Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тач. а) и  г), члана 40. став 5.  и члана 61. став 1. тач. г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12),  на сједници одржаној 30. октобра 2019. године,  д о н и о   ј е

                                                         Р  Ј  Е  Ш  Е  Њ  Е

         Не прихвата се иницијатива за  оцјењивање уставности и законитости члана 40. ст. 2. и 3, члана 41. ст. 2. и 3. и члана 72. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18 и 12/19), те члана 32. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18).

        Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. и 4. и члана 28. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18),  тачке  III Закључка о давању сагласности на висину тарифиних ставова ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18) и тачке IV Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18).

                                                    О  б  р  а  з  л  о  ж  е њ е

         Александaр Кисић из Бање Луке дao je Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости  члана 22. ст. 1. и 4, члана 28, члана 40. ст. 2. и 3, члана 41. ст. 2. и 3. и члана 72. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), члана 32. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), тачке III Закључка о давању сагласности на висину тарифиних ставова ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18) и тачке IV Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18) због, како наводи, њихове несагласности са Законом о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" бр.  6/12, 63/14 и 18/17), Законом о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85,45/89 и 57/89 и ("Службени гласник Републике Српске" бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), Законом о одржавању зграда ("Службени гласник Републике Српске" број 101/11), Правилима за израду закона и других прописа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 24/14) те  Уставом Републике Српске. Давалац иницијативе сматра, прије свега, да одредбе  члана 22. ст. 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије нису у сагласности са чланом 11. Закона о облигационим односима који прописује равноправност страна у облигационим односима, као ни са чланом 3. тачка г) Закона  о заштити потрошача у Републици Српској, те да став 4. тачка б) овог члана наведене одлуке није у сагласности ни са Законом о одржавању зграда којим је прописано за које одлуке скупштине етажних власника је потребна сагласност свих етажних власника. У погледу одредби оспореног члана 28. ове одлуке давалац иницијативе сматра, такође, да су незаконите јер њима, како наводи, није предвиђена обавеза даваоца услуге да формира комисију за рјешавање рекламација потрошача у чијем раду, сагласно Закону о заштити потрошача Републике Српске, морају учествовати и представници удружења за заштиту потрошача. Оспоравајући одредбе члана 40. ст. 2. и 3. и члана 41. ст. 2. и 3. Одлуке о општим условима, давалац иницијативе износи мишљење да наведене одредбе које регулишу набавку, уградњу и одржавање индивидуалних мјерила топлотне енергије као и дјелилаца топлотне енергије нису у сагласности са чланом 52. став 2. Устава, којим су забрањени монополи. Давалац иницијативе, такође,  образлаже  и разлоге оспоравања члана 72. Одлуке о општим условима, којим је прописано ступање на снагу ове одлуке, као и одредбе о ступању на снагу осталих оспорених аката и с тим у вези указује на Правила за израду закона и других прописа Републике Српске из којих, како наводи, произлази да образложење подзаконских прописа мора садржавати разлоге због којих се предлаже да пропис ступи на снагу прије осмог дана од дана објављивања у службеном гласилу. На крају, давалац иницијативе наводи да је Законом о заштити потрошача у Републици Српској прописана обавеза надлежних органа који одлучују о правима и обавезама потрошача економских услуга да формирају Савјетодавно тијело у чијем раду учествују представници удружења потрошача и које своје одлуке доноси без дискриминације, на транспарентан и објективан начин, као и да надлежни органи своје одлуке доносе након прибављања мишљења Савјетодавног  тијела, те закључује да се из садржине оспорених аката не може видјети да ли је Савјетодавно тијело формирано, односно да ли је консултовано при изради и доношењу оспорених аката. Предлаже да Суд утврди да оспорени акти нису у сагласности са Уставом и законом.

         Скупштина Града Бања Лука је у одговору  Суду, поред осталог, навела да су наводи даваоца иницијативе неосновани, јер је оспорена Одлука о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије донесена на основу релевантних одредаба Устава, Закона о локалној самоуправи и Закона о комуналним дјелатностима из којих  произлази да је производња и испорука топлотне енергије, дјелатност од посебног јавног интереса, те да је Град овлашћен да својом одлуком детаљно пропише услове и начин на који се грађанима и другим корисницима пружа ова услуга, а у оквиру тога и услове под којима се кориснику услуге може отказати коришћење ове услуге. У одговору се детаљно оспоравају наводи даваоца иницијативе о несагласности оспореног члана 22. Одлуке са Законом о одржавању зграда и Законом о облигационим односима те, у вези  с тим,  указује, између осталог, на одредбе чл. 31, 32, 80. и 81. став 6, као и  чл. 91, 98. и 99. став 1.  Закона о стварним правима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и 60/15), затим члана 29. став 2. Закона о одржавању зграда, као и Закона о уређењу простора и грађења  ("Службени гласник Републике Српске" бр.  40/13,  106/15 и 3/16). У одговору су, такође, оспорени наводи даваоца иницијативе о несагласности оспореног члана 22. Одлуке о општим условима са одредбама Закона о заштити потрошача у Републици Српској из разлога што се оспореним прописивањем корисник услуге не спречава да користи било коју другу услугу у погледу коришћења топлотне енергије која би у економском и квалитативном смислу задовољила његове потребе с тим да се, претходно, под прописаним условима издвоји из централног топлификационог система. У погледу оспореног члана 28. ове одлуке у одговору се указује на чл. 13. и  16. став 2. Закона о комуналаним дјелатностима, као и на одредбе Закона о облигационим односима, те закључује да се одредбе ових закона непосредно примјењују на уговорне односе, односно да се законска материја увијек примјењује без обзира да ли је садржана у Одлуци. Надаље,  у одговору се наводи  да доносилац акта приликом прописивања из члана  41. ст. 2. и 3. и члана 42. ст. 2. и 3. Одлуке није омогућио монопол даваоцу услуге за обављање услуге набавке, уградње и замјене индивидуалних мјерила топлотне енергије и дјелилаца већ да је настојао да, у складу са одредбом члана 6. Закона о комуналним дјелатностима, обезбиједи услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја водећи при томе рачуна о обавези даваоца комуналне услуге да обезбиједи трајно и несметано пружање комуналних услуга корисницима комуналних услуга, као и да је одговоран за штету коју проузрокује ако не обезбиједи да се комунална услуга врши на начин прописан законом и другим  прописима (члан 13. став 1. тач. а) и д) Закона о комуналним дјелатностима). У погледу оспорене одредбе члана 72. Одлуке о општим условима,  као и  оспорених одредби других оспорених аката, којима је прописано да ови акти ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у службеном гласилу, доносилац акта наводи да су у образложењима  приједлога оспорених одлука и закључка, који су разматрани на сједници Скупштине Града Бања Лука, наведени разлози због којих ти акти ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у службеном гласнику, а разлози су да се ради о комуналној дјелатности производње и испоруке топлотне енергије која је од посебног јавног интереса, као и  да су сходно наведеном образложењу усвојени закључци бр: 07-013-46/18, 07-013-47/18, 07-013-48/18 и 07-013-49/18. Из наведених разлога предлаже да се иницијатива не прихвати.

           Одлуку о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству број 12-Г-1540/17 од 30. маја 2017. године. Оспореним чланом 22. ове одлуке је прописано да се корисник услуге не може издвојити из централног топлификационог система (у даљем тексту: искључити) без сагласности осталих корисника у објекту и даваоца услуге (став 1), те да су предуслови за издвајање из топлификационог система: а) подношење писменог захтјева за издвајање из централног топлификационог система даваоцу услуге и б) прибављање сагласности свих станара заједнице етажних власника (у даљем тексту: ЗЕВ), овјерени потписи или директно код даваоца услуге, а за објекте гдје у складу са законским прописима није формирана или не постоји обавеза формирања заједнице етажних власника прибавља се сагласност свих власника/сувласника објекта, овјерени потписи или директно код даваоца услуге. Према члану 28. Одлуке  ако корисник услуге поднесе приговор на квалитет топлотне енергије, односно на висину температуре у просторијама, давалац услуге је дужан по пријави корисника услуге о поремећају испоруке топлотне енергије приступити утврђивању узрока поремећаја најкасније у року од 48 сати по пријему пријаве, односно од тренутка од којег је могуће утврђивање поремећаја (став 1), да је, након што утврди узрок поремећаја из става 1. овог члана, уколико  је поремећај узрокован кривицом даваоца услуге топлотне енергије, давалац услуге дужан у најкраћем могућем року приступити отклањању узрока поремећаја на својим термоенергетским објектима (став 2), да уколико је поремећај из става 2. овог члана узрокован кривицом корисника услуге и/или ЗЕВ-а, корисник услуге и/или ЗЕВ дужан у најкраћем могућем року приступити отклањању узрока поремећаја на термоенергетским објектима и инсталацијама које је обавезан да одржава (став 3), ако се утврди да је приговор био неоснован, трошкове мјерења сноси корисник услуге, а ако је приговор основан, а давалац услуге одговоран за поремећај у квалитету испоруке топлотне енергије, трошкове прегледа и мјерења сноси давалац услуге (став 6),  у случају да се утврди да је корисник услуге и/или ЗЕВ одговоран за поремећај испоруке топлотне енергије, трошкове прегледа и мјерења сноси корисник услуге и/или ЗЕВ (став 7), приговори на квалитет топлотне енергије за потребе гријања поднесени ван сезоне гријања сматраће се неоправданим (став 11).  Чланом 40. Одлуке прописано је да набавку, уградњу, одржавање и замјену индивидуалних мјерила топлотне енергије за изграђене стамбене, стамбено-пословне и пословне грађевине врши давалац услуге или врши надзор над овим пословима (став 2), а да трошкове набавке, уградње, одржавања и замјене инидвидуалног мјерила топлотне енергије за изграђене стамбене, стамбено-пословне и пословне објекте сноси корисник услуге (став 3), а чланом 41. став 2. Одлуке да набавку, уградњу, одржавање и замјену дјелилаца топлотне енергије и пратеће опреме врши давалац услуге или врши надзор на овим пословима (став 2), а да трошкове набавке, уградње, одржавања и замјене дјелилаца  и пратеће опреме сноси корисник услуге (став 3). Прописано је и да ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Града Бања Лука (члан 72).

         Одлуком о измјени Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бањалука“ број 12/19) у члану 22. измијењени су ст. 1. и 4. и гласе:   (1) "Кориснику услуге може се, на његов писмени захтјев, одобрити издвајање из централног топлификационог система/искључити ако техничке карактеристике система то омогућавају"; (4) "Уколико техничке карактеристике не омогућавају потпуно искључење корисника из топлификационог система због проласка цијеви кроз простор корисника, а које напајају друге кориснике топлотном енергијом, кориснику услуге, на његов писмени захтјев, може се одобрити искључење, уз претходно прибављену сагласност свих станара ЗЕВ-а, односно власника објеката, на начин да прихвати један од три понуђена модалитета:  а) да на основу достављеног стручног мишљења о испуњености услова за искључење из топлификационог система, по испостављеном рачуну, плати цијену гријања на бази рада од 24 часа дневно за испоручену енергију путем водова који пролазе кроз простор корисника, а снабдијевају друге кориснике. Стручно мишљење, о трошку корисника, сачињава лице овлашћено за такву врсту посла, а исто садржи јасне параметре из којих је видљиво колико топлотне енергије простору корисника дају постојећи водови који пролазе кроз исти и снабдијева друге кориснике; б) да о свом трошку, путем овлашћеног стручног лица, изврши изолацију водова који пролазе кроз простор корисника неким од изолационих материјала који се користе у области термотехнике, о чему се сачињава записник који потписују овлашћени представник корисника, даваоца услуге и стручно лице које је извршило изолацију водова, а кориснику се даље не испоставља рачун за топлотну енергију; в) да са испоручиоцем закључи уговор којим ће се обавезати да за испоручену топлотну енергију плаћа 30% од пуне цијене за гријање, у ком случају се неће вршити радње из тачке а) и б) овог става. Непотпуно искључење из тач. а), б) и в) подразумијева и искључење гријних тијела (радијатори) са постојећих водова, о чему ће бити сачињен записник који потписују овлашћени представник корисника и даваоца услуге, а ови радови ће се изводити под надзором даваоца услуге".                 

          Одлуку о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука  на основу члана 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), чланова 6. и 9. ст. 3. и 4. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству број 12-Г-1540/17 од 30. маја 2017. године. Према оспореном  члану 32. ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Града Бања Лука".

         Закључком  о давању сагласности на висину тарифиних ставова ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), који је донесен на основу члана 39. став 2. тачка 11. и члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члан 6. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) и  члана 32. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17), у тачки III прописано је да овај закључак ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Града Бања Лука"

          Скупштина Града Бања Лука је, с позивом на члан 82. став 2.  Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члан 7. став 1. и члан 10. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17),  члан 32. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 39/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и Уговор о оснивању "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о (ОПУ-876/2017) донијела оспорену Одлуку о повјеравању обављања комуналне дјелатности ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18). Према тачки I ове одлуке "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о Бања Лука обављаће дјелатност производње, испоруке и наплате топлотне енергије, као и унапређење пословања кроз систем даљинског гријања на подручју града Бања Лука, а према тачки  IV ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана  у објављивања у "Службеном гласнику Града Бања Лука".

          У поступку разматрања навода из инцијатива Суд је, прије свега, имао  у виду члан 102. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске, којим је утврђено да општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности.

         Поред тога, Закон о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19) којим је прописано  да  самосталне надлежности општине обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука топлотне енергије (члан 18. тачка 2) подтачка 2), да јединица локалне самоуправе у области стамбено-комуналне дјелатности, између осталих, обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, организационих, материјалних и других услова за изградњу и одржавање комуналних објеката и комуналне инфраструктуре (члан 20. тачка 7), као и да скупштина општине доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. став 2. тачка 2).

         Суд је имао у виду Закон о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске", бр. 124/11 и 100/17) којим се утврђују комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1). Овим законом је,  и то чланом  2. став 1. тачка в) прописано да се као комунална дјелатност од посебног јавног интереса, у смислу овог закона, сматра производња и испорука топлотне енергије, а чланом 3. дефинисани су појмови употријебљени у овом закону, и то на начин да се комуналним дјелатностима сматрају производња и испорука комуналних производа и пружање комуналних услуга који су незамјенљив услов живота и рада физичких и правних лица и других субјеката, а за које је јединица локалне самоуправе дужна да обезбиједи квалитет, обим, доступност и континуитет у складу са законским обавезама и расположивим средствима, као и надзор над њиховим обављањем (тачка а), да  производња и испорука топлотне енергије обухвата производњу и испоруку паре и топле воде из даљинског централизованог извора или појединачних извора за гријање и друге сврхе, дистрибутивном  мрежом до подстанице потрошача, укључујући и подстаницу (тачка г), да је систем даљинског гријања јединствен техничко-технолошки систем међусобно повезаних енергетских објеката који служе за обављање дјелатности из тачке г) овог члана, а састоји се од топлотног извора, дистрибутивне (вреловодне и топловодне) мреже и подстаница потрошача као предајних станица (тачка т), да је дистрибутивни систем дио система даљинског гријања који чини дистрибутивна мрежа за пренос топлотне енергије тарифним купцима, а који се састоји од вреловода и топловода (подземних и надземних) и уређаја и постројења који су њихови саставни дијелови (тачка ђ), да се комуналним објектима сматрају грађевински објекти са уређајима, опремом и инсталацијама који служе за обављање комуналних дјелататности, као и сама постројења, опрема и инсталације које чине комуналну инфраструктуру или служе за производњу комуналног производа и вршење комуналних услуга, грађевинско земљиште на коме су изграђени, те добра у општој употреби која служе за ове намјене (тачка с), да су унутрашње гријне иснсталације топловодне инсталације и уређаји који почињу из подстанице, а чине их уређаји, разводна мрежа и гријна тијела у објекту (тачка ф). Уз то, овим законом је, и то чланом 6. прописано да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, те да својом одлуком детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности (тачка а), материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката (тачка б), услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја (тачка в), опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге (тачка г), услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге (тачка д), могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционирања (тачка ђ) и јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (тачка е). Овим законом је, такође, и то  чланом 13. став 1.  да је давалац комуналне услуге дужан обезбиједити трајно и несметано пружање комуналних услуга корисницима комуналних услуга под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима (тачка а), исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја (тачка б) и одређени квалитет комуналних услуга који подразумијева нарочито: здравствену и хигијенску исправност према прописаним стандардима и нормативима, заштиту околине и тачност у погледу рокова испоруке (тачка б); чланом 17. да је корисник дужан да користи објекте и уређаје индивидуалне и заједничке комуналне потрошње којима давалац комуналне услуге управља и располаже са пажњом доброг домаћина и привредника и да надокнади сву штету коју проузрокује несавјесним и неодговорним коришћењем (тачка а), да користи комуналне услуге на примјерен начин у складу са одредбама овог закона и прописа донесених на основу њега, штитећи животну средину у којој живи (тачка б) и омогући даваоцу комуналне услуге несметан приступ његовој мрежи и мјерним уређајима који се налазе унутар посебног дијела зграде или других некретнина корисника комуналне услуге (тачка в).

         Поред наведеног, Суд је имао у виду Закон о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 63/14 и 18/17) којим се утврђују, између осталог, основна права потрошача при куповини робе и услуга, продаја производа и пружање услуга, као и услуге од општег економског интереса (члан 1). Према члану 46. став 1.  овог закона, услуга од општег економског интереса је, поред осталог,  услуга снабдијевања топлотном енергијом, а према ставу 2. овог члана Закона пружање економске услуге потрошачу заснива се на уговорном односу између потрошача и трговца. Овим законом је, и то чланом 49. прописано да ако се потрошња из става 1. овог члана (потрошња електричне енергије, топлотне енергије, гаса, воде и слично) не обрачунава на основу мјерења на мјерном уређају, на захтјев потрошача испоручилац услуге је дужан да потрошачу омогући уградњу одговарајућег мјерног уређаја, на основу пројекта о техничкој изводљивости и у складу са општим условима за испоруку и снабдијевање (став 2), те да  се начин надокнађивања трошкова набавке и уградње одговарајућег мјерног уређаја и опремања мјерног мјеста из става 2. овог члана регулише општим условима или посебним актом који доноси пружалац услуге (став 4), а чланом 51. да потрошач који је незадовољан квалитетом и обрачуном пружене економске услуге има право да трговцу поднесе приговор у писаној или електронској форми у року који је прописан у уговору из члана 46. став 2. овог закона (став 2) и да је трговац који пружа економску услугу дужан да формира комисију за рјешавање рекламација потрошача у чијем раду морају учествовати представници удружења за заштиту потрошача. Надаље, овим законом, је и то чланом 52. прописано, да су надлежни  органи који одлучују о правима и обавезама потрошача-економских услуга обавезни да формирају Савјетодавно тијело у чијем раду учествују представници удружења потрошача, а то тијело своје одлуке доноси без дискриминације, на транспарентан и објективан начин (став 1) и да надлежни органи из става 1. овог члана своје одлуке доносе након прибављања мишљења Савјетодавног тијела из става 1. овог члана (став 2).

         Суд је имао у виду и  Закон о одржавању зграда ("Службени гласник Републике Српске" број 101/11) који уређује одржавање стамбених зграда, стамбено-пословних зграда, стамбених зграда са гаражама и пословних зградa. Овим законом је, између осталог, прописано да су заједнички дијелови зграде дијелови и уређаји  који служе згради као цјелини или посебним дијеловима зграде а, између осталог, то су и топловодне инсталације (члан 3. тачка ж), a да посебан дио зграде одржава и финансира етажни власник (члан 7).

          Оцјењујући оспорене одредбе члана 40. ст. 2. и 3. и члана 41. ст. 2. и 3. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, Суд је имао у виду да из наведених одредаба Закона о комуналним дјелатностима произлази  да је јединица локалне самоуправе овлашћена да уређује и обезбјеђује организовано  обављање комуналне дјелатности која се односи на производњу и испоруку топлотне енергије, те да је надлежни орган јединице локалне самоуправе овлашћен да својом одлуком прописује, поред осталог, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја. Из наведених законских одредаба произлази, по оцјени Суда,  и обавеза даваоца комуналне услуге да обезбиједи исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја, као и одговорност  за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи трајно и несметано пружање комуналних услуга корисницима  под условима, на начин и према нормативима коју су прописани законом и другим прописима. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да се индивидуални мјерни уређаји и дјелиоци топлотне енергије, сагласно члану 3. тачка ф) Закона о комуналним дјелатностима, сматрају унутрашњим гријним инсталацијама, дакле да припадају кориснику услуге, Суд је оцијенио да је доносилац  акта прописивањем из члана  40. ст. 2. и 3. и  члана 41. ст. 2. и 3. наведене одлуке уредио односе између даваоца и корисника услуга у оквиру законом утврђеног овлашћења. Приликом овакве оцјене Суд је имао  у виду и члан 49. Закона о заштити потрошача у Републици Српској, из којег произлази да је испоручилац услуге, на захтјев потрошача, дужан да потрошачу омогући уградњу одговарајућег мјерног уређаја, на основу пројекта о техничкој изводљивости и у складу са општим условима за испоруку и снабдијевање, а да се начин надокнађивања трошкова набавке и уградње одговарајућег мјерног уређаја и опремања мјерног мјеста регулише општим условима или посебним актом који доноси пружалац услуге (ст. 2. и 4). Уз то, по оцјени Суда, нису основани наводи даваоца иницијативе  да су оспорене одредбе члана 40. ст. 2. и 3. и члана 41. ст. 2. и 3. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије у супротности са чланом 52. став 2. Устава јер се њима не нарушава уставни принцип забране  стварање монопола, већ Град Бања Лука, у оквиру својих законских овлашћења, аутономно уређује и обезбјеђује обављање комуналне дјелатности производње и испоруке топлотне енергије на својој територији при чему не ускраћује право кориснику услуге да сам одабере да ли ће набавку, уградњу, одржавање и замјену мјерних уређаја повјерити даваоцу услуге или да те послове повјери неком другом субјекту с тим да, у том  случају, давалац услуге врши надзор над овим пословима.

        Разматрајући оспорену  одредбу члана 72. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, те одредбу члана 32. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлогне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), Суд је имао у виду одредбу члана 109. став 1. Устава према којој закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу.

         Полазећи од наведене уставне одредбе Суд је утврдио да су Одлука о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије и  Одлука о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлогне енергије објављене  31. јануара 2018. године у "Службеном гласнику Града Бања Лука", а да су ступиле на снагу 1. фебруара 2018. године. Такође, Суд је утврдио да је Скупштина Града Бања Луке, на сједници одржаној 31. јануара 2018. године, с позивом на члан 109. Устава Републике Српске, члан 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члан 37. став 3. Правила за израду закона и других прописа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 24/14) те чл. 55. и 72. Статута Града Бања Лука ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) донијела Закључак бр. 07-013-46/18 и Закључак бр: 07-013-47/18, којима је утврђено да постоје нарочито оправдани  разлози да Одлука о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије и  Одлука о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлогне енергије ступе на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Града Бања Лука". Имајући у виду наведено, дакле, да су приликом доношења наведених аката утврђени нарочито оправдани разлози за њихово раније ступање на снагу, а да се Суд сагласно одредби члана 115. Устава не упушта у оцјену разлога које је доносилац општег акта утврдио као нарочито оправдане, Суд је  утврдио да оспорени члан 72. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије и  члан 32. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлогне енергије нису несагласни са чланом 109. став 1.  Устава

         Имајући у виду да је одредбама члана 108. Устава прописано да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, као и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом,  Суд је   оцијенио да су одредбе члана 40. ст. 2. и 3,  члана 41. ст. 2. и 3. и 72. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, те члан 32. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлогне енергије, које је донијела Скупштина Града Бања Лука у границама законских овлашћења ‒ у сагласности и са Уставом Републике Српске.

        У предмету У-20/18 Уставни суд  је оцјењивао уставност и законитост, поред осталих, и  одредби члана 22. ст. 1. и 4. и члана 28. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије и донио Рјешење од  25. септембра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 82/19) којим се, у тачки 1. изреке, не прихвата иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 4. и члана 28. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18, 40/18), а у тачки 2. изреке, обуставља поступак за оцјењивање уставности и законитости  члана 22. став 1.  Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18).

          Имајући у виду наведено Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), одлучио да не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. и 4. и члана 28.  Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије, јер је већ одлучивао о истој ствари.

            У односу на дио  иницијативе којим је тражена оцјена уставности и законитости тачкe   III Закључка о давању сагласности на висину тарифиних ставова ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18) и тачке IV Одлуке о повјеравању обављања комуналне дјелатности ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18) Суд је имао у виду одредбе члана 115. Устава, према којим Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом.

          Имајући у виду садржину и правну природу ових аката Суд је утврдио да Закључак о давању сагласности на висину тарифиних ставова, чија је тачка III оспорена, те Одлука о повјеравању обављања комуналне дјелатности, чија је тачка IV оспорена, без обзира на форму, немају карактер општих аката чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. Наиме, ради се о акту (оспорени закључак) којим Скупштина Града Бања Лука даје сагласност на висину тарифних ставова даваоца комуналне услуге, дакле "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о Бања Лука, односно акту (оспорена одлука) којом се поименично одређеном привредном субјекту, у конкретном случају "Еко Топлане Бања Лука" д.о.о Бања Лука, повјерава обављање дјелатности производње, испоруке и наплате топлотне енергије, као и унапређење пословања кроз систем даљинског гријања на подручју града Бања Лука.

          С обзиром на то да се ради о појединачним а не општим актима Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), одлучио да због ненадлежности не прихвати иницијативу у овом дијелу.

       Наводи даваоца иницијативе који се односе на формирање савјетодавног тијела, односно обезбјеђење учешћа представника потрошача у поступку израде и доношења оспорених аката нису основани из разлога што из одредаба Закона о заштити потрошача у Републици Српској произлази да је формирање савјетодавног тијела, односно обезбјеђење учешћа представника потрошача обавеза даваоца услуге у поступку одлучивања по приговору потрошача/корисника предметне комуналне услуге, а не обавеза  Скупштине Града Бања Лука у поступку доношења оспорених аката.

          Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је,  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске,  у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

         На основу изложеног одлучено је као у  изреци овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.