Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

 

         Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. октобра 2019. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

           Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 8. став 3. ал. а) и б) и став 4. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту («Службени гласник Републике Српске» бр. 102/11, 117/11, 128/11, 101/12, 28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18, 112/18 и 17/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

               Вања Лакић из Бање Луке дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 8. став 3. ал. а) и б) и став 4. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту («Службени гласник Републике Српске» бр. 102/11, 117/11, 128/11 и 101/12), који је донио Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Давалац иницијативе сматра да оспорене одредбе предметног правилника нису у сагласности са чл. 8, 11, 12, 14, 15. и 17. Закона о здравственој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 106/09 и 44/15), те да су супротне уставном начелу забране дискриминације грађана. Оспореним прописивањем су, како се наводи, жене у животној доби од 41 годину које имају проблем са остваривањем потомства и којима Фонд здравственог осигурања плаћа 50% цијене поступка вантјелесне оплодње, стављене у неравноправан положај у односу на жене до 40 година старости, којима овај фонд у цијелости плаћа процедуру асистиране репродукције. Из истих разлога су, како се даље истиче, дискриминисане и жене изнад 42 године живота којима Фонд рефундира трошкове вантјелесне оплодње уколико докажу да су родиле дијете. Овакво нормирање је, по мишљењу даваоца инцијативе, супротно релевантним одредбама Закона о здравственој заштити који свим грађанима са истим здравственим потребама гарантује исти ниво здравствене заштите, те јемчи здравствену заштиту без дискриминације по било којем основу и уз поштовање највишег могућег стандарда људских права и вриједности.

              У одговору на иницијативу који је доставио Фонд здравственог осигурања Републике Српске наводи се да се, према члану 8. став 3. Закона о здравственој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 106/09 и 44/15) обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите утврђује у складу са законом који уређује област здравственог осигурања. Сходно овој законској одредби, Фонд је чланом 7. оспореног правилника дефинисао да садржај здравствене заштите у вези са трудноћом, порођајем и постнаталним периодом чини и право на три процедуре асистиране репродукције. Оспореним одредбама члана 8. ст. 3. и 4. предметног правилника утврђен је обим права на асистирану репродукцију, и то с обзиром на године живота жене тако што је прописано да до навршених 40 година живота жене ову процедуру Фонд плаћа у цијелости према Цјеновнику Фонда, а од 41. до навршене 42. године живота ‒ у висини од 50% од цијене из Цјеновника Фонда. Основ за дефинисање обима финансирања поступка асистиране репродукције и одређивање различитог обима према годинама живота жене су, како се истиче у одговору, медицинске чињенице везане за проблем инфертилитета. Оспорене одредбе, како се даље наводи, немају за циљ дискриминацију жена с обзиром на године живота у поступку остваривања потомства асистираном репродукцијом, већ су исте медицински утемељене и дефинисане након анализе праксе европских земаља. Доносилац предметног правилника сматра да је оспореним нормама обезбијеђено финансирање и доступност асистиране репродукције свим женама под истим условима и у истом садржају. Указује на то да је обим финансирања одређен репродуктивном способношћу жене и исти је за све жене које припадају групи до навршених 40 година живота, односно групи од 41. до навршене 42. године живота. С обзиром на то да су основ за прописивање обима финансирања медицински потврђене чињенице, а не произвољан став Фонда, у одговору се износи став да се не може сматрати да су оспореним нормама повријеђена људска права и вриједности, као ни психички и физички интегритет личности.

              Сагласно наведеном, предлаже се да Суд не прихвати дату иницијативу.    

            Правилник о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту («Службени гласник Републике Српске» бр. 102/11, 117/11, 128/11, 101/12, 28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18, 112/18 и 17/19) донио је Управи одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске на основу чл. 20. и 49. Закона о здравственом осигурању («Службени гласник Републике Српске» бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09 и 106/09), члана 8. став 3. Закона о здравственој заштити («Службени гласник Републике Српске» број 106/09) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске» бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09 и 105/09). Оспореним одредбама члана 8. став 3. овог правилника прописано је да се финансирање процедуре асистиране репродукције ‒ вантјелесне оплодње врши према годинама живота жене и то: до 40 навршених година ‒ у цијелости према Цјеновнику Фонда (тачка а), а од 41. до навршене 42. године ‒ у висини од 50% од цијене наведене процедуре према Цјеновнику Фонда (тачка б). Према ставу 4. овог члана, изузетно, жени која послије навршене 42. године живота роди дијете након трудноће остварене поступком асистиране репродукције могу се рефундирати трошкови асистиране репродукције из средстава обавезног здравственог осигурања, у складу са Цјеновником Фонда.

         У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених норми предметног правилника Суд је имао у виду одредбе тачака 8, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, којима је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, основне циљеве и правце социјалног развоја, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, према члану 37. Устава свако има право на заштиту здравља, зајемчено је право на здравствену заштиту у складу са законом, а дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом. У конкретном случају Суд је узео у обзир и одредбу члана 10. Устава, којом је утврђено да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10).

       Поред наведеног, одредбама Закона о здравственом осигурању («Службени гласник Републике Српске» бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09 и 110/16) које су релевантне за одлучивање у конкретном случају прописано је: да остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбјеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске и послодавци под условима утврђеним овим законом и актима Фонда (члан 3), да сва осигурана лица имају једнака права на здравствену заштиту, а законом и актима Фонда се утврђује које групе осигураника и мјере здравствене заштите имају приоритет у остваривању здравствене заштите и друге погодности због посебног социјално-медицинског статуса и на основу других критеријума утврђених законом (члан 8), да здравствена заштита обухвата медицинске мјере и поступке за унаређивање здравља, спречавање, сузбијање и рано откривање болести и других поремећаја здравља, љекарске прегледе и друге врсте медицинске помоћи у циљу утврђивања, праћења и провјеравања здравственог стања, као и лијечење обољелих и повријеђених и друге врсте медицинске помоћи (члан 19. став 1. тач. 1, 2. и 3), да обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите из члана 19. овог закона утврђује Фонд уз мишљење министарства надлежног за послове здравља (члан 20), да Управни одбор Фонда, у складу са законом и Статутом Фонда, доноси опште акте Фонда и утврђује критеријуме за финансирање здравственог осигурања (члан 49. тач. 2. и 8), те да је при распоређивању средстава Фонда у текућој години Управни одбор Фонда дужан да првенствено обезбиједи средства за здравствене приоритете, примарну здравствену заштиту и основни пакет здравствене заштите (члан 56).

         Суд је такође имао у виду и то да је Законом о здравственој заштити («Службени гласник Републике Српске» бр. 106/09 и 44/15) прописано: да су услуге и активности здравствене заштите квалитетне, безбједне, ефикасне, ефективне, засноване на научним доказима и у складу са начелима професионалне етике (члан 2. став 2), да се обезбјеђење здравствене заштите на нивоу Републике заснива на елементима економске, социјалне и здравствене политике којима се стварају услови за спровођење и развој система здравствене заштите кроз успостављање приоритета, планирање, доношење стратегија и програма за спровођење здравствене заштите, као и доношење прописа у овој области (члан 7. став 1. тачка а), да се на нивоу Републике обезбјеђује здравствена заштита под једнаким условима популационим и нозолошким групама од посебног социјално-медицинског значаја (члан 8. став 1), да здравствена заштита из става 1. овог члана обухвата, између осталог, жене у вези са планирањем породице, као и у току трудноће, порођаја и материнства до 12 мјесеци послије порођаја, ако другим законом није другачије уређено (члан 8. став 2. тачка б), да се обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите утврђују у складу са законом који уређује област здравственог осигурања (члан 8. став 3), те да једнакост у здравственој заштити подразумијева да грађани са истим здравственим потребама остварују исти ниво здравствене заштите, а грађани са различитим здравственим потребама остварују различит ниво здравствене заштите, у складу са одредбама овог закона и других прописа који регулишу ову област (члан 12).    

             Полазећи од наведених законских одредаба Суд је оцијенио да је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске био овлашћен да донесе оспорени правилник којим је, с циљем извршења релевантних законских одредаба, ближе прописао садржај, обим и начин остваривања права на здравствену заштиту, као једног од права из обавезног здравственог осигурања прописаног Законом о здравственом осигурању, те да у оквиру тога уреди и питање услова и обима финансирања поступка асистиране репродукције.

              Оцјењујући начин на који је ово питање уређено оспореним нормама члана 8. став 3. ал. а) и б) и став 4. предметног правилника, Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено начело уставности и законитости, односно да није супротно уставним и законским одредбама на које се указује у иницијативи. Оспорено нормативно рјешење, по оцјени Суда, представља одраз цјелисходне процјене доносиоца овог правилника, која је заснована на усвојеној здравственој политици и њеним реалним ограничењима. Наиме, приликом планирања и распоређивања средстава Фонда у текућој години, Управни одбор Фонда је, у складу са императивном нормом из члана 56. Закона о здравственом осигурању, дужан да првенствено обезбиједи средства за здравствене приоритете, примарну здравствену заштиту и основни пакет здравствене заштите. Стога је, с циљем очувања фискалне одрживости Фонда, с једне стране, те ефикасне расподјеле средстава и функционалне здравствене заштите, с друге стране, Фонд, по оцјени овог суда, овлашћен да пропише и одређена ограничења у обиму финансирања процедуре асистиране репродукције. Поред тога, оспорено прописивање којим је, зависно од година живота жене, одређен различит обим финансирања поступка вантјелесне оплодње је, без дилеме, истовремено детерминисано и медицински утврђеним чињеницама у погледу инфертилитета, на шта се посебно указује у одговору на иницијативу. Због тога је Суд оцијенио да у конкретном случају нису нарушене гаранције забране дискриминације из члана 10. Устава, односно да није дошло до неравноправног третмана жена у праву на финансирање процедуре асистиране репродукције с обзиром на године живота. Напротив, овај вид здравствене заштите је, по оцјени Суда, једнако и под истим условима доступан свим женама које се налазе у истој правној ситуацији дефинисаној оспореним нормама. У вези са наведеним, Суд указује на то да уставно начело из члана 10. не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним правним ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза.

            Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да оспореним прописивањем нису нарушена Уставом зајемчена права грађана на здравствену заштиту у складу са законом.

            Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности и законитости оспорених одредаба предметног правилника одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

       На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

       Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                         

Број: У-91/18

30. октобра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

ИРЕНА МОЈОВИЋ, судија

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ

На Рјешење Уставног суда број: У- 91/18

Сагласно одредбама члана 31. став 5. и 6. Пословника Уставног суда (Службени гласник Републике Српске број 114/12, 29/13 и 90/14), након гласања против Рјешења Уставног суда број: У- 91/18, донијетог на редовној сједници Суда одржаној дана 30. октобра 2019. године, издвајам своје мишљење, како сљеди: 

Мишљења сам да су се  у овом предмету, сагласно члану 115. Устава Републике Српске, стекли услови за доношење одлуке којом би Уставни суд утврдио да члан 8. став 3. ал.а) и б) и став 4. Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту ("Службени гласник Републике Српске" број 102/11, 117/11,128/11,101/12,  28/16, 83/16, 109/17, 115/17, 17/18, 53/18, 59/18 и 112/18 и 17/19) ( у даљњем тексту: Правилник), којега је донио  Управни одбор Фонда  здравственог осигурања Републике Српске,  није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о здравственој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 106/09  и 44/15) и Законом о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09 и 110/16).  Разлози су сљедећи:

Оспореним одредбама члана 8. став 3. ал. а) и б)  Правилника о садржају, обиму и начину остваривања права на здравствену заштиту, прописано је  да се финансирање процедуре асистиране репродукције - вантјелесне оплодње врши према годинама живота жене и то: до 40 навршених година – у цијелости према Цјеновнику Фонда ( тачка а), а од 41.до навршене 42. године – у висини од 50% од цијене наведене процедуре према Цјеновнику Фонда (тачка б), док се према ставу 4. овог члана, изузетно, жени која послије навршене 42. године живота роди дијете након трудноће остварене поступком асистиране репродукције, могу рефундирати трошкови асистиране репродукције из средстава обавезног здравственог осигурања, у складу са Цјеновником Фонда.

Одредбама Закона о здравственој заштити прописано је, између осталог, да се  овим законом уређују: обезбјеђење здравствене заштите, начела здравствене заштите, права и обавезе грађана и пацијената у остваривању здравствене заштите, нивои здравствене заштите ( члан 1). Овим законом гарантовано је на нивоу Републике обезбјеђивање здравствене заштите под једнаким условима одређеним категоријама лица која су од посебног социјално-медицинског значаја, дакле, којима је дат приоритет, а у круг ових субјеката одредбом члана 8. став 2. тачка б) овог закона уврштене су и  жене у вези са планирањем породице, као и у току трудноће, порођаја и материнства до 12 мјесеци послије порођаја, ако другим законом није другачије уређено, те, према одредби члана 8. став 2. тачка л) овог закона  и лица у вези са давањем и примањем људских органа, ткива и ћелија. Здравствена заштита грађана спроводи се на начелима једнакости, доступности, свеобухватности, континуитета и координације. Здравствена заштита остварује се без дискриминације по било ком основу (члан 11). Закон гарантује свеобухватност здравствене заштите на примарном нивоу, која се  остварује пружањем здравствених услуга грађанима, без обзира на пол, године и болест (члан 14). Посебно је значајна и за овај предмет релевантна одредба члана 108. став 1. Закона о здравственој заштити, према којој се органи, ткива и ћелије, као дијелови људског тијела, могу узимати и пресађивати (трансплантација) другим лицима ако је то медицински оправдано и ако су испуњени услови прописани законом. Овај закон не садржи друге одредбе из ове материје, па ни одредбе о ограничењу права по основу година живота жене, па се о вантјелесној оплодњи жене одлучује ако су испуњени законом прописани услови и ако се оцијени да је то медицински оправдано.

Обим, садржај и начин остваривања здравствене заштите, према одредби члана 8. став 3. Закона о здравственој заштити, утврђују се у складу са законом који уређује област здравственог осигурања. Одредбама Закона о здравственом осигурању је прописано да се овим законом уређује систем обавезног и проширеног здравственог осигурања, начин остваривања права и начела приватног здравственог осигурања ( члан 1); да су обавезним здравственим осигурањем обухваћени сви грађани Републике Српске и друга лица у складу са законом (члан 2); да остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбјеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске и послодавци под условима утврђеним овим законом и актима Фонда (члан 3); да сва осигурана лица имају једнака права на здравствену заштиту, а законом и актима Фонда се утврђује које групе осигураника и мјере здравствене заштите имају приоритет у остваривању здравствене заштите и друге погодности због посебног социјално-медицинског статуса и на основу других критеријума утврђених законом (члан 8); да Управни одбор Фонда, у складу са законом и Статутом Фонда, доноси опште акте Фонда и утврђује критеријуме за финансирање здравственог осигурања (члан 48 тач. 2. и 8) (ранији број 49. овог члана измијењен је помјерањем чланова усљед измјена Закона), те да је при распоређивању средстава Фонда у текућој години Управни одбор Фонда дужан да првенствено обезбиједи средства за здравствене приоритете, примарну здравствену заштиту и основни пакет здравствене заштите (члан 54) (ранији број 56. овог члана измијењен је помјерањем чланова усљед измјена Закона). Из наведених одредби Закона о здравственом осигурању  јасно произлази да Управни одбор  Фонда има само овлаштење да разради законске одредбе у циљу примјене закона у области финансирања здравствене заштите под условима и на основу критерија утврђених законом, као и да утврди критерије финансирања у складу са критеријима остваривања здравствене заштите прописаним законом,  дакле, сагласно Закону о здравственој заштити. Одлучујуће је да ни Закон о здравственом осигурању не прописује ограничење финансирања по основу животне доби жене, нити било којом  одредбом даје овлаштење Фонду да то ограничење пропише.

Очигледно је, дакле, да се ни Законом о здравственој заштити, нити Законом о здравственом осигурању, здравствена заштита нити здравствено осигурање жена којима се јајне ћелије могу пресађивати ради вантјелесне оплодње,  не условљавају годинама  живота жене, него је потребно да буду испуњени услови прописани законом и да је то медицински оправдано.

Слиједом наведеног, сматрам да је доносилац оспореног правилника, прописујући услов година старости жене у вези са планирањем породице, укључујући пресађивање јајних ћелија у циљу вантјелесне оплодње,  изашао из оквира својих овлашћења, јер је подзаконским актом прописао  додатни услов година старости жене за остваривање права на здравствену заштиту ове категорије лица, који није предвиђен законом, чиме је преузео надлежност законодавног органа. На наведени начин доносилац Правилника нарушио је основне уставне принципе и повриједио начело подјеле власти из члана 69. став 2. и 4. Устава Републике Српске. Тиме је повријеђен и члан 108.  Устава Републике Српске, према којем закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, чиме се остварује владавина права, као једно од основних уставних начела прописано  чланом 5. став 1. тачка 4. Устава Републике Српске.

Бања Лука, 30. септембра 2019.године                                                                       

                                      Судија Уставног суда                                                                                                                                   Ирена Мојовић с.р.                                                                                         

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>