Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. јула 2019. године,  д о н и о   ј е

О Д Л У К У

        Утврђује се да Одлука о утврђивању плате функционера ("Службени гласник Општине Шамац бр. 8/05 и 15/10) није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19) и Законом о статусу функционера јединица локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 96/05 и 98/13).

О б р а з л о ж е њ е

         Начелник Општине Шамац поднио је Уставном суду Републике Српске  приједлог  за утврђивање неуставности и незаконитости Одлуке о утврђивању плате функционера ("Службени гласник Општине Шамац бр. 8/05 и 15/10) наводећи да оспорени акт није у сагласности са Законом о статусу функционера јединица локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 96/05 и 98/13). Образлажући наведено предлагач указује на члан 30а наведеног закона који, како наводи, обавезује  органе јединице локалне самоуправе да, у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, усагласе своје опште акте са одредбама овог закона, те истиче да је начелник Општине Шамац, као овлашћени предлагач,  на 23. редовну сједницу Скупштине Општине Шамац, која је одржана 23. јануара 2015. године и  на 24. редовну сједницу, која је одржана 27. фебруара 2015. године упутио  приједлог Одлуке о статусу, платама и другим правима функционера Општине Шамац, али да наведени приједлог одлуке није усвојен од стране Скупштине Општине Шамац, иако су предложене одредбе у цијелости биле усаглашене са одредбама наведеног закона. Имајући у виду да Скупштина Општине Шамац није поступила у складу са својом  законском обавезом, предлагач тражи да Суд утврди да оспорени акт није у сагласности са Уставом Републике Српске и законом.

         У одговору Скупштине Општине Шамац наводи се, између осталог, да је приједлог Одлуке о статусу, платама и другим правима функционера Општине Шамац, који је поднио начелник општине као овлашћени предлагач, разматран на 23. и 24. сједници Скупштине Општине Шамац, али да није добио потребну већину гласова, тј. да није прихваћен. Поред тога, како се даље наводи у одговору, приједлог наведене одлуке био је увршћен и у дневни ред XX редовне сједнице Скупштине Општине Шамац (мандатни сазив 2016‒2020) и то поново на приједлог начелника општине, као овлашћеног предлагача, али  је овај приједлог, након гласања одборника, скинут са дневног реда тако да није ни разматран на сједници Скупштине Општине.

        Оспорену Одлуку о утврђивању плате функционера ("Службени гласник Општине Шамац бр. 8/05 и 15/10) донијела је Скупштина Општине Шамац  на основу члана 39. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 101/04 и 42/05), члана 17. Закона о статусу функционера јединице локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" број 96/05) и чл. 35. и 60. Статута Општине Шамац ("Службени гласник Општине Шамац број 4/05). Овом одлуком утврђује се висина плате функционерима Општине Шамац, и то за: наченика општине, замјеника начелника општине, предсједника скупштине општине и потпредсједника скупштине општине (члан 1).

        У поступку разматрања навода из приједлога  Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа у складу са законом извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката, а да се систем локалне самоуправе уређује законом (члан 102. став 1. тачка 6. и став 2), као и  да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

        Поред наведеног, Суд је имао у виду да је Закон о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), на основу кога је донесена оспорена одлука, престао да важи ступањем на снагу Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19), те да је важећим Законом о локалној самоуправи, између осталог, прописано да су органи јединице локалне самоуправе дужни да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донесу и усагласе опште акте јединице локалне самоуправе са одредбама овог закона (члан 168).

        Уз то, Суд је имао у виду да је Закон о статусу функционера јединица локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" број 96/05) који је такође назначен као правни основ оспорене одлуке, измијењен и допуњен Законом о измјенама и допунама Закона о статусу функционера јединица локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" број 98/13), те да је овим законом, између осталог,  прописано да се послије члана 30. основног закона додаје нови члан 30а према којем су органи јединице локалне самоуправе дужни да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона усагласе опште акте јединица локалне самоуправе са одредбама овог закона (члан 16).

          Из наведеног произлази да је Закон о локалној самоуправи, који је наведен као правни основ за доношење оспорене Одлуке, престао   да важи 27. новембра 2016. године, даном ступања на  снагу важећег Закона о локалној самоуправи,  у смислу одредбе члана 169. овог закона, те  да важећи  Закон о локалној самоуправи обавезује органе јединице локалне самоуправе да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донесу и усагласе своје опште акте са одредбама овог закона. Надаље, из наведеног произлази да и Закон о измјенама и допунама Закона о статусу функционера јединица локалне самоуправе, који  је ступио на снагу 27. новембра 2013. године, обавезује органе јединице локалне самоуправе да, у одређеном року, усагласе своје опште акте са одредбама овог закона.

         Полазећи од наведеног, дакле, несумњиво утврђене обавезе органа јединица локалне самоуправе да, у законом прописаном року,  своје акте усагласе са важећим законским рјешењима, Суд је оцијенио да оспорена Одлука о утврђивању плате функционера, с обзиром на то да од стране Скупштине Општине Шамац, као надлежног органа, није усаглашена у датим роковима, није у сагласности са Законом о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19) и Законом о статусу функционера јединица локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 96/05 и 98/13).

        Како Устав у одредби  члана 108. став 2. утврђује да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је утврдио да оспорена одлука која није у сагласности са законом, није у сагласности ни са Уставом.

       На основу изложеног одлучено је као у  изреци ове одлуке.

       Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.