Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5.  и  члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр.  104/11 и 92/12), на сједници одржаној 24. фебруара 2021. године,  донио  је

 

РЈЕШЕЊЕ

 

         Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности чл. 71, 79. и 198. Закона о премјеру и катастру Републике Српске  ("Службени гласник Републике Српске" бр.  6/12, 110/16 и 62/18), те члана 113. ст. 4. и 5. Закона о извршном поступку  ("Службени гласник Републике Српске" бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12,  67/13 и 98/14).

 

                                                          О б р а з л о ж е њ е

 

         Жељко Бубић из Бање Лукe дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности чл. 71, 79. и 198. Закона о премјеру и катастру Републике Српске  ("Службени гласник Републике Српске" бр.  6/12, 110/16 и 62/18), те члана 113. ст. 4. и 5. Закона о извршном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 59/03, 44/05, 118/07, 29/10 и 67/13). Давалац иницијативе указује, прије свега, на међусобну  неусаглашеност одредаба Закона о премјеру и катастру Републике Српске, Закона о извршном поступку и  Закона о земљишним књигама ("Службени гласник Републике Српске" бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08) из које, како наводи, произлази и неусаглашеност оспорених законских рјешења са одредбама чланова 54,  60. и 108. Устава Републике Српске, те  Амандмана CVI на Устав. С тим у вези, давалац иницијативе  цитира, прије свега, одредбе чланова 54. и 60. став 1, те члана 108. став 1. Устава и  наводи да су оспорене законске одредбе у несагласности са наведеним уставним одредбама јер онемогућавају ново успостављање земљишних књига, односно земљишнокњижних уложака за непокретности за које до сада није успостављена посебна земљишна књига, тј. земљишнокњижни уложак, а самим тим онемогућавају и вођење извршног поступка и спровођење извршења не некретнинама.  На тај начин, оспорене законске одредбе, како даље наводи,  повређују имовинско право тражиоца извршења који проводи правоснажну и извршну судску одлуку, гдје је као предмет извршења означена некретнина која није уписана у земљишну књигу, с обзиром на то да је, у тој ситуацији, пресуда непроводива, а истовремено стављају извршеника у повољнији положај јер  постоји велика могућност да се избјегне спровођење извршења на штету тражиоца извршења и његове имовине. Имајући у виду да се оспореним прописивањем  крше права грађана, тражилаца извршења,  давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе наведених закона нису у сагласности са Уставом.

         Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

         Оспореним одредбама члана 71. Закона о премјеру и катастру Републике Српске  ("Службени гласник Републике Српске" бр.  6/12, 110/16 и 62/18) прописано је: да се катастар непокретности оснива  у катастарским општинама у којима је на снази пописни катастар, катастар земљишта успостављен на основу премјера у стереографској пројекцији, катастар земљишта и катастар непокретности са утврђеним корисником успостављени на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији (у даљем тексту: катастарска евиденција) и земљишна књига (став 1); да се катастар непокретности оснива  за цијелу катастарску општину (став 2); да се катастар непокретности оснива  према подацима: а) катастарске евиденције, земљишне књиге, књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова и књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража (у даљем тексту: књига уложених уговора) и б) катастарског или комасационог премјера (став 3); да се катастар непокретности оснива  у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (став 4); да  поступак из става 4. овог члана спроводи комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (у даљем тексту: комисија за излагање) (став 5); да се  на основу података из става 4. овог члана формира  база података катастра непокретности  (став 6). Према оспореним одредбама  члана 79. овог закона комисија сваком правном или физичком лицу за које су прикупљени подаци и адресе и за чије се непокретности врши излагање, најкасније осам дана прије дана излагања података, упућује позив да у означено вријеме дође у радну просторију комисије и да донесе све исправе које служе као доказ о правима на непокретностима (став 1), а уз позив се прилаже пописни лист или копија посједовног листа (став 2). Оспореним  чланом 198. Закона  прописано је да ступањем на снагу овог закона одредбе Закона о одржавању премјера и катастра земљишта (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 19/96 и 15/10), Закона о премјеру и катастру непокретности (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 34/06, 110/08 и 15/10) и Закона о земљишним књигама Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08) престају да важе, осим одредаба тих закона које се односе на коришћење и одржавање евиденција из члана 189. овог закона.

        Оспореним одредбама  члана 113. став 4. Закона о извршном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12,  67/13 и 98/14) прописано је да након што је рјешење о извршењу донесено, поступак извршења на непокретностима на подручју гдје земљишне књиге нису успостављене или су уништене, односно нестале, наставиће се након што се непокретност која је предмет извршења упише у земљишне књиге у складу са главом VIII Закона о земљишним књигама, уколико такав упис није у супротности са законом, док је оспореним  ставом 5. истог  члана прописано да је тражилац извршења обавезан да захтијева упис у земљишне књиге у складу са ставом 4. овог члана у року од 15 дана од дана доношења рјешења о извршењу, те да о томе, у року који му буде одређен, извијести извршни суд  и да, ако тражилац извршења не поднесе захтјев за упис у земљишне књиге у предвиђеном року или у датом му року о томе не извијести извршни суд, поступак извршења ће се обуставити.

        Одредбама Устава Републике Српске у односу на које је тражена оцјена уставности наведених одредаба Закона о премјеру и катастру Републике Српске и Закона о извршном поступку утврђено је: да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 54), да физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према њиховој природи и намјени, у складу са законом (члан 60. став 1), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог,  мјере из своје надлежности за случај ратног стања које прогласе институције Босне и Херцеговине, као и мјере за случај ванредног стања које прогласе институције Републике Српске и да се одредбе тачке 3. овог члана не односе на употребу војске и друге мјере из надлежности институција Босне и Херцеговине   (Амандман CVI на Устав Републике Српске којим је мијењана тачка 3. члана 68. Устава), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.

        У другим одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорених одредаба наведених закона утврђено је: да Република Српска уређује и обезбјеђује, између осталог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, те организацију, надлежност и рад државних органа (тач. 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је мијењан члан 68. Устава), те да се оснивање, надлежност, организација и поступак пред судовима утврђују законом (члан 122).

         Поред наведених одредаба Устава Суд је имао  у виду да се Законом о премјеру и катастру Републике Српске уређују управни и стручни послови који се односе на премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, регистар цијена непокретности, дигитални архив, топографско-картографску дјелатност, Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, инфраструктуру геопросторних података Републике Српске и геодетскe радовe у инжињерско-техничким областима (члан 1), те да је овим законом, између осталог, и то чланом 4. став 1, прописано да је катастар непокретности основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима; чланом 10. став 1. тачка в) да поред послова одређених Законом о републичкој управи, дјелокруг Управе су и геодетски радови и послови републичке управе који се односе, између осталог, на оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности; чланом 54. да се уписом у катастар непокретности стичу, преносе, ограничавају и престају права на непокретностима, осим ако законом није другачије одређено, те да се у случају да се на основу одлуке суда, одлуке другог државног органа, насљеђивањем или на основу закона стекло неко право без уписа у катастар непокретности, стицалац може да захтијева упис тога права у катастар непокретности, ако уз захтјев за упис приложи исправу подобну за упис; чланом 72. став 1. да се оснивање катастра непокретности према подацима катастарског премјера може вршити: ако није извршен премјер и ако је постојећи премјер у стереографској пројекцији (тачка а) и ради унапређења тачности или ажурности постојећег премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији (тачка б); чланом 74. да се од дана почетка оснивања катастра непокретности спроводе промјене у катастарској евиденцији, земљишној књизи и књигама уложених уговора до истека рока за оснивање катастра непокретности одређеног у јавном огласу (став 1),  да рјешења о промјенама у евиденцијама из става 1. овог члана донесена у том року орган управе дужан да достави комисији на даље поступање (став 2) и да су у поступку оснивања катастра непокретности имаоци права на непокретностима, физичка и правна лица, републички и други органи и организације дужни да, на захтјев Управе, доставе податке о непокретностима које имају у својим евиденцијама (став 3); чланом 76. став 1. да излагање података у циљу оснивања катастра непокретности према подацима катастра земљишта и катастра непокретности, земљишне књиге и књиге уложених уговора обавља комисија за излагање, коју формира Управа за једну или више катастарских општина; чланом 77. став 1. да је прије излагања података комисија дужна да прибави копије катастарских планова и елаборат новог премјера, као и податаке о лицима за које се, по прикупљеним подацима, претпоставља да су носиоци права на непокретностима у катастарској општини за коју се излажу подаци (члан 77. став 1); чланом 84. став 1. да се утврђивање права на непокретностима врши на основу: стања уписаног права у земљишној књизи ако се установи да тај упис одговара стварном стању (тачка а), правоснажних одлука надлежних органа и судова, закључених уговора и других исправа које су основ за упис права на непокретностима (тачка б) и података из катастарског операта који одговара стварном стању (тачка в); чланом 189. да ће се до дана оснивања катастра непокретности користити и одржавати: пописни катастар, катастар змљишта успостављен на основу премјера у стереографској пројекцији, катастар земљишта успостављен на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији у складу са одредбама Закона о одржавању премјера и катастра земљишта ("Службени гласник Републике Српске" бр. 19/96 и 15/10), катастар непокретности са утврђеним корисником успостављени на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији у складу са одредбама Закона о премјеру и катастру непокретности ("Службени гласник Републике Српске" бр.67/03, 46/04, 109/05 и 119/08), књига уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова у складу са одредбама Правилника о вођењу књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова ("Службени гласник Републике Српске" бр. 45/01 и 6/02), и књига уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража у складу са одредбама Правилника о успостављању и вођењу књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража ("Службени гласник Републике Српске" број 60/05).

        Такође, Суд је имао у виду  да се Законом о извршном поступку  уређује поступак по којем судови у Републици Српској спроводе принудно остварење потраживања на основу извршних и вјеродостојних исправа (у даљем тексту: извршни поступак) ако посебним законима није другачије одређено (члан 1), те да је овим законом, између осталог, прописано и то чланом 2. да тражилац извршења означава лице које је покренуло поступак ради извршења неког потраживања те лице у чију је корист тај поступак покренут по службеној дужности (тачка 2), да извршеник означава лице против којег се потраживање остварује (тачка 3), а земљишна књига означава све јавне књиге у које се уписују права на непокретностима (тачка 11); чланом 68. да се  извршење на непокретности спроводи забиљежбом извршења у земљишној књизи, утврђивањем вриједности непокретности, продајом непокретности и намирењем тражиоца извршења из износа добијеног продајом; чланом 70. ст. 1. и 2.  да је уз приједлог за извршење на непокретности тражилац извршења дужан поднијети извод из земљишне књиге као доказ о томе да је непокретност уписана као својина извршеника,  а ако је право на непокретности из става 1. овог члана уписано у земљишној књизи на друго лице, а не на извршеника, приједлогу се може удовољити само ако су, по утврђењу извршеникове имовине у складу са чланом 37. овог закона, испуњени услови за промјену земљишнокњижног стања; чланом 72. став 1. да ће суд, чим донесе рјешење о извршењу, по службеној дужности одредити да се у земљишној књизи упише забиљежба извршења; члан 113. да се поступак извршења на непокретностима које нису уписане у земљишне књиге проводи према одредбама  главе X овог закона, ако одредбама овог члана није другачије одређено (став 1), да ће у случају непокретности из става 1. овог члана, тражилац извршења уз приједлог за извршење поднијети доказе да је извршеник њен власник или ће од суда затражити достављање доказа у складу са чланом 37. овог закона, те да је тражилац извршења дужан означити непокретност према подацима из катастра, а ако таквих података у катастру нема, дужан је назначити мјесто на којему се непокретност налази, њезин назив, границе и површину (став 2), да ће након доношења рјешења о извршењу, суд застати са извршењем до окончања поступака предвиђених у ставу 4. односно ставу 8. овог члана (став 3). 

        Приликом оцјењивања оспорених одредби чл.  71, 79. и 198. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр.  6/12, 110/16 и 62/18)  Суд је утврдио да је уставни оквир за уређивање питања која се односе на премјер и катастар непокретности, катастар водова и упис права на непокретностима  садржан у тач. 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, према којим Република, поред осталог,  уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе  и заштиту свих облика својине, те организацију, надлежности и рад државних органа. Полазећи од наведеног Суд је, прије свега, утврдио да је законодавац овлашћен да законом уређује управне и стручне послове који се односе на премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, регистар цијена непокретности, дигитални архив, топографско-картографску дјелатност, Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, инфраструктуру геопросторних података Републике Српске и геодетске радове у инжињерско-техничким областима, те да, у оквиру наведеног уставног овлашћења пропише поступак оснивања катастра непокретности на начин што ће, између осталог, утврдити: катастарске општине у којима се оснива  катастар непокретности, да се катастар непокретности оснива за цијелу катастарску општину, да се катастар непокретности оснива у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивању права на непокретностима који  поступак спроводи комисија за излагање, коју формира Управа, те  начин на који поступа поменута комисија у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђавања права на непокретностима, као и  податке на основу којих се оснива катастар непокретности. Надаље, Суд је утврдио да наведено овлашћење за уређивање односа обухвата и овлашћење за утврђивање престанка важења ранијих закона односно овлашћење да продужи примјену појединих одредаба закона који више није на снази што је, по оцјени Суда, у домену процјене цјелисходности, коју врши законодавац приликом усвајања законских рјешења којима се уређују својински  и облигациони односи. Имајући у виду наведено Суд је  оцијенио да оспореним одредбама чл. 71, 79. и 198. Закона о премјеру и катастру Републике Српске законодавац није прекорачио своја уставна овлашћења из тач. 6. и 10. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава, а нити је нарушио уставне гаранције из члана 50. и 60. став 1. Устава, на које указује давалац иницијативе, којима је зајемчена равноправност свих облика својине, те  право физичких и правних лица да остварују својинска права на непокретности према њиховој намјени у складу са законом, већ само прописује процедуре које се тичу поступка оснивања катастра непокретности и начина поступања комисије у поступку излагања, као и престанак важења ранијих закона који ступањем на снагу овог закона, дакле Закона чије одредбе су оспорене, престају да важе. Имајући у виду наведено Суд је оцијенио да оспорена законска одредба није несагласна  ни са чланом 108. став 1. Устава.

         Оцјењујући оспорене одредбе члана 113. ст. 4. и 5.  Закона о извршном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10, 57/12,  67/13 и 98/14) Суд је утврдио да је законодавац, сагласно одредби члана 122. Устава, према којој се оснивање, надлежност, организација и поступак пред судовима утврђује законом, овлашћен да Законом о извршном поступку уреди поступак по којем судови у Републици Српској спроводе принудно остварење потраживања на основу извршних и вјеродостојних исправа ако посебним законом није другачије одређено. Из наведеног уставног овлашћења произлази, по оцјени Суда, и овлашћење законодавца да пропише правила поступања када се спроводи извршење на непокретности и то како у случају када је непокретност уписана у земљишну књигу, тако и у случају када непокретност није  уписана у земљишну књигу, односно да пропише начин предузимања појединих радњи у поступку извршења на непокретности, те рокове за предузимање одређених радњи у том поступку. 

        У погледу оспоравања уставности наведених одредби Закона о извршном поступку, са становишта уставних рјешења која давалац иницијативе наводи (чл. 54. и 60. став 1. Устава), Суд је  оцијенио да нису наведени разлози и објашњења у чему би се састојала евентуална повреда уставности оспорених законских одредби.

        О цјелисходности и оправданости оспорених одредаба наведених закона није надлежан да одлучује Уставни суд у смислу члана 115. Устава Републике Српске, јер се ради о питањима из домена законодавне политике у оквиру које се цијени рационалност појединих законских рјешења. Исто тако, оцјена правилности примјене оспорених одредаба наведених закона, као и њихове међусобне сагласности, те сагласности са одредбама других закона наведених у иницијативи, такође, не спада у надлежност Уставног суда, који је према члану 115. Устава овлашћен да одлучује о сагласности закона с Уставом, а не о примјени закона од стране за то надлежног органа или о међусобној сагласности одредаба аката исте правне снаге.

         Наводе даваоца иницијативе да је оспореним одредбама Закона о премјеру и катастру Републике Српске и Закона о извршном поступку повријеђен Амандман CVI на Устав Републике Српске Суд није разматрао будући да у иницијативи нису наведени разлози и објашњења у чему би се састојала евентуална повреда ових одредаба Устава.

        Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучи без доношења рјешења о покретању поступка. 

       На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

       Ову рјешење  Уставни суд је донио у саставу: предсједник  Суда мр  Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик  проф. др Снежана Савић.

Број: У-14/20

24. фебруара 2021. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
1.4.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку рачунарске опреме

1.4.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку материјала за одржавање хигиене у 2021. години

1.4.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку моторног горива у 2021. години

1.4.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку љетњих ауто гума за службена возила Уставног суда Републике Српске

1.4.2021.
Одлука о прихватању понуде за набавку канцеларијског материјала у 2021. години

1.4.2021.
Одлука о прихватању понуде за одржавање возила

31.3.2021.
Саопштење за јавност са 267. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.3.2021.
Дневни ред 267. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>