Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

 

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. марта 2019. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

    

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 168. став 2. тачка 6. Закона о основном васпитању и образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 44/17 и 31/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Уставном суду Републике Српске је од стране Омбудсмана за дјецу Републике Српске поднесена иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 168. став 2. тачка 6. Закона о основном васпитању и образовању ("Службени гласник Републике Српске"  број 44/17). Иако је у иницијативи као оспорена означена наведена норма у цјелини, из навода иницијатора и образложења о повреди Устава произлази да је предмет оспоравања само дио ове одредбе у дијелу који гласи "... из члана 32. став 5. ...". У иницијативи се износи став да оспорено прописивање није у сагласности са одредбама чл. 38, 48. и 49. Устава Републике Српске. Давалац иницијативе, поред тога, сматра да је начин на који је уређено право на превоз ученика који од школе путују више од четири километра, а који су, уз законом прописану сагласност, уписани у школу којој не припадају по уписном подручју, супротно циљевима основног образовања дефинисаним законом, гаранцијама о забрани дискриминације, као и заштити интереса дјеце. По мишљењу иницијатора, законодавац је, доводећи у питање право на финансирање превоза до школе једног броја ученика који неспорно путују четири или више километара, ову дјецу довео у неравоправан положај у односу на њихове вршњаке који се налазе у истој или сличној ситуацији. С обзиром на то да је овим законом предвиђено да је похађање основне школе другог уписног подручја могуће у изузетним и оправданим случајевима и уз одговарајућу сагласност, давалац иницијативе сматра да ове околности не би смјеле утицати на могућност ученика да остваре право на обезбијеђен превоз до школе са удаљености од преко четири километра од мјеста становања. Сходно наведеном, предлаже да Суд утврди да предметна законска норма није у сагласности са Уставом Републике Српске.

                Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе иницијативе.

               Чланом 168. став 2. тачка 6. Закона о основном васпитању и образовању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 44/17 и 31/18) прописано је да Влада Републике Српске обезбјеђује финансирање трошкова превоза ученика који до школе путују са удаљености веће од четири километра, изузев ученика из члана 32. став 5. и члана 90. став 3. овог закона.

              Ова законска одредба је оспорена у дијелу у којем су од обезбјеђивања средстава за превоз до школе изузети ученици из члана 32. став 5. истог закона. Том законском нормом прописано је да надлежна служба јединице локалне самоуправе у сарадњи са школама може, на захтјев родитеља, у оправданим случајевима дати сагласност да дијете буде уписано у школу којој не припада по уписном подручју. 

              Одредбама Устава  у односу на које је давалац иницијативе тражио оцјену уставности утврђено је: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко или друго увјерење, друштврни положај или друго лично својство (члан 10), да свако има право на школовање под једнаким условима, а основно школовање је обавезно и бесплатно (члан 38. ст. 1. и 2), да се права и слободе зајамчени овим уставом не могу одузети ни ограничити (члана 48. став 1), те да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, а законом се може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово оставривање (члан 49. став 1. и 2).

               Поред тога, у поступку оцјењивања уставности оспорене законске норме Суд је имао у виду одредбе тачке 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, којом одредбом је утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, образовање, социјалну заштиту и бригу о дјеци и омладини.

              Сагласно наведеним уставним овлашћењима, Законом о основном васпитању и образовању уређени су дјелатност основног васпитања и образовања као јединственог васпитно-образовног система Републике Српске, оснивање и престанак рада установа основног васпитања и образовања, права, обавезе, дужности и одговорности ученика, родитеља и запослених у школи, наставни планови и програми, управљање и руковођење школом, обезбјеђивање средстава, као и друга питања од значаја за ову дјелатност. Овим законом прописано је, између осталог, да је основно васпитање и образовање дјелатност од општег друштвеног интереса (члан 2. став 1), да је уписно подручје оно подручје са којег се дјеца уписују у одређену школу на основу мјеста пребивалишта, односно пријављеног боравишта (члан 4. тачка 14), да све школе имају уписно подручје које утврђује министар на приједлог  јединице локалне самоуправе, да су јавне школе дужне да приликом уписа ученика поштују уписна подручја, да министар доноси рјешење о уписном подручју, те да надлежна служба јединице локалне самоуправе у сарадњи са школама може, на захтјев родитеља, у оправданим случајевима дати сагласност да дијете буде уписано у школу којој не припада по уписном подручју (члан 32. ст. 1, 2, 3, и 5).

              Уређујући питање обезбјеђивања средстава за рад школа које оснива Република Српска, законодавац је одредбом члана 168. став 2. тачка 6. прописао да Влада обезбјеђује финансирање трошкова превоза ученика који до школе путују са удаљености веће од четири километра, изузев ученика из члана 32. став 5. и члана 90. став 3. овог закона. Ова норма је, како је напријед већ наведено, оспорена у дијелу који се односи на ученике из члана 32. став 5, односно оне који су на основу сагласности јединице локалне самоуправе уписани у школу којој не припадају по уписном подручју.

               Оцјењујујћи наведену законску одредбу у оспореном дијелу, Суд је утврдио да оваквим прописивањем нису нарушене уставне одредбе на које се указује у иницијативи. Суд, наиме, сматра да се уставне гаранције из члана 38. ст. 1. и 2. о обавезном и бесплатном основном образовању, те школовању под једнаким условима, не могу тумачити тако широко како то чини давалац иницијативе, односно не може се сматрати да Устав јемчи бесплатно обезбјеђивање свих потреба ученика током основног образовања, па тако ни финансирање трошкова превоза свих ученика основне школе. Уставом су утврђени темељни принципи који се односе на школовање, а законодавцу је дато овлашћење да, поштујући те принципе, законом детаљно уреди сва питања која су од значаја за реализацију ових уставних права грађана. У том смислу, Законом о основном васпитању и образовању је, између осталог, уређено и право на обезбјеђивање трошкова превоза до школе ученика основних школа. По оцјени Суда, прописивањем да ученицима из члана 32. став 5. овог закона Влада не обезбјеђује финансирање трошкова превоза до школе није дошло до повреде наведених уставних одредаба,  јер је ово питање уређено сходно цјелисходној процјени законодавца и у складу са политиком регулисања односа у овој области. Цијенећи наведено, Суд је утврдио да у конкретном случају нису нарушене ни норме из чланова 48. и 49. Устава, које давалац иницијативе доводи у везу са остваривањем уставних гаранција из члана 38. ст. 1. и 2.

              Поред тога, Суд је оцијенио да оспорено прописивање није супротно ни уставном начелу забране дискриминације, на шта се такође указује у иницијативи. Наиме, по оцјени Суда, оспорени дио норме из става 2. тачка  6. члана 168. Закона представља изузетак у односу на законско рјешење о финансирању трошкова превоза ученика како је прописано у преосталом дијелу норме, јер регулише специфичне, односно другачије ситуације уређене чланом 32. став 5. и чланом 90. став 3. Закона. У вези са наведеним Суд указује на то да начело једнакости и равноправности из члана 10. Устава не подразумијева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним правним ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза.    

              С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорене одредбе Закона о основном васпитању и образовању одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

            На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                           

Број: У-44/18

27. марта 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

ИРЕНА МОЈОВИЋ, судија Уставног суда Републике Српске

На основу одредби члана 14. став 2. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“  бр. 104/11 и 92/12) и члана 31. став 4. и 5. Пословника о раду  Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), дајем

 

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ

 

На Рјешење Уставног суда Републике Српске број У- 44/18 од 27.3.2019.године којим није прихваћена  иницијатива Омбудсмана за дјецу РС за оцјењивање уставности одредбе члана 168. став 2. тачка 6. Закона о основном васпитању и образовању (“Службени гласник Републике Српске” број  44/17)  

Након гласања против Рјешења, издвојила сам  своје мишљење како слиједи:

На основу оспорене одредбе члана 168. став 2. тачка 6. Закона, ученици који су уписани у школу у другом уписном подручју, изузети су од права на накнаду трошкова превоза до школе. Уписно подручје школе, према члану 32. Закона, утврђује министар на приједлог јединице локалне самоуправе, с тим што надлежна служба јединице локалне самоуправе у сарадњи са школама може, на захтјев родитеља, у оправданим случајевима, дати сагласност да дијете буде уписано у школу којој не припада по уписном подручју. Ученици похађају школу у коју су уписани по уписном подручју или у другу школу на основу сагласности надлежног органа. На начин како је прописано оспореном законском одредбом, ученици уписани у школу којој не припадају по уписном подручју, доводе се у неравноправан положај у односу на ученике који похађају школу којој припадају по уписном подручју, а једни и други имају статус ученика основне школе, па ако су једни и други у ситуацији да путују четири и више километара до школе, морају бити изједначени у наведеним правима.

Мишљења сам да је прописивањем као у члану 168. став 2. тачка 6. Закона, прекршена  гаранција дата одредбама члана 38. став 1. и 2.  Устава, да свако има право на школовање под једнаким условима и да је основно школовање обавезно и бесплатно, као и гаранција забране дискриминације из члана 10. Устава. Имајући у виду да се ради о Уставом загарантованим људским правима, мишљења сам да је оспореном одредбом  дошло до повреде члана  48. Устава према којем се права и слободе зајамчени овим уставом не могу одузети ни ограничити (став 1.) и члана  49. Устава, према којем се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (став 2). Такођер је повријеђена  гаранција социјалне правде из члана 5. став 1. алин. 3. Устава. Мишљења сам да је оспореним дијелом  законске одредбе повријеђена гаранција из члана 5. став 1. алин 1. Устава, према  којој се уставно уређење Републике темељи на  гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима. Ово подразумијева поштовање одредби Конвенције УН о правима дјеце, као  једног од извора уставног права у Републици Српској. Сматрам да су повријеђене одредбе члана 3. Конвенције којом се одређује, између осталог, да се у свим активностима које у вези с дјецом предузимају државна управа или законодавна тијела, мора првенствено водити рачуна о интересима дјетета (став 1), као и да се државе обавезују се да ће одговарајућим законодавним и управним мјерама дјетету осигурати заштиту и  бригу каква је пријеко потребна за његово добро (став 2). Сматрам да је законодавац извршио повреду одредбе члана 28. став 1. Конвенције, према којој државе признају свакоме дјетету право на образовање, те да ће у сврху остваривања тог права, између осталог, предузети мјере за подстицање редовног доласка на наставу (тачка е). На основу наведеног, мишљења сам да је повријеђена  гаранција владавине права према члану 5. став 1. алинеја 4. Устава из разлога што оспорени дио одредбе члана 168. став 2. тач. 6. Закона није у сагласности са одредбом члана 108. став 1. Устава Републике Српске,  према којој закони, прописи и други општи акти морају бити у сагласности  са Уставом.

 

Бања Лука, 27. март 2019. године                                    ИРЕНА МОЈОВИЋ, судија

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>