Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 23. фебруара 2022. године,  д о н и о  ј е 

 

О Д Л У К У

 

            Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости  члана 4. став 2. тачка 2, члана 5, члана 6. став 3. и члана 13. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина“ број 5/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            „Слобопром“ д.о.о. из Лончара, Општина Доњи Жабар, кога заступа Зоран И. Перић, адвокат из Бијељинe, поднијело је  Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 4. став 2. тачка 2, чл. 5, чл. 6. став 3. и члана 13. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина“ број: 5/17) (у даљем тексту: Одлука), коју је донијела Скупштина Града Бијељина. Предлагач сматра да су оспорене одредбе Одлуке у супротности са одредбама члана 102. став 1. тачка 2.  и члана 108. став 2. Устава Републике Српске, као и са чланом 22. став 2. и чл. 23. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17). У приједлогу се наводи да је члан 4. став 2. тачка 2. оспорене одлуке, који као критеријум за плаћање комуналне накнаде прописује планирани обим и квалитет услуга и одржавање комуналних објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, у супротности са чланом 22. став 2. Закона о комуналним дјелатностима, јер, по мишљењу предлагача, мјерило за плаћање комуналне накнаде могу бити само стварни обим и квалитет услуга, те степен опремљености, а не планирани. Предлагач сматра да не постоји било какав показатељ да је припадност зони одређеног објекта у вези са степеном опремљености насеља комуналним објектима и уређајима комуналне потрошње, те стога оспорава члан 5. и члан 13. предметне одлуке, истичући да припадност објекта одређеној зони није основ и мјерило за утврђивање висине накнаде из члана 22. став 2. Закона. Такође се наводи да је члан 6. став 3. оспорене одлуке у супротности са члановима 22. и 23. Закона о комуналним дјелатностима, јер, по мишљењу предлагача, наведене законске одредбе не предвиђају врсту објекта као мјерило на основу којег се одређује висина комуналне накнаде.

            У одговору на приједлог који је Суду доставила Скупштина Града Бијељина оспоравају се наводи приједлога и истиче да се у оспореном члану 4. став 2. тачка 2. Одлуке о комуналној накнади не ради о планираном степену опремљености, како се то у приједлогу наводи, већ о планираном обиму и квалитету услуга, имајући у виду да скупштина јединице локалне самоуправе доноси програм до краја текуће за наредну годину, који садржи обим и квалитет одржавања и обнављања објеката, уређаја и комуналних услуга заједничке комуналне потрошње, као и висину потребних средстава за реализацију програма и распореда средстава по намјенама за сваку дјелатност посебно, те мјере за спровођење програма. Такође се наводи да је прописивањем као у члану 5. оспорене одлуке доносилац исте настојао квалитетније и прецизније дефинисати један од параметара за обрачун комуналне накнаде, имајући у виду да свака грађевинска зона, као просторна цјелина или дио просторне цјелине, није исто опремљена комуналним објектима и уређајима, на којима се, поред осталих, обављају дјелатности заједничке потрошње. У погледу прописивања као у члану 6. ст. 3. Одлуке у одговору се указује на садржај члана 23. Закона о комуналним дјелатностима, те истиче да је доносилац оспорене одлуке висину комуналне накнаде одредио сходно намјени простора, не излазећи из оквира законског овлашћења из члана 22. Закона. У одговору на приједлог се такође наводи да је члан 13. Одлуке у сагласности са Законом, јер је доносилац одлуке, како је већ наведено, настојао квалитетније и прецизније дефинисати један од параметара за обрачун комуналне накнаде не излазећи из оквира законског овлашћења из члана 22. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17).

            Одлуку о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина“ број: 5/17) донијела је Скупштина Града Бијељина на основу члана 22. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број: 124/11), члана 39. став 2. тачка 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број: 97/16) и члана 38. став 2. тачка б) Статута Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина“ бр. 8/13, 27/13 и 30/16).

            Овом одлуком утврђује се обавеза плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, прописују основе и мјерила на основу којих се одређује висина комуналне накнаде и коришћење средстава остварених по основу комуналне накнаде на подручју Града Бијељина (члан 1).

            Оспореним чланом 4. став 2. тачка 2. Одлуке је прописано да су мјерило за плаћање комуналне накнаде планирани обим и квалитет услуга и одржавање комуналних објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње.

            Оспореним чланом 5. Одлуке је прописано да се висина комуналне накнаде утврђује према јединици корисне површине стамбеног, пословног и другог простора, у зависности од грађевинске зоне у којој се објекат налази и степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње и за један мјесец износи: За стамбене објекте:  I зона 0,048 КМ/м2, II зона 0,042 КМ/м2, III зона 0,030 КМ/м2, IV зона 0,024 КМ/м2, V зона 0,017 КМ/м2, VI зона 0,011 КМ/м2;

За пословне објекте: I зона 0,19 КМ/м2, II зона 0,166 КМ/м2, III зона 0,142 КМ/м2, IV зона 0,095 КМ/м2, V зона 0,071 КМ/м2, VI зона 0,035 КМ/м2.

            Оспореним чланом 6. став 3. Одлуке је прописано да се комунална накнада за помоћни простор у привреди плаћа у висини од 30% од накнаде у одређеној зони предвиђеној за плаћање за пословне објекте.

            Оспореним чланом 13. Одлуке је прописано да су границе грађевинских зона из члана 5. ове одлуке идентичне границама зона утврђених одредбама Одлуке о уређењу простора и грађевинском земљишту („Службени гласник општине Бијељина“ бр. 11/14, 19/14, 21/14 и 3/16).

            Суд је у поступку разматрања предметног приједлога имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини (члан 102. став 1. тачке 2. и 6), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108). 

            Поред наведеног, Суд је имао у виду да је Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 97/16, 36/19 и 61/21) прописано да самосталне надлежности локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење комуналних дјелатности (члан 18. тачка 2. подтачка 2); да скупштина јединице локалне самоуправе, као орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом (члан 39. став 2. тачка 10); да приходи и примици јединице локалне самоуправе укључују накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње (комунална накнада) (члан 74. тачка 3. подтачка 4).

            Такође, Суд је имао у виду Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске” бр. 124/11 и 100/17) којим се утврђују комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1). Овим законом је прописано: да се дјелатностима заједничке комуналне потрошње, у смислу овог закона, сматрају: чишћење јавних површина у насељеним мјестима, одржавање, уређивање и опремање јавних зелених и рекреационих површина, одржавање јавних саобраћајних површина у насељеним мјестима, одвођење атмосферских падавина и других вода са јавних површина, јавна расвјета у насељеним мјестима и дјелатност зоохигијене (члан 2. став 1. тачке к), л), љ), м), н), њ) и став 2); да се средства за обављање комуналних дјелатности заједничке комуналне потрошње обезбјеђују из буџета јединице локалне самоуправе по основу прихода остварених, поред осталог, од комуналне накнаде (члан 21. став 1. тачка а), а да се утврђивање висине ових средстава врши на основу програма који доноси скупштина јединице локалне самоуправе (члан 21. став 2); да се програм из става 2. овог члана доноси до краја текуће за наредну годину, а садржи обим и квалитет одржавања и обнављања појединих комуналних објеката и уређаја и комуналних услуга заједничке комуналне потрошње, висину потребних средстава за реализацију програма и распоред средстава по намјенама за сваку дјелатност посебно, као и мјере за спровођење програма (члан 21. став 3); да скупштина јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом, прописује обавезу плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње (члан 22. став 1); да се одлуком скупштине јединице локалне самоуправе, којом се уводи обавеза плаћања комуналне накнаде, одређују основи и мјерила којима се утврђује висина накнаде зависно од степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње и квалитета и стандарда комуналних услуга (члан 22. став 2); да се комунална накнада одређује према јединици изграђене корисне површине (м2) за стамбени, пословни и помоћни простор и објекте друштвеног стандарда (члан 23); да су обвезници накнаде из члана 23. овог закона власници стамбеног, пословног или другог простора, носиоци станарског права, закупци стамбеног, пословног или другог простора, односно физичка и правна лица која су корисници објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње (члан 24); да се висина комуналне накнаде уређује рјешењем органа јединице локалне самоуправе надлежног за комуналне послове (члан 25.  став 1).

            Поред наведеног, Суд је узео у обзир Закон о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске” бр. 40/13, 106/15, 3/16 и 84/19), којим су уређени систем просторног планирања и уређења простора, грађевинско земљиште и грађење објеката (члан 1) и прописано да је зона просторна цјелина или дио просторне цјелине, графички и нумерички одређена документом просторног уређења и у складу са посебним прописима (члан 2. став 1. тачка з)). Према одредбама члана 69. став 1. и члана 81. став 2. овог закона, одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о уређењу простора и грађевинском земљишту одређују се грађевинско земљиште и зоне, док је чланом 71. став 2. прописано да је уређено градско грађевинско земљиште, земљиште које је комунално опремљено за грађење у складу са спроведбеним документом просторног уређења, односно које има изграђен приступни пут, обезбијеђено снабдијевање електричном енергијом, снабдијевање водом и обезбијеђене друге посебне услове.

            На основу наведених уставних и законских одредаба Суд је утврдио да се приходи јединице локалне самоуправе уређују законом, да је законом дато овлашћење скупштини јединице локалне самоуправе да пропише обавезу плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, те да том одлуком одреди основе и мјерила којима се утврђује висина накнаде зависно од степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње и квалитета и стандарда комуналних производа и услуга.  

            Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Бијељина била овлашћена да донесе оспорену одлуку, којом је сагласно својим законским овлашћењима уредила комуналне накнаде на подручју Града Бијељина.

            Полазећи од тога да се средства за обављање комуналних дјелатности заједничке комуналне потрошње обезбјеђују из буџета јединице локалне самоуправе на основу прихода остварених и од комуналне накнаде, те да се утврђивање висине ових средстава врши на основу програма који доноси скупштина јединице локалне самоуправе до краја текуће за наредну годину, а који, поред осталог, садржи обим и квалитет одржавања и обнављања појединих комуналних објеката и уређаја и комуналних услуга заједничке комуналне потрошње, као и висину потребних средстава за реализацију програма, Суд је оцијенио да је прописивање као у члану 4. став 2. тачка 2. оспорене одлуке у сагласности са чланом 22. став 2. Закона о комуналним дјелатностима. Такође, имајући у виду да је Законом о уређењу простора и грађењу прописано да је зона просторна цјелина или дио просторне цјелине одређен документом просторног уређења, Суд је оцијенио да је насеље дио инфраструктуре јединице локалне самоуправе, са планираним и изграђеним комуналним објектима и уређајима и да се комунална накнада плаћа за стамбени, пословни и други простор унутар грађевинског подручја, тј. насеља на којем се обављају дјелатности заједничке комуналне потрошње, а ради финансирања комуналних услуга заједничке комуналне потрошње. Сагласно наведеном, доносилац оспорене одлуке је у члану 5. оспорене одлуке прописао да се висина комуналне накнаде утврђује према јединици изграђене корисне површине стамбеног, пословног и другог простора, у зависности од грађевинске зоне у којој се објекат налази и степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње, при чему су границе грађевинских зона идентичне границама зона утврђеним одредбама Одлуке о уређењу простора и грађењу (члан 13. Одлуке), те је у члану 6. став 3. оспорене одлуке прописао да се комунална накнада за помоћни простор у привреди плаћа у висини од 30% од накнаде у одређеној зони предвиђеној за плаћање за пословне објекте. Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је доносилац Одлуке, оспореним одредбама члана 5, члана 6. став 3. и члана 13. Одлуке, сагласно законском нормирању, одредио основе и мјерила којима се утврђује висина комуналне накнаде, узимајући у обзир положај простора у насељу и степен опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње (члан 22. Закона), те зависно од тога одредио висину комуналне накнаде према јединици изграђене корисне површине (м2) за стамбени, пословни и помоћни простор и објекте друштвеног стандарда (члан 23. Закона). Одређивање висине комуналне накнаде зависно од намјене објекта у простору је ствар цјелисходне процјене доносиоца оспореног акта, а цјелисходност и оправданост одређених нормативних рјешења, према члану 115. Устава Републике Српске, не може бити предмет оцјене овог суда. 

            С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да су неосновани наводи предлагача о несагласности члана 4. став 2. тачка 2, члана 5, члана 6. став 3. и члана 13. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина“ број: 5/17) са одредбама чл. 22. и чл. 23. Закона о комуналним дјелатностима, као и да је Скупштина Града Бијељина прописујући на оспорени начин поступила сагласно одредбама члана 102. став 1. тачка 2. и члана 108. Устава Републике Српске.

            На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.          

Број: У-2/21

23. фебруара 2022. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
25.5.2022.
Саопштење за јавност са 283. сједнице Уставног суда Републике Српске

23.5.2022.
Дневни ред 283. сједнице Уставног суда Републике Српске

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку телевизујске и аудиовизуелне опреме

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку канцеларијског намјештаја

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку рачунарске опреме

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку мрежне опреме

5.5.2022.
Одлука о прихватању понуде за јавну набавку система контроле приступа и евиденцији присуства запослених

5.5.2022.
Саопштење за јавност са 282. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>