Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 22. фебруара 2023. године, д о н и о  ј е

О Д Л У К У

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 1. у дијелу који  гласи „и ратног војног инвалида“, члана 7. став 1. у дијелу који гласи „статус ратног војног инвалида“, члана 7. став 2. и 3, члана 11. став 1. тачка 6) у дијелу који гласи „статуса ратног војног инвалида или“, члана 12. став 1. у дијелу који гласи „или ратног војног инвалида“, члана 13. став 2, члана 16. став 1. тачка 3), члана 16. став 2. у дијелу који гласи „3)“, члана 22. и члана 34. став 5. у дијелу који гласи „а ратни војни инвалид више категорије у односу на ратног војног инвалида ниже категорије“, Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 26/19 и 77/20).

О б р а з л о ж е њ е

Градска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бањалука поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 1. у дијелу који  гласи „и ратног војног инвалида“, члана 7. став 1. у дијелу који гласи „статус ратног војног инвалида“, члана 11. став 1. тачка 6) у дијелу који гласи „статуса ратног војног инвалида или“, члана 12. став 1. у дијелу који гласи „или ратног војног инвалида“, члана 13. став 2, члана 16. став 1. тачка 3), члана 16. став 2. у дијелу који гласи „3)“, члана 22. и члана 34. став 5. у дијелу који гласи „а ратни војни инвалид више категорије у односу на ратног војног инвалида ниже категорије“, Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 26/19 и 77/20) (у даљем тексту: Уредба). Предлагач оспорава наведене одредбе Уредбе у односу на члан 10. и 108. Устава Републике Српске и у односу на чланове 13, 55. и 75. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 9/12 и 40/12) (у даљем тексту: Закон). У приједлогу се наводи да је из одредаба чланова 13. и 75. Закона евидентно да се чланом уже породице погинулог борца сматрају брачни друг и дјеца, без ограничења дјеце годинама живота, као и да предност у стамбеном збрињавању имају чланови породице погинулих бораца у односу на друга лица која немају тај статус. Предлагач сматра да се оспореном уредбом није смјело дати право на стамбено збрињавање ратним војним инвалидима прије него што се стамбено збрину сви чланови породице погинулог борца из члана 13. Закона, због чега наводи да су оспорене одредбе Уредбе у супротности са чланом 13. и 75. Закона, а тиме и са чланом 108. Устава Републике Српске. У приједлогу се такође наводи да су прописивањем као у члану 7. став 2. и 3. Уредбе дјеца која су била пунољетна у тренутку погибије оца остала ускраћена од свог права на стамбено збрињавање. С тим у вези, предлагач наводи да се ограничавањем дјеце погинулог борца годинама живота крше Уставом зајамчена права и слободе из члана 10. Устава Републике Српске, јер је, по мишљењу предлагача, ова категорија лица дискриминисана по основу животне доби грађана. Из наведеног произлази да предлагач оспорава и члан 7. став 2. и 3. оспорене уредбе у односу на члан 10. Устава Републике Српске.

У одговору на приједлог који је Суду доставила Влада Републике Српске у форми мишљења оспоравају се наводи предлагача и истиче да предлагач погрешно тумачи члан 75. Закона, због чега оспорава да се Уредбом уређује и стамбено збрињавање ратних војних инвалида. Наводи се да је Влада Републике Српске, у складу са својим законским овлашћењима, оспореном уредбом прописала услове, критеријуме и поступак за стамбено збрињавање лица са признатим статусом члана породице погинулог борца из члана 13. Закона, као и лица са признатим статусом ратног војног инвалида. У одговору на приједлог се указује и на то да је чланом 34. оспорене уредбе прописано да првостепени орган сачињава одвојене листе према статусу лица из члана 7. став 1. Уредбе, да се редослијед на листама утврђује према укупном броју бодова, те да уколико више лица има исти број бодова, предност има лице са статусом породице погинулог борца у односу на лица која немају тај статус. Код чињенице да је Законом предвиђено стамбено збрињавање и за чланове породица погинулих бораца и за ратне војне инвалиде, те да је у складу са законским овлашћењима Уредбом дата могућност да се стамбено збрињавају и чланови породица погинулих бораца и ратни војни инвалиди који су поднијели захтјев за стамбено збрињавање, у одговору се истиче да је неприхватљива тврдња предлагача да се најприје требају збринути сви чланови породица погинулих бораца. У одговору на приједлог такође се наводи да су одредбама члана 7. став 2. и 3. прописани услови по којима се могу стамбено збринути дјеца погинулог борца која су остварила статус члана породице погинулог борца из члана 13. Закона, као и да су ове одредбе већ биле предмет оцјене уставности и законитости у предмету Суда број: У-68/19, у коме је приједлог одбијен.

Уредбу о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 26/19 и 77/20) донијела је Влада Републике Српске на основу чл. 55. и 75.  Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08). Оспореним одредбама ове уредбе прописано је: овом уредбом прописују се начин, услови, критеријуми и поступак за стамбено збрињавање лица са статусом члана породице погинулог борца и ратног војног инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске те остала питања која су од значаја за реализацију тог права (члан 1), право на стамбено збрињавање по овој уредби могу остварити лица којима је рјешењем надлежног органа утврђен статус члана породице погинулог борца или статус ратног војног инвалида ако је у поступку ревизије рјешења о утврђеном статусу дата сагласност на то рјешење (члан 7. став 1), дијете погинулог борца које је на дан смрти родитеља по основу кога има утврђен статус било малољетно може остварити право на стамбено збрињавање самостално ако то право није користио нико од чланова уже породице погинулог борца (члан 7. став 2), изузетно од одредбе става 2. овог члана, право на стамбено збрињавање може остварити и дијете погинулог борца које је на дан смрти другог родитеља било на редовном школовању ако то право није користио нико од чланова уже породице погинулог борца (члан 7. став 3), сматра се да је стамбено збринуто лице из члана 7. ове уредбе ако је по основу статуса ратног војног инвалида или члана породице погинулог борца остварило право на стамбено збрињавање као носилац права или као члан породичног домаћинства носиоца права (члан 11. став 1. тач. 6), структура стамбене јединице која се додјељује лицу са статусом члана породице погинулог борца одређује се према броју чланова породичног домаћинства који се са њим заједно стамбено збрињавају, а имају утврђен статус члана породице погинулог борца или ратног војног инвалида (члан 12. став 1),  самцу – ратном војном инвалиду прве категорије додјељује се једнособан стан (члан 13. став 2), да су критеријуму на основу којих се врши бодовање подносиоца захтјева, поред осталих,  статус и категорија ратног војног инвалида (члан 16. став 1. тачка 3), лица која се заједно стамбено збрињавају са подносиоцем захтјева бодују се по критеријумима из става 1. т. 2), 3) и 4) овог члана (члан 16. став 2), по критеријуму статуса ратног војног инвалида подносилац захтјева бодује се: по основу статуса ратног војног инвалида прве категорије са 70 бодова (тач. 1), по основу статуса ратног војног инвалида друге категорије са 60 бодова (тач. 2), по основу статуса ратног војног инвалида треће категорије са 55 бодова (тач. 3), по основу статуса ратног војног инвалида четврте категорије са 50 бодова (тач. 4), по основу статуса ратног војног инвалида пете категорије са 45 бодова (тач. 5),  по основу статуса ратног војног инвалида шесте категорије са 40 бодова (тач. 6), по основу статуса ратног војног инвалида седме категорије са 35 бодова (тач. 7), по основу статуса ратног војног инвалида осме категорије са 30 бодова (тач. 8), по основу статуса ратног војног инвалида девете категорије са 25 бодова (тач. 9), по основу статуса ратног војног инвалида десете категорије са 20 бодова (тач. 10) (члан 22. тач. 1-10), ако више лица има исти број бодова, предност има лице са статусом породице погинулог борца у односу на лица која немају тај статус, а ратни војни инвалиди више категорије у односу на ратног војног инвалида ниже категорије (члан 34. став 5).       

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба Уредбе Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да републички органи, у оквиру Уставом утврђених права и дужности Републике, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше заштиту уставности и законитости (члан 67. став 1), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, борачку и инвалидску заштиту (тачка 12. Амандмана XXXII којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске), да Влада доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона (члан 90. тачка 4), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).    

Поред тога, Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 134/11, 9/12 и 40/12) прописано је: да се овим законом уређују услови, начин и поступак за утврђивање статуса и права бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активности у вези са том службом, начин обезбјеђивања новчаних средстава, те друга питања од значаја за остваривање права прописаних овим законом (члан 1); да статус, односно права прописана овим законом могу остварити чланови породице погинулог, односно умрлог лица:  а) брачни друг и дјеца (брачна, ванбрачна и усвојена) (у даљем тексту: ужа породица, б) родитељи, односно усвојиоци - ако је усвојење потпуно, в) очух и маћеха - ако нема родитеља, односно усвојиоца или је родитељу/усвојиоцу одузето родитељско право, г) брат и сестра - ако нема корисника инвалиднине из тач. а) до в) овог става и ако нема других лица која су по закону обавезна да их издржавају и д) дјед и баба по оцу или мајци - ако нема чланова породице из тач. а) до г) овог става  (члан 13. став 1, тач. а-д); чланом уже породице сматра се и лице из ванбрачне заједнице уколико је са погинулим, односно умрлим имало дјеце, као и пасторче уколико га је погинули, односно умрли издржавао најмање три године непосредно прије смрти, а други биолошки родитељ није жив или нема обавезу издржавања (члан 13. став 2); лицима из става 1. тачка а) овог члана може се признати статус члана породице погинулог борца без обзира на то да ли користе право на породичну инвалиднину (члан 13. став 3); да у права ратних војних инвалида поред осталих, спада предност у стамбеном збрињавању (члан 39. тачка з); да ратни војни инвалиди имају предност у стамбеном збрињавању у односу на борце, у складу са уредбом Владе (члан 55); да члан породице погинулог борца има право, поред осталог, на предност у стамбеном збрињавању (члан 60. тачка ј); да чланови породице погинулог борца имају предност у стамбеном збрињавању у односу на друга лица која немају тај статус, у складу са  уредбом Владе (члан 75).                    

Такође, Суд је имао у виду да је Законом о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 118/08) прописано да извршну власт у Републици Српској, у складу са Уставом, врши Влада Републике Српске (члан 1. став 1), да о питањима из своје надлежности Влада доноси уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, рјешења, закључке и друга акта у складу са законом (члан 43. став 1), да се уредбом ближе уређују односи од значаја за извршавање закона, утврђују начела унутрашње организације министарстава и других републичких органа управе и формирају стручне службе Владе (члан 43. став 2).       

Приликом разматрања датог приједлога Суд је узео у обзир да је већ мериторно одлучивао о уставности и законитости члана 7. став 2. и 3. оспорене уредбе. Одлуком Суда број У-68/19 од 20. маја 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 51/20) одбијен је приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 7. став 2. и 3. Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 26/19), јер је Суд утврдио да прописивањем као у члану 7. став 2. и 3. ове уредбе, није нарушено уставно начело подјеле власти из члана 69. Устава, те да Влада приликом оспореног прописивања није изашла из оквира својих уставних и законских овлашћења. Накнадним измјенама ове уредбе које су објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 77/20, члан 7. став 2. и 3. није претрпио измјене и допуне.

Полазећи од наведених уставних и законских одредаба, Суд је оцијенио да је Влада Републике Српске била овлашћена да донесе оспорену уредбу, којом је с циљем извршавања релевантних одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ближе уредила начин, услове, критеријуме и поступак за стамбено збрињавање лица са статусом члана породице погинулог борца и ратног војног инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата, те остала питања која су од значаја за реализацију тог права.

Суд је оцијенио да прописивање као у оспореним одредбама члана 1, члана 7. став 1. члана 11. став 1. тачка 6), члана 12. став 1, члана 13. став 2, члана 16. став 1. тачка 3), члана 16. став 2, члана 22. и члана 34. став 5. Уредбе,  у дијелу који се односи на статус ратног војног инвалида, не доводи до повреде уставних и законских одредаба на које се указује у приједлогу. Приликом овакве оцјене Суд је имао у виду одредбе члана 39. тачка з) и члана 55. Закона, којима је прописано да ратни војни инвалиди имају право на предност у стамбеном збрињавању, односно да имају предност у стамбеном збрињавању у односу на борце, у складу са Уредбом Владе, као и одредбе члана 60. тачка ј) и члана 75. Закона, које прописују да члан породице погинулог борца има право на предност у стамбеном збрињавању, односно да чланови породице погинулог борца имају предност у стамбеном збрињавању у односу на друга лица која немају тај статус, у складу са уредбом Владе. Дакле, Законом је предвиђено право на стамбено збрињавање и за чланове породица погинулих бораца и за ратне војне инвалиде, те  дато овлашћење Влади да, са циљем извршавања законских одредаба које прописују право на стамбено збрињавање  лица са статусом члана породице погинулих бораца из члана 13. Закона, као и право на стамбено збрињавање ратних војних инвалида, својим општим актом ближе уреди  начин, услове, критеријуме и поступак за стамбено збрињавање ове двије категорије лица, те остала питања од значаја за реализацију тог права. Стога је Суд оцијенио да прописивање као у оспореним одредбама Уредбе начина, услова, критеријума и поступка за стамбено збрињавање лица са статусом члана породице погинулих бораца, као и ратних војних инвалида, који су поднијели захтјев за стамбено збрињавање, није несагласно са  одредбама чланова 13, 55. и 75. Закона, јер Закон предвиђа могућност за стамбено збрињавање обје наведене категорије лица. Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да нису основани наводи предлагача да се оспореним општим актом није смјело дати право на стамбено збрињавање ратним војним инвалидима, прије него што се стамбено збрину чланови породице погинулог борца из члана 13. Закона.     

Како оспорене одредбе Уредбе нису несагласне са законом, Суд је утврдио да у конкретном случају није нарушено  начело  уставности и законитости из члана 108. Устава, којим је утврђено да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.    

Такође, Суд је утврдио да у раније вођеном поступку није оцјењивао уставност и  законитост оспореног члана  7. став 2. и 3. Уредбе у односу на члан 10. Устава.  По оцјени Суда,  прописивање као у члану 7. став 2. и 3. оспорене уредбе представља ствар цјелисходне процјене њеног доносиоца и политике у уређивању ове материје и није супротно општим начелима на којима се заснива Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске. При томе, Суд је оцијенио да члан 7. став 2. и 3. Уредбе није у супротности са чланом 10. Устава, јер се ова одредба једнако односи на све субјекте права који су њоме обухваћени. Суд указује на то да Уставом зајамчена једнакост грађана није апсолутна категорија, већ гарантује једнак третман лица која се налазе у истим правним ситуацијама приликом реализације одређених права, због чега се, у конкретном случају, адресати оспорене одредбе не могу доводити у везу са другим лицима, која нису обухваћена оспореном одредбом. Поред тога, смисао одредбе члана 7. став 2. и 3. оспорене уредбе није у старосној доби грађана, већ у праву дјетета погинулог борца, које је на дан смрти родитеља било малољетно или дјетета погинулог борца које је на дан смрти другог родитеља било на редовном школовању, да самостално тражи стамбено збрињавање, ако то право није користио нико од чланова уже породице погинулог борца. Стога је Суд оцијенио да су неосновани наводи предлагача да су прописивањем као у овој оспореној одредби грађани дискриминисани по основу животне доби грађана.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Иванка Марковић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.