Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. марта 2022. године, д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 65. став 1. Одлуке о комуналном реду („Службени гласник Општине Мркоњић Град“ број 7/13).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            „Сториа“ д.о.о. Мркоњић Град дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 65. став 1. Одлуке о комуналном реду („Службени гласник Општине Мркоњић Град“ број 7/13), коју је донијела Скупштина Општине Мркоњић Град. У иницијативи се наводи да наведена одредба оспорене одлуке није у сагласности са чланом 6. став 1. тачка д) Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11), према којем јединица локалне самоуправе својом одлуком прописује јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга. Оспореним нормирањем, према којем се мјесечна накнада за коришћење комуналних услуга плаћа на основу корисне површине, без дефинисања о којој се површини ради (пословни објекат или земљиште), доносилац ове одлуке је, по мишљењу даваоца иницијативе, прекорачио своја овлашћења из Закона о комуналним дјелатностима. Како би поткријепио своје наводе, давалац иницијативе наводи да овом предузећу, примјеном оспорене одредбе предметне одлуке, Комунално предузеће „Парк“ а.д. Мркоњић Град, без закљученог уговора, наплаћује мјесечну накнаду за комуналне услуге на основу површине земљишта које користи за своју пословну дјелатност, јер не посједује пословни објекат, а на том земљишту ово комунално предузеће не пружа никакву комуналну услугу. Сагласно наведеном, предлаже да Суд, након спроведеног поступка, утврди да оспорена норма Одлуке о комуналном реду није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима и  Уставом Републике Српске.    

            У одговору на иницијативу који је доставила Скупштина Општине Мркоњић Град износи се став да су неосновани наводи даваоца иницијативе о прекорачењу овлашћења из члана 6. став 1. Закона о комуналним дјелатностима. Доносилац предметне одлуке истиче да је оспорена норма у цијелости сагласна са овом законском одредбом, јер је као јединица обрачуна за одвоз отпада прописан м² корисне површине или могућност да корисник и давалац услуге на други начин уговором усагласе начин плаћања. Поред тога, наводи се да у конкретном случају није спорна законитост оспорене норме Одлуке, већ начин њене примјене у правном односу између даваоца иницијативе и даваоца комуналне услуге одвоза комуналног отпада на подручју општине Мркоњић Град, односно обавезе закључења уговора између њих у погледу давања и пружања ове комуналне услуге, а која проистиче из члана 16. Закона о комуналним дјелатностима. По мишљењу доносиоца оспорене одлуке, из садржаја иницијативе се може недвосмислено закључити да је између даваоца иницијативе и даваоца комуналне услуге одвоза комуналног отпада споран правни основ за наплату ове комуналне услуге, као и начин плаћања, јер нема закљученог уговора између њих, што није од утицаја на оцјену законитости оспореног члана 65. став 1. Одлуке.  

            Одлуку о комуналном реду („Службени гласник Општине Мркоњић Град“ број 7/13), донијела је Скупштина Општине Мркоњић Град на основу члана 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11), члана 9. став 3. Закона о комуналној полицији („Службени гласник Републике Српске“ број 28/13) и члана 36. Статута Општине Мркоњић Град („Службени гласник Општине Мркоњић Град“ бр. 5/10 и 4/12). Оспореном одредбом члана 65. став 1. ове одлуке прописано је да су сви имаоци и произвођачи отпада из урбаног дијела града и из члана 55. ове одлуке дужни надлежном предузећу којем је општина повјерила вршење ових дјелатности плаћати мјесечну накнаду на име коришћења комуналних услуга по м² корисне површине или на други начин на основу закљученог уговора са надлежним предузећем.

            У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене норме Одлуке о комуналном реду Суд је имао у виду да је чланом 102. став 1. тач. 2. и 6. Устава Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, извршава законе и друге прописе и опште акте Републике чије је извршење повјерено општини, и да, према члану 108. став 2. Устава, прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом. 

            Поред наведених уставних одредаба, Суд је узео у обзир и релевантне норме Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13), који је био на снази у вријеме доношења оспорене одлуке и који је престао да важи ступањем на снагу Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике Српске” број 97/16, 36/19 и 61/21) и то: одредбу члана 12. став 1. тачка б) алинеја 2. ранијег, односно члана 18. тачка 2) подтачка 2. важећег закона којим је прописано да самосталне надлежности општине обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности; члан 30. став 1. ал. 2. и 9. ранијег, односно члан 39. став 2. тач. 2) и 10) важећег закона према којем скупштина јединице локалне самоуправе, као орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе, доноси одлуке и друга општа акта и даје њихово аутентично тумачење, те доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом; као и одредбу члана 65. тачка в) алинеја 4. ранијег, односно члан 74. тачка 3. подтачка 5. важећег закона којим је прописано да су локалне накнаде један од извора прихода јединице локалне самоуправе.

    Суд је, такође, имао у виду и Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске” број 124/11 и 100/17) којим се утврђују комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања. Одредбама овог закона које су од значаја за оцјену законитости оспорене норме предметне одлуке прописано је: да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, да својом одлуком прописује, између осталог, услове и начин обављања комуналних дјелатности, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге и јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга, а одлуку из става 1. овог члана доноси скупштина јединице локалне самоуправе (члан 6. став 1. тач. а), д) и е) и став 2), да се пружање и коришћење комуналних услуга врше на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника (члан 16. став 1), да се средства за обављање комуналних дјелатности заједничке комуналне потрошње обезбјеђују из буџета јединице локалне самоуправе по основу прихода остварених из, поред осталог, комуналне накнаде (члан 21. став 1. тачка 1), да се одлуком скупштине јединице локалне самоуправе којом се уводи обавеза плаћања комуналне накнаде одређују основи и мјерила којима се утврђује висина накнаде зависно од степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње и квалитета и стандарда комуналних производа и услуга (члан 22. став 2), да се комунална накнада одређује према јединици изграђене корисне површине (м²) за стамбени, пословни и помоћни простор и објекте друштвеног стандарда (члан 23), да су обвезници накнаде из члана 23. овог закона власници стамбеног, пословног или другог простора, носиоци станарског права, закупци стамбеног, пословног или другог простора, односно физичка и правна лица која су корисници објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње (члан 24), те да се висина комуналне накнаде утврђује рјешењем органа јединице локалне самоуправе надлежног за комуналне послове (члан 25. став 1).

     Полазећи од наведених уставних и законских одредаба, Суд је оцијенио да је Скупштина Општине Мркоњић Град, сагласно својим законским овлашћењима, оспореном одлуком уредила комунални ред и одржавање комуналног реда и комуналних објеката на подручју ове општине, прописала услове и начин одржавања чистоће и привремено заузимање јавних површина, сакупљање, одвоз и депоновање комуналног отпада, одвођење отпадних вода са јавних површина и друга питања од значаја за комунални ред у овој општини. Тако је, поред осталог, чланом 55. ове одлуке прописано да се комуналним отпадом сматра отпад из домаћинстава, као и други отпад који је због своје природе или састава сличан отпаду из домаћинства, као што је ситни отпад који настаје у становима, заједничким просторијама стамбених зграда, пословним просторима, гаражама, двориштима, а који се по својој величини може одлагати у посуде за комунални отпад из домаћинстава. Оспореном одредбом члана 65. став 1. Одлуке прописана је обавеза за све имаоце и произвођаче отпада из урбаног дијела града из члана 55. ове одлуке да предузећу коме је општина повјерила вршење ових дјелатности плаћају мјесечну накнаду на име коришћења комуналних услуга по м² корисне површине или на други начин на основу закљученог уговора са надлежним предузећем.

            Начин на који је оспореном нормом ове одлуке прописано плаћање комуналне накнаде за одвоз отпада је, по оцјени Суда, у цијелости сагласан с релевантним законским нормама (члан 6. став 1. тач. а) и е), члан 22. став 2, члан 23. и члан 24. Закона о комуналним дјелатностима), тако да не доводи у питање начело законитости из члана 108. Устава. Наиме, доносилац оспорене одлуке је, сходно законским границама овлашћења, прописао обавезу плаћања комуналне накнаде на подручју општине Мркоњић Град, одредио обвезнике ове накнаде, као и начин утврђивања њене висине - по м² корисне површине или на други начин на основу закљученог уговора са надлежним предузећем. Суд је оцијенио да овакво прописивање није супротно члану 6. Закона о комуналним дјелатностима, како то погрешно тумачи давалац иницијативе. Напротив, оспореном нормом Одлуке се, по оцјени Суда, разрађују и конкретизују овим законом утврђене обавезе јединице локалне самоуправе у пословима који се односе на обезбјеђивање организованог обављања комуналних дјелатности и стварања услова за њихово неометано функционисање, односно одређују се основи и мјерила за утврђивање комуналне накнаде за одвоз комуналног отпада.

            У конкретном случају евидентно је да се садржај оспорене одредбе члана 65. став 1. предметне одлуке не може довести у везу са разлозима њеног оспоравања изнесеним у иницијативи. Давалац иницијативе превасходно истиче да му надлежно комунално предузеће неосновано, без закљученог уговора, испоставља рачун за одвоз комуналног отпада, иако своју пословну дјелатност обавља на отвореном простору, односно искључиво на земљишту, а не у пословном објекту, те ову правну ситуацију доводи у везу са оспореном нормом Одлуке. Међутим, ово питање, без дилеме, улази у домен тумачења и примјене оспорене одредбе, а према члану 115. Устава Републике Српске, није у оквиру надлежности Уставног суда да разматра и оцјењује примјену општих аката.

            Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.   

            На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-29/21

30. марта 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
25.5.2022.
Саопштење за јавност са 283. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.5.2022.
Дневни ред 283. сједнице Уставног суда Републике Српске

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку телевизујске и аудиовизуелне опреме

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку канцеларијског намјештаја

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку рачунарске опреме

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку мрежне опреме

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку система контроле приступа и евиденцији присуства запослених

5.5.2022.
Саопштење за јавност са 282. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>