Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачке а) и д)  и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 15. јула 2020. године,           д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

      Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о измјени и допуни Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18).

     Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Статута Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

           Бране Смиљанић и Дејан Николић из Вишеграда дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о измјени и допуни Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18) и Статута Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18), које је донијела Скупштина Општине Вишеград. Даваоци иницијативе оспоравају предметну одлуку у цјелини из разлога што, како истичу, садржај овог акта не одговара његовом називу, јер из текста одлуке произлази да је њен доносилац донио у потпуности нови акт, а није вршио измјене и допуне постојеће Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 9/18). Због тога је, по њиховом мишљењу, оспорена одлука у супротности са Правилима за израду закона и других прописа („Службени гласник Републике Српске“ број 24/14). Поред тога, оспоравајући садржину ове одлуке, даваоци иницијативе наводе да члан 4. овог акта није у сагласности са чланом 39. став 2. тачка 34. Закона о локалној самоуправи, јер не дефинише која је основна дјелатност јавног предузећа које се оснива, те прописује да ће ово питање бити уређено уговором између оснивача и предузећа. Члан 12. оспорене одлуке, у којем су наведене дјелатности овог предузећа, у тачкама 74.30-дјелатност преводиоца и тумача, 82.91-агенција за прикупљање и наплату рачуна и кредитних канцеларија, 93.11-рад спортских објеката, 93.19-остале спортске дјелатности и 93.21-дјелатности забавних и тематских паркова, по мишљењу давалаца иницијативе, нису сагласне члану 56. Закона о спорту („Службени гласник Републике Српске“ бр. 4/02, 66/03, 73/08 и 102/08) и Закону о Агенцији за банкарство Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 59/13). Надаље, даваоци иницијативе сматрају да је прописивањем из члана 20. оспорене одлуке њен доносилац занемарио одредбу члана 36. Закона о локалној самоуправи, којом је прописано да су органи општине скупштина општине и начелник. У погледу оспореног члана 24. ове одлуке у иницијативи се паушално наводи да ова одредба није у сагласности са Законом о локалној самоуправи и Законом о привредним друштвима, без навођења које норме ових закона су у конкретном случају повријеђене и образложења у том смислу. Исто тако, и у односу на члан 29. предметне одлуке у иницијативи се износи став да је незаконита, јер, како се истиче, њеним ступањем на снагу не може престати да важи основни текст Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 9/18).    

        Оспоравајући Статут Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18), даваоци иницијативе наводе да је овај општи акт незаконит из истих разлога као и оспорена Одлука о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград. Такође указују на то да је овај статут донесен на истој сједници Скупштине Општине Вишеград када и оспорена одлука, тј. прије њеног ступања на снагу, због чега је, по мишљењу давалаца иницијативе, преурањен и не може производити правно дејство.

     У одговору на иницијативу који је доставила Скупштина Општине Вишеград наводи се да је оспорена одлука донесена на основу члана 2. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/04 и 78/11), којим је дефинисано јавно предузеће, те се указује на то да је Законом о привредним друштвима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 127/08, 58/09, 100/11, 67/13 и 100/17) прописано да се ова друштва оснивају оснивачким актом који има форму уговора о оснивању или одлуке о оснивању ако га оснива један оснивач. Чланом 28. оспорене одлуке је, како се истиче у одговору, прописано да ће се на сва питања која нису уређена овом одлуком примјењивати одредбе Закона о јавним предузећима, Закона о привредним друштвима и други закони који уређују ову област. Из наведеног, као и из чињенице да је Рјешењем о регистрацији у судски регистар код Окружног суда у Источном Сарајеву ово јавно предузеће регистровано, по мишљењу Скупштине Општине Вишеград произлази да је оспорена одлука у складу са релевантним законским нормама. Поред тога, у одговору се наводи да је Скупштина Општине Вишеград у складу са Законом о локалној самоуправи донијела Одлуку о преносу овлашћења вршења послова, којом је Јавном предузећу „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград пренијела послове управљања и одржавања некретнина и обављања стручних, правних  и књиговодствено-рачуноводствених послова по налогу Општине, те је истом одлуком начелник Општине овлашћен да потпише уговор о уређењу међусобних односа поводом преношења овлашћења за вршење послова из надлежности општине. Поред тога, члан 12. оспорене одлуке, којим су прописане врсте дјелатности које може обављати предметно јавно предузеће, по мишљењу доносиоца ове одлуке, није супротан закону, што потврђује и регистрација овог предузећа од стране Окружног приведног суда у Источном Сарајеву.

     У погледу оспореног статута, у одговору се истиче да су неосновани наводи иницијативе о незаконитости овог акта, јер је донесен на основу члана 5. став 1. тачка а) Закона о јавним предузећима, који прописује да скупштина оснивача предузећа доноси статут, а његов садржај је у потпуности у складу са оснивачким актом.

 Одлуку о измјени и допуни Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18) донијела је Скупштина Општине Вишеград на основу члана 2. став 1. Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/04 и 78/11) и члана 36. став 2. алинеја 2) Статута Општине Вишеград („Службени гласник Општине Вишеград“ број 6/17). Овом одлуком основано је јавно предузеће које ће пословати под називом Јавно предузеће „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград (члан 1), те је прописано: питања која се уређују овом одлуком (члан 2), начин на који оснивач и Предузеће уређују вршење повјерених послова (члан 3), да је дјелатност Предузећа од општег интереса за општину Вишеград, да ће послови које ће обављати Предузеће бити описани у уговору између Општине Вишеград и Предузећа, те како Општина Вишеград остварује општи интерес (члан 4), да је Предузеће правно лице које обавља послове од општег интереса које му повјерава оснивач и послове које самостално обавља (члан 5), да уписом у судски регистар Предузеће стиче својство правног лица, како иступа у правном промету са трећим лицима, одговорност Предузећа и оснивача (члан 6), фирма, сједиште, печат и жиро рачун Предузећа (чл. 7. до 11), дјелатности Предузећа у унутрашњем и спољном промету (члан 12), да Предузеће може да закључује уговоре и обавља друге послове само у оквиру дјелатности уписаних у судски регистар, а да може без уписа у регистар да обавља друге послове у мањем обиму, који служе дјелатности која је уписана у регистар (члан 13), да о промејни дјелатности Предузећа одлучује оснивач (члан 14), имовина предузећа и основни капитал (чл. 15, 16. и 17), представљање и заступање Предузећа (члан 18), органи управљања и њихове надлежности (чл. 19. до 22), обављање стручних и других послова (члан 23), надзор над радом Предузећа (члан 24), Одбор за ревизију Предузећа (члан 25), општи акти Предузећа и трошкови оснивања (чл. 26. и 27), да ће се на све што није уређено овом одлуком примјењивати одредбе Закона о јавним предузећима, Закона о привредним друштвима и других закона који уређују ову област (члан 28) да ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 9/18) (члан 29), те да ова одлука ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у „Службеном гласнику Општине Вишеград“ (члан 30).

Статут Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград ("Службени гласник Општине Вишеград“ број 13/18) донијела је, у улози оснивача овог предузећа, Скупштина Општине Вишеград, на основу члана 5. став 1. тачка а) Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/04 и 78/11). Овим статутом прописано је: да се овим актом уређују питања од значаја за функционисање и пословање Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград (члан 1), начин оснивања овог јавног предузећа (члан 2), начин на који оснивач и Предузеће уређују вршење повјерених послова (члан 3), да је дјелатност Предузећа од општег интереса за општину Вишеград, те како Општина Вишеград остварује општи интерес (члан 4), да је Предузеће правно лице које обавља послове од општег интереса које му повјерава оснивач и послове које самостално обавља (члан 5), да уписом у судски регистар Предузеће стиче својство правног лица, како иступа у правном промету са трећим лицима, одговорност Предузећа и оснивача (члан 6), фирма, сједиште, печат и жиро рачун Предузећа (чл. 7. до 11), дјелатности Предузећа у унутрашњем и спољном промету (члан 12), да Предузеће може да закључује уговоре и обавља друге послове само у оквиру дјелатности уписаних у судски регистар, а да може без уписа у регистар да обавља друге послове у мањем обиму, који служе дјелатности која је уписана у регистар (члан 13), да о промејни дјелатности Предузећа одлучује оснивач (члан 14), имовина Предузећа и основни капитал (чл. 15, 16. и 17), представљање и заступање Предузећа (члан 18), органи управљања и њихове надлежности (чл. 19. до 22), обављање стручних и других послова (члан 23), надзор над радом Предузећа (члан 24), Одбор за ревизију Предузећа и његове надлежности (члан 25), општи акти Предузећа (чл. 26. и 27), да ће се на све што није уређено овом одлуком примјењивати одредбе Закона о јавним предузећима и других закона који уређују ову област (члан 28), те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Општине Вишеград“, а примјењиваће се даном уписа Предузећа у судски регистар (члан 28).

    Према члану 115. став 1. тачке 1. и 2. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.

     Имајући у виду садржину и правну природу оспорене одлуке, Суд је оцијенио да предметна одлука нема карактер општег правног акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о акту који се односи на одређено јавно предузеће, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 104/11 и 92/12), због ненадлежности одлучио да не прихвати ову иницијативу.

   У погледу оспореног статута Суд такође није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости овог акта, односно његове сагласности са Законом о локалној самоуправи и Законом о привредним друштвима, јер су разлози евентуалне незаконитости, односно неуставности изведени посредним путем кроз незаконитост оспорене одлуке, односно наведени су паушално као разлози „из којих није законита ни Одлука о измјени и допуни Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград длука“. Давалац иницијативе, наиме, не наводи конкретно које одредбе Статута су у супротности са законским нормама, нити које су одредбе закона на које се позива повријеђене, већ све разлоге неуставности, односно незаконитости изводи путем односа Статута и Одлуке. Како Уставни суд није надлежан да оцјењује међусобни однос подзаконских аката, то иницијатива не садржи релевантне уставноправне разлоге.    

      На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

      Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-21/19

15. јула 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

ИРЕНА МОЈОВИЋ

судија Уставног суда Републике Српске

 

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ

на Рјешење Уставног суда број: У- 21/19

Сагласно одредбама члана 31. став 5. и 6. Пословника Уставног суда (Службени гласник Републике Српске број 114/12, 29/13 и 90/14), након гласања против Рјешења Уставног суда број: У- 21/19, донијетог на редовној сједници Суда одржаној дана 15. јула 2020. године, издвајам своје мишљење, како сљеди:                                                                

Поступајући по иницијативи за  оцјењивање уставности и законитости  Одлуке о измјени и допуни Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград,  Уставни суд је донио Рјешење у којем се наводи да због тога што се  ради о акту који се односи на одређено јавно предузеће, према одредбама члана 115. став  1. и 2. Устава, Уставни суд није надлежан.

Питање правилног одређивања карактера оснивачких аката јавних предузећа од изузетног је значаја за утврђивање надлежности Уставног суда за њихову апстрактну контролу, а у циљу поштовања начела владавине права као једног од темеља уставног уређења Републике Српске ( члан 5. став 1 алинеја 4. Устава). Уставни суд је према члану 115. став 1. и 2. Устава надлежан да одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом. У правној теорији заузети су различити ставови о правном карактеру оснивачких аката пословних субјеката, укључујући и јавна предузећа. Оснивачки акти се код неких аутора сматрају појединачним актима, али већина аутора углавном сматра да се ради о општим актима и то  мјешовитог карактера, пошто садрже и појединачне и опште одредбе. Посебно са становишта надлежности уставних судова, ради  уставноправне контроле, већина теоретичара привредног статусног права  је мишљења да уставни судови треба да прихвате надлежност, сматрајући да се ради о општим актима, с обзиром да за оцјењивање уставности и законитости није одлучујуће то што оснивачки акти осим општих одредби садрже и појединачне одредбе са подацима релевантним за упис у регистар. Пракса уставних судова у окружењу указује на став да  су оснивачки акти пословних субјеката, који садрже опште правне норме,  општи правни акти (Одлука Уставног суда Србије број: IУI-140/2009 од 29. априла 2010.године, Одлука Уставног суда Хрватске број: U-513/1998 и Рјешење број: U-II-899/1999). Такође је познато да редовни судови не прихватају оснивачке акте пословних субјеката као доказе, него као изворе права, пошто их сматрају општим правним актима.

Одлука о измјени и допуни  Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу“ д.о.о. Вишеград, како стоји у регистарском рјешењу, била је правни основ за регистрацију  оснивања јавног предузећа дана 12.11.2018.године.  Оспорена одлука донијета је од скупштине јединице локалне самоуправе у вршењу њене власти као конститутивни оснивачки акт којим су, осим неколико појединачних одредби, у највећем дијелу на општи начин прописана питања управљања и остала питања функционисања јавног предузећа. У  односу на разлог у Рјешењу да пошто се оснивачки акт односи  на  одређено јавно предузеће, да искључиво из тог разлога Суд није надлежан за оцјењивање уставности и законитости оснивачког акта,  треба имати у виду да се и Статут односи на одређено јавно предузеће, а за оцјењивање уставности и законитости статута јавних предузећа Суд  свакако  сматра  да је  надлежан. Осим статута, јавна предузећа доносе и друге опште акте који се односе на одређено јавно предузеће, а Уставни суд прихвата надлежност за такве опште акте.

Јавна предузећа, чији је оснивач Република, оснивају се законима који садрже појединачне податке о јавном предузећу, који су од значаја за упис у судски регистар, али истовремено садрже и опште одредбе о управљању и укупном функционисању јавних предузећа. Исто тако и одлуке јединица локалне самоуправе  као оснивачки акти јавних предузећа, осим података од значаја за упис у  судски регистар, садрже и опште одредбе о управљању и њиховом функционисању. Имајући у виду да су одредбе  наведених закона подложне оцјени уставности у складу са чланом 115. став 1. Устава, а да су истог садржаја и одлуке јединица локалне самоуправе о оснивању јавних предузећа, имајући у виду да садрже опште правне норме, нема уставно-правног основа да се законима о оснивању јавних предузећа омогући, а оснивачким актима јавних предузећа не омогући уставносудска контрола.

За регистрацију уписа појединачних података које садрже одлуке о оснивању јавних предузећа, надлежни су регистарски судови, али ови судови нису надлежни за одлучивање о садржају општих одредаба оснивачких аката. Ако један оснивачки акт садржи појединачне и опште одредбе, па има тзв. мјешовити карактер, Уставни суд је једини надлежан за поступак оцјењивања уставности и законитости општих одредаба таквог акта. Оснивачки акт се не исцрпљује оснивањем, него је он трајни општи акт јавног предузећа, за чије измјене и допуне је надлежан орган основаног јавног предузећа. Ако се не би прихватила надлежност Уставног суда да оцјењује уставност и законитост општих  норми оваквих аката, тада би те опште норме остале изван било какве контроле, што би било противно начелу владавине права из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава.

Из садржаја Одлуке о измјени и допуни  Одлуке о оснивању Јавног предузећа, као и из Рјешења Уставног Суда којим је  цитиран  садржај  Одлуке, очигледно је да  већи дио, укупно двадесет и четири од укупно тридесет чланова, има карактер општих  норми. Овим обавезним општим нормама Одлуке  уређена су трајна питања функционисања овог јавног предузећа и то: о закључивању уговора којим  ће оснивач и предузеће уредити начин и контролу вршења повјерених послова, о томе да је дјелатност предузећа од општег интереса, о начину иступања предузећа у правном промету са трећим лицима, о одговорности оснивача за обавезе предузећа, о расподјели добити, о одлучивању о промјени дјелатности, о томе што ће представљати имовину предузећа, о обезбјеђивању средстава за рад предузећа, о представљању и заступању предузећа, о органима предузећа, о надлежности органа, о надзору над радом, о општим актима и о ступању на снагу. Наведене одредбе Одлуке очигледно немају појединачни  него општи карактер.

Осим тога, треба имати у виду да је чланом 182. Закона о привредним друштвима, који се према члану  1. став 2. Закона о јавним предузећима сходно примјењује на питања која нису обухваћена овим законом,  прописано да се у случају несагласности оснивачког акта и статута, примјењује оснивачки акт. Дакле, законодавац очигледно сматра да су оснивачки акт и статут општи акти, а да је хијерархијски јачи оснивачки акт од статута. Имајући у виду да  је Законом о јавним предузећима прописано да ова предузећа обавезно имају и статут, очигледно је  да је законодавац сматрао да је  статут још један општи акт јавног предузећа. Закон о јавним предузећима Србије, чији правни поредак је сродан правном поретку Републике Српске,  био је по овом питању изричит, па је прописао да је оснивачки акт јавног предузећа општи акт.

Циљ оснивања јавног предузећа законом или одлуком о оснивању јавног предузећа је општи  интерес који се односи и на Републику или општину или град као оснивача, на основано јавно предузеће, а које одредбе су од значаја и за интересе свих  грађана Републике или јединице локалне самоуправе. Може се, дакле,  закључити да су одлуке о оснивању јавног предузећа општи акти подложни оцјењивању уставности и законитости од стране Уставног суда, у дијелу у којем  садрже апстрактне и правнообавезујуће норме за јединицу локалне самоуправе као оснивача, за предузеће и чланове његових органа, а које норме су од значаја и за интересе свих  грађана на које се односе.

Имајући у виду наведено, сматрам да  је Суд требао прихватити своју надлежност и одлучити и образложити разлоге прихватања или неприхватања иницијативе којом се оспорава уставност и законитост општих правних норми  Одлуке о измјени и допуни  Одлуке о оснивању Јавног предузећа „Дирекција за изградњу и развој“ д.о.о. Вишеград.

 

Бања Лука, 15. јули 2020.године                           Судија Уставног суда

                                                                                    Ирена Мојовић с.р.    

 

Актуелно
16.9.2020.
Саопштење за јавност са 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

14.9.2020.
Дневни ред 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2020.
Саопштење за јавност са 131. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

7.9.2020.
Дневни ред 131. сједнице Вијећа за зштиту виталног интереса

29.7.2020.
Саопштење за јавност са 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

28.7.2020.
Дневни ред 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

15.7.2020.
Саопштење за јавност са 259. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.7.2020.
Саопштење за јавност са 128. и 129. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>