Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, чланова 40. став 5, члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. новембра 2020. године, 

д о н и о  ј е 

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 15. и 16. Правилника о нормативима и стандардима за финансирање основних школа („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/19 и 77/19).

 

О б р а з л о ж е њ е  

    

             Ненад Ђервиз из Бањалуке, Душко Келеч из Шипова, Радмила Војиновић из Новог Града, Марко Шатара из Шипова, Дрена Радановић из Приједора, Нада Субић из Челинца, Душанка Тривић из Челинца, Мирјана Адамовић из Палачковаца, Јованка Вишекруна из Бабановаца, Данијела Санчанин из Велике Илове, Радинка Живковић из Лишње, Цвијета Миловановић из Шамца, Драгица Петровић из Црквине, Александра Малић из Прњавора, Сања Миладић Петровић из Добоја, Оливера Кострешевић из Доњих Вијачана, Биљана Јанковић из Доњих Вијачана, Мара Јовановић из Горње Слатине, Драгана Софреновић из Обудовца, Драган Згоњанин из Козарске Дубице, Борка Станић из Козарске Дубице, Невенка Адамовић из Брезичана, Јована Брдар из Приједора, Санела Мандић из Приједора, Алиса Пихић из Козарца, Зорка Поповић из Дервенте, Драгана Врачевић из Горњих Смртића, Јадранка Марковић из Чечаве, Розалија Петковић из Теслића, Драгица Илић из Добоја, Радмила Кондић из Новог Града, Миливојка Стојановић из Теслића, Јелена Очаушанин из Теслића, Биљана Радишић из Бањалуке, Тиносава Вујичић из Бањалуке, Душанка Тривуновић из Шипрага, Дарко Ђекановић из Котор Вароша, Биљана Јањић из Омарске, Милијана Кукавица из Новог Града, Наташа Мандић из Бањалуке, Гордана Тимарац из Приједора, Мира Граховац из Ламовите, Драгица Лужија из Бронзаног Мајдана, Дрина Петош из Омарске, Снежана Рошић из Бањалуке, Милена Стојановић из Мркоњић Града, Никола Ђаковић из Мркоњић Града, Милка Вукић из Брезичана, Зорица Мрђа из Приједора, Никола Иветић из Приједора, Богданка Пађан из Омарске, Зорица Дукић из Приједора, Мирјана Павловић из Приједора, Љубица Михаиловић из Јаблана и Раденка Жежељ из Приједора,  заступани по пуномоћнику Браниславу А. Ракићу, адвокату из Бањалуке, дали су Уставном Суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање  уставности и законитости чланова 15. и 16. Правилника о нормативима и стандардима за финансирање основних школа („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/19) (у даљњем тексту: Правилник), који је донио министар просвјете и културе Републике Српске. Суду је достављена допуна са подацима давалаца иницијативе.

У иницијативи се наводи да су оспорене одредбе Правилника у супротности са Законом о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“  бр. 44/17, 31/18 и 84/19), Законом о платама запослених у области просвјете и културе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“  број 66/19) и Уставом Републике Српске. Даваоци иницијативе истичу да је прописивање као у оспореним члановима 15. ст. 1. и 16. ст. 1. Правилника, које је опционо и предвиђа могућност систематизовања радних мјеста секретара и рачуновође уколико школа има 16 и више одјељења, у супротности са чланом 129. Закона о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“  бр. 44/17, 31/18 и 84/19), јер ова законска одредба, како се наводи, изричито прописује постојање наведених радних мјеста у основној школи. Указује се и на опис послова секретара и рачуновође прописан члановима 130 и 131. овог закона, те да је из ових  законских одредби очигледно да је неопходно обављање послова секретара и рачуновође у школи. Такође се наводи да је прописивање као у члану 15. ст. 2. и 16. ст. 2. које предвиђа могућност умањења процента радног времена за радно мјесто секретар школе и рачуновођа школе у супротности са чланом 5. став 2.  и чланом 8. Закона о платама у области просвјете и културе („Службени гласник Републике Српске“ бр.66/18), према којим законским одредбама начин обрачуна и исплата плата зависе од радног мјеста, платне групе и подгрупе са таксативно утврђеним коефицијентима за обрачун основне плате, с тим да је могуће процентуално умањење плате само ако се у једном од квартала не остварује буџет у пуном обиму. Наводи се да нема правног основа по коме би се правилником уређивали било какви критеријуми који утичу на износ висине плате за наведене послове. Истиче се да  смањење броја одјељења  не значи мањи обим послова секретара и рачуновође, јер ненаставни послови не зависе, као наставни послови, од броја одјељења у школи. Због наведеног, по мишљењу давалаца иницијативе, оспорено прописивање је у супротности са чланом 39. ст. 3. и 5. Устава Републике Српске, којим се гарантује да свако по основу рада има право на зараду у складу са законом и колективним уговором. Посебно се истиче да је оспорено прописивање дискриминаторно и у супротности са чланом 10. Устава, јер поставља различите услове који утичу на висину плате за двије упоредне категорије запослених унутар исте групе ваннаставног особља, секретара и рачуновођа, с једне стране, и директора, с друге стране. Усљед наведене несагласности са законом, иницијативом се указује на неуставност оспорених одредби Правилника у односу на члан 108. Устава. Предлаже се да Суд утврди несагласност оспорених одредби Правилника са законом и Уставом.

          У одговору на иницијативу, који је Суду доставило Министарство просвјете и културе Републике Српске, наводи се да су оспорене одредбе Правилника у сагласности са релевантним одредбама Закона о основном васпитању и образовању, Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској и Законом о раду. Доносилац оспореног акта истиче да школа која има мањи број одјељења од 16, има смањен обим послова, како наставног тако и ваннаставног особља. Због тога, смањењем броја обрачунских одјељења смањује се и проценат норме/радног времена наставног особља, те је оправдано и смањење процента радног времена ваннаставног особља, које је подршка реализацији васпитно-образовног процеса у школи. Исто тако, указује се на то да је чланом 129. став 6. Закона о основном васпитању и образовању прописано да се број извршилаца на радном мјесту секретара и рачуновође одређује Правилником којим се прописују нормативи и стандарди за финансирање основних школа. Наводи се да је чланом 15. став 2. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској прописано да се, уколико запослени ради са непуним радним временом у складу са посебним законом или другим прописима, основна мјесечна плата одређује сразмјерно времену проведеном на раду. Поред тога, у одговору се износи став да оспорене одредбе Правилника не дискриминишу било коју категорију лица, јер се, када је ријеч о смањењу норме/процента радног времена, по истом принципу ова одредба примјењује на све запослене у основној школи, тако да није у супротности са чланом 10. Устава Републике Српске. Такође се истиче да у конкретном случају нису нарушена ни права гарантована чланом 39. Устава и указује на садржај одредби чланова 41. и 42. Закона о раду, којима је прописано да послодавац може са радником закључити уговор о раду са непуним радним временом, те да за рад са непуним радним временом радник остварује права из радног односа сразмјерно времену проведеном на раду. Наглашено је да је оспореним члановима 15. и 16. Правилника прописано да се школи која има мање од 16 одјељења умањује право на радно мјесто секретара и рачуновође по коефицијенту 0,05 за свако одјељење мање од 16, с тим што максималан проценат умањења може бити 50 % радног времена. Предлаже се да Суд иницијативу не прихвати.   

  Правилник о нормативима и стандардима за финансирање основних школа („Службени гласник Републике Српске“ бр. 74/19 и 77/19) донио је министар просвјете и културе позивајући се на члан 168. став 9. Закона о основном васпитању и образовању („ Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17 и 31/18) и члан 76. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18).

Оспореним чланом 15. овог правилника прописано је да школа која има 16 и више одјељења може систематизовати радно мјесто секретар школе (став 1); школи која има мање од 16 одјељења за свако одјељење мање од овог броја врши се умањење процента радног времена за радно мјесто секретар школе за 5 % (став 2); максимални проценат умањења из става 2. овог члана је 50 % радног времена (став 3).

Оспореним чланом 16. овог правилника прописано је да школа која има 16 и више одјељења може систематизовати радно мјесто рачуновођа школе (став 1); школи која има мање од 16 одјељења за свако одјељење мање од овог броја врши се умањење процента радног времена за радно мјесто рачуновођа школе за 5 % (став 2); максимални проценат умањења из става 2. овог члана је 50% радног времена (став 3).

Осим оспорених одредби Правилника, Суд је имао у виду  одредбе члана 4. Правилника којима је прописано  да се укупни износ средстава за рад школе, у оквиру планираних средстава у буџету, утврђује на основу: броја обрачунских одјељења, броја часова у одјељењу у складу са наставним планом и програмом, броја заступљених часова по одјељењима, броја сати за остале запослене раднике у школи, према броју обрачунских одјељења, радног стажа запослених радника, коефицијента утврђеног  законом којим се прописују плате  запослених  у основним и средњим школама и ђачким домовима, цијене рада и увећања по основу услова рада ( став 1). Укупна расположива средства школа  расподјељује у складу са  законом којим се прописују плате  запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима, Посебним колективним уговором за запослене у области  образовања и културе  Републике Српске, законским  прописима који регулишу  порезе и доприносе и овим правилником ( став 2).

У поступку оцјењивања уставности  и законитости оспорених одредаба Правилника Суд је имао у виду одредбе Устава у односу на које је оспорена уставност наведеног општег акта, као и одредбе Устава које су по оцјени Суда од значаја за овај поступак, а којима је утврђено: да се уставно уређење Републике  темељи на владавини права (члан 5. став 1. алинеја 4), да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, да су једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу (члан 33), да свако има право на рад и слободу рада, да је свако слободан у избору занимања и запослења и да му је под једнаким условима доступно радно мјесто и функција, да свако по основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором (члан 39. ст. 1, 2. и 5), да Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађана (члан 51), да Република јемчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом, да се финансирање јавних служби врши преко фондова и буџета, у складу са законом (члан 61), да Република уређује и обезбјеђује систем јавних служби, те, између осталог, радне односе, запошљавање и образовање (тач. 11. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

           Надаље, Суд је имао у виду да је Законом о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20) прописано, поред осталог, да се наставни процес реализује у редовним, комбинованим и посебним одјељењима у редовним школама и у одјељењима у школама  за дјецу са сметњама у развоју те је прописан број ученика у тим одјељењима (члан 48), да директор расписује јавни конкурс за упражњено радно мјесто наставника, стручног сарадника, секретара и рачуновође обавезно посредством Завода за запошљавање Републике Српске, као и да се конкурс за упражњено радно мјесто на неодређено вријеме расписује у случају када постоји потреба  за ангажовањем радника на најмање пола радног времена (члан 113. ст. 1. и 6). Такође је прописано да је прије расписивања конкурса за попуну упражњеног радног мјеста за раднике из члана 113. ст. 1. овог закона, са пуним или непуним радним временом, директор дужан распоредити стручног сарадника, секретара и рачуновођу са подручја актива директора, за чијим радом је дјелимично или потпуно престала потреба у другој школи, с тим да се допуна не може вршити на мање од пола радног времена, да се распоређивање радника из става 1. овог члана  врши за раднике  који имају закључен уговор  о раду на неодређено вријеме са школом, као и да се распоређивање  радника из става 1. т. 2.  и 3. овог члана врши за раднике којима је умањена норма на коју су закључили  уговор о раду приликом заснивања радног односа, а који су са тим сагласни (члан 114. став 1. тач. 3 и став 2. и 3). Овим законом  прописано је да норма стручних сарадника и осталих радника у школи  износи 40 сати седмично, а да министар доноси правилник о норми наставника, стручних сарадника и осталих радника школе у оквиру 40-часовне радне седмице  ( члан 118. став 2. и 5), да административне, правне и рачуноводствене послове у школи обављају секретар и рачуновођа, а да административно-финансијске послове за потребе секретара школе и рачуновође школе може обављати административно-финансијски радник ако школаима систематизовано радно мјесто административно- финансијског радника, а да се број извршилаца из став 1. и 4. овог члана одређује правилником којим се прописују  нормативи и стандарди за финансирање основних школа (члан 129. ст. 1. и 6). Такође је Суд имао у виду да су послови које обављају секретар и рачуновођа  таксативно утврђени овим законом ( члан 130. и 131), да директор руководи радом школе, да за директора школе може бити изабран наставник или стручни сарадник који између осталих услова има: 1) завршен први циклус студија у трајању од четири године и остварених најмање 240 ЕЦТС бодова или еквивалент,  2)  најмање пет година радног искуства као стручни сарадник или наставник на предметима који се изучавају у основној школи након стицања дипломе из тачке 1) овог става (члан 137). Поред тога, овим законом регулисано је питање обезбјеђивања средстава за рад школа чији је оснивач Република, те да Влада обезбјеђује  средства школама између осталог, за плате и накнаде  запослених у складу са важећим прописима, а да министар доноси правилник о нормативима и стандардима за финансирање основних школа (члан 168. став 2. тач. 1. и став 9).

Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18) прописано је да Министарство просвјете и културе обавља управне и друге стручне послове, који се односе, између осталог, на  систем основног образовања и васпитања, утврђивање стандарда и норматива, те других услова за обављање васпитно-образовног рада, осигуравање финансијских и материјалних услова за рад образовних установа основног  образовања, израђивање законских и подзаконских аката из надлежности Министарства (члан 12), да  органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте, да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2), да министар представља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1. овог закона и рјешења у управним и другим појединачним стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга министарства (члан 76. став 2).

Суд је имао у виду да се Законом о раду  („Службени гласник Републике Српске“  бр. 1/16 и 66/18)  уређују радни односи, права, обавезе и одговорности из радног односа и други односи по основу рада у Републици Српској, ако посебним законима није другачије одређено  (члан 1. став 1). Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором, а правилником о раду и уговором о раду само када је то овим законом одређено (члан 1. став 4). Одредбе овог закона примјењују се и на запослене у републичким органима, органима локалне самоуправе и јавним службама ако посебним законом није другачије одређено (члан 2. став 2). Колективним уговором закљученим између синдиката и послодавца у складу са законом уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа, начин и поступак њиховог остваривања и међусобни односи учесника колективног уговора (члан 3. став 1).  Према Закону о раду  не сматра се дискриминацијом  прављење разлике у односу на природу посла и услове под којима се обавља (члан 21). Радник који ради са непуним радним временом има сва права из радног односа сразмјерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није другачије одређено (члан 42 .став 1). Радник који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно вријеме (члан 43). Суд је имао у виду да је обављање послова директора  посебно уређено чланом 51. овог закона. Према овом закону  пуно радно вријеме радника износи 40 часова седмично (члан 57.став 1). Под непуним радним временом у смислу овог закона подразумијева се радно вријеме краће од радног времена из члана 57. став 1. овог закона (члан 58). Исто тако, овим законом је прописано да се радницима гарантује једнака плата за исти рад или рад исте вриједности који остварују код послодавца, да се под радом исте вриједности подразумијева рад за који се захтијева исти степен стручне спреме, односно образовања, знања и способности, у коме је остварен једнак радни допринос уз једнаку одговорност (члан 120. ст. 2. и 3). Плата из члана 120. став 1. овог закона састоји се од дијела плате за обављени рад и времена проведеног на раду, увећања плате прописаних овим законом, општим актом и уговором о раду и других примања по основу радног односа, у складу са законом, општим актом и уговором о раду (члан 121.  став1).

Поред наведеног, Суд је имао у виду да је Законом о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/19 и 105/19) уређен начин утврђивања плата запослених лица у основним и средњим школама и ђачким домовима Републике Српске (члан 1), да су начин обрачуна и исплата плата јединствени за све запослене, а зависе од радног мјеста, платне групе и платне подгрупе (члан 5. ст. 2), да се основна плата обрачунава и исказује мјесечно за пуно радно вријеме, према радном мјесту и одговарајућој платној групи и платној подгрупи (члан 6. ст.1), да пуно радно вријеме запослених износи 40 часова седмично, а уколико запослени ради са непуним радним временом, у складу са посебним законом или другим прописима, основна мјесечна плата одређује се сразмјерно времену проведеном на раду (члан 15. став 1. и  2), да ступањем на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о платама запослених у области просвјете и културе Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 66/18), које се односе на основне и средње школе и ђачке домове (члан 22), да  се овај закон објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”, а ступа на снагу 1. марта 2019. године (члан 23).

Разматрајући основаност иницијативе, Суд је уврдио да је министар био овлашћен за доношење Правилника о нормативима и стандардима за финансирање основних школа према одредбама  члана 129. став 6. и члана 168. став 9. Закона о основном васпитању и образовању, а у вези са чланом 63. став 1. и 2. и чланом 76. став 2. Закона о републичкој управи, према којим одредбама министар доноси, поред осталог, правилнике, којима разрађује поједине одредбе закона или прописа Владе.

Поред овога, Суд је цијенио да нису основани наводи даваоца иницијативе којима оспорава уставност и законитост чланова 15. и 16. Правилника о нормативима и стандардима за финансирање основних школа. Прописујући на оспорени начин министар је поступао сагласно надлежностима из члана 129. став 6. Закона о основном васпитању и образовању, којим је  прописано да се број извршилаца на радном мјесту секретара и рачуновође одређује Правилником којим се прописују нормативи и стандарди за финансирање основних школа и надлежностима из члана 168. став 9. Закона о основном васпитању и образовању, а у вези са чланом 63. ст. 1. и 2. и чланом 76. став 2. Закона о републичкој управи, због чега, по оцјени Суда,  нису повријеђене гаранције из члана 108. Устава.

          У односу на наводе иницијативе  о несагласности са Уставом и законом одредби члана 15. став 1. и члана 16. став 1. Правилника, којима је прописано да школа која има 16 и више одјељења може систематизовати радно мјесто секретар и рачуновођа школе,  Суд је утврдио да су ове одредбе сагласне са чланом 129. ст. 1. Закона о основном васпитању и образовању, којим је прописано  да административне, правне и рачуноводствене послове у школи обављају секретар и рачуновођа. Суд је оцијенио да је сагласно Закону, министар прописао чланом 15. став 1. и чланом 16. став 1. Правилника да школа може систематизовати радно мјесто секретар и рачуновођа школе, цијенећи да министар тиме није прописао да се у школама не обављају послови секретара и рачуновође, имајући у виду да се одредбе члана 15. и члана 16. Правилника морају тумачити циљно и у међусобној вези, у смислу да  обим потребног рада секретара и рачуновође, зависи од величине школе, односно броја ученика. Министар је, по оцјени Суда, поступао у оквиру својих надлежности, када је референтним бројем одјељења у школи прописао начин систематизовања радних мјеста секретара и рачуновође, те када је, сагласно општем принципу из чл. 41. и 42. став 1. Закона о раду, утврдио да смањење  броја одјељења у школи, подразумијева процентуално умањење радног времена за свако одјељење за ова радна мјеста и то до 50 % радног времена, како је прописано одредбама члана 15. став 2. и 3. и члана 16. став 2. и 3. Правилника. Према оцјени суда, у нормативе за одређивање броја извршилаца спада и одређивање броја одјељења у школи, као критерија за утврђивање у којим случајевима ће се вријеме за обављање послова секретара и рачуновође обављати са радним временом које зависи од броја одјељења у случају да школа има мање од 16 одјељења, а најмање са пола радног времена, како је прописано Правилником. Доносилац Правилника је, у оквиру својих овлашћења из члана 168. став 9. Закона о основном васпитању и образовању, а у вези са чланом 48. истог закона, утврдио метод обрачуна средстава за рад основне школе, предвиђајући као основицу овог обрачуна једно обрачунско одјељење са одређеним бројем ученика, што је, истовремено, показатељ величине школе. С обзиром на то да се законодавац у односу на обављање послова секретара и рацуновође опредијелио да ресорном министру повјери одређивање њиховог потребног броја, доносилац оспореног акта је, уврђујући начин систематизовања предметних радних мјеста, поступао сагласно овлашћењу из члана 129. став 6. наведеног закона, а на основу општег принципа из чл. 41. и 58. Закона о раду. С обзиром на изложено Суд је становишта да у том контексту треба тумачити то да је Законом о основном васпитању и образовању утврђен опис послова које  обављају секретар и рачуновођа. Суд је, стога, оцијенио да је министар члановима 15. и 16. Правилника прописао нормативе на основу којих се утврђује укупан износ средстава потребних за рад школе, а зависно од броја одјељења у школи и број извршилаца на радним мјестима, која су предвиђена Законом о основном васпитању и образовању, те да наведеним прописивањем није изишао ван законских овлашћења, те да није нарушено начело законитости из члана 108. став. 2. Устава Републике Српске.

 Поред наведеног, Суд је оцијенио да ове оспорене одредбе Правилника нису у супротности ни са Законом о платама запослених у основним и средњим школама у ђачким домовима у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/19 и 105/19). С обзиром на чињеницу да обим посла, односно радног ангажовања запослених у школи, па тако и секретара и рачуновођа, зависи од броја одјељења у школи, оспореним правилником је предвиђено обављање послова са пуним или непуним радним временом, што је, по оцјени Суда, у сагласности са чланом 15. став 2. Закона о платама запослених у основним и средњим школама у ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/19 и 105/19), који предвиђа могућност да запослени може радити са непуним радним временом, у складу са законом или другим прописима, у којем случају се основна  мјесечна плата одређује сразмјерно времену проведеном на раду. С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да оспорене одредбе правилника не доводе у питање уставне гаранције из члана 39. став 3. и 5.  Устава Републике Српске, те да наведеним прописивањем није нарушено начело законитости из члана 108. став 2. Устава Републике Српске. 

   Разматрајући наводе иницијативе да је оспореним одредбама Правилника извршена повреда уставних гаранција из члана 10. Устава Републике Српске због тога што су запослени на пословима секретара и рачуновође доведени у неравноправан положај у односу на лица која обављају функцију директора школе, Суд је имао у виду да начело равноправности не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза. У конкретном случају, по оцјени Суда, даваоци иницијативе неосновано пореде запослене на пословима секретара и рачуновође са лицима која обављају јавну функцију директора школе. Законом  о основном образовању и васпитању утврђена је јасна разлика у правима и обавезама секретара, рачуновође  и директора школе. Дакле, по оцјени Суда, статус секретара и рачуновођа запослених у основним школама  не може се упоређивати са статусом директора. Осим тога, према Закону о раду  не сматра се дискриминацијом  прављење разлике у односу на природу посла и услове под којима се обавља  (члан 21). С тим у вези, а имајући у виду да неравноправност, у смислу члана 10. Устава, подразумијева различито третирање лица у истим или сличним ситуацијама, без објективног и разумног оправдања, Суд је утврдио да давалац иницијативе неосновано пореди права и обавезе наведених субјеката права, будући да се ради о категоријама које се налазе у потпуно различитим правним ситуацијама. Из ових разлога Суд је оцијенио да није извршена повреда гаранције равноправности и једнакости наведених субјеката, због чега Суд није прихватио као основан навод из иницијативе о повреди члана 10. Устава.

Надаље,  начин обрачуна основне плате секретара и рачуновође уређен је чланом 5. став 2, чланом 6. ст. 1. и чланом 15. став 2.  Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, а не оспореним одредбама Правилника, због чега нису основани наводи даваоца иницијативе према којима је оспорено подзаконско прописивање у супротности са чланом 39. став 5. Устава. Оспореним нормирањем није нарушено начело равноправности, јер се свим лицима на које се односе оспорене одредбе плата обрачунава и исплаћује на јединствен начин, у зависности од радног мјеста, платне групе и платне подгрупе и радног времена (пуно или непуно радно вријеме), тако да не постоји неравноправан третман запослених лица на радном мјесту секретара и рачуновође, односно сва лица у тим категоријама, која се налазе у истој правној ситуацији, наведена права и обавезе остварују на једнак начин.

Надаље, чланом 39. Устава је, између осталог, утврђено да свако има право на рад и слободу рада, да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаком условима му је доступно радно мјесто и функција. Из наведених уставних одредби несумњиво произилази да Устав не гарантује обим права на рад. Према мишљењу Суда, ово уставно начело прије свега подразумијева право да сваки грађанин има могућност да обезбиједи средства за живот радом који је слободно изабрао или прихватио. Сагласно чл. 33. и 39. Устава, законодавац није ускратио појединцу који испуњава законске услове за обављање послова секретара или рачуновође право на слободан избор да се бави  тим занимањем, а могућност ангажовања у овом капацитету условљена је искључиво потребама образовног система које  је  овлашћен да цијени  министар.

С обзиром на то да је сврха подзаконског нормирања у ближем разрађивању хијерархијски више законске норме, те да је у функцији њене практичне примјене, доносилац оспореног правилника је, према мишљењу Суда, поступао сагласно својим овлашћењима, јер оспореним прописивањем није измијенио смисао законског регулисања из члана 129. став  1. и 6. и члана 168. став 9. Закона о основном васпитању и образовању, те није довео до непоузданости када је ријеч о његовој примјени. По оцјени Суда, овакво прописивање, сагласно је  наведеним  законским одредбама, а  тиме је сагласно са чланом 108. Устава.

          С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је ријешио  као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-92/19

25. новембра 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
31.12.2020.
Реализација уговора / оквирног споразума

23.12.2020.
Саопштење за јавност са 264. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.12.2020.
Одлука о прихватању понуде за каско осигурање аута за 2020. годину

22.12.2020.
Дневни ред 264. сједнице Суда

14.12.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку зимских ауто гума за службена возила

1.12.2020.
Одлука о прихватању понуде за измјену пројектне документације која се односи на темељење пројектоване зграде Уставног суда Републике Српске

25.11.2020.
Саопштење за јавност са 263. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.11.2020.
263. сједница Суда

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>