Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 17. јула  2019. године,  д о н и о  је

 

 О Д Л У К У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости чл. 10, 11, 12. и 15. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 73/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Синдикат правосуђа Републике Српске ‒ Синдикална организација Судске полиције поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости чл. 10, 11, 12. и 15. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 73/16), који је донијела предсједница Врховног суда Републике Српске, уз прибављену сагласност министра правде и Владе Републике Српске. У приједлогу се наводи да оспорене одредбе предметног правилника нису у сагласности са чланом 35. ст. 3. и 4. и чланом 53. ст. 1. и 2. Закона о Судској полицији Републике Српске, којим је прописано да се руководна радна мјеста у Судској полицији могу попунити из реда запослених напредовањем у служби. Оспорене норме овог правилника, како се даље истиче, онемогућавају примјену наведених законских одредаба, јер не предвиђају могућност попуњавања руководних радних мјеста напредовањем у служби, нити напредовање по основу радног искуства. Предлагач сматра да оспорено прописивање раднике Судске полиције доводи у дискриминирајући положај у односу на друга лица која конкуришу на руководна мјеста у Судској полицији, што је супротно и чл. 19. и 22. Закона о раду, као и члану 10. Устава Републике Српске. Поред тога, мишљења је да су у конкретном случају нарушене и одредбе из чл. 33. и 39. став 3. Устава, које свим грађанима гарантују право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу, те доступност радног мјеста и функције под једнаким условима. Слиједом наведеног, предлаже да Суд утврди да оспорне одредбе Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске нису у сагласности са Уставом и законом.

         У одговору на приједлог који је доставио Врховни суд Републике Српске износи се став да предлагач погрешно тумачи оспорене одредбе овог правилника у односу на законске норме на које се позива, те да је овај акт у цијелости сагласан Уставу и закону. Наводи се да је напредовање у служби у Судској полицији Републике Српске детаљно разрађено Уредбом о чиновима и ознакама у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 30/13), те да су Законом о платама запослених у институцијама правосуђа Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 31/14 и 116/16) регулисани коефицијенти за обрачун плате у Судској полицији. У одговору се истиче да су сви службеници Судске полиције до сада напредовали, тако да је тренутно око 95% њих са средњом стручном спремом у чину вишег наредника судске полиције. У погледу навода о несагласности оспореног правилника са чланом 53. ст. 1. и 2. Закона о судској полицији Републике Српске, у одговору се указује да се ова законска одредба односи искључиво на попуњавање руководних радних мјеста, те да су неосновани наводи предлагача о дискриминацији запослених у Судској полицији приликом попуњавања упражњених руководних радних мјеста. У вези са наведеним истиче се да је запосленим лицима у Судској полицији омогућено напредовање у служби у својој стручној спреми, што је видљиво из примјера који су наведени у одговору на иницијативу.

    Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 73/16) донијела је предсједница Врховног суда Републике Српске на основу члана 10. Закона о судској полицији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 98/11 и 57/16), на приједлог директора Судске полиције Републике Српске, уз прибављену сагласност министра правде и Владе Републике Српске. Оспореним чланом 10. овог правилника прописани су послови и радни задаци из дјелокруга Управе Судске полиције које врше директор Судске полиције, инспектор, командир Интервентне јединице Судске полиције, помоћник командира Интервентне јединице Судске полиције, вођа тима у Интервентној јединици Судске полиције, судски полицајац у Интервентној јединици Судске полиције, судски полицајац ‒ руководилац материјално-техничким средствима у Управи Судске полиције, судски полицајац у Управи Судске полиције и службеник за администартивне послове, те су одређени услови које морају испуњавати лица која конкуришу на ова радна мјеста, као и број извршилаца. Чланом 11. прописани су послови и задаци из дјелокруга окружних центара Судске полиције које обављају начелник окружног центра, замјеник начелника, помоћник начелника, командир одјељења Судске полиције, вођа групе Судске полиције, судски полицајац за материјално-техничка средства у окружном центру Судске полиције, судски полицајац и службеник за административне послове, затим услови за обављање послова на овим радним мјестима, те број извршилаца. Према оспореном члану 12. овог правилника заснивање радног односа, права и обавезе по основу рада, поступак именовања, постављења и распоређивања, престанак радног односа, дисциплинска и материјална одговорност и друго регулишу се у складу са одредбама Закона о судској полицији, Закона о раду, Општег колективног уговора и Посебног колективног уговора за област правосуђа (став 1), ради обезбјеђења редовне кадровске попуне за рад у Судској полицији врши се пријем и стручна обука приправника у складу са потребама и интересима Судске полиције (став 2), приправници се примају на одређено вријеме, а услови пријема, стручна обука приправника и пријем у радни однос на неодређено вријеме врше се на начин и под условима утврђеним Законом о Судској полицији и општим актима (став 3). Чланом 15. прописано је да ће у року од тридесет дана од ступања на снагу овог правилника предсједник Врховног суда или директор Судске полиције, ако га овласти предсједник, извршити распореде запослених у Судској полицији на послове и задатке утврђене овим правилником (став 1), да сви запослени у Судској полицији који не испуњавају услове у погледу стручне спреме или дужине трајања радног искуства предвиђене овим правилником остају на својим радним мјестима и настављају да обављају послове и задатке на које су распоређени, а предвиђени услови ће се примјењивати приликом новог пријема и распореда радника Судске полиције (став 2).  

  У поступку оцјењивања оспорених норми предметног правилника Суд је имао у виду одредбе тачака 10, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, којима је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, организацију, надлежност и рад државних органа, радне односе, запошљавање и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

 Одредбама Устава у односу на које је предлагач тражио оцјену уставности утврђено је: да су грађани равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаком условима буду примљени у јавну службу (члан 33), те да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција (члан 39. став 3.).

     Сагласно Уставом утврђеним овлашћењима, Законом о судској полицији уређени су надлежност, организација, дјелокруг рада и овлашћења Судске полиције Републике Српске, дужности и права, посебне дужности и права из радног односа, дисциплинска и материјална одговорност, чинови, оцјена рада и унапређење службеника Судске полиције, као и друга питања од значаја за организацију и рад Судске полиције. Тако је чланом 35. овог закона прописано да предсједник Врховног суда, на приједлог директора Судске полиције, утврђује слободна радна мјеста за запошљавање у Судској полицији (став 1), да се упражњена радна мјеста утврђују ради периодичног запошљавања нових службеника како би се одржао прописани максимум радних мјеста и одржала оперативност Судске полиције (став 2), да се запошљавање у Судској полицији врши на основу јавног конкурса (став 3), те да се изузетно од става 3. овог члана, руководна радна мјеста у Судској полицији могу попунити напредовањем у служби (став 4). Према члану 53. овог закона, упражњено руководно радно мјесто у Судској полицији може се попунити из реда запослених - напредовањем у служби (став 1), основ за напредовање службеника Судске полиције и намјештеника је постојање слободног радног мјеста, оцјена рада и радно искуство потребно за напредовање (став 2), а рјешење о попуњавању руководног радног мјеста напредовањем у служби доноси предсједник Врховног суда на приједлог директора Судске полиције (став 3). Чланом 10. прописано је да се организација Судске полиције уређује правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији који доноси предсједник Врховног суда, на приједлог директора Судске полиције, уз прибављену сагласност министра правде и Владе Републике Српске.

    Полазећи од наведених законских одредаба Суд је оцијенио да је предсједница Врховног суда Републике Српске била овлашћена да донесе оспорени Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Судској полицији Републике Српске, којим су, са циљем провођења релевантних одредаба Закона о судској полицији Републике Српске, уређени унутрашња организација и систематизација радних мјеста у Судској полицији, а нарочито организационе јединице, њихов назив и дјелокруг, начин руковођења, назив и распоред послова и задатака у организационим јединицама, систематизација радних мјеста са описом послова и задатака, те условима које морају испуњавати кандидати за пријем на радна мјеста и укупан број запослених поребан за вршење послова и задатака, радни однос и права по основу рада, јавност рада и информисање и друга питања од значаја за унутрашњу организацију и ефикасно функционисање Судске полиције.

  Оцјењујући оспорене норме чл. 10, 11, 12. и 15. овог правилника Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено начело законитости, као ни гаранције из чл. 10, 33. и 39. став 3. Устава, како се то наводи у приједлогу. Наиме, питање попуњавања упражњених руководних радних мјеста у Судској полицији напредовањем у служби запослених у овом органу регулисано је чланом 35. став 4. и чланом 53. Закона о Судској полицији Републике Српске. Овим законским одредбама предвиђена је могућност попуњавања упражњених руководних радних мјеста напредовањем у служби (члан 35. став 4. и члан 53. став 1), прописано је да је основ за напредовање службеника Судске полиције постојање слободног радног мјеста, оцјена рада и радно искуство потребно за напредовање, те да рјешење о попуњавању упражњеног руководног мјеста напредовањем у служби доноси предсједник Врховног суда на приједлог директора Судске полиције (члан 53. ст. 2. и 3). Овим законом је, дакле, на цјеловит начин уређено наведено питање, јер сва темељна питања везана за радноправни статус запослених, заснивање радног односа, па тако и основ и начин напредовања службеника у Судској полицији, по оцјени Суда, представљају законску материју и нису у домену овлашћења доносилаца подзаконских аката. У вези са наведеним, Суд указује на то да је законодавац чланом 10. Закона о Судској полицији Републике Српске дао овлашћење предсједнику Врховног суда Републике Српске да својим правилником уређује унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у Судској полицији, што по оцјени Суда, не обухвата и нормирање других питања из области радних односа која се уређују законом, односно представљају законску материју. Због тога, предмет регулисања оспорених норми чл. 10, 11, 12. и 15. предметног правилника и не може бити попуњавање руководних радних мјеста напредовањем у служби, тако да овим нормама није нарушено начело законитости усљед чињенице да не уређују то питање.

   Имајући у виду напријед изложено Суд је оцијенио да су неосновани наводи предлагача да је оспореним правилником службеницима Судске полиције онемогућено напредовање, те да су дискриминисани у праву на доступност руководних радних мјеста под једнаким условима у односу на друга лица која конкуришу на ове позиције. Наиме, у погледу попуњавања руководних радних мјеста напредовањем у служби у Судској  полицији примјењују се директно релевантне одредбе Закона о Судској полицији Републике Српске, тако да службеници из реда запослених, уколико испуњавају овим законом прописане услове, нису доведени у неповољнији положај у могућности попуњавања ових радних мјеста у односу на друга лица. У том смислу је и одредба члана 12. овог правилника која у вези са питањима заснивања радног односа, права и обавеза по основу рада, као и поступка именовања, постављења и распоређивања упућује на Закон о судској полицији Републике Српске.

   Имајући у виду наведено Суд је утврдио да у конкретном случају није нарушено начело забране дискриминације из члана 10. Устава, те одредбе чланова 19. и 22. Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16 и 66/18).

     На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

      Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-68/18

17. јула 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>