Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

          Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. члана и члана 60. став 1. тачка а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 15. јула 2020. године, донио је

 

О Д Л У К У

 

           Утврђује се да члан 21. став 1, 2. и 3. Одлуке о комуналном реду на подручју Града Зворник („Службени гласник Града Зворника“ број 3/18) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                  Хаџи Јован Митровић из Зворника дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 21. став 2. Одлуке о комуналном реду на подручју града Зворник („Службени гласник града Зворник“ број 3/18), коју је донијела Скупштина града Зворник. Давалац иницијативе сматра да оспорена одредба члана 21. став 2. Одлуке није у сагласности чланом 16. став 1. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11) и чланом 108. став 2. Устава Републике Српске. У образложењу наведеног истиче се да је доносилац Одлуке оспореном нормом, кориснику комуналне услуге прописао обавезу плаћања цијене одвоза комуналног отпада и ако нема закључен уговор о одвозу комуналног отпада са даваоцем услуге, што је у супротности са чланом 16. став 1. Закона о комуналним дјелатностима, који прописује да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника услуге. Због наведеног, по мишљењу даваоца иницијативе, оспорено прописивање није у сагласности ни са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске, који прописује да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.  

           Накнадно, Марко Милић из Зворника заступан по пуномоћнику Дејану Ј. Богдановићу, адвокату из Бијељине, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 21. исте Одлуке. Међутим, из образложења ове иницијативе произилази да давалац иницијативе у суштини оспорава члан 21. став 1. и 3. наведене Одлуке у односу на члан 16. Закона о комуналним дјелатностима,  члан 102. став 1. тачка 2. и члан 108. став 2. Устава Републике Српске. У иницијативи се наводи да се прописивањем као у оспореном члану поистовјећују корисници комуналне услуге и „сва правна и физичка лица која обављају трговинску, занатску, угоститељску дјелатност и власници стамбених објеката и домаћинстава“, који не морају бити и корисници комуналних услуга. Оваквим прописивањем, по мишљењу даваоца иницијативе, доносилац оспореног акта је изашао из уставних и законских оквира, јер је наметнуо обавезу сваком власнику стамбеног објекта и домаћинства да закључи уговор о пружању комуналне услуге, иако такву обавезу не предвиђа ниједан закон.

          Наведеним иницијативама предлаже се да их Суд прихвати и након проведеног поступка донесе одлуку којом ће утврдити неуставност и незаконитост оспорених одредби члана 21. став 1, 2. и 3. наведене Одлуке.

            С обзиром на то да је у конкретним уставноправним стварима више субјеката посебним иницијативама тражило оцјењивање уставности и законитости истог члана општег акта, Суд је на основу члана 9. став 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), Рјешењем број У-17/19 од 12. марта 2020. године, спојио ове иницијативе ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативу која је заведена под бројем У-30/19 иницијативи која је евидентирана под бројем У-17/19.

            Поводом првоприспјеле иницијативе Скупштина града Зворник Суду није доставила одговор на иницијативу, а у одговору на наводе из иницијативе Марка Милића из Зворника, истиче се да није потребно изјашњавати се о свим наводима иницијативе, с обзиром на то да је чланом 39. став 1. тачка а)  Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11 и 100/17), јасно и недвосмислено дефинисано да ће се одговарајућом казном казнити за прекршај правно лице (став 1), одговорно лице у правном лицу (став 2), предузетник (став 3) и физичко лице (став 4), као корисници комуналних услуга, ако одбију да закључе уговор из члана 16. овог закона, осим за случајеве из члана 9а. став 2. овог закона.

             Одлуку о комуналном реду на подручју града Зворник („Службени гласник града Зворник“ број: 3/18) донијела је Скупштина града Зворник на основу члана 6. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 39. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) и члана 27. Статута града Зворник ‒ пречишћен текст. Овом одлуком уређују се услови и начин остваривања комуналног реда на подручју града Зворник.

            Оспореним одредбама члана 21. Одлуке прописано је да су сва правна лица, физичка лица која обављају трговинску, занатску, угоститељску дјелатност и слично, обавезни да закључе уговор са даваоцем комуналних услуга за одвоз отпада у року од 30 дана од дана добијања рјешења о обављању дјелатности (став 1); да је на територији гдје се обавља комунална дјелатност прикупљања и одвожења комуналног отпада, корисник комуналне услуге обавезан плаћати цијену одвоза комуналног отпада и ако нема закључен уговор о одвозу комуналног отпада са даваоцем комуналне услуге (став 2); да су власници стамбених објеката и домаћинстава, односно корисници комуналних услуга такође дужни закључити уговор са даваоцем комуналних услуга. Корисници комуналних услуга плаћају утврђену цијену за пружене комуналне услуге (став 3).

            У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног члана 21. став 1, 2. и 3. Одлуке, Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да се уставно уређење Републике темељи између осталог на владавини права  (члан 5.  алинеја 4);  да општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, те обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине (члан 102. став 1. тачка 2. и 6);  да  закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

            Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19) прописано је да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности (члан 18. тачка 2. подтачка 2) и да је Скупштина јединице локалне самоуправе представнички орган, орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, који је надлежан да доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. став 1. и став 2. тачка 2. овог закона).            . 

             Суд је такође имао у виду да су Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) уређене комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања. Одредбама овог закона, које су релевантне у конкретном случају прописано је: да се као комунална дјелатност од посебног јавног интереса у смислу овог закона сматра и збрињавање отпада из стамбених и пословних простора и да је то дјелатност индивидуалне комуналне потрошње (члан 2. став 1. тачка г. и став 2); да збрињавање отпада из стамбених и пословних простора обухвата прикупљање, одвожење, депоновање, уништавање или прераду отпада, осим индустријског отпада и опасних материја, као и одржавање депоније, те да дјелатности индивидуалне комуналне потрошње представљају комуналне услуге и производи који се могу дефинисати, измјерити и наплатити према количини стварно извршене комуналне услуге за сваког корисника појединачно (члан 3 тачка д. и п); да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности, а корисник комуналне услуге је физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге (члан 3. тачка х. и ц); да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, а својом одлуком детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности као и опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, те да одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина јединице локалне самоуправе (члан 6. став 1. тачка а. и г. и став 2); да за обављање комуналних дјелатности и других дјелатности од јавног интереса јединица локалне самоуправе може основати јавно комунално предузеће или те послове може повјерити другим привредним субјектима који су дужни да комуналну дјелатност која им је повјерена обављају у складу са овим законом и другим прописима (члан 7. став 1); да корисник комуналне услуге користи комуналне услуге које је јединица локалне самоуправе организовала на свом подручју у складу са одредбама овог закона (члан 9а став 1), а да се изузетно од става 1. овог члана, кориснику комуналне услуге може на његов захтјев одобрити да не користи неку комуналну услугу или престанак њеног коришћења, односно корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописани квалитет, ако техничке карактеристике система не омогућавају њено коришћење или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди другим корисницима, водећи рачуна о мјерама из члана 5. овог закона (члан 9а став 2); да се услови под којима се кориснику комуналне услуге може одобрити да не користи неку комуналну услугу или да је престане користити детаљније прописују у одлуци из члана 6. став 2. овог закона (члан 9а став 3); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника (члан 16. став 1); да се уговори закључени са корисницима комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства закључују у складу са одредбама закона којим се уређује заштита потрошача у Републици Српској (члан 16. став 2); да се, изузетно, комунална услуга може ускратити кориснику ако одбије да закључи уговор о коришћењу комуналне услуге (члан 19. став 2. тачка г); да ће се новчаном казном за прекршај казнити правно лице, одговорно лице у правном лицу, предузетник и физичко лице као корисник комуналне услуге ако одбије да закључи уговор из члана 16. овог закона, осим за случајеве из члана 9а став 2. овог закона (члан 39. став 1. тачка а.  и став 2, 3. и 4).

           Поред наведеног, Суд је имао у виду одредбе Закона о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17), којима је прописано да је услуга од општег економског интереса, између осталог, и услуга одржавања чистоће и друга јавна услуга прописана законом, те да се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца (члан 46. став 1. и 2).             

               Имајући у виду напријед наведене уставне и законске одредбе, Суд је прије свега утврдио да је према члану 18. тачка 2. подтачка 2. Закона о локалној самоуправи, као и члану 6. став. 1 тачка а) и д) и став 2. Закона о комуналним дјелатностима, Скупштина Града Зворник била овлашћена да донесе оспорену одлуку с циљем провођења у пракси релевантних одредаба Закона о комуналним дјелатностима.

             Међутим, прописивање као у оспореном члану 21. став 1. и 3. Одлуке, по оцијени Суда, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17). Одредбама члана 3. тачка ц) цитираног  Закона о комуналним дјелатностима јасно је прописано да је корисник комуналне услуге физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге. Из садржаја оспореног члана 21. став 1. и 3. Одлуке, очигледно је да је појам корисника комуналне услуге дефинисан другачије у односу на појам корисника који је јасно прописан Законом о комуналним дјелатностима. Односно,  из садржаја оспорених норми не може се на недвосмислен начин утврдити који субјекти се сматрају корисницима комуналне услуге у смислу Закона о комуналним дјелатностима, па самим тим и ко од тих субјеката, у смислу члана 16. истог Закона, има обавезу закључити уговор о коришћењу комуналне услуге са даваоцем услуге. Овако дефинисана норма од стране доносиоца оспореног акта, а у контексту сврхе и правне природе ове обавезе, по оцјени Суда, адресате оспорене одлуке доводи у стање правне несигурности супротно гаранцији владавине права из члана 5. алинеја 4. Устава Републике Српске.

      С обзиром на наведено Суд је утврдио да члан 21. став 1. и 3. Одлуке о комуналном реду на подручју града Зворник („Службени гласник града Зворник“ број 3/18) није у сагласности са чланом 3. и чланом 16. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), што га чини неуставним са становишта  члана 5. алинеја 4, члана 102. став 1. тачка 2. и 6. и члана 108. став 2. Устава Републике Српске.

          Такође, прописивање као у оспореном члану 21. став 2. Одлуке, да корисник комуналне услуге има обавезу плаћања цијене одвоза комуналног отпада и без закљученог уговора о одвозу комуналног отпада са даваоцем комуналне услуге, по оцијени Суда није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17). Како је чланом 16. став 1. Закона о комуналним дјелатностима прописано да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника, Суд је оцијенио да нема законског основа за наплату ове услуге без постојања закљученог уговора. Поред тога, одредбом члана 6. став 1. тачка г) истог закона, законодавац је додатно нагласио уговорни карактер пружања комуналних услуга, прописујући обавезу јединице локалне самоуправе да својом одлуком детаљније пропише опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге. На основу наведеног Суд је утврдио да је Скупштина Града Зворник, која је чланом 21. став 2. Одлуке о комуналном реду на подручју града Зворник („Службени гласник града Зворник“ број 3/18) прописала обавезу плаћања одвоза комуналног отпада на начин супротан наведеној одредби Закона о комуналним дјелатностима, изашла из оквира својих уставних и законских овлашћења,  чиме су истовремено нарушене уставне гаранције из члана 102. став 1. тачка 2. и 6. и члана 108. став 2. Устава Републике Српске.     

           Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић,  Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-17/19

15. јула 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>