Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5 и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 14. јула 2021. године,  д о н и о  је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 14. тачка в) Закона о комуналној полицији („Службени гласник Републике Српске“ број 28/13).

О б р а з л о ж е њ е

            Стефан Мачкић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 14. тачка в) (у иницијативи погрешно наведено члан 14. став 3) Закона о комуналној полицији („Службени гласник Републике Српске“ број 28/13) (у даљем тексту: Закон), сматрајући да исти није у складу са чланом 5. став 1. ал. 1. и 4, чл. 22, 24, 48. ст. 1. и 2, чланом 49. став 5. и чланом 108. став 1. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав), као и чл. 6, 8. и 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција). Давалац иницијативе истиче да је оспореним законским прописивањем одступљено од начела неповредивости слободе и тајности дописивања и другог општења, јер су, међу материјалима које комунални полицајци имају право и дужност да прегледају, обухваћени, како се наводи, и материјали којима се дописује и други облици општења. Такође, сагласно оспореној одредби Закона, комунални полицајци су овлашћени и задужени да прегледају стамбене, пословне и друге просторије, чиме је, како се наводи, „одступљено и од неповредивости стана“. У иницијативи се наводи да је, из истог разлога, субјектима надзора повријеђено право на дјелотворну судску заштиту, јер она није обезбијеђена прије „него што дође до одступања од неповредивости“ зајамчених права, а накнадна судска контрола може да обезбиједи само накнаду штете или спречавање даљих штетних посљедица.

            У одговору који је Суду доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да давалац иницијативе непотпуно тумачи Закон, јер се оспорена одредба не може посматрати самостално не узимајући у обзир цјелокупан члан 14, као и чланове 9. и 13. став 1. Закона. Истиче се да је циљ предметног закона да комуналној полицији омогући вршење комунално-инспекцијског надзора над примјеном прописа, те да оспорена одредба не омогућава комуналном полицајцу да нарушава уставне гаранције из чл. 22. и 24. Устава. Законодавац сматра да се прописујући на оспорени начин кретао у границама својих уставних овлашћења, руководећи се разлозима цјелисходности и заштите општег интереса, као и да није у надлежности Уставног суда да цијени оправданост оспореног прописивања, због чега предлаже неприхватање иницијативе.

Оспореним чланом 14. тачка в) Закона о комуналној полицији („Службени гласник Републике Српске“ број 28/13) прописано је да у поступку комунално-инспекцијског надзора комунални полицајац има право и дужност да прегледа земљиште, објекте, стамбене и пословне просторије, постројења, уређаје и друге предмете, евиденције и регистре, опште и појединачне акте, уговоре, јавне исправе и другу документацију која омогућава увид у поступање субјекта надзора у погледу придржавања прописа.

Разматрајући предметну иницијативу, Суд је имао у виду да је Уставом утврђено: да се уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима и владавини права (члан 5. став 1. ал. 1. и 4), да су слобода и тајност дописивања и других облика општења неповредиви, да се законом може прописати да се само на основу одлуке суда може одступити од начела неповредивости слободе и тајности дописивања и других облика општења, ако је то неопходно ради спровођења кривичног поступка или ради безбједности Републике (члан 22. ст. 2. и 3), да је стан неповредив, да се законом може прописати да службено лице на основу налога суда може ући у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца и извршити претрес, да се претрес врши у присуству два свједока, да службено лице може, под условима утврђеним законом, ући у туђи стан или друге просторије и без одлуке суда извршити претрес ако је то неопходно ради хватања учиниоца кривичног дјела или ради спасавања људи и имовине, да се права и слободе зајамчени овим уставом не могу одузети ни ограничити, да се обезбјеђује судска заштита  слобода и права зајамчених овим уставом (члан 48. ст. 1. и 3), да ће се одредбе чланова 13, 22, 23, 24, 25, 26, 28. и 30. Устава о правима и слободама остварити у складу са одговарајућим одредбама чланова 8. до 11. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (тачка 3. Амандмана ЛВИИ којим је допуњено поглавље о људским правима и основним слободама).

            Приликом разматрања оспорене законске одредбе Суд је узео у обзир да је Законом о комуналној полицији ("Службени гласник Републике Српске" број 28/13) прописано: да полиција врши комунално-инспекцијски надзор над примјеном закона, одлука градова, односно општина (у даљем тексту: јединице локалне самоуправе), других прописа и општих аката из области комуналних и других дјелатности утврђених посебним законом (члан 2. став 1), да је субјекат комунално-инспекцијског надзора правно лице, републички орган, орган Босне и Херцеговине на територији Републике Српске, орган јединице локалне самоуправе, јавна установа, установа, други орган или организација, привредно друштво, јавно предузеће, предузетник, физичко лице или други субјекат који има обавезу да примјењује прописе, да комунално-инспекцијски надзор обухвата вршење комунално-инспекцијског прегледа у сврху одржавања комуналног и другог прописом уређеног реда, вршење контроле над примјеном прописа из области комуналних дјелатности, предузимање мјера и радњи, праћење и извршавање наложених мјера (члан 3. став 1. тач. б) и в)), да полиција врши комунално-инспекцијски надзор над примјеном прописа којима се уређује одржавање и коришћење јавних саобраћајних површина у насељу (плочници, тргови и саобраћајнице), јавних површина и дрвореда, објеката за снабдијевање насеља и становништва водом за пиће, јавне водоводне мреже и јавних излива и фонтана, јавне канализационе мреже, објеката за пречишћавање и одвођење отпадних вода и одвођење атмосферских вода из насеља, објеката за депоновање отпадака и врши контролу над одвожењем, уништавањем и прерадом отпадака, објеката за производњу и дистрибуцију топлоте, објеката за дистрибуцију гаса, жељезничких и аутобуских станица и стајалишта, јавних купатила и купалишта, чесми и бунара, јавних склоништа, јавних тоалета, септичких и осочних јама, дјечјих игралишта, тржница, сточних и других пијаца, јавних простора за паркирање возила, објеката за смјештај кућних љубимаца (азили), вршење димњачарске дјелатности, вршење угоститељске дјелатности у складу са законом и одлуком јединице локалне самоуправе, одржавање културних, историјских и националних споменика и спомен-обиљежја, постављање пословног имена, натписа и реклама, одржавање дворишта, башта, привремених објеката, као и других објеката и површина које су од утицаја на изглед и уређеност јединице локалне самоуправе, одржавање и чистоћа корита обала ријека и других водених површина на подручју јединице локалне самоуправе, одржавање вањских ограда и рукохвата (мостови, јавна степеништа и слично), одвоз отпада из домаћинстава и другог комуналног отпада, као и грађевинског отпадног материјала, постављање посуда (контејнера) и уличних корпи за отпатке, обиљежавање улица, тргова, стамбених, пословних и стамбено-пословних објеката, заузимање јавних површина за продају робе и продају робе ван простора или мјеста одређеног за продају те врсте робе, услови и начин одржавања јавних манифестација, те коришћење аудио и видеопомагала и извођење музике уживо у објектима и ван њих, начин истицања застава (застава Босне и Херцеговине, Републике Српске и јединице локалне самоуправе), одржавање јавне расвјете у насељеним мјестима, опремање јавних површина, одржавање спортских објеката, кампова и излетишта, уклањање старих и других предмета са јавних површина ако су остављени супротно одредбама прописа јединице локалне самоуправе, одржавање зграда и придржавање кућног реда у зградама, обиљежавање мјеста гдје се врше радови на комуналним уређајима (шахтови, канали, бунари и слично) и одржавање гробаља и обављање погребне дјелатности, да полиција, осим надзора из става 1. овог члана, врши комунално-инспекцијски надзор над примјеном и другог прописа ако је тим прописом одређена надлежност полиције (члан 9. ст. 1. и 2), да, ако комунални полицајац у вршењу комунално-инспекцијског надзора утврди да је повријеђен пропис, доноси рјешење којим налаже отклањање неправилности, забрањује вршење радњи које су у супротности са прописима до отклањања неправилности и предузима друге мјере и радње предвиђене посебним прописом (члан 23).

Имајући у виду изложено, Суд је  утврдио да оспорено законско прописивање није у супротности са јемствима из чл. 22. и 24. Устава.

Према становишту Суда, давалац иницијативе неосновано доводи у везу уставна јемства слободе и тајности преписке, те неповредивости стана са овлашћењима које је законодавац дао комуналној полицији у вршењу комунално-инспекцијског надзора над спровођењем прописа из члана 2. став 1. Закона, у вези са чланом 9. ст. 1. и 2. Закона. Предметним надзором комунална полиција обезбјеђује несметано обављање законом одређених послова јединица локалне самоуправе, те извршавање њених надлежности које се тичу комуналне дјелатности, заштите животне средине, људи и добара и осигурава поштовање прописа у коришћењу земљишта, простора, локалних путева, улица и других јавних објеката.

Неповредивост стана, у смислу одредбе члана 24. Устава, подразумијева забрану уласка службеног лица и вршење претреса без судског налога у стану против воље његовог држаоца, док оспорена законска одредба, према становишту Суда, не овлашћује комуналног полицајца да изврши претрес стана, пословног простора или другог објекта. Законска овлашћења из оспореног члана 14. тачка в), наиме, подразумијевају могућност да комунални полицајац прегледа, не и претресе, између осталог, и стамбене просторије, а након обављеног комунално-инспекцијског надзора, сагласно члану 23. Закона, може да донесе рјешење којим налаже отклањање неправилности, забрањује вршење радњи које су у супротности са прописима до отклањања неправилности и предузима друге мјере и радње предвиђене посебним прописом.

Такође, давалац иницијативе погрешно доводи у везу оспорено прописивање и са гаранцијама из члана 22. Устава. Наиме, на основу оспорене законске одредбе комунални полицајац има овлашћење да прегледа искључиво ону документацију која омогућава увид у поступање субјекта надзора у погледу придржавања прописа чија примјена може бити предмет комунално-инспекцијског надзора, тј. прописа којима су уређена питања из члана 9. ст. 1. и 2. Закона. У овом смислу, оспорена законска одредба, према становишту Суда, не даје овлашћење комуналном полицајцу да прегледа преписку или друге облике комуницирања из приватне сфере субјекта надзора, а у које јавна власт, сагласно члану 22. Устава, не смије недозвољено да се мијеша.

По оцјени Суда, оспорено прописивање представља одраз законодавне политике и цјелисходне процјене законодавца на који начин ће уредити предметно правно питање.

Паушални наводи даваоца иницијативе према којима је оспореним прописивањем повријеђено Уставом гарантовано право на дјелотворну судску заштиту нису од значаја за рјешавање конкретне уставноправне ствари, јер о повреди тог права давалац иницијативе закључује посредно и то на основу своје погрешне оцјене о несагласности оспореног члана 14. тачка в) Закона са чл. 22. и 24. Устава. Суд наглашава да правни систем Републике Српске, кроз редовне судске и друге поступке, обезбјеђује механизме у оквиру којих грађани, у сваком поједином случају, могу да заштите своја Уставом зајамчена права, између осталог, и од недозвољеног мијешања јавних власти, односно прекорачења законских овлашћења њених носилаца.

Имајући у виду изложено, Суд је утврдио да су неосновани и наводи даваоца иницијативе према којима је оспорено законско  прописивање у супротности са чланом 108. став 1. Устава.

С обзиром на паушалне наводе даваоца иницијативе о повреди чл. 6, 8. и 13. Конвенције у конкретном случају, односно недостатак било каквог образложења или аргументације у том смислу, Суд није разматрао иницијативу у односу на ове наводе.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.