Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 60. став 1. тач. а) и б) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 14. јула 2021. године,  д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

            Утврђује се да Посебни колективни уговор о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 21/20), који су закључили Министарство управе и локалне самоуправе и Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби Републике Српске, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду ("Службени гласник Републике Српске" бр. 1/16 и 66/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

         Синдикат управе Републике Српске поднио је Уставном суду Републике Српске приједлог  за оцјењивање уставности и законитости Посебног колективног уговора о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 21/20). Предлагач сматра да наведени акт није у сагласности са  чланом  108.  став 2. Устава Републике Српске и члановима 242, 255. и 256. став 1. Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16 и 66/18). У приједлогу се наводи  да су оспореним актом,  који су закључили Синдикат  локалне самоуправе, управе и јавних служби и Министарство управе и локалне самоуправе, извршене измјене и допуна Посебног  колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17), који су закључили Синдикат управе Републике Српске и Министарство управе и локалне самоуправе. Образлажући разлоге оспоравања, предлагач прије свега наводи да су оспорени акт закључила лица која нису уговорне стране у закључивању основног текста Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске из 2017. године, односно  да једна од њих није уговорна страна овлашћена за вршење измјена и допуна и с тим у вези указује на члан 38. Посебног  колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17), којим је прописано да колективни уговор могу споразумно измијенити уговорне стране на начин и у поступку у којем је закључен. Поред тога, предлагач наводи да, прије закључења оспореног акта,  није формиран одбор за преговоре, те да није испоштована процедура у погледу регистрације и објављивања колективног уговора. С обзиром на изложено предлаже да Суд утврди да оспорени акт није у сагласности са Уставом и законом.

            Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске доставило је одговор на наводе из приједлога у коме истиче да је са Синдикатом управе Републике Српске закључило Посебни колективни уговор за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17), те да је у вријеме закључивања наведеног уговора овај  синдикат био једини репрезентативни синдикат за област управе. У одговору се, такође, наводи да је након закључивања наведеног уговора ступио на снагу Закон о измјенама и допунама Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 66/18), који на другачији начин уређује поступак обрачуна плате и који је налагао да се изврши усклађивање подзаконских аката са прописима више правне снаге због чега је било неопходно приступити преговорима за закључење измјена и допуна Посебног колективног уговора из 2017. године. Поред тога, у одговору се наводи да је, у међувремену, статус репрезентативног синдиката за област управе стекао и Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби Републике Српске, те да је Министарство преговарало и са овим синдикатом, иако исти није био уговорна страна у закључивању основног уговора. С обзиром  на то да на страни репрезентативних синдиката није постојала спремност да се формира одбор за преговоре, Министарство је, како се даље наводи, закључило 12. септембра 2018. године Посебни колективни уговор о измјенама и допунама Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске са оба синдиката, у истовјетном тексту, и ови уговори су објављени у "Службеном гласнику Републике Српске" бр.  85/18 и 86/18. На исти начин ово министарство је, према наводима из одговора, поступило и 5. марта 2020. године, те  поново, са оба синдиката, у истовјетном тексту, закључило Посебни колективни уговор о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске, и оба ова уговора су  објављена у  "Службеном гласнику Републике Српске" број 21/20.

            У одговору који је доставио Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби Републике Српске  наводи се да су Посебни колективни уговор за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17) закључили Синдикат управе Републике Српске и Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске, као и да је у вријеме закључења овог уговора Синдикат управе Републике Српске био у саставу Савеза синдиката Републике Српске као равноправна чланица и једини репрезентативни синдикат за област управе. У међувремену је, како се даље наводи, формиран Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби Републике Српске коме је Рјешењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске број:16-40/2-12-290/18 од 5. септембра 2018. године утврђена репрезентативност. Имајући у виду наведено, надлежно министарство је, како се даље наводи, преговарало  о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе са оба репрезентативна синдиката из ове области, те је  након усаглашеног текста измјена и допуна Посебног колективног уговора, са оба репрезентативна синдиката закључило измјене и допуну Посебног колективног уговора, дакле и оспорени Посебни колективни уговор о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске, који је објављен у  "Службеном гласнику Републике Српске" број 21/20. На исти начин је, како се наводи,  12. септембра 2018. године потписан Посебни колективни уговор о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" број 86/18). Осим тога, у одговору се наводи да је оспорени уговор престао да  важи истеком рока на који је потписан, дакле  20. марта 2021. године те да, по њиховом мишљењу, нема потребе да се оцјењује његова уставност и законитост.

            Оспорени Посебни колективни уговор о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 21/20) закључили су  Министарство управе и локалне самоуправе и Синдикат локалне самоуправе, управе  и јавних служби, на основу члана 7. став 3. Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16). Овим актом врше се измјене и допуна одредби Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" бр. 20/17 и 85/18).

            У поступку разматрања навода из приједлога Суд је имао, прије свега, у виду да је одредбом члана 108. став 2. Устава, у односу на коју је тражена оцјена уставности, утврђено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

            Поред тога, Суд је имао у виду да је одредбама Закона о раду ("Службени гласник Републике Српске" број 1/16 и 66/18), у односу на које је тражена оцјена законитости, прописано: ако у закључивању колективног уговора учествује више репрезентативних синдиката или репрезентативних удружења послодаваца, односно синдикати или удружења послодаваца који су закључили споразум о удруживању из члана 241. овог закона, образује се одбор за преговоре, чије чланове одређују синдикати, односно удружења послодаваца, сразмјерно броју чланова, а колективни уговор у чијем закључивању учествује одбор закључују лица која овласти тај одбор (члан 242), да се колективни уговори, као и њихове измјене и допуне, региструју код министарства, а садржину и поступак регистрације колективних уговора правилником прописује министар (члан 255) и да се након регистрације код министарства општи и посебни колективни уговори објављују у "Службеном гласнику Републике Српске", а начин објављивања колективних уговора код послодавца утврђује се тим колективним уговором (члан 256).

            У другим одредбама Закона о раду које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену законитости оспореног акта прописано је: да се овим законом уређују радни односи, права, обавезе и одговорности из радног односа и други односи по основу рада у Републици Српској, ако посебним законима није другачије одређено, те да се права, обавезе и одговорности  из радног односа уређују и колективним уговором, а правилником о раду и уговором у раду само када је то овим законом одређено (члан 1. ст. 1. и 4), да се колективним уговором закљученим између синдиката и послодавца у складу са законом уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, начин и поступак њиховог остваривања и међусобни односи учесника колективног уговора (члан 3. став 1), да је колективни уговор, у смислу овог закона, општи колективни уговор, посебни колективни уговор и колективни уговор код послодавца, којим се ближе уређују права по основу рада, обим права и начин и поступак њиховог остваривања, међусобни односи учесника у закључивању колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодавца који је обавезујући за послодавца и раднике који су код њега запослени, а у чијем је закључивању послодавац непосредно учествовао, или је овластио другог послодавца да то учини у његово име, или је накнадно приступио колективном уговору (члан 7. став 1), да се колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измјена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодавца, те да се колективни уговор закључује у писаном облику  (члан 238), да се колективни уговор закључује као општи, посебни и колективни уговор код послодавца (члан 239), да посебни колективни уговор за одређено подручје, област или грану закључују репрезентативно удружење послодаваца и репрезентативни синдикат основан за подручје, област или грану на територији Републике Српске (члан 240. став 1), да је у поступку преговарања ради закључивања колективног уговора код послодавца репрезентативни синдикат дужан да сарађује са синдикатом у који је учлањено најмање 10% запослених код послодавца, ради изражавања интереса запослених који су учлањени у тај синдикат (члан 243), да се колективни уговори закључују на период од три године (члан 252. став 1), да важење колективног уговора из члана 252. овог закона може престати споразумом свих учесника или отказом на начин утврђен тим уговором (члан 253. став 1), те да су  у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона доносиоци свих подзаконских аката донесених на основу овог закона дужни ускладити њихове одредбе са одредбама чл. 121. и 123. овог закона (члан 271б).

            Поред тога, Суд је имао у виду одредбу члана 7. Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), којом је прописано да Посебни колективни уговор закључују Министарство управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: Министарство) и репрезентативни синдикат, у складу са општим прописима о раду (став 3).

            Уз то, Суд је имао у виду Посебни колективни уговор за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17), који су, на основу члана 7. став 3. Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе, закључили Министарство управе и локалне самоуправе и Синдикат управе Републике Српске. Овим уговором је, између осталог, чланом 38. став 1, прописано да овај колективни уговор могу споразумно измијенити уговорне стране на начин и у поступку у којем је закључен.

            Из наведених законских одредби произлази да се права, обавезе и одговорности из радног односа уређују законом и колективним уговором, те да је колективни уговор, који може бити општи, посебни и колективни уговор код послодавца, писани споразум којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измјена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективних уговора и друга питања од значаја за уређивање односа између радника и послодавца. Такође, из наведених законских одредби произлази да колективни уговор обавезује стране које су га закључиле, те послодавце који су послије закључења колективног уговора накнадно приступили удружењу послодаваца које је потписало колективни уговор, као и да је законодавац дао овлашћење субјектима закључивања колективног уговора  да колективним уговором уреде, између осталог, поступак измјена и допуна колективног уговора.

            Полазећи од тога да је одредбом члана 38. став 1. Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17) прописано да овај колективни уговор могу споразумно измијенити уговорне стране на начин и у поступку у којем је закључен, Суд је оцијенио да је Посебни колективни уговор  о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 21/20), који су закључили Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби и Министарство управе и локалне самоуправе, закључен супротно одредби члана 38. став 1. Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17). С обзиром на то да је одредбом члана 238. Закона о раду, поред осталог,  прописано да се колективним уговором, у складу са законом и другим прописом, уређују поступак измјена и допуна колективног уговора, те међусобни односи учесника колективног уговора, по оцјени Суда,  оспорени Посебни колективни уговор  о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске који није у сагласности са Посебним колективним уговором за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 20/17) није у сагласности ни са наведеном одредбом Закона о раду.

            С обзиром на то да је оспорени Посебни колективни уговор за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске, који су закључили Синдикат локалне самоуправе, управе и јавних служби и Министарство управе и локалне самоуправе, несагласан са законом, а да према одредби члана 108. став 2. Устава прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом, Суд је оцијенио да оспорени  уговор није у сагласности ни с Уставом.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-65/20

14. јула 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
13.9.2021.
Тендерска документација за набавку додатних и непредвиђених радова на изградњи зграде Уставног суда РС

9.9.2021.
Одлука о прихватању понудеза навку консултантских услугаопремања интеријера за пословни објекат Уставног суда

8.9.2021.
Саопштење за јавност са 272. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2021.
Дневни ред 272. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.8.2021.
Саопштење за јавност са 132. и 133. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

27.8.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку пића и освјежавајућих напитака у чајну кухињу Уставног суда Републике Српске

27.8.2021.
Дневни ред 133. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

27.8.2021.
Дневни ред 132. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

27.8.2021.
Одлука о прихватању понуде за услуге штампе билтена Уставног суда Републике Српске број 25

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>