Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка а) и члана 61. став 1. тачка д)  Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. октобра  2021. године, д о н и о  ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности и законитости Закључка Републичког штаба за ванредне ситуације број 28-3/20 од 29. априла 2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

            Синдикат радника унутрашњих послова Републике Српске, који заступа Живко П. Бојић, адвокат из Бањалуке,  поднио је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјењивање уставности и законитости Закључка Републичког штаба за ванредне ситуације број 28-3/20 од 29. априла 2020. године, сматрајући да исти није ступио на снагу у складу са чланом 109. Устава Републике Српске (у даљем тексту: Устав), те да није сагласан са чланом 16. став 8. и чланом 19. став 2. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 1/16 и 66/18). Додатно, предлагач истиче да реализација Закључка, тј. селективна исплата једнократне новчане помоћи само одређеном броју полицијских службеника, узрокује дискриминацију других категорија запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске.

Оспорени Закључак о исплати једнократне новчане помоћи полицијским службеницима број 28-3/20 од 29. априла 2020. године је, на приједлог Министарства унутрашњих послова Републике Српске, донио Републички штаб за ванредне ситуације на основу члана 45. тач. б), г) и з) Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 121/12 и 46/17), члана 43. Закона о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 90/17), Одлуке о проглашењу ванредне ситуације у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 25/20), а у вези са  Закључком о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване новим вирусом корона (COVID - 19) у Републици Српској број 26-1/20 од 27. априла 2020. године.

Закључком је прописано: да се Републички штаб за ванредне ситуације упознао са Информацијом Министарства унутрашњих послова о посебно отежаним условима рада полицијских службеника који су радили у периоду од 15.3. до 15.4.2020. године, а који су проузроковани појавом вируса корона, као и са предложеним закључком да се сваком полицијском службенику који је у наведеном периоду радио најмање три седмице исплати једнократна новчана помоћ у износу од 1.000 КМ (тачка 1), да се предлаже Фонду солидарности за обнову Републике Српске да у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, а имајући у виду разлоге наведене у тачки 1. овог закључка, омогући исплату једнократне новчане помоћи за сваког полицијског службеника у износу од 1.000 КМ (тачка 2), да се задужује Министарство унутрашњих послова Републике Српске да Фонду солидарности за обнову Републике Српске достави списак полицијских службеника који испуњавају услове за исплату једнократне новчане помоћи из тачке 2. овог закључка (тачка 3), да овај закључак ступа на снагу даном доношења (тачка 4).

Према члану 115. Устава Републике Српске, Уставни суд одлучује о сагласности закона са Уставом и о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и  законом.

Имајући у виду садржај и правну природу оспореног акта, Суд је утврдио да оспорени закључак нема карактер општег правног акта чију уставност и законитост, сагласно члану 115. Устава, оцјењује Уставни суд.

Наиме, према оцјени Суда, оспорени закључак не садржи опште обавезујуће правне норме којима се на општи начин уређују правни односи. Њиме се не стварају, не мијењају нити укидају правни односи општег карактера, већ истим, његов доносилац, констатујући своју упознатост са одређеном Информацијом Министарства унутрашњих послова (тачка 1. Закључка), износи свој приједлог да Фонд солидарности за обнову Републике Српске омогући исплату одређене новчане помоћи полицијским службеницима (тачка 2. Закључка). Такође, ни тачка 3. оспореног закључка не садржи норму општег карактера јер се тиче конкретног поступања Министарства унутрашњих послова, у конкретно одређеној ситуацији, те се исцрпљује њеном примјеном.

Имајући у виду, дакле, да се оспореним актом не прописују обавезна правила понашања за неодређен број субјеката и неодређен број случајева, односно да исти нема карактер општег правног акта, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), одлучио да због ненадлежности одбаци приједлог.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и  судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.