Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5, члана 61. став 1. тачка г)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 27. октобра 2021. године,  донио је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 25.  Правилника о поступању у земљишнокњижним стварима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 105/03 и 23/07).

О б р а з л о ж е њ е

            Арсеније Балтић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 25. Правилника о поступању у земљишнокњижним стварима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 105/03 и 23/07), који је донио министар правде. У иницијативи се наводи да је прописивањем као у оспореној одредби доносилац оспореног акта прекорачио овлашћења која су му дата законом, јер законске одредбе које су наведене као правни основ за доношење оспореног правилника не дају министру овлашћење да подзаконским актом уређује питање издавања списа из збирке исправа трећим лицима. Такође се наводи да је оспореним нормирањем супротно члану 2. став 1. Закона о земљишним књигама ограничена јавност збирке исправа, као дијела земљишне књиге, јер је њиме искључена могућност грађана да добију копије списа из збирке исправа. Због наведеног, по мишљењу даваоца иницијативе, оспорена одредба у супротности је и са чланом 4. и чланом 14. став 2. Закона о слободи приступа информацијама („Службени гласник Републике Српске“ број 20/01). У иницијативи се предлаже да Суд утврди да је оспорена одредба у супротности са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске и законом.

Доносилац оспореног акта није Суду доставио одговор на иницијативу. У спис Суда запримљен је акт Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске означен као „одговор на иницијативу“, у којем се, између осталог,  наводи да је тај орган, ступањем на снагу Закона о премјеру  и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 110/16 и 62/18) преузео надлежност над вођењем и одржавањем земљишних књига, те се оспоравају наводи иницијативе у цијелости.

Правилник о поступању у земљишнокњижним стварима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 105/03 и 23/07) донио је министар правде на основу члана 27. став 2. и члана 34. Закона о земљишним књигама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 67/03, 46/04 и 109/05) и члана 58. Закона о министарствима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 70/02, 33/04, 118/05 и 33/06). Oвим правилником ближе се прописују питања у вези са радом земљишнокњижних канцеларија судова, и то: изгледом и чувањем земљишних књига, поступком уписа, излагања и утврђивања права, подацима о носиоцу права, међусобном сарадњом земљишнокњижних канцеларија и служби надлежних за послове катастра и др. (члан 1).

Оспореним чланом 25. наведеног правилника је прописано: Списи из збирке исправа не могу се издавати (став 1); изузетно од забране из става 1. овог члана, списи из збирке исправа могу се издавати државним органима ради вођења кривичног поступка, у осталим случајевима државним органима могу се издати копије списа из збирке исправа (став 2); у случају уступања списа, земљишнокњижни суд ће водити рачуна о враћању списа (став 3).

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одредбе Правилника Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да Република Српска уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, те организацију, надлежност и рад државних органа (тач. 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је мијењан члан 68. Устава), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108. Устава Републике Српске).

Приликом  разматрања предметне иницијативе Суд је имао у виду да је чланом 198. Закона о премјеру  и катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 110/16 и 62/18) прописано да ступањем на снагу овог закона одредбе Закона о одржавању премјера и катастра земљишта (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 19/96 и 15/10), Закона о премјеру и катастру непокретности (“Службени гласник Републике Српске“ бр. 34/06, 110/08 и 15/10) и Закона о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08) престају да важе, осим одредаба тих закона које се односе на коришћење и одржавање евиденција из члана 189. овог закона. Чланом 189. наведеног закона је прописано да ће се до дана оснивања катастра непокретности користити и одржавати, поред осталих евиденција о некретнинама, и земљишна књига у складу са одредбама Закона о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08). Одредбама чл. 191. ст. 2. наведеног закона прописано је да коришћење и одржавање евиденције у преузетим земљишним књигама врше службена лица подручних организационих јединица Управе примјеном одредаба Закона о земљишним књигама које се односе на коришћење и одржавање евиденције у земљишним књигама, а одредбама чл. 192. овог закона је прописано да се по успостављању катастра непокретности за одговарајућу катастарску општину, односно дио катастарске општине или једну парцелу у складу са чланом 76. став 3. овог закона, не могу вршити промјене нити одржавање евиденције у земљишним књигама за подручје за које је успостављен катастар непокретности. Земљишне књиге, техничка документација, судска рјешења и уговори на основу којих се успоставља катастар непокретности треба трајно да се чувају и адекватно архивирају због евентуалних спорова предвиђених законом.

Релевантним одредбама Закона о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08) је прописано: Земљишна књига, у смислу овог закона,  је јавна књига и јавни регистар стварних права на некретнинама и других права, која су законом предвиђена за упис, као и осталих законом предвиђених чињеница од значаја за правни промет (члан 2. ст. 1); поступак уписа у земљишну књигу покреће се подношењем захтјева за упис, уз захтјев за упис треба приложити и доказну документацију на којој се захтјев заснива (члан 3. ст. 1. и 2); земљишна књига се састоји од главне земљишне књиге, збирке исправа и помоћних регистара, главна земљишна књига се састоји од земљишнокњижних уложака, главна књига се води за једну катастарску општину (члан 15); земљишне књиге трајно се чувају у архиву суда, забрањено их је премјештати на друго мјесто уколико закон другачије не прописује, начин вођења архива и услове које архив мора да испуни прописује министар правде (члан 27. став 1. и 2); захтјев за упис који је приспио у земљишнокњижну канцеларију се неодложно региструје у дневну књигу и нумерише на основу времена приспијећа захтјева, у упису се наводи подносилац захтјева, министар правде доноси упутство о поступку пријема и регистровања захтјева за упис (члан 34); увид у земљишне књиге, припадајуће акте, исправе и помоћне исправе је слободан, уз присуство службеног лица из земљишнокњижне канцеларије, ако посебним законом за појединачне податке није другачије одређено (члан 77); министар правде прописаће поступак из члана 27. став 2. и члана 34. овог закона у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона (члан 92. став 2).

Одредбама Закона о слободи приступа информацијама („Службени гласник Републике Српске“ број 20/01), на који указује иницијатива, прописано је да свако физичко и правно лице има право приступа информацијама које су под контролом јавног органа, а сваки јавни орган има одговарајућу обавезу да објави такве информације. Ово право приступа подлијеже само формалним радњама и ограничењима како је то утврђено у овом закону (члан 4);  ако се одобри приступ информацији, било дјелимичној или цијелој информацији, надлежни јавни орган дописом о томе обавјештава подносиоца захтјева. Дописом се: обавјештава подносилац захтјева о могућности личног приступа информацијама у просторијама надлежног јавног органа (а), обавјештава подносилац захтјева о могућности умножавања, процијењеним трошковима умножавања, те да се умножавање подносиоцу захтјева обезбјеђује након извршене уплате. Кад је умножавање информације веома сложено или дуготрајно, умножавање се обезбјеђује подносиоцу захтјева у вријеме које је прихватљиво и за подносиоца захтјева и за надлежни јавни орган; и/или прилаже копија тражене информације када се она обезбјеђује бесплатно у смислу члана 16. овог закона (б) (члан 14. став 2).

Оцјењујући оспорени члан 25. Правилника о поступању у земљишнокњижним стварима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 105/03 и 23/07), са становишта навода и разлога оспоравања изнијетих у иницијативи, Суд је оцијенио да је  нормирањем као у оспореном члану доносилац оспореног акта поступио у складу са овлашћењима из члана 27. ст. 2. и чл. 92. Закона о земљишним књигама. По оцјени Суда, наводи даваоца иницијативе да министар није имао законско овлашћењe да оспореном члану 25. прописује издавање списа из збирке исправа нису основани и израз су погрешног тумачења оспорене одредбе. Полазећи од садржаја цитираног члана 27. Закона о земљишним књигама, који између осталог прописује да се земљишне књиге трајно чувају, па према томе и збирка исправа, као дио земљишне књиге, како је то прописано чланом 15. наведеног закона, Суд је оцијенио да је доносилац оспореног акта нормирајући као у оспореној одредби поступио у складу са законским овлашћењима. По оцјени Суда давалац иницијативе очигледно погрешно изједначава појам списа са појмом аката (писмена) и других прилога који се обухватају једним омотом списа предмета, јер је општепознато да се спис предмета не издаје из службених просторија, осим прописаних изузетака. Оспорена одредба не уређује питање издавања копије аката и других докумената из збирке исправа, већ издавање списа из збирке исправа, а појам акта, предмета, архивираних предмета и архиве, као и појам списа и поступања са списима разјашњени су релевантним прописима којима је уређена област канцеларијског пословања. С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да су неосновани наводи иницијативе да је оспореним прописивањем ограничена јавност збирке исправа као дијела земљишне књиге супротно одредбама чл. 2. став 1. Закона о земљишним књигама и чл. 4. и 14. ст. 2. Закона о слободи приступа  информацијама, нарочито када се има у виду да је чланом 77. Закона о земљишним књигама Републике Српске прописано да је увид у земљишне књиге, припадајуће акте, исправе и помоћне исправе слободан, уз присуство службеног лица из земљишнокњижне канцеларије, ако посебним законом за појединачне податке није другачије одређено. 

Имајући у виду изложено, Суд је утврдио да су неосновани и наводи даваоца иницијативе према којима је оспорено прописивање у супротности са чланом 108. став 2. Устава Републике Српске.

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.