Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 57. тачка д), члана 60. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка б) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени  гласник Републике Српске” бр.  104/11 и 92/12),  на сједници одржаној 26. маја 2021. године,     д о н и о  ј е

 

О Д Л У К У

 

            Одбија се приједлог  за утврђивање незаконитости Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Нови Град" број 12/18) у односу на члан 13. став 11. Закона о пореском систему Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ број 62/17).

            Обуставља се поступак за оцјењивање законитости Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Нови Град" број 12/18) у односу на чланове 5. и 10. Закона о пореском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 62/17).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            "Хидро-Монт" д.о.о Нови Град и "Зоинг" д.о.о Нови Град поднијели су Уставном суду Републике Српске одвојене приједлоге за оцјењивање, у суштини, законитости Одлуке о комуналној накнади ("Службени гласник Општине Нови Град" број 12/18), а  др Душан Гашић из Новог Града иницијативу за покретање поступка за оцјењивање законитости исте одлуке. Из наведених приједлога и иницијативе, који су идентичног садржаја, произлази да је оспорена одлука донесена на незаконит начин, јер приликом њеног доношења није прибављена сагласност Владе Републике Српске, како је то предвиђено Законом о пореском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 62/17) и Правилником о методама и начину вршења анализа оправданости пореских и непореских давања („Службени гласник Републике Српске“ број 68/18). Образлажући наведено, предлагачи и давалац иницијативе цитирају одредбе члана 5, 10. и 13. став 11. Закона о пореском систему Републике Српске, те члана 3. став 2. наведеног правилника и закључују да је оспореном одлуком Општина Нови Град увела ново непореско давање, мимо процедуре која је прописана наведеним законским и подзаконским прописима. Предлажу да Суд након проведеног поступка утврди да оспорена одлука није у сагласности са Уставом и Законом о пореском систему Републике Српске.

            Рјешењима Суда од  15. јула  2020. године и 16. септембра 2020. године одлучено је да се предмети У-46/20 и У-60/20 припоје предмету У-51/20, тако да се по свима њима води јединствен поступак под бројем У-51/20.

            Скупштина Општине Нови Град у свом одговору наводи да је основ за доношење оспорене  Одлуке о комуналној накнади члан 22. Закона о комуналним дјелатностима  ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) којим је, како се наводи, прописана обавеза скупштине јединице локалне самоуправе да својом одлуком прописује обавезу плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње. Уз то, у одговору се наводи  да  овим законом  нису прописана ограничења у погледу комуналних накнада, осим обавезе да се одлуком којом се уводи обавеза плаћања комуналне накнаде одреде основи и мјерила којима се утврђује висина  накнаде зависно од степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње и квалитета и стандарда комуналних производа и услуга. У одговору се такође наглашава да постоји одређена колизија између Закона о комуналним дјелатностима  и Закона о пореском систему Републике Српске, али да Скупштина Општине Нови Град није погријешила када је поступила по Закону о комуналним дјелатностима  јер се, како је наведено,  одредбама општих закона  не могу дерогирати одредбе посебних закона какав је, у конкретном случају, Закон о комуналним дјелатностима. Из наведених разлога предлажу да се приједлог одбије.

            Одлука о комуналној накнади ("Службени гласник Општине Нови Град" број 12/18) донесена је на основу члана 22. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), члана 39. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16) и члана 52. Статута Општине Нови Град ("Службени гласник Општине Нови Град" број 2/17). Овом одлуком утврђује се обавеза плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, прописују основи и мјерила на основу којих се одређује висина комуналне накнаде и коришћење средстава остварених по основу комуналне накнаде на подручју општине Нови Град.

            Оцјењујући основаност навода предлагача из којих произлази да оспорена одлука није у сагласности са одредбама чланова 5. и 10. Закона о пореском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 62/17), Суд је узео у обзир да је Одлуком овог суда број У-55/20 од 28. октобра 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 110/20) утврђено да чланови 5. и 10. Закона о пореском систему Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске“ број 62/17) нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Наиме, Суд је овом одлуком утврдио да је нормирањем из наведених законских одредаба нарушен принцип правне сигурности, као сегмент начела владавине права из члана 5. алинеја 4. Устава, као и члан 108. став 1. Устава, према којем закони, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.

            Имајући у виду  да је овом одлуком Суда утврђена неуставност одредаба чланова 5. и 10. Закона о пореском систему, у односу на које предлагач тражи оцјену законитости оспорене Одлуке, по оцјени Суда,  даном објављивања Одлуке Суда број У-55/20 од 28. октобра 2020. године, престале су да постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање, с обзиром на то да су престале да важе ове законске одредбе као правни основ оцјене законитости оспорене одлуке.

            Када су у питању наводи предлагача да оспорена одлука није у сагласности са  одредбом члана 13. став 11. Закона о пореском систему Републике Српске, према којој  сва пореска и непореска давања која нису унесена у Регистар не стварају обавезу плаћања, а предлагач прописа у којем су садржана таква давања дужан је да покрене процедуру њиховог брисања из тог прописа по хитном поступку, Суд је, прије свега, имао у виду да је Законом о комуналним дјелатностима дато овлашћење скупштини јединице локалне самоуправе да пропише обавезу плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, као и да су овим законом одређене границе овлашћења скупштине јединице локалне самоуправе при увођењу и одређивању висине комуналне накнаде (чл. 22. до 24). Имајући у виду да су комуналне накнаде, као приходи јединица локалне самоуправе, уређене Законом о комуналним дјелатностима као посебним, материјалноправним законом, те да, стога, одлука, јединице локалне самоуправе о увођењу комуналне накнаде представља само реализацију законског овлашћења из Закона о комуналним дјелатностима, Суд је оцијенио да нису основани наводи из приједлога да је оспорена Одлука о комуналној накнади у несагласности са чланом 13. став 11. Закона о пореском систему Републике Српске, те је одбио приједлог  за утврђивање незаконитости оспорене одлуке, одлучујући као у тачки 1. изреке.

            Оцјена сагласности оспорене Одлуке о комуналној накнади са чланом 3. став 2. Правилника о методама и начину вршења анализа оправданости пореских и непореских давања („Службени гласник Републике Српске“ број 68/18), није у надлежности Суда, у смислу члана 115. Устава, према коме овај суд не одлучује о међусобној сагласности прописа исте правне снаге.

            На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

            Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-51/20

26. маја 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>