Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

                   Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. јуна 2020. године, д о н и о  је

 

  Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

        Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 2. став 1. тачка 23) подтачка 1. алинеја 1. и члана 269. став 3. Закона о банкама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске " бр. 4/17, 19/18 и 54/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

           Владимир Цвијановић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 2. став 1. тачка 23) и члана 269. став 3. Закона о банкама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске " бр. 4/17 и 19/18). Међутим, из садржаја иницијативе и навода о повреди Устава недвосмислено произлази да у погледу тачке 23) став 1. члана 2. овог закона иницијатор у суштини оспорава само одредбу алинеје 1. подтачке 1. ове тачке. У иницијативи се наводи да су оспореним прописивањем нарушени уставни принцип владавине права и правне сигурности, као и гаранције из члана 1. Протокола број 1. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Наиме, давалац иницијативе сматра да је оспорена одредба члана 2. став 1. тачка 23) подтачка 1. алинеја 1. предметног закона непрецизна, те да је термин „посредног“ учествовања у другом лицу, као основ повезивања субјеката, нејасан и не одређује шта се подразумијева под посредним учешћем, тако да се не могу утврдити адресати ове законске норме. Због тога је, по његовом мишљењу, овакво прописивање супротно владавини права, јер је у систему берзанског пословања банака готово немогуће утврдити сва посредна учешћа и начине повезивања субјеката. У вези с наведеним, овако прописан круг повезаних лица, како се даље наводи, доводи до повреде њихових имовинских права нормирањем из члана 269.  став 3. овог закона, којом одредбом су повезаним лицима, поред осталих субјеката, у поступку ликвидације банке суспендоване исплате потраживања према банци све док се у цијелости не намире сва остала потраживања, без обзира на ред исплате. Повреду имовинских права повезаних лица, у конретном случају, давалац иницијативе налази у чињеници што је, како истиче, круг повезаних лица широко постављен без постојања узрочно-посљедичне везе и одговорности ових лица за рад и пословање банке у ликвидацији.

 

          У одговору на иницијативу који је доставила Народна Скупштина Републике Српске наводи се да давалац иницијативе непотпуно тумачи релевантне уставне одредбе, те умјесто да таксативно наведе разлоге и начин на који је усвајањем оспореног законског рјешења, по његовом мишљењу, повријеђен Устав, он разлоге неуставности види у наводним непрецизним и нејасним појмовима који не дефинишу повезана лица. Даље се указује на то да банке, као и друге финансијске организације, послују према начелу јавног интереса, те да је банкарско пословање уређено Законом о банкама Републике Српске, који је леx специалис, док се на сва питања која нису обухваћена овим законом примјењују одредбе закона којима се регулише оснивање и пословање привредних друштава. Разлози за законско прописивање ограничења пословања са повезаним лицима садржани су у, како се истиче, потреби веће контроле излагања банке прекомјерном ризику у пословању и превентивном дјеловању у питањима злоупотребе утицаја на пословање банке од стране повезаних лица. У одговору се такође наводи да је питање адекватног уређења поступака ликвидације и стечаја банке од великог значаја за економску стабилност друштва, посебно у погледу смањења системског ризика стечајног ефекта на уредне кредитне дужнике банке. Оспореним чланом 269. став 3. овог закона регулисан је редослијед приоритета у исплати обавеза банке у поступку ликвидације, тако да се прво исплаћују обавезе банке према осигураним повјериоцима, затим дугови банке по основу зајмова које је добила, те потраживања радника по основу неисплаћених плата и накнада штете за повреде на раду. Суспензија исплате обавеза банке према, поред осталих, и повезаним лицима, траје све док се у потпуности не исплате обавезе према другим повјериоцима банке из виших исплатних редова. Доносилац оспореног закона сматра да су неосновани наводи даваоца иницијативе да је овакво прописивање супротно члану 1. Протокола број 1. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, јер у конкретном случају не постоји бесправно лишавање физичког или правног лица његове имовине, а није у надлежности Уставног суда да оцјењују цјелисходност предметног законског рјешења, те да ли је законодавано овлашћење требало бити искорићено на другачији начин.

 

        Оспореним одредбама Закона о банкама Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске " бр. 4/17, 19/18 и 54/19) прописано је: да су повезана лица физичка и правна лица која су међусобно повезана власништвом над капиталом или управљањем капиталом са 20% или више гласачких права или капитала или на други начин повезана ради постизања заједничких пословних циљева, тако да пословање и резултати пословања једног лица могу значајно утицати на пословање, односно резултате пословања другог лица, а повезаним лицима сматрају се и лица која су међусобно повезана тако да једно лице, односно лица која се сматрају повезаним лицима у складу са овом тачком, заједно, посредно или непосредно, учествују у другом лицу (члан 2. тачка 23) подтачка 1. алинеја 1), да се у поступку ликвидације банке исплата било каквих обавеза банке према члановима органа управљања банке, одбора за ревизију, акционарима банке који учествују са најмање 5% у гласачким правима, односно у власништву над капиталом, повезаним лицима и повезаним банкама суспендује све док у потпуности не буду исплаћене обавезе према другим повјериоцима банке (члан 269. став 3). 

       У поступку оцјењивања уставности оспорених одредаба Закона о банкама Републике Српске Суд је имао у виду да је тач. 6, 7, 9. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, банкарски систем, контролу законитости располагања средствима правних лица и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, према члану 5. алинеја 4. Устава, уставно уређење Републике темељи се на владавини права.

 

Чланом 1. Протокола број 1. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, у односу на који давалац иницијативе тражи оцјену оспорених законских норми, прописано је да свако физичко или правно лице има право на мирно уживање своје имовине, да нико не смије бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу, и то само под условом предвиђеним законом и општим начелима међународног права (став 1), а да претходне одредбе ни на који начин не умањују право државе да примијени законе које сматра потребним да би уредила употребу имовине у складу са општим интересом или за осигурање плаћања пореза, других доприноса или казни (став 2).

 

    Сагласно Уставом утврђеним овлашћењима, Законом о банкама Републике Српске уређени су оснивање, управљање, надзор, реструктурирање и престанак рада банака у Републици Српској, као и заштита корисника банкарских услуга. Тако су, између осталог, оспореном нормом члана 2. тачка 23) подтачка 1. алинеја 1. овог закона дефинисана физичка и правна лица која се у складу са овом тачком сматрају повезаним лицима у случају када заједно, посредно или непосредно, учествују у другом лицу. Уређујући поступак ликвидације банке, законодавац је чланом 269. прописао приоритете исплате у овом поступку, те оспореним ставом 3. овог члана одредио субјекте којима се суспендују исплате од стране банке док у потпуности не буду ислаћене обавезе према другим повјериоцима.

 

 Оцјењујући оспорене законске одредбе Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено уставно начело владавине права, као ни члан 1. Протокола број 1. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, како то сматра давалац иницијативе. Наиме, банке, као привредна друштва која у свом пословању морају имати у виду јавни интерес, обавезне су да у погледу свих својих активности успоставе свеобухватан и поуздан систем управљања ризицима са циљем да, између осталог, заштите права и интересе корисника услуга које банка пружа на финансијском тржишту. Дакле, дефинисање повезаних лица у банкарском пословању је у функцији ефикасног управљања ризицима пословања и представља један од механизама за јачање заштите корисника финансијских услуга. По оцјени Суда, начин на који је ово питање уређено оспореном нормом члана 2. тачка 23) подтачка 1. алинеја 1. предметног закона не доводи у питање уставно начело владавине права и правне сигурности, како се то наводи у иницијативи. Суд сматра да ова одредба представља довољно одређен и јасан нормативни оквир на основу којег банке, у сваком конкретном случају, утврђују да ли постоје економски повезана лица и могућност ризика у одређеном правном послу. Поред тога, Суд је мишљења да овакво прописивање има и превентивно дјеловање у смислу спречавања могућих злоупотреба утицаја на пословање банке од стране субјеката који су у статусу повезаних лица.

 

   Надаље, Суд је оцијенио да оспореним чланом 269. став 3. овог закона није нарушено право на имовину гарантовано чланом 1. Протокола број 1. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, на који се указује у иницијативи. Наиме, како из ове одредбе јасно произлази, суспензија исплате обавеза банке према повезаним лицима не значи лишавање њихових имовинских права, како то погрешно тумачи давалац иницијативе, већ се исплата овим лицима само привремено одлаже до намирења других повјерилаца банке који су дефинисани у редослиједу приоритета исплате из члана 269. став 1. предметног закона. Законодавац је, дакле, наведеном нормом утврдио редослијед намирења обавеза банке према њеним повјериоцима у поступку ликвидације, а оспореном одредбом става 3. члана 269. овог закона предвидио суспензију исплате обавеза према одређеним субјектима који су били у обавези да управљају ризицима банке или су могли да утичу на њено пословање. Овакво прописивање, по оцјени Суда, представља одраз цјелисходне процјене законодавца и политике у уређивању поступка ликвидације банака, те не доводи у питање имовинска права гарантована чланом 1. Протокола број 1. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

 

       Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених одредаба Закона о банкама Републике Српске одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

 

      На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

 

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.

Број: У-29/19

24. јуна 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>