Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

           Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка б) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној  20. маја 2020. године, д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

           Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тач.  3. и 5. Одлуке о накнади трошкова превоза број: 26.013/131-3516-2/09 од 4. јануара 2010. године, коју је донио директор Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

           Радојка Вуковић из Невесиња дала је, 12. децембра 2019. године, Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тачке 3. и  5. Одлуке о накнади трошкова превоза број: 26.013/131-3516-2/09 од 04. јанура 2010. године, коју је донио директор Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске. Давалац иницијативе оспорава наведене одредбе Одлуке о накнади трошкова превоза у односу на члан 28. став 1. тачка б) Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/07, 116/09, 1/11, 1/12 и 116/12), члан 5. тачка б) Посебног колективног уговора за запослене у органима управе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр.14/08, 25/08 и 116/08) и одредбе Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ број 55/07). У образложењу наведеног истиче се да Закон о платама запослених у органима управе Републике Српске и Посебни колективни уговор за запослене у органима управе, код прописивања накнаде за трошкове превоза запосленима, немају ограничење у погледу удаљености мјеста рада од мјеста становања, за разлику од тачке 3. и 5. оспорене Одлуке, према којима се запосленим признаје право на накнаду трошкова превоза на посао и са посла уколико им је мјесто становања удаљено три и више километара, али највише 60 километара. На основу наведеног, закључује се да је оспорено прописивање без законског упоришта и дискриминаторног карактера у односу на оне запослене чије мјесто становања је удаљено више од 60 километара од мјеста рада, обзиром да разлику трошкова превоза преко 60 километра сносе о свом трошку. Оваквим прописивањем, по мишљењу даваоца иницијативе, доносилац оспореног акта изашао је из оквира својих уставних и законских овлашћења, чиме је нарушено начело уставности и законитости из члана 108. Устава Републике Српске, начело недискриминације из члана 10. Устава Републике Српске, као и члан 14. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.

            На тражење Суда, Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске  дала је изјашњење  да је Одлука о накнади трошкова превоза број: 26.013/131-3516-2/09 од 4. јануара 2010. године, престала да важи дана 1. јануара 2015. године, када је ступио на снагу  Правилник о платама, накнадама и осталим личним примањима запослених у Републичкој управи за инспекцијске послове број: 24.012/020-9-2/15, којим су утврђени основни елементи и начин обрачуна плата, накнада плата, посебних накнада и осталих личних примања државних службеника и осталих запослених у Републичкој управи за инспекцијске послове. Уз изјашњење Суду је достављен и наведени Правилник.

               Поступајући по датој иницијативи Суд је утврдио да је Одлука о накнади трошкова превоза број : 26.013/131-3516-2/09 од 4. јануара 2010.године, чије тачке 3. и 5. су оспорене, престала да важи дана 1. јануара 2015. године, сагласно одредби члана 18. Правилника о платама, накнадама и осталим личним примањима запослених у Републичкој управи за инспекцијске послове број: 24.012/020-9-2/15, који је донио Директор Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске, а који је измјењен и допуњен Правилником о измјенама и допунама Правилника о платама, накнадама и осталим личним примањима запослених у Републичкој управи за инспекцијске послове број: 24.012/020-9-3/15 од 30. јула 2015. године, број: 24.012/020-9-5/15 од 19. септембра 2016. године, број: 24.012/020-9-6/15 од 11. јануара 2017. године, број: 24.012/020-9-7/15 од 1. фебруара 2018. године и број: 24.012/020-9-9/15 од 10. јуна 2019. године.

          Тачком 2. Амандмана XLII, којом је допуњен члан 115. став 1. Устава Републике Српске, утврђено је да Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и општих аката који се престали да важе ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.

          Полазећи од тога да је оспорена Одлука о накнади трошкова превоза престала да важи 1. јануара 2015. године, а да је иницијатива поднесена Суду 12. децембра 2019. године, Суд је утврдио да је иницијатива поднесена по истеку рока у коме Суд, сагласно тачки 2. Амандмана XLII којом је допуњен члан 115. став 1. Устава Републике Српске, може одлучивати о уставности и законитости аката и по престанку њиховог важења.

          Стога је Суд, на основу члана 37. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тачке 3. и  5. Одлуке о накнади трошкова превоза број: 26.013/131-3516-2/09 од 04. јануара 2010. године, коју је донио директор Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске, не прихвати.

На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић,  Амор Букић,  Златко Куленовић,  проф. др Душко Медић,  Ирена Мојовић,  проф. др Марко Рајчевић, академик проф. др Снежана Савић.                                            

Број: У-108/19

20. маја 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
9.7.2020.
Дневни ред 127. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

1.7.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку радова за изградњу зграде Уставног суда

1.7.2020.
Саопштење за јавност са 258. сједнице Уставног суда Републике Српске

1.7.2020.
Одлука о прихватању понуде за услуге штампе Билтена Уставног суда Републике Српске број 24

1.7.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку пића и освјежавајућих напитака у чајну кухињу Уставног суда Републике Српске

30.6.2020.
Дневни ред 258. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.6.2020.
Дневни ред 257. сједнице Уставног Суда Републике Српске

24.6.2020.
Саопштење за јавност са 257. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>