Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 25. септембра 2019. године, д о н и о је
Р Ј Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости чланова 1, 3, 11, 12, 13, 14. и 15. Пословника о раду Конкурсне комисије за избор нотара од 19. јула 2018. године, који је донијела Конкурсна комисија за избор нотара, у вези Јавног конкурса објављеног у "Службеном гласнику Републике Српске" број 43/18 од 22. маја 2018. године, у дневном листу "Независне новине" дана 22. маја 2018. године и дневном листу "Глас Српске" дана 23. маја 2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Јелена Булатовић и Радмила Медаковић из Бање Луке дале су Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости чланова 1, 3, 11, 12, 13, 14. и 15. Пословника о раду Конкурсне комисије за избор нотара од 19. јула 2018. године, који је донијела Конкурсна комисија за избор нотара, у вези Јавног конкурса објављеног у "Службеном гласнику Републике Српске" број 43/18 од 22. маја 2018. године, у дневном листу "Независне новине" дана 22. маја 2018. године и дневном листу "Глас Српске" дана 23. маја 2018. године. У иницијативи се наводи да је оспорени пословник донесен од старне неовлашћеног тијела, јер Закон о нотарима не предвиђа могућност да се актима ниже правне снаге поближе уређују питања које је Конкурсна комисија за избор нотара прописала предметним пословником. Наиме, како истичу даваоци иницијативе, наведни закон приликом прописивања процедуре избора нотара није предвидио позивање и обављање усменог разговора са кандидатима, као ни бодовање кандидата од стране Конкурсне комисије након обављеног разговора. Ова комисија се, како се даље наводи, ставила у улогу законодавца, дајући себи овлашћења да прописује начин бодовања и оцјењивање кандидата на начин супротан Закону о нотарима. Поред наведеног, у иницијативи се указује на повреду чланова 109. и 110. Устава, јер је чланом 15. оспореног акта прописано да исти ступа на снагу даном доношења, те исти, како се наводи, није објављен, и донесен је након објављеног конкурса, тако да пријављени кандидати нису ни били упознати о постојању интервјуа пред Конкурсном комисијом, те другим условима који су предвиђени овим пословником.
Накнадно је Јела Мораит из Бање Луке, коју заступа Мила Балтић, адвокат из Бање Луке, дала овом суду иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости истог пословника, у цијелости. Међутим, из образложења ове иницијативе и навода о повреди Устава и Закона о нотарима произлази да се у суштини оспорава члан 13. ст. 2, 3. и 4, члан 14. став 2. и члан 15. став 2. овог пословника. Давалац иницијативе износи став да је оспорени пословник донесен без законског основа, јер одредбе чл. 22. и 23. Закона о нотарима, на које се његов доносилац позива у преамбули овог акта, не даје овлашћење Конкурсној комисији да прописује начин бодовања и сачињавања ранг-листе кандидата за нотара. По мишљењу даваоца иницијативе, критеријуми које су прописани оспореним пословником су, супротно закону, сведени на субјективну и дискрециону оцјену чланова ове комисије. Поред тога, и у овој иницијативе се указује на повреду члана 109. Устава, јер члан 15. став 2. предметног пословника прописује његово ступање на снагу даном доношења, а према тврдњи иницијатора, овај акт није објављен.
С обзиром на то да је у конкретним уставноправним стварима више субјеката посебним иницијативама тражило оцјењивање уставности и законитости истог општег акта, Суд је, на основу члана 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 114/12, 29/13 и 90/14), Рјешењем број У-81/18 од 20. децембра 2018. године, спојио ове иницијативе ради вођења јединственог поступка, припајајући иницијативу која је заведена под бројем У-95/18 иницијативи која је евидентирана под бројем У-81/18.
Пословник о раду Конкурсне комисије за избор нотара од 19. јула 2018. године донесен је на основу чл. 22. и 23. Закона о нотарима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 86/04, 2/05, 74/05, 91/06, 37/07, 50/10, 78/11, 20/14 и 68/18) а у вези Јавног конкурса објављеног у "Службеном гласнику Републике Српске" број 43/18 од 22. маја 2018. године, у дневном листу "Независне новине" дана 22. маја 2018. године и дневном листу "Глас Српске" дана 23. маја 2018. године. Оспореним одредбама овог акта прописано је: да се овим пословником уређују права и обавезе, састав и организација, начин рада, одлучивања и бодовања и сачињавања ранг-листе кандидата и друга питања која су од значаја за рад Конкурсне комисије за избор нотара, а у вези Јавног конкурса објављеног у "Службеном гласнику Републике Српске" број 43/18 од 22. маја 2018. године, у дневном листу "Независне новине" дана 22. маја 2018. године и дневном листу "Глас Српске" дана 23. маја 2018. године (члан 1), права и обавезе Конкурсне комисије (члан 3), начин заказивања и одржавања усменог разговора са кандидатима који испуњавају услове јавног конкурса (члан 11), садржина записника са усменог разговора који је Конкурсна комисија обавезна да сачини о одржаном разговору са сваким пријављеним кандидатом појединачно (члан 12), начин бодовања кандидата (члан 13), обавеза достављања ранг-листе кандидата и приједлога за избор кандидата министру правде (члан 14), те да се измјене и допуне овог пословника врше по поступку по којем се исти доноси, као и да овај пословник ступа на снагу даном доношења (члан 15).
Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом и о сагласности прописа и општих аката са законом.
Имајући у виду садржину и правну природу оспореног акта, Суд је оцијенио да оспорени пословник нема карактер општег правног акта чију уставност и законитост, сагласно одредби члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то да се ради о акту који је донесен поводом одређеног јавног конкурса и односи се само на лица која су се пријавила на овај конкурс, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» број 104/11 и 92/12), одлучио да због ненадлежности не прихвати ову иницијативу.
На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.
|
Број: У-81/18
25. септембра 2019. године
|
|
ПРЕДСЈЕДНИК
УСТАВНОГ СУДA
Мр Џерард Селман, с.р.
|
ИРЕНА МОЈОВИЋ, судија
ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ
Сагласно одредбама члана 31. став 5. и 6. Пословника Уставног суда (Службени гласник Републике Српске број 90/14), након гласања против Рјешења Уставног суда број: У- 81/18, донијетог на редовној сједници Суда одржаној дана 25.09.2018.године, издвајам своје мишљење, како сљеди:
Пословник о раду Конкурсне комисије за избор нотара од 19.јула 2018.године, који је донијела Конкурсна комисија за избор нотара у вези јавног конкурса објављеног у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 43/18 од 22.маја 2018.године, у дневном листу „Независне новине“ данн 22.маја 2018.године и дневном листу „Глас Српске“ дана 23.маја 2018.године је општи акт који садржи опште правне норме којима се на општи начин уређују права и обавезе, начин рада, одлучивања и бодовање кандидата од стране Конкурсне комисије за избор нотара. Садржај Пословника потврђују наслови изнад појединих чланова како слиједи: Предмет Пословника ( члан 1), Принципи рада Конкурсне комисије ( члан 2), Права и обавезе Конкурсне комисије ( члан 3), Мјесто и вријеме одржавања сједница Конкурсне комисије ( члан 4), Састав Конкурсне комисије ( члан 5), Избор предсједника Конкурсне комисије ( члан 6), Сукоб интереса ( члан 7), Руковођење радом Конкурсне комисије ( члан 8), Рад и одлучивање Комисије ( члан 9), Преглед пријава на конкурс (члан10), Усмени разговор ( члан11), Записник са усменог разговора ( члан 12), Бодовање кандидата ( члан 13), Ранг листа кандидата и приједлог избора кандидата ( члан 14) и Завршне одредбе ( члан 15). Овај општи правни акт има четири сфере важења и то материјалну сферу, пошто регулише одређену врсту друштвених односа, као што је у овом случају поступак Комисије и критерији ради избора нотара; персоналну сферу важења што подразумијева да опште правне норме садрже одредбе о основама и начину остваривања права одређене групе лица; временско важење, које је у овом случају ограничено трајањем поступка избора по конкурсу и просторно важење. Неки општи акти садрже и одредбе о санкцији, али у овом случају оне нису обавезне, пошто се овај општи акт односи на поступак и критерије избора нотара. Одредбе овог општег акта послужиле су као правни основ за доношење појединачних рјешења министра о избору нотара. Пошто се ради о општем акту, сматрам да нема мјеста примјени члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду у смислу да Суд не би био надлежан за одлучивање ако се не ради о општем акту, те да постоје процесне претпоставке за мериторно одлучивање.
Оспорени пословник је донијет од стране Комисије за спровођење конкурса, коју сагласно члану 23. став 4. Закона о нотарима формира министар. Према овој законској одредби ова комисија искључиво је надлежна да утврди листу кандидата који испуњавају услове предвиђене конкурсом. С обзиром на то, Комисија за спровођење конкурса није била Законом овлаштена да прописује усмени разговор, сачињавање записника са усменог разговора, бодовање резултата усменог разговора са кандидатима, нити сачињавање ранг листе кандидата са бодовима на основу усменог разговора, пошто су то додатни услови за избор нотара, које не садржи Закон о нотарима.Ова комисија је овлаштена само за утврђивање листе кандидата за нотара по конкурсу, искључиво у складу са критеријима који су прописани Законом. Ова комисија, по Закону, не даје приједлог министру за избор нотара, него обавља само Законом наведени технички посао. Према члану 23. став 5. Закона о нотарима министар доноси рјешење о избору нотара на приједлог друге Комисије, а то је Комисија за полагање нотарског испита чија овлаштења и поступак су уређени чланом 8. Закона о нотарима. Тиме што је Комисија прописала бодовање кандидата на основу интервјуа, који није предвиђен Законом, изишла је из оквира своје надлежности утврђене Законом о нотарима, чиме је извршена повреда одредбе члана 69. став 1. Устава о подјели власти.
Ради се о темпоралном општем акту који је престао да важи 31.јула 2018. године, а иницијативе за оцјењивање сагласности општег акта са Уставом и законом поднесене су 25.септембра и 18. новембра 2018.године. Према одредби члана 115. став 1. допуњеног Амандманом XLII тачка 2. Устава, Уставни суд може оцјењивати уставност и законитост прописа и општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године, а идентична је одредба члана 3. Закона о Уставном суду. На поступање Суда по наведеним одредбама Устава и Закона не може да утиче темпоралност општег акта, ако је тај акт произвео правне посљедице.
Општи акти донијети у органу управе подлијежу обавезном објављивању у „Службеном гласнику Републике Српске“ како би били доступни јавности, те како би се са њиховом садржином упознали сви субјекти у Републици Српској на које се односе. Не ради се о акту интерног карактера, пошто се односи на избор лица на основу јавног конкурса, ради обављања нотарске јавне службе. С обзиром на чињеницу да су се оспорене процедуре рада и критерији примјењивали и произвели правне посљедице, а нису објављени у „Службеном гласнику Републике Српске“, дошло је до повреде уставних принципа из члана 109. Устава. У вези са наведеним, треба имати у виду да је примарна улога Уставног суда заштита уставности и законитости, односно заштита виталних вриједности на којима почива уставни систем у цјелини, те да се необјављивањем општих аката на прописани начин нарушава интегритет уставноправног система Републике Српске. Сматрам да Суд треба интервенисати у случају када се поставља питање уставности општег акта који није објављен, а примјењивао се и производио правне посљедице. Стога, прихватајући надлежност за оцјену општег акта који није објављен, Суд треба имати у виду да се правне посљедице које су настале примјеном оваквог општег акта, сходно чл. 68. до 71. Закона о Уставном суду Републике Српске, могу отклонити доношењем утврђујуће одлуке, што је и пракса Уставног суда.
Приликом доношења Закона о нотарима ( „Службени гласник Републике Српске“ бр. 86/04) законодавац је имао у виду образложење предлагача Закона да се ради о једном од реформских закона у успостави система правне сигурности и да Законом прописани објективни испитни поступак избора нотара омогућава потребне квалификације нотара. Владавина права је основ успостављања и постојања нотаријата, као јединствене дјелатности са јавним овлаштењима и од јавног интереса, но, у конкретном случају оспореним пословником је повријеђено начело владавине права утврђено чланом 5. став 1 тачка 4. Устава Републике Српске .
Бања Лука, 25.9.2019.године ИРЕНА МОЈОВИЋ
Судија Уставног суда