Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 18. децембра 2019. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 35. став 1. Закона о државним службеницима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) и члана 13. Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/09, 31/12 и 24/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Жељко Јандрић из Шипова, кога заступа Радован Јандрић из Шипова, дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 35. став 1. Закона о државним службеницима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) и члана 13. Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/09, 31/12 и 24/15), који је донио директор Агенције за државну управу  уз сагласност Владе Републике Српске. У иницијативи и допуни иницијативе наводи се да оспорене одредбе предметног закона и правилника, које уређују питање постојање сукоба интереса код члана комисије за избор државног службеника, нису у сагласности са чл. 33. и 39. Устава Републике Српске, јер онемогућавају грађане у остваривању једнаких права на рад и на обављање јавних послова и приступ јавној служби. Давалац иницијативе, наиме, сматра да постојање сукоба интереса у поступку запошљавања државних службеника није довољно уређено, због чега оспорене одредбе треба употпунити тако да се дефинисање сукоба интреса прошири и на лица која се налазе у пословним, управљачким или власничким везама са учесником јавног конкурса. На тај начин би се, по мишљењу даваоца иницијативе, у сваком конкретном случају могло ваљано провјерити евентуално постојање сукоба интереса код учесника јавног конкурса. Слиједом наведеног, предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе предметног закона и правилника нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

У одговору који је на наводе иницијативе у погледу предметног закона Суду доставила Народна скупштина Републике Српске наводи се да је оспорено законско рјешење у потпуности сагласно члановима 33. и 39. Устава Републике Српске, те да  законодавац оваквим прописивањем није изашао из уставног оквира. Цијенећи разлоге цјелисходности, оспореном нормом је, како се у одговору истиче, успостављен баланс између законске мјере и циља који се жели остварити. Такође се наводи да из предметне иницијативе произлази неслагање даваоца иницијативе са оспореном нормом, због покушаја да се законско рјешење допуни и прецизира.

Агенција за државну управу, као доносилац оспореног Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника, у одговору на иницијативу износи став да наводи иницијативе представљају субјективно мишљење њеног подносиоца без ваљаних аргумената за исте. Истиче да постојећи нормативни оквир у потпуности омогућава да се спријечи да дође до сукоба интереса приликом конкурса и да евентуално наступе штетне посљедице уколико постоји сазнање о чињеницама које би могле довести у питање објективност и непристрасност у раду конкурсне комисије. Поред тога, наводи да је поступак запошљавања државних службеника у републичким органима управе јаван, да је кандидатима омогућено активно учешће у поступку у свим њeговим фазама, те да им је обезбијеђена потпуна правна заштита путем оспоравања закључка и рјешења, као и судска заштита.   

            Оспореним чланом 35. став 1. Закона о државним службеницима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) прописано је да у случају постојања сукоба интереса (сродник по крви у правој линији, у побочној линији до четвртог степена закључно, брачни друг или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и онда када је брак престао, пријатељски односи, пристрасност на националној, вјерској и другој основи), а који може довести у питање објективност и непристрасност рада, члан комисије не може учествовати у раду комисије.

      Поред тога, одредбама овог закона које су релевантне за одлучивање у конкретном случају прописано је: да се ближа правила и процедуре јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника уређују правилником који доноси Агенција за државну управу уз сагласност Владе Републике српске (члан 37. став1), те да се правилником из става 1. овог члана ближе уређују поступак спровођења јавне конкуренције, садржај и образац пријаве на јавни конкурс и интерни оглас, поступак избора, утврђивање и потврђивање листе успјешних кандидата, као и приједлога за запошљавање и постављење (члан 37. став 2).

     Правилник о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавење и постављање државних службеника ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/09, 31/12 и 24/15) донио је директор Агенције за државну управу, уз сагласност Владе Републике Српске, на основу члана 37. Закона о државним службеницима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08) и члана 69. ст. 1. и 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08 и 11/09). Оспорени члан 13. овог акта је по свом садржају идентичан напријед цитираном члану 35. Закона о државним службеницима.

У поступку оцјењивања уставности оспорене норме члана 35. став 1. Закона о државним службеницима Суд је имао у виду одредбе тачака 10, 12. и 18.  Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, а којима је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, организацију, надлежности и рад државних органа, радне односе и запошљавање, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

Уставним одредбама у односу на које је давалац иницијативе тражио оцјењивање оспорених норми утврђено је: да грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу (члан 33), да свако има право на рад и слободу рада, те да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција (члан 39. ст. 1 и 3).

Сагласно Уставом утврђаним овлашћењима, Законом о државним службеницима уређен је радноправни статус државних службеника у републичким органима управе Републике Српске, права и дужности, радна мјеста, запошљавање и попуњавање упражњених радних мјеста, оцјењивање и напредовање, стручно оспособљавање и усавршавање, стручни испит, заштита права из радног односа, престанак радног односа, кадровски план, вођење централне евиденције и др. Тако је, између осталог, уређујући питање запошљавања и попуњавања упражњених радних мјеста законодавац овим законом прописао да се заснивање радног односа у републичким органима управе врши путем јавног конкурса (члан 31), да на захтјев и у име републичког органа управе јавни конкурс расписује и објављује у средствима информисања Агенција за државну управу (члан 32. став 1), те да за спровођење поступка избора државног службеника путем јавног конкурса ова агенција именује комисију за избор кандидата (члан 34. став 1). У оквиру тога, оспореном одредбом члана 35. став 1. овог закона законодавац је дефинисао у којим случајевима постоји сукоб интереса који може довести у питање објективност и непристрасност рада члана комисије за избор кандидата, због чега ово лице не може учествовати у раду комисије.

Приликом разматрања иницијативе Суд је оцијенио да су неосновани наводи даваоца иницијативе о несагласности оспорене законске норме са чл. 33. и 39. Устава. У вези са наведеним Суд је, прије свега, утврдио да се у иницијативи паушално износе наводи о неуставности предметне одредбе Закона о државним службеницима, без образложења у чему се конкретно састоји повреда ових уставних принципа. Иницијатива се, у суштини, темељи на изношењу става да постоји неуређена правна ситуација у области сукоба интереса, те се сугерише начин на који, по мишљењу даваоца иницијативе, постојећу норму треба допунити и прецизирати. 

По оцјени Суда, начин на који је уређено питање сукоба интереса у члану 35. став 1. предметног закона представља одраз цјелисходне процјене законодавца и политике у уређивању ове материје и не доводи у питање уставне гаранције о праву на рад, слободи рада и приступу грађана обављању јавне службе под једнаким условима. Суд је, дакле, оцијенио, да овакво прописивање не доводи до неравноправног третмана грађана и немогућности остваривања једнаких права утврђених чл. 33. и 39. Устава. Чињеница да ова норма не садржи још нека ограничења која се односе на релацију између члана конкурсне комисије и кандидата који је конкурисао на позицију државног службеника ‒ пословне, управљачке или власничке везе, како то сугерише давалац иницијативе, не доводи, по оцјени овог суда, до повреде наведених уставних норми.  

Из истих разлога Суд је оцијенио да ни одредба оспореног члана 13. Правилника о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције за запошљавање и постављење државних службеника није супротна начелу уставности, односно да оваквим прописивањем нису нарушене норме из чл. 33. и 39. Устава Републике Српске. Наиме, како је предметни правилник донесен у оквиру овлашћења из члана 37. Закона о државним службеницима, а оспорена одредба из члана 13. овог акта је по свом садржају идентична члану 35. овог закона који, по оцјени Суда, није супротан Уставу, тиме ни нормирањем из члана 13. овог правилника није дошло до повреде наведених уставних гаранција.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.   

       На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

       Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-88/18

18. децембра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
22.5.2020.
Обавјештење о наставку поступка јавне набавке радова на изградњи зграде Уставног суда Републике Српске

20.5.2020.
Саопштење за јавност са 256. сједнице Уставног суда Републике Српске

19.5.2020.
Дневни ред 256. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.4.2020.
Обавјештење о обустави поступка јавне набавке - Набавка радова на изградњи зграде Уставног суда Републике Српске

7.4.2020.
Саопштење за јавност са 255. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.4.2020.
Oдлука о прихватању понуде за набавку фотокопир апарата

7.4.2020.
Oдлука за набавку канцеларијског материјала у 2020. години

7.4.2020.
Одлука о прихватању понуде за одржавање возила

7.4.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку моторног горива у 2020. години

7.4.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку материјала за одржавање хигијене у 2020. години

12
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>