Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

        Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г), 40. став 5. и члана 61. став 1. тачке г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. јуна 2018. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

      Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 163. и члана 168. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) у дијелу који гласи "... односно којим је утврђена преплата новчаног примања."

       Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 161. тачка в) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

       Алекса Проле и Арсеније Балтић из Бање Луке дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 161. тачка в), члана 163. и члана 168. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) у дијелу који гласи "... односно којим је утврђена преплата новчаног примања." У погледу оспореног члана 161. тачка в) овог закона у иницијативи се износи став да прописивање обавезе враћања примљеног износа на име пензије који је преплаћен, а да се при томе не узима у обзир чињеница да је исплата на терет Фонда ПИО извршена на основу рјешења тог фонда из којег произлази стечено право, представља повреду начела владавине права из члана 5. Устава Републике Српске. Даваоци иницијативе, наиме, сматрају да савјесно лице које је дало тачне и истините податке приликом утврђивања висине пензије од стране Фонда, не би требало да буде обавезано да враћа преплаћени износ, јер је то посљедица искључиво пропуштања, односно неправилног рада Фонда ПИО. Оспоравајући члан 163. предметног закона, у иницијативи се указује на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, у вези са правом на правично суђење из члана 6. ове конвенције. Ова законска одредба, по мишљењу давалаца иницијативе, омогућава Фонду ПИО да рјешењем одреди извршење ради наплате преплаћеног износа пензије прије него што је корисник пензије могао да приступи суду и оспори наводну преплату. На овај начин је, како се наводи, повријеђено право корисника пензије на приступ суду, јер се одређује извршење његове наводне грађанске обавезе прије него што је иста утврђена пред судом. При томе иницијатори указују на то да тужба у управном спору не одлаже извршење коначног рјешења Фонда ПИО којим је одређена обустава исплате дијела пензије, те ова тужба, стога, не представља ефикасан правни лијек у смислу члана 13. Конвенције. У погледу оспореног дијела члана 168. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, у иницијативи се износи мишљење да ова норма доводи до правне несигурности и повреде принципа владавине права из члана 5. Устава, јер није прописано у којем року Фонд ПИО може да донесе рјешење којим ће утврдити преплату новчаног примања по основу пензије. Како се истиче, ово се посебно односи на савјесна лица, која су пензију остварила дајући Фонду потпуне и истините релевантне податке приликом утврђивања овог права. По мишљењу давалаца иницијативе, ова одредба је и дискриминаторна, јер не ставља у равноправан положај потраживања Фонда ПИО у односу на потраживања корисника пензије у случају када је кориснику пензије утврђен нижи износ пензије од оног који му по закону припада. 

         Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

       Оспореним одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) прописано је: да је лице коме је на терет Фонда за пензијско и инвалидско осигурање извршена исплата на коју није имао право по закону обавезно да врати Фонду примљени износ ако је примило новчани износ већи од износа који му припада по закону (члан 161. тачка в), да ако је лице из члана 161. овог закона корисник пензије, Фонд рјешењем може одредити да преплаћени износ буде надокнађен обуставом до трећине мјесечног износа пензије, све док се на тај начин не измири преплаћени износ (члан 163), те да рокови застарјелости потраживања накнаде штете у случајевима из овог закона почињу тећи од дана када је у управном поступку постало коначно рјешење којим је признато право из пензијског и инвалидског осигурања, односно којим је утврђена преплата новчаног потраживања (члан 168). 

    Разматрајући предметну иницијативу, Суд је констатовао да Рјешењем овог суда број  У-121/16 од 20. децембра 2017. године није прихваћена иницијатива за оцјењивање уставности члана 161. тачка в) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15), јер је Суд оцијенио да је ова норма у сагласности са Уставом Републике Српске. Због тога,  на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске, Суд није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности члана 161. тачка в) оспореног закона, јер је већ одлучио о истој правној ствари.

У поступку оцјењивања уставности члана 163. и у оспореном дијелу члана 168. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Суд је имао у виду да је тачкама 5, 6, 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, остваривање и заштиту људских права и слобода, облигационе односе, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, као и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом. Поред тога, Суд је узео у обзир и одредбу члана 5. алинеја 4. Устава, према којој се уставно уређење Републике темељи на владавини права.

  Одредбом члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, у односу на коју, између осталог, даваоци иницијативе траже оцјену оспорених законских норми, утврђено је да свако физичко лице и правно лице има право на неометано уживање своје имовине, да нико не може бити лишен имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права, те да претходне одредбе ни на који начин не утичу на право државе да примјењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза и других дажбина или казни. Према члану 3. и члану 6. став 1. ове конвенције, на које се такође указује у иницијативи, нико неће бити подвргнут тортури, нехуманом или понижавајућем поступку или кажњавању, а приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какаве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним и законом установљеним судом.  

   Поред наведеног, Суд је такође узео у обзир да је Законом о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 и 103/15) уређено обавезно пензијско и инвалидско осигурање на основу међугенерацијске солидарности и добровољно пензијско и инвалидско осигурање за лица која нису обавезно осигурана по овом закону, као и права и обавезе по овом закону (члан 1), прописано је да се обавезним и добровољним осигурањем, на начелима узајамности и солидарности, осигураницима обезбјеђују права у случају старости и инвалидсности, а у случају смрти осигураника, односно корисника пензије, право се обезбјеђује члановима њихових породица (члан 2), да се накнада штете причињене Фонду, као и поврат новчаних примања из пензијског и инвалидског осигурања исплаћених без правног основа врши по прописима који уређују облигационе односе, ако овим законом није другачије прописано (члан 160), те да у случају из члана 161. овог закона Фонд доноси рјешење о утврђивању преплаћеног износа новчаног примања, у коме наводи висину преплаћеног износа, рокове и начин за враћање (члан 162).

    Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да прописивањем из члана 163. и у оспореном дијелу члана 168. предметног закона није дошло до повреде гаранција о заштити имовинских права, на које се указује у иницијативи. Наиме, чланом 163. овог закона одређен је могући начин извршења обавезе утврђене чланом 161. Закона, односно враћања новчаног износа пензије који је преплаћен и који кориснику не припада по закону. Овакво прописивање је, по оцјени Суда, одраз цјелисходне процјене законодавца у регулисању предметних правних односа и не доводи у питање гаранције из члана 1. Протокола број 1. уз Европску конвенцију. Као што је већ истакнуто, преплаћени износ пензије који је према оспореној одредби члана 163. Закона корисник у обавези да врати Фонду ПИО стечен је без законског основа и представља неосновано богаћење корисника, због чега се у таквим околностима не може сматрати имовином у контексту члана 1. Протокола број 1. уз Конвенцију и не подлијеже заштити у том смислу. Поред тога, овом законском нормом нису нарушене ни гаранције о приступу суду из члана 6. став 1. Европске конвенције, како то сматрају иницијатори, с обзиром на то да је чланом 162. овог закона прописано да Фонд ПИО у случају из члана 161. доноси рјешење о утврђивању преплаћеног износа новчаног примања, у којем наводи висину тог износа, рокове и начин враћања, из чега јасно произлази могућност побијања овог рјешења у управном поступку и управном спору, односно коришћење свих законом предвиђених правних средстава. Исто тако, Суд је мишљења да се ова законска норма, с обзиром на њен садржај, не може довести у везу са забраном тортуре, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања како је то гарантовано чланом 3. Европске конвенције, а на који се такође указује у иницијативи.  

У погледу оспореног дијела члана 168. предметног закона Суд је оцијенио да оваквим нормирањем није нарушена правна сигурност као сегмент принципа владавине права из члана 5. алинеја 4. Устава, како то сматрају даваоци иницијативе. Напротив, прописивање да рок застарјелости потраживања почиње тећи од дана када је у управном поступку постало коначно рјешење којим је утврђена преплата новчаног примања, дакле када је Фонд ПИО као повјерилац у могућности да тражи враћање неосновано исплаћеног, по оцјени Суда, управо је у функцији обезбјеђивања правне сигурности и владавине права. Суд указује на то да је уставно овлашћење законодавца да уређује и обезбјеђује облигационе односе, те је оцијенио да је законодавац у оквиру овог овлашћења реализацију потраживања из облигационих односа подвргнуо одређеним роковима како би осигурао остваривање принципа правне сигурности.

  Поред тога, по оцјени Суда, неосновани су наводи иницијативе да је одредба члана 168. овог закона дискриминаторна, јер не ставља у равноправан положај потраживања Фонда ПИО у односу на потраживања корисника пензије. Ради се, наиме, о различитим субјектима који се не налазе у истим правним ситуацијама, тако да се не може вршити њихово поређење са аспекта могуће дискриминације приликом остваривања права у области пензијског и инвалидског осигурања. У вези с тим, Суд указује на то да уставно начело забране дискриминације не подразумијева равноправност и једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим  или истоврсним околностима приликом реализације одређених права и обавеза.        

    С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорених одредаба Закона о пензијском и инвалидском осигурању одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

     На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

     Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-89/17

27. јуна 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>