Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

 Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5.  и  члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 29. јануара  2020. године, донио је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 18. тачка 15. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број 072-0-Су-18-00 1048 од 4. септембра 2018. године и број 072-0-Су-19-000 321 од 27. марта 2019. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Боро Бабић из Градишке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 18. тачка 15. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број 072-0-Су-18-00 1048 од 4. септембра 2018. године (у даљем тексту: Правилник). Давалац иницијативе сматра да прописивање из члана 18. тачка 15. Правилника којим је за обављање послова референта за извршење прекршајних санкција предвиђена виша школска спрема или еквивалент 180 ECTS бодова није у сагласности са чланом 38. став 3. Устава који свима јемчи доступност средњошколског и високошколског образовања, као и чланом 8. ст. 1. и 2. Закона о високом образовању („Службени гласник Републике Српске“ број 73/10), те чланом 3. став 2. и чланом 5. ст. 1. и 2. Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања („Службени гласник Републике Српске“ број 33/14). Давалац иницијативе сматра да је 180 ECTS бодова еквивалент високој, а не вишој стручној спреми, те истиче да према наведеним законским одредбама више није ни могуће стећи вишу школску спрему, због чега је као посебан услов за обављање послова радног мјеста референта за извршење прекршајних санкција из тачке 15. члана 18. Правилника његов доносилац морао, као у члану 18. тачка 21. Правилника, предвидјети високу школску спрему. Давалац иницијативе сматра да је прописивање из члана 18. тачка 15. Правилника дискриминаторног карактера, у смислу члана 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 59/09). С обзиром на изложено предлаже се да, до одлучивања о датој иницијативи, Суд обустави примјену оспорене одредбе Правилника.

У одговору и допуни одговора који је Суду доставио предсједник Основног суда у Градишци истиче се да је оспорени правилник донесен сагласно члану 48. Закона о судовима Републике Српске и члану 8. Правилника о унутрашњем судском пословању. Надаље се истиче да је доносилац Правилика поступао у оквиру својих овлашћења када је као посебан услов за обављање послова на радном мјесту из тачке 15. члана 18. Правилника прописао остварену вишу школаску спрему (у даљем тексту: ВШС), као и када је за обављање послова на радном мјесту из тачке 21. члана 18. Правилника предвидио остварену високу школску спрему (у даљем тексту ВСС). Доносилац Правилника сматра да је прописивање којим је као посебан услов за обављање послова на радном мјесту из тачке 15. члана 18. Правилника предвиђена ВШС, у складу чланом 11. став 1. тачка 1. Закона о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 66/18), те чланом 10. став 1. и чланом 146. став 1. Закона о високом образовању Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16 и 31/18). Тумачећи одредбу члана 3. став 1. тач. 1. и 2. Закона о правосудном испиту у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 58/16), те одредбе члана 10. став 1, члана 15. и члана 16. Уредбе о категоријама, звањима и условима за обављање послова службеника у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“, број 10/17), доносилац оспореног правилника закључује да је четворогодишњи студиј еквивалентан првом циклусу студија са остварених најмање 240 ECTS бодова, те да је ВШС стечена прије реформе образовања еквивалентна првом циклусу студија са остварених најмање 180 ECTS бодова по систему образовања према Болоњском процесу. Такође, истиче се да не постоји пропис императивног карактера према којем се први циклус студија са остварених 180 ECTS бодова не може третирати као еквивалент ВШС. Поред овога, доносилац оспореног правилника наводи да је нормирање из тачке 21. члана 18. Правилника, у дијелу који гласи „...180...“, усљед техничке грешке, неправилно, као и да је Исправком Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број: 072-0-Су-19-000 321 од 27. марта 2019. године ова грешка отклоњена на начин да је у члану 18. тачка 21, у наведеном дијелу, број „180“ замијењен бројем „240“.

Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број 072-0-Су-18-00 1048 од 4. септембра 2018. године донио је предсједник Основног суда у Градишци на основу члана 55. став 2. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) и члана 8. став 1. тачка и) Правилника о унутрашњем судском пословању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 9/14, 71/17 и 67/18), уз прибављену сагласност министра правде Републике Српске (Одлука број: 08.020/020-2590/18 од 13. септембра 2018. године). Предсједник Основног суда у Градишци је, уз прибављену сагласност министра правде Републике Српске (Одлука број: 08.020/020-2590/18-2 од 10. априла 2019. године), донио Исправку Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број 072-0-Су-19-000 321 од 27. марта 2019. године

Члан 18. тачка 15, у оспореном дијелу, прописује услове за обављање послова референта за извршење прекршајних санкција и то: „ВШС ‒ VI степен, правник или економист, или први циклус студија правног или економског смјера са најмање 180 ECTS бодова ... “.

Разматрајући предметну иницијативу Суд је имао у виду да је чланом 39. став 3. Устава утврђено да је свако слободан у избору занимања и запослења и да му је под једнаким условима доступно радно мјесто и функција, да у складу да тачкама 10. и 12. Амандмана XXXII, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује организацију, надлежности и рад државних органа, између осталог, радне односе и запошљавање, као и да је чланом 108. Устава утврђено да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, те да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

Такође, Суд је узео у обзир одредбу члана 38. став 3. Устава, у односу на који подносилац иницијативе оспорава наведену одредбу Правилника, којим је утврђено да је свакоме под једнаким условима доступно средњошколско и високошколско образовање.

Суд је, исто тако, имао у виду да је Законом о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 4/15, 100/17) прописано да: предсједник Суда обавља послове судске управе у складу са законом и Правилником о унутрашњем судском пословању, као и да је одговоран за руковођење цјелокупним судом и судском управом (члан 48. ст. 2. и 3), да министар, уз претходну сагласност Високог судског и тужилачког савјета, доноси Правилник о унутрашњем судском пословању, те да предсједник суда, уз сагласност министра, доноси правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста (члан 55. ст. 1. и 3).

Такође, Суд је узео у обзир да је Законом о високом образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16, 31/18 и 26/19) прописано: да се високо образовање организује у три циклуса, те да први циклус високог образовања траје најмање три, а највише четири године и вреднује се са најмање 180, односно 240 бодова, у складу са европским системом прeноса бодова (European Credit Transfer Sistem, у даљем тексту: ECTS) (члан 8. ст. 1. и 2), да завршетком првог, другог или трећег циклуса студија лице стиче право на одређену академску титулу, односно стручно или научно звање у одређеној области и да се звања која стичу ова лица уређују посебним законом (члан 9),  да ли­ца ко­ја су за­вр­ши­ла сту­диј пре­ма про­пи­си­ма ко­ји су би­ли на сна­зи до сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на мо­гу тра­жи­ти од ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве у ко­јој су сте­кли зва­ња да им у по­ступ­ку утвр­ђе­ним ста­ту­том ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве из­да јав­ну ис­пра­ву о екви­ва­лен­ци­ји ра­ни­је сте­че­ног зва­ња с но­вим зва­њем, у скла­ду са за­ко­ном из чла­на 9. став 2. овог за­ко­на (члан 10. став 1), да ли­ца ко­ја су за­вр­ши­ла сту­диј пре­ма про­пи­си­ма ко­ји су би­ли на сна­зи до сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на мо­гу да ко­ри­сте струч­на и на­уч­на зва­ња у скла­ду са про­пи­си­ма пре­ма ко­ји­ма су их сте­кла (члан 146. став 1).

Суд је, поред тога, имао у виду да је Законом о звањима која се стичу завршетком високог образовања („Службени гласник Републике Српске“ бр. 33/14 и 63/14) прописано: да се струковна звања стичу завршетком првог циклуса струковних студија (члан 3. став 2), да лице које заврши струковни студиј првог циклуса у трајању од три године, који се вреднује са 180 бодова по Eвропском систему преноса бодова, стиче звање “струковни” из одговарајуће области са назнаком броја бодова, тј. 180 ЕCTS бодова, као и да лице које заврши струковни студиј првог циклуса у трајању од четири године, који се вреднује са 240 ЕCTS бодова, стиче звање “струковни специјалиста” из одговарајуће области са назнаком броја бодова, тј. 240 ЕCTS бодова (члан 5. ст. 1. и 2), да је високошколска установа обавезна да учини јавно доступном ажурирану листу струковних, академских и научних звања која се стичу на тој установи, као и да листа из става 1. овог члана садржи и звања која су се стицала на високошколској установи до ступања на снагу овог закона (члан 13. ст. 1. и 2), да лица која су завршила студиј према раније важећим законским прописима из области високог образовања могу тражити од високошколске установе у којој су стекли звањe да им, на начин утврђен статутом високошколске установе, изда јавну исправу о еквиваленцији раније стеченог звања са новим звањем, у складу са овим законом (члан 15. став 1).

Суд је узео у обзир да је Исправком Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број 072-0-Су-19-000 321 од 27. марта 2019. године прописано да се у Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци број 072-0-Су-18-00 1048 од 4. септембра 2018. године, у члану 18. тачка 21. ИКТ службеник, број „180“ замјењује бројем „240“.

На основу наведених уставних и законских одредаба Суд је оцијенио да је предсједник Основног суда у Градишци био овлашћен да донесе оспорени Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Основном суду у Градишци као и да њиме, између осталог, уреди услове за обављање послова и задатака за радно мјесто референт за извршење прекршајних санкција (члан 18. тачка 15. Правилника).

Имајући у виду да према члану 10. став 1. Закона о високом образовању и члану 15. став 1. Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања, лица која су завршила студиј према раније важећим законским прописима из области високог образовања могу, али не морају, тражити од високошколске установе у којој су стекли звањe да им, на начин утврђен статутом високошколске установе, изда јавну исправу о еквиваленцији раније стеченог звања са новим звањем, као и да да ли­ца ко­ја су за­вр­ши­ла сту­диј пре­ма про­пи­си­ма ко­ји су би­ли на сна­зи до сту­па­ња на сна­гу овог за­ко­на мо­гу да ко­ри­сте струч­на и на­уч­на зва­ња у скла­ду са про­пи­си­ма пре­ма ко­ји­ма су их сте­кла (члан 146. став 1. Закона о високом образовању), Суд је утврдио да је доносилац оспореног правилника уређујући посебе услове за обављање послова референта за извршење прекршајних санкција прописао сагласно члану 39. став 3. Устава, јер је узео у обзир како звања стечена у складу са важећим законским прописима из области високог образовања, тако и она стечена по прописима  који  нису засновани на ECTS правилима студија. У овом смислу, према становишту Суда, нису основани наводи даваоца иницијативе према којима оспорени члан 18. тачка 15. Правилника није у складу са чланом 8. ст. 1. и 2. Закона о високом образовању, те чланом 3. став 2. и чланом 5. ст. 1. и 2. Закона о звањима која се стичу завршетком високог образовања, према којима више није могуће стећи вишу школску спрему.

С обзиром на наведено, није у надлежности Суда да цијени да ли је доносилац оспореног акта, прописујући као у члану 18. тачка 15. Правилника, уредио начин еквиваленције раније стечених звања са новим звањима сагласно актима високошколских установа. Питања правичности, оправданости и цјелисходности оспореног прописивања не спадају у надлежност Уставног суда која је утврђена чланом  115. Устава.

У складу са чланом 115. Устава није у надлежности Суда да цијени усаглашеност прописа са законима које је усвојила Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, те тако ни сагласност члана 18. тачка 15. Правилника са чланом 2. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 59/09).

 Поред наведеног, према становишту Суда, оспорена одредба Правилника се не може довести у контекст уставних гаранција из члана 38. став 3. Устава, због чега наводи из иницијативе у овом смислу нису од значаја.

Како је мериторно одлучено о уставности и законитости оспорене одредбе Правилника, Суд је оцијенио да је беспредметно разматрати захтјев даваоца иницијативе за обуставу њене примјене.

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.    

Број: У-3/19

29. јануара 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>