Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а), члана 40. став 5.  и члана 61. став 1. тач. г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 16. септембра 2020. године,  д о н и о   ј е

                                                                Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се  иницијатива за оцјењивање уставности члана 2. став 1, члана 5. тач. 2. и 3, члана 9. став 2. и члана 11. став 3.  Закона о радио-аматеризму у Републици Српској   („Службени гласник Републике Српске“ број 36/19).

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 3, члана 9. став 3, члана 11. ст. 2, 4, 5. и 6, члана 12, члана 13. и члана 18. ст. 2. и 3. Закона из тачке 1. изреке.

О б р а з л о ж е њ е

         Миленко Карапетровић из Градишке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 2. став 1, члана 3, члана 5. тач. 2. и 3, члана 9. ст. 2. и 3, члана 11. ст. 2, 3, 4, 5. и 6, члана 12, члана 13. и члана 18. ст. 2. и 3. Закона о радио-аматеризму у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 36/19). У иницијативи се наводи да се оспореним одредбама Закона онемогућава, oдносно ограничава остваривање права на слободу удруживања и окупљања, те права на слободу кретања која су, како  наводи давалац иницијативе, загарантована Европском  конвенцијом  за заштиту људских права и основних слобода, али и  Уставом Босне и Херцеговине (члан II/3),  Уставом Републике Српске (чл. 30,  31. и  тач. 1. до 3. Амандмана LVII на Устав, којим је допуњен члан 49. Устава), те другим међународним документима који су саставни дио правног поретка Босне и Херцеговине. Образлажући наведено у иницијативи се, између осталог, наводи да одредбе члана 2. став 1. Закона и члана 11. став  3. Закона ограничавају право  на мирно окупљање, те слободу удруживања са другима и у вези с тим истиче да наведене одредбе обавезују радио-аматере да се удружују у Савез радио-аматера Републике Српске (у даљем тексту: Савез), као и да фаворизују Савез у односу на друга удружења радио-аматера у Републици Српској. Ограничење права на слободу удруживања давалац иницијативе наводи и као разлог оспоравања одредби члана 5. тач.  2. и 3. и члана 9. став 2. Закона. Поводом оспоравања одредби члана 3,  члана 9. став 3, члана 11. ст. 2, 3, 4, 5. и 6,  члана 12, члана 13. став 1. и члана 18. ст. 2. и 3. Закона давалац иницијативе не наводи разлоге уставно-правне природе за њихово оспоравање, већ само износи критички осврт на предвиђена рјешења и наводи да су те одредбе дискриминаторне, односно да одредбе члана 11. став 3. и члана 12. Закона ограничавају право на слободу кретања, и то не само страним држављанима него и грађанима Босне и Херцеговине који немају пребивалиште у Републици Српској. Поред наведеног, давалац иницијативе сматра да одредбе члана 2. став 1. и  члана 11. треба брисати, односно да одредбе члана 2. и члана 3. треба измијенити, те даје конкретне приједлоге како то треба учинити. Уз то, давалац иницијативе износи мишљење да дјеловање радио-аматера не треба уређивати законом, већ искључиво подзаконским актом, на основу важећих закона којима је уређена област комуникација и телекомуникација, те удружења грађана и фондације. Из наведених разлога предлаже да Суд оцијени уставност оспорених одредби Закона о радио-аматеризму у Републици Српској.                                         

         У одговору Народне скупштине Републике Српске наводи се, између осталог, да давалац иницијативе на неодговарајући и погрешан начин тумачи одредбе Устава на чије кршење се позива, Закона који оспорава, као и друге акте које наводи у образложењу иницијативе. У одговору се, такође, наводи да је уставни основ за доношење предметног закона садржан у тач. 6. и 8. Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске, те члану 3. Устава којим је прописано да Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине пренесене на њене институције, као и да су разлози за доношење Закона садржани у потреби уређења ове материје, односно ради остварења општег интереса друштвене заједнице у области радио-аматеризма, радио-технике, електронике, телекомуникација и информатике, као и у чињеници да не постоји важећи пропис који на јединствен начин уређује област радио-аматеризма у Републици Српској. Поред тога, у одговору се наглашава да  је Република надлежна да системски уреди општи интерес, као и обавезе и овлашћења Савеза радио-аматера Републике Српске и радио-аматерских клубова, поступање радио-аматера и радио-аматерских клубова у ванредним ситуацијама, као и друга питања од значаја за радио-аматеризам, односно да се ради о дјелатности која је од посебног интереса и као таква захтијева додатну регулативу и успостављање одређених правила поготову у случају пада других комуникацијских система гдје би се овај систем  могао злоупотријебити за ширење лажних вијести, дезинформација и нанијети несагледиве штете по имовину, животе и здравље људи.  Надаље, у одговору се наглашава да се овим законским рјешењима само дефинише појам Савеза радио-аматера Републике Српске у смислу дефиниције субјекта којем се даје јавно овлаштење, док се Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05) дефинишу друга питања која се односе на само удружење. У одговору су оспорени и остали наводи даваоца иницијативе те закључено да је легитимно право законодавца да, у контексту свеобухватног оцјењивања друштвених прилика и потреба усвоји неопходно законодавство и у области радио-аматеризма, а да процјена о томе да ли су дата најадекватнија рјешења спада у домен законодавне политике и није у надлежности Уставног суда да цијени њихову оправданост.

         Оспореним одредбама Закона о радио-аматеризму у Републици Српској  („Службени гласник Републике Српске“ број 36/19) прописано је: чланом 2. да је Савез радио-аматера Републике Српске (у даљем тексту: Савез) удружење радио-аматерских клубова регистрованих на територији Републике Српске и физичких лица, самосталних лиценцираних радио-аматера, власника аматерских радио-уређаја (став 1);  чланом 3. да се Савезу повјеравају јавна овлашћења која врши самостално или путем радио-аматерских клубова у свом саставу, с циљем испуњења обавеза и дужности у ванредним ситуацијама (природне катастрофе, непогоде, ратно стање и друге ванредне околности), а ради очувања живота и здравља људи, општих јавних добара, као и добара од општег интереса; чланом 5. да су Савезу повјерена, између осталих, и сљедећа јавна овлашћења: издавање одобрења организаторима радио-аматерских такмичења, скупова, стручних савјетовања и сличних догађаја на територији Републике Српске (тачка 2) и да заприма захтјеве за обезбјеђивање дозволе и лиценце за аматерску радио-станицу, као и аматерску радио-станицу личног радио-аматера и доставља је на овјеру и упис у регистар издатих дозвола и лиценци надлежном органу (тачка 3); чланом 9. да је радио аматер дужан да, уколико посједује радио-станицу или радио-станице, изврши пријаву матичном радио-клубу или Савезу са основним подацима о радио-станици или радио-станицама (став 2) и да је радио-аматер дужан да води дневник аматерске радио-станице на начин да обезбјеђује трајан запис у писаном или електронском облику и који се чува двије године од дана уноса посљедњег уписа (став 3); чланом 11. да су радио-аматери и радио-аматерски клубови који су регистровани и обављају дјелатност на територији Републике Српске чланови Савеза  (став 2), да радио-аматер који има мјесто пребивалишта у Републици Српској и има дозволу за обављање дјелатности радио-аматеризма може обављати дјелатност на територији Републике Српске уколико је учлањен у Савез или радио-аматерски клуб у Републици Српској (став 3), да Савез води регистар и евиденцију радио-аматера и радио-аматерске опреме на територији Републике Српске (став 4), да податке из става 4. овог члана Савез једном годишње доставља Министарству и Министарству унутрашњих послова Републике Српске (став 5) и да министар доноси правилник којим се прописују садржај и начин вођења евиденције радио-аматера и радио-аматерске опреме (став 6); чланом 12. да чланови Савеза могу да буду и страни држављани, уколико искажу такав интерес и под условима прописаним овим законом (став 1) и да су страни држављани који бораве на територији Републике Српске дуже од 30 дана, а посједују дозволу за радио-станицу и аматерску радио-станицу земље из које долазе, обавезни пријавити своје присуство радио-клубу у мјесту боравка или Савезу (став 2); чланом 13. став 1. да радио-аматери и радио-аматерски клубови који нису чланови Савеза, а који имају потребу дјеловања на територији Републике Српске, могу користити радио-аматерску опрему Савеза, уз накнаду; чланом 18. став 2. да ће се новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ казнити радио-аматер ако: не изврши пријаву радио-станице или станица и не води дневник аматерске радио-станице (члан 9. ст. 2. и 3) (тачка 1), захтјев за издавање дозволе или лиценце не поднесе преко радио-аматерског клуба или Савеза (члан 10. став 6) (тачка 2), обавља дјелатност на територији Републике Српске, а није члан Савеза или радио-аматерског клуба (члан 11. став 3) (тачка 3), не поштује принципе свјетског радио-аматерског кодекса, те опрему и дјелатност користи у сврху ширења дезинформација и панике код грађана (члан 14. ст. 1. и 2) (тачка 4), а ставом 3. овог члана да ће се новчаном казном од 200 до 500 КМ казнити: страни држављанин уколико у предвиђеном року не пријави своје присуство радио-аматерском клубу или Савезу (члан 12. став 2) (тачка 1) и лица које повремено користе аматерске фреквенције без сагласности Управног одбора Савеза (члан 13. став 2) (тачка 2).

         Уставом Републике Српске утврђено је: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима (члан 5. став 1. алинеја 1), да грађани имају право на мирно окупљање и јавни протест (члан 30), да је зајамчена слобода политичког организовања и дјеловања у складу са законом (члан 31), да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе, заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, као и политику и мјере за усмјеравање развоја, те друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом (тач. 6, 8.  и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да Народна скупштина Републике Српске  доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70. став 1. тачка 2), да се одређена управна овлашћења законом могу повјерити предузећима и другим организацијама (члан 97. став 4).

         Чланом 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода,   прописано је,  између осталог,  да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, као и да се за вршење ових права не смију постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбједности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

          Закон о радио-аматеризму у Републици Српској, чије одредбе су оспорене, уређује статус радио-аматеризма у Републици Српској, обавезе, дужности и овлашћења Савеза радио-аматера Републике Српске и радио-аматерских клубова, поступање радио-аматера и радио-аматерских клубова у ванредним ситуацијама и друга питања која су у вези са дјелатношћу радио-аматеризма (члан 1). Законом је, надаље, прописано да Савез обједињава активности свих аматерских радио-клубова и самосталних чланова, радио-оператора који дјелују на територији Републике Српске, те да је циљ и обавеза Савеза остварење општих интереса друштвене заједнице у области радио-аматеризма, радио-технике, електронике, телекомуникација и информатике (члан 2. ст. 2. и 3); да  Савез има својство правног лица и обавља послове који су му повјерени овим законом, законом којим се уређује област комуникација и законом којим се уређује област заштите и спасавања, те да се на питања која нису уређена овим законом, на функционисање и рад Савеза примјењују прописи којима се уређује област удружења и фондација Републике Српске (члан 4); да је радио-аматер физичко лице које је стручно оспособљено за рад на аматерским радио-станицама и има положен стручни испит за одговарајући степен стручне оспособљености и посједује лиценцу за коришћење аматерских радио-станица (члан 10. став 1); да је радио-аматерски клуб удружење грађана које оснивају радио-аматери у складу са прописима којима се уређује рад удружења регистрованих на територији Републике Српске и чија дјелатност се односи на област радио-аматерске службе  (члан 11. став 1).

        Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/01 и 42/05) уређује оснивање, регистрација, унутрашња организација и престанак рада удружења и фондација. Овим законом је, између осталог, прописано да је удружење  сваки облик добровољног повезивања више физичких или правних лица ради унапређења или остваривања неког заједничког или општег интереса или циља, у складу са Уставом и законом, а чија основна сврха није стицање добити (члан 2. став 1), да се удружењу или фондацији може законом повјерити да у оквиру своје дјелатности врше јавна овлашћења (члан 8), те да се одредбе овог закона примјењују и на удружења и фондације чији је правни статус уређен посебним законом, осим уколико би то било у супротности са одредбама посебног закона (члан 51. став 3).

         Полазећи од наведених одредаба Устава, а имајући при том у виду садржину навода даваоца иницијативе, Суд је утврдио да се оспорене одредбе члана 2. став 1, члана 5. тач. 2. и 3, члана 9. став 2. и члана 11. став 3. Закона не могу доводити у питање са становишта уставних одредби на које указује давалац иницијативе. Суд је, прије свега, утврдио да је право законодавног органа да процијени природу и значај, као и друштвену оправданост уређивања одређених односа, као и да та питања спадају у домен законодавне политике и да Уставни суд, у смислу члана 115. Устава, није надлежан да се упушта у оцјену оправданости и цјелисходности доношења наведеног закона. Поред тога, Суд је  утврдио да прописивање из наведених одредаба Закона  није несагласно са уставним овлашћењима законодавца, нити Уставом зајамченим правима грађана. Наведено из разлога што је, по оцјени Суда, Република, на основу надлежности из Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, овлашћена да својим прописом на системски  начин уреди општи интерес, као и обавезе и овлашћења Савеза радио-аматера  Републике  Српске и радио-аматерских клубова, поступање радио-аматера и радио-аматерских клубова у ванредним ситуацијама, као и друга питања од значаја за ову област. Овлашћење законодавца да уреди област радио-аматеризма као дјелатности од посебног интереса за Републику, укључује и право да дефинише појам Савеза односно да одреди да је Савез удружење које обједињава радио-аматерске клубове  регистроване на територији Републике Српске и физичких лица, самосталних лиценцираних радио-аматера, власника радио-аматерских уређаја, те да уреди однос између Савеза, радио-аматерских клубова и радио-аматера, као и да Савезу повјери одређена, таксативно наведена јавна овлашћења, која Савез врши самостално или путем радио-аматерских клубова у свом саставу. При томе, по оцјени Суда, одређена јавна овлашћења која, сагласно Закону, врши Савез представљају одређена овлашћења Републике, чије обављање се законом повјерава Савезу, који је чланом 4. став 1. истог закона дефинисан као правно лице.

          У погледу навода даваоца иницијативе који се односе на питања оцјене цјелисходности оспорених законских рјешења, њихове примјене у пракси, као и приједлога за њихово другачије уређење,  Суд је  оцијенио да, сагласно одредбама члана 115. Устава, разматрање наведених питања није у надлежности Уставног суда.

         Суд је, такође,  оцијенио да нису основани наводи даваоца иницијативе да одредбе члана 2. став 1, члана 5. тач. 2. и 3. и члана 9. Закона доводе у питање остваривање права и слобода зајамчених чланом 11. Европске конвенције. Наиме, по оцјени Суда,  наведеним законским одредбама којима је Савез радио-аматера Републике Српске одређен као  посебан облик удружења, који има статус правног лица, и чије су обавезе и овлашћења уређени Законом с циљем обједињавања активности свих аматерских радио-клубова и самосталних чланова, радио-оператора који дјелују на територији Републике Српске и то ради остваривања општих интереса друштвене заједнице у области радио-аматеризма, радио-технике, електронике, телекомуникација и информатике нису спријечени радио-аматери да се учлањују или формирају друге врсте удружења, јер оспорене одредбе, као ни закон у цјелини, не садрже овакву забрану.

          Поводом оспоравања одредби члана 3, члана 11. ст. 2, 4, 5. и 6, члана 9. став 3, члана 12, члана 13. став 1. и члана 18. ст. 2. и 3. Закона  Суд је утврдио да се у иницијативи не наводе уставноправни разлози оспоравања, већ да давалац иницијативе износи критички осврт на рјешења садржана у оспореним одредбама Закона, а уз то предлаже да се члан 3. Закона измијени на начин како је то наведено у иницијативи. С обзиром на то да се изнесеним наводима иницијативе не оспорава уставност, већ цјелисходност наведених законских рјешења и тражи њихова измјена, Уставни суд је, полазећи од своје надлежности утврђене чланом 115. Устава, оцијенио да није надлежан да одлучује о цјелисходности и измјени конкретних законских рјешења.

          Паушалне наводе даваоца иницијативе да се прописивањем из члана 11. став 3. и члана 12. Закона ограничава право на слободно кретање, које је како наводи, зајамчено Европском конвенцијом, те да одредбе чланова 9. став 3, члана 13. и члана 18. Закона, супротно Европској конвенцији, садрже дискриминаторна ограничења, Суд није  разматрао из разлога што давалац иницијативе није навео конкретне одредбе ове конвенције које су, по његовом мишљењу, повријеђене у конкретном случају, нити је навео уставноправне разлоге оспоравања у овом дијелу, односно није образложио наводни основ дискриминације радио-аматера по којем су они дискриминисани у конкретном случају.

         Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је,  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

          На основу изложеног  одлучено је као у  изреци овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.