко­му­нал­не услу­ге снаб­ди­је­ва­ња то­пло­тном енер­ги­јом и ко­ришћење ове услу­ге уго­вор­ни однос између да­ва­оца и ко­ри­сни­ка услу­ге, као и да је испо­ру­ка ко­му­нал­не услу­ге, у кон­кре­тном случају то­пло­тне енер­ги­је, за­кон­ска оба­ве­за да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, ко­ја се може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку ако из­врши при­кључење на ко­му­нал­ни обје­кат без одо­бре­ња на­длежног ор­га­на, одно­сно да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге, ка­да не­на­мјен­ски ко­рис­ти ко­му­нал­ну услу­гу, не пла­ти ис­ко­ришћену ко­му­нал­ну услу­гу два мје­се­ца узас­то­пно под усло­вом да то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју и да се ис­кључењем тог ко­ри­сни­ка не угрожава­ју дру­ги ко­ри­сни­ци, одби­је да за­кључи уго­вор о ко­ришћењу ко­му­нал­не услу­ге и кад се не придржава мје­ра ште­дње у ври­је­ме огра­ничене по­трош­ње због по­се­бних окол­нос­ти из чла­на 15. овог за­ко­на. По­ред то­га, из на­ве­де­них одре­да­ба овог за­ко­на прои­зла­зи и да је у случају спо­ра између ко­ри­сни­ка и да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге на­длежан суд, те да је да­ва­лац услу­ге оба­ве­зан да обе­зби­је­ди ис­пра­вност и фун­кци­онал­ност ко­му­нал­них обје­ка­та и уређаја и да од­го­ва­ра за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди трај­но и не­сме­та­но пружање ко­му­нал­них услу­га под усло­ви­ма, на начин и пре­ма нор­ма­ти­ви­ма ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма. Има­јући у ви­ду на­ве­де­но, као и  да гри­ја­ње, са­гла­сно одре­дба­ма За­ко­на о за­шти­ти по­тро­шача Ре­пу­бли­ке Српске спа­да у гру­пу еко­ном­ских услу­га од оп­штег ин­те­ре­са, ко­је су  у режиму уго­вор­ног одно­са, да­кле да се на уго­ва­ра­ње та­квих услу­га при­мје­њу­ју ре­ле­ван­тне одре­дбе За­ко­на о обли­га­ци­оним одно­си­ма, Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка пре­ко­рачила сво­ја овлашћења из чла­на 6. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма ка­да је оспо­ре­ним одре­дба­ма  чла­на 17. ст. 3, чла­на 56. ст. 2. и 3, чла­на 58. и  чла­на 59. став 1. тач. д) и е) Одлу­ке  о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је омо­гућила да­ва­оцу услу­ге да обус­та­ви испо­ру­ку то­пло­тне енер­ги­је ко­ри­сни­ку и у дру­гим случаје­ви­ма, осим оних ко­ји су та­кса­ти­вно на­ве­де­ни у чла­ну 19. став 2. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, одно­сно да оспо­ре­но про­пи­си­ва­ње не­ма упо­ри­шта у ре­ле­ван­тним за­кон­ским одре­дба­ма.

По­ред то­га, Суд је  оци­је­нио да одре­дба чла­на 29. став 1. и чла­на 30. став 3. у ди­је­лу ко­ји гла­си: „..., али ни­је од­го­во­ран за би­ло ка­кву по­сре­дну или не­по­сре­дну ште­ту или гу­бит­ке ко­ји нас­та­ну код ко­ри­сни­ка услу­ге." Одлу­ке о оп­штим усло­ви­ма за прои­зво­дњу, испо­ру­ку и ко­ришћење то­пло­тне енер­ги­је ни­је у са­гла­снос­ти са За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, с об­зи­ром на то да су овим за­ко­ном про­пи­са­не оба­ве­зе да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге и то у ре­до­вним усло­ви­ма (члан 13), у случају пла­ни­ра­них пре­ки­да или очеки­ва­них сме­тњи (члан 14) и у случају по­ре­мећаја или пре­ки­да у пружању ко­му­нал­них услу­га усљед ви­ше си­ле или дру­гих ра­зло­га ко­је да­ва­лац ко­му­нал­них услу­га ни­је мо­гао да пре­дви­ди или спри­јечи (члан 15), као и од­го­вор­ност да­ва­оца услу­ге за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди да се ко­му­нал­на услу­га врши под усло­ви­ма и нор­ма­ти­ви­ма  ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма. Има­јући у ви­ду да је  на­ве­де­ним за­кон­ским одре­дба­ма про­пи­са­на од­го­вор­ност да­ва­оца ко­му­нал­не услу­ге за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди трај­но и не­сме­та­но пружање ко­му­нал­них услу­га ко­ри­сни­ци­ма под усло­ви­ма, на начин и пре­ма нор­ма­ти­ви­ма ко­ји су про­пи­са­ни за­ко­ном и дру­гим про­пи­си­ма, као и  оба­ве­зе и од­го­вор­ност не са­мо да­ва­оца услу­ге, већ и на­длежних ор­га­на је­ди­ни­це ло­кал­не са­моу­пра­ве  у случају по­ре­мећаја или пре­ки­да у пружању ко­му­нал­них услу­га усљед ви­ше си­ле или дру­гих ра­зло­га ко­је да­ва­лац ко­му­нал­них услу­га ни­је мо­гао да пре­дви­ди или спри­јечи, Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка про­пи­су­јући на начин као у оспо­ре­ном чла­ну 29. став 1, те чла­ну 30. став 3. у на­ве­де­ном ди­је­лу, су­про­тно на­ве­де­ним одре­дба­ма За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, ис­кључила оба­ве­зе и од­го­вор­нос­ти да­ва­оца услу­ге у ве­зи с испо­ру­ком то­пло­тне енер­ги­је за ври­је­ме ви­ше си­ле и дру­гих ван­ре­дних окол­нос­ти, одно­сно ис­кључила од­го­вор­ност да­ва­оца услу­ге за ште­ту ко­ју проу­зро­ку­је ко­ри­сни­ци­ма ако не обе­зби­је­ди да се испо­ру­ка то­пло­тне енер­ги­је врши на начин про­пи­сан за­ко­ном. Уз то, по оцје­ни Су­да, на­ве­де­не одре­дбе ове одлу­ке (члан 29. став 1. и члан 30. став 3. у на­ве­де­ном ди­је­лу) ни­су са­гла­сне ни са чла­ном 184. За­ко­на о обли­га­ци­оним одно­си­ма ко­јим је про­пи­са­но да пре­ду­зећа и дру­га пра­вна ли­ца ко­ја врше ко­му­нал­ну или дру­гу сличну дје­ла­тност од оп­штег ин­те­ре­са од­го­ва­ра­ју за ште­ту ако без оправ­да­ног ра­зло­га обус­та­ве или не­ре­до­вно врше сво­ју услу­гу.

Суд је, та­кође, оци­је­нио да одре­дбе чла­на 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлу­ке ни­су у са­гла­снос­ти са За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма и За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача Ре­пу­бли­ке Српске. При­ли­ком ова­кве оцје­не Суд је имао у ви­ду да је За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­тима про­пи­са­на оба­ве­за ко­ри­сни­ка ко­му­нал­не услу­ге да плаћа ут­врђену ци­је­ну за пружену ко­му­нал­ну услу­гу на осно­ву рачуна ко­ји испос­тав­ља да­ва­лац ко­му­нал­не услу­ге, ко­ји има сна­гу вје­ро­дос­тој­не ис­пра­ве, као и  на­длежност су­да у случају спо­ра између уго­вор­них стра­на. Та­кође, Суд је имао у ви­ду члан 19. став 2. овог за­ко­на ко­јим је про­пи­са­но у ко­јим случаје­ви­ма се ко­му­нал­на услу­га може ус­кра­ти­ти ко­ри­сни­ку, а као је­дан од тих случаје­ва пре­двиђено је не­плаћање ис­ко­ришћене услу­ге два мје­се­ца узас­то­пно под усло­вом да то те­хничке мо­гућнос­ти до­зво­ља­ва­ју и да се ис­кључењем тог ко­ри­сни­ка не угрожава­ју дру­ги ко­ри­сни­ци. Уз то,  Суд је имао у ви­ду и да је За­ко­ном о за­шти­ти по­тро­шача про­пи­са­но  да трго­вац ко­ји је по­кре­нуо пос­ту­пак при­сил­не на­пла­те про­тив по­тро­шача не може, све до окончања суд­ског или ван­суд­ског пос­туп­ка,  обус­та­ви­ти пружање услу­ге. Има­јући у ви­ду да су оспо­ре­ним чла­ном 54. ст. 3, 4, 5. и 6. Одлу­ке на дру­гачији начин не­го што је на­ве­де­ним за­ко­ни­ма про­пи­са­но уређена пи­та­ња ко­ја се тичу  на­пла­те ду­га за испо­ручену то­пло­тну енер­ги­ју и ис­кључење због не­плаћања, као и на­длежност дру­гог ор­га­на, а не су­да, за пос­ту­пак при­ну­дне на­пла­те Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка на тај начин иза­шла из окви­ра сво­јих за­кон­ских овлашћења, одно­сно да оспо­ре­но про­пи­си­ва­ње не­ма упо­ри­шта у ре­ле­ван­тним одре­дба­ма на­ве­де­них за­ко­на.

Оцје­њу­јући  оспо­ре­ни члан 56. став 1. тачка е) Одлу­ке Суд је имао  у ви­ду ци­ти­ра­не одре­дбе За­ко­на о одржава­њу згра­да, ко­јим је уређено ре­до­вно и ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње по­се­бног ди­је­ла згра­де, те ре­до­вно и ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де. Има­јући у ви­ду да на­ве­де­ним одре­дба­ма За­ко­на о одржава­њу згра­да ни­је ут­врђена дужност етажног вла­сни­ка, одно­сно за­је­дни­це етажних вла­сни­ка да за ре­до­вно или ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње по­се­бног ди­је­ла згра­де при­ба­ви са­гла­сност би­ло ко­га, одно­сно да за ре­до­вно или ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње  за­је­дничких ди­је­ло­ва згра­де при­ба­ве дру­ге са­гла­снос­ти осим оних ко­је су про­пи­са­не За­ко­ном о уређењу прос­то­ра и грађењу, Суд је ут­врдио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ња Лу­ка пре­ко­рачила за­ко­ном ут­врђена овлашћења ка­да је оспо­ре­ном одре­дбом члана 56. став 1. тачка е) Одлу­ке про­пи­са­ла да се под нео­влашћеним ко­ришћењем то­пло­тне енер­ги­је, одно­сно нео­влашћеним ра­дња­ма по­дра­зу­ми­је­ва ако ко­ри­сник услу­ге и/или ЗЕВ нео­влашћено врши из­мје­ну на уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма.  С тим у ве­зи Суд је имао у ви­ду и да је, у ра­ни­је вођеном пос­туп­ку оцје­њи­вао ус­та­вност и за­ко­ни­тост чла­на 21. став 5. Одлу­ке, ко­јим је би­ло про­пи­са­но да ко­ри­сник услу­ге не може без пи­сме­не са­гла­снос­ти да­ва­оца услу­ге обав­ља­ти за­мје­не, пре­прав­ке или до­гра­дњу на уну­траш­њим ин­ста­ла­ци­ја­ма, те до­нио Одлу­ку У-23/18 од 30. окто­бра 2019. го­ди­не ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" број 95/19) ко­јом је ут­врдио да на­ве­де­на одре­дба Одлу­ке ни­је у са­гла­снос­ти са Ус­та­вом Ре­пу­бли­ке Српске, За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма и За­ко­ном о одржава­њу згра­да, ис­тичући у обра­зложењу да одре­дба­ма чла­на 7, чла­на 8. став 1, чла­на 10. ст. 1. и 2. тачка а) и чла­на 11. За­ко­на о одржава­њу згра­да ни­је ут­врђена дужност етажног вла­сни­ка да за ре­до­вно или ин­вес­ти­ци­оно одржава­ње по­се­бног ди­је­ла згра­де при­ба­ви са­гла­сност од би­ло ко­га, те да та­ква са­гла­сност као услов одржава­ња уну­траш­њих ин­ста­ла­ци­ја ко­ри­сни­ка услу­ге ни­је пре­двиђена ни За­ко­ном о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма, ко­ји је про­пис ко­јим се уређују пи­та­ња ко­ја су од значаја за обав­ља­ње ко­му­нал­не дје­ла­тнос­ти. 

Не­са­гла­сност оспо­ре­них одре­даба Одлу­ке са за­ко­ном има за по­сље­ди­цу и њи­хо­ву не­са­гла­сност са Ус­та­вом ко­ји одре­дба­ма чла­на 108. став 2. на­лаже да про­пи­си и дру­ги оп­шти акти мо­ра­ју би­ти у са­гла­снос­ти са за­ко­ном.

На осно­ву уви­да у садржину оспо­ре­них одре­да­ба чла­на 1, чла­на 6. тачка е), чла­на 14. став 1, чла­на 17. став 2, чла­на 23, чла­на 24. став 1, чла­на 25, чла­на 27. став 3, чла­на 43. ст. 5. и 6, чла­на 56. став 1. тач. а), б), ц), д) и ф), чла­на 59. став 1. тач. а), б) и ц) и став 2, чла­на 61. ст. 1. и 3. и чла­на 64. Одлу­ке, а по­ла­зећи од ци­ти­ра­них одре­да­ба чл. 6, 9а, 13, 14, 15,  17. и 33. За­ко­на о ко­му­нал­ним дје­ла­тнос­ти­ма и чла­на 11. За­ко­на о одржава­њу згра­да, Суд је оци­је­нио да је Скуп­шти­на Гра­да Ба­ње Лу­ке би­ла овлашћена да сво­јом одлу­ком уре­ди пи­та­ња ут­врђена оспо­ре­ним одре­дба­ма Одлу­ке, те је оци­је­нио да не­ма осно­ва за при­хва­та­ње ини­ци­ја­ти­ве за оцје­њи­ва­ње њи­хо­ве не­за­ко­ни­тос­ти, одно­сно не­ус­та­внос­ти.

О ра­зло­зи­ма оспо­ра­ва­ња по­је­ди­них одре­да­ба Одлу­ке, ко­ји се тичу њи­хо­ве цје­лис­хо­днос­ти, не­до­во­љне пре­ци­знос­ти, не­по­тпу­нос­ти и при­мје­не, Ус­та­вни суд, са­гла­сно чла­ну 115. Ус­та­ва, ни­је на­длежан да одлучује.

Ци­је­нећи на­во­де и ра­зло­ге оспо­ра­ва­ња чла­на 5, чла­на 65. став 1. тачка д) и  чла­на 66. Одлу­ке, Суд је ут­врдио да се ра­ди о пи­та­њи­ма изван на­длежнос­ти Ус­та­вног су­да ут­врђене чла­ном 115. Ус­та­ва, с об­зи­ром на то да Ус­та­вни суд ни­је на­длежан да оцје­њу­је ус­та­вност и за­ко­ни­тост по­је­ди­них одре­да­ба Одлу­ке са ста­но­ви­шта њи­хо­ве  пре­ци­знос­ти, ја­сноће и не­до­реченос­ти. Та­кође, ни ос­та­ли на­во­ди и ра­зло­зи ко­ји садрже кри­ти­ку и миш­ље­ње да­ва­оца ини­ци­ја­ти­ве да је спор­на пи­та­ња тре­ба­ло дру­гачије уре­ди­ти ни­су основ за ут­врђива­ње не­ус­та­внос­ти и не­за­ко­ни­тос­ти ових одре­дби Одлу­ке. Уз то, Ус­та­вни суд, са­гла­сно чла­ну 115. Ус­та­ва, ни­је на­длежан да оцје­њу­је са­гла­сност  чла­на 5. Одлу­ке с Пра­ви­ли­ма за изра­ду за­ко­на и дру­гих про­пи­са у Ре­пу­бли­ци Српској, а ни­ти међусо­бну уса­гла­ше­ност по­је­ди­них одре­да­ба оспо­ре­не одлу­ке.

Ка­ко је у то­ку прет­хо­дног пос­туп­ка пра­вно ста­ње по­тпу­но ут­врђено и при­ку­пље­ни по­да­ци пружају по­уз­дан основ за одлучива­ње, Суд је, на осно­ву чла­на 40. став 5. За­ко­на о Ус­та­вном су­ду Ре­пу­бли­ке Српске ("Службе­ни гла­сник Ре­пу­бли­ке Српске" бр. 104/11 и 92/12), у овом пре­дме­ту одлучио без до­но­ше­ња рје­ше­ња о по­кре­та­њу пос­туп­ка.

На осно­ву изложеног одлучено је као у  изре­ци ове одлу­ке.

Ову одлу­ку Ус­та­вни суд је до­нио у сас­та­ву: пред­сје­дник Су­да мр Џерард Сел­ман и су­ди­је: Ми­лен­ко Ара­по­вић, Во­јин Бо­ја­нић, Амор Бу­кић, Злат­ко Ку­ле­но­вић, проф. др Иван­ка Мар­ко­вић, проф. др Мар­ко Рајчевић и ака­де­мик проф. др Снежана Са­вић.                                                                        

Број: У-63/21

7. децембра 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>