Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачке а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 29. јуна 2022. године,   д о н и о  ј е

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да Правилник о тестирању запослених у Градској управи Града Бањалука на алкохол и друга средства зависности („Службени гласник Града Бањалука“ број 17/21) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Синдикат управе Републике Српске поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости Правилника о тестирању запослених у Градској управи Града Бањалука на алкохол и друга средства зависности („Службени гласник Града Бањалука“ број 17/21), који је донио градоначелник Града Бањалука. У приједлогу се наводи да оспорени правилник није у сагласности са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске, те истиче да је градоначелник Града Бањалука прописујући као у оспореном правилнику изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења, јер је регулисао питања која нису у његовој надлежности. С тим у вези у приједлогу се наводи да се права и обавезе могу прописивати само законом и да је само законодавац, у конкретном случају, надлежан да уређује граничне вриједности алкохолисаности, подвргавање радника тестирању без обзира на врсту тестирања, начин и поступак тестирања радника и одговорности радника. Такође се указује на садржај одредбе члана 179. став 3. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18) и наводи да је за одговорност радника у смислу Закона о раду, за повреду радне дисциплине потребно утврдити да је одређена количина алкохола или других опојних средстава у току радног времена имала или могла имати утицај на обављање посла, због чега је, како се наводи, градоначелник прописивањем као у оспореном правилнику изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења.

 

            У одговору на приједлог који је Суду доставио градоначелник Града Бањалука оспоравају се наводи предлагача и наводи да је алко-тестирање дозвољена, али мање инванзивна метода од Законом о раду дозвољеног упућивања у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, са истим циљем, а при томе је ефикаснија и економичнија и потпуно поуздана, јер би се употребљавали уређаји који на сигуран и поуздан начин могу утврдити присутност супстанци које утичу на радну способност запослених. У одговору се такође оспоравају наводи о ненадлежности градоначелника за доношење оспореног правилника, те указује на то да градоначелник доноси низ аката којима се регулише дисциплина, с чим у вези је и долазак на посао у алкохолисаном стању и под утицајем опијата, прописано као повреда радне дужности. Такође се наводи да су граничне вриједности алкохолисаности мотивисане и одређене прихватљивом мјером коју и законодавац исказује, првенствено Законом о безбједности саобраћаја. У одговору се наводи да велики број радних мјеста у Градској управи захтијева повећану безбједност и повећању пажњу извршиоца на одређеним радним мјестима, као и то да су запослени у сталном контакту са грађанима, те би неозбиљан приступ овом проблему највише утицао на грађане, односно на квалитет пружања услуга грађанима.

            Оспорени Правилник о тестирању запослених у Градској управи Града Бањалука на алкохол и друга средства зависности („Службени гласник Града Бањалука“ број 17/21) донио је градоначелник Града Бањалука на основу члана 59. и 82. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16 и 36/19), члана 6. Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 14. Закона о заштити на раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/08 и 13/10),  члана 67. и  83. Статута Града Бањалука („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 14/18 и 9/19) и члана 25. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 38/19 и 55/20). Овим правилником о тестирању запослених у Градској управи Града Бањалука на алкохол и друга средства зависности утврђују се процедуре за спровођење мјера забране злоупотребе алкохола, дрога или других средстава зависности на радним мјестима у вријеме радног времена, начин утврђивања присутности алкохола, дрога или других средстава зависности у тијелу, крви или тјелесним текућинама за вријеме рада, поступање са особама затеченим на радном мјесту под утицајем алкохола, дрога или других средстава зависности и мјере за рад под утицајем алкохола, дроге и других забрањених супстанци (члан 1).

            Приликом оцјењивања уставности и законитости оспореног правилника Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа у складу са законом извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине, те да се систем локалне самоуправе уређује законом (члан 102. став 1. тачка 6. и став 2), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

            Поред наведеног, Суд је имао у виду да је Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) прописано да градоначелник, односно начелник општине: 1) предлаже статут, 2) предлаже одлуке и друга општа акта скупштини, 3) израђује и подноси скупштини на усвајање нацрт и приједлог буџета, финансијски извјештај, економски план, развојни план, инвестициони програм, просторни и урбанистички план и остале планске и регулаторне документе који се односе на коришћење и управљање земљиштем укључујући и коришћење јавног земљишта, 4) обавјештава скупштину о свим питањима из надлежности јединице локалне самоуправе, њених права и обавеза, 5) спроводи локалну политику у складу са одлукама скупштине, извршава локални буџет и обезбјеђује примјену одлука и других аката скупштине, 6) извршава законе и друге прописе Републике, града и општине чије је извршење повјерено јединици локалне самоуправе, 7) доноси одлуку о оснивању градске, односно општинске управе, 8) доноси правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста градске, односно општинске управе, 9) предлаже именовање и разрјешава начелника одјељења или службе, 10) предлаже и доноси опште и појединачне акте о организацији и функционисању цивилне заштите у области заштите и спасавања и врши и друге послове из области заштите и спасавања у складу са законом, 11) реализује сарадњу јединице локалне самоуправе са другим јединицама локалне самоуправе, међународним и другим организацијама, у складу са одлукама и закључцима скупштине и њених радних тијела, 12) даје сагласност на статуте и друга општа акта предузећа и установа чији је оснивач јединица локалне самоуправе, 13) подноси извјештај скупштини о раду у органима предузећа која обављају комуналне дјелатности, 14) подноси извјештај скупштини о свом раду и раду градске, односно општинске управе, 15) покреће иницијативу да се до одлуке надлежног суда обустави од извршења општи или појединачни акт скупштине ако сматра да је супротан Уставу и закону, 16) закључује уговоре у име јединице локалне самоуправе, у складу са актима скупштине, 17) рјешава у другом степену по жалби на првостепена рјешења, уколико за рјешавање нису надлежни републички органи, 18) доноси одлуке о располагању новчаним средствима на начин утврђен статутом, 19) одлучује о сукобу надлежности између градске, односно општинске управе и организација које врше послове од интереса за јединицу локалне самоуправе, 20) одлучује о изузећу службеног лица градске, односно општинске управе и 21) обавља друге послове утврђене законом и статутом (члан 59. став 1) и да градоначелник, односно начелник општине доноси одлуке, правилнике, наредбе, упутства, рјешења, закључке, планове и програме (члан 82. став 3). 

            Такође, Суд је имао у виду да је чланом 6. Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) прописано да права из радног односа утврђена овим законом службеник и намјештеник остварује код послодавца (став 1), да је послодавац службеника и намјештеника у смислу става 1. овог члана јединица локалне самоуправе (став 2), да права и дужности у име послодавца врши градоначелник, односно начелник општине (став 3). Чланом 14. Закона о заштити на раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/08 и 13/10), који је такође наведен као правни основ за доношење оспореног правилника, прописано је да ће се колективним уговором, односно општим актом послодавца утврдити права, обавезе и одговорности у области заштите и здравља на раду.

            Полазећи од садржаја одредаба члана 59. став 1. и члана 82. став 3. Закона о локалној самоуправи, Суд је утврдио да ове законске одредбе дају овлашћење начелнику, односно градоначелнику да доноси одређене опште акте, али да је у односу на надлежност за доношење правилника искључиво прописана надлежност за доношење правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста градске, односно општинске управе (члан 59. став 1. тачка 8). Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је присвајањем непостојеће надлежности, односно излазећи из оквира својих уставних и законских овлашћења, доношењем оспореног правилника, градоначелник Града Бањалука повриједио одредбу члана 59. став 1. Закона о локалној самоуправи и тиме уставно начело законитости  из члана 108. став 2. Устава Републике Српске, према којем прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, што овај акт са формалноправног аспекта у цјелини чини неуставним.

            По оцјени Суда, с обзиром на раније утврђене разлоге неуставности и незаконитости оспореног правилника, остали наводи предлагача нису од значаја за одлучивање у овој уставноправној ствари.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-53/21

29. јуна 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
21.9.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку бетонских саксија и граничника

21.9.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку натписа за обиљежавање нове зграде Уставног суда Републике Српске

21.9.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку преносивих апарата за гашење пожара

21.9.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку услуга израде енергетског цертификата за нову зграду Уставног суда Републике Српске

19.9.2022.
Трећа допуна Плана јавних набавки за 2022. годину

17.8.2022.
Саопштење за јавност са 142. и 143. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

16.8.2022.
Дневни ред 143. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

16.8.2022.
Дневни ред 142. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>