Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5.  и члана 61. тачка. г) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12),  на сједници одржаној 23. деецембра  2020. године,  д о н и о   ј е

Р  Ј  Е  Ш  Е  Њ  Е

             Не прихвата се иницијатива за  оцјењивање уставности и законитости члана 3.  став 1. Уредбе о борачком додатку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/13, 53/14 и 6/19).

О  б  р  а  з  л  о  ж  е њ е

              Момир Паприца из Фоче дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 3. став 1. Уредбе о борачком додатку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/13, 53/14 и 6/19) у односу на одредбе члана 5. став 1. алинеја 4.  и члана 10. Устава Републике Српске, те члана 31. ст. 1. и 2. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12).  Давалац иницијативе наводи да је остварио право на инвалидску пензију због болести коју  је задобио у рату, али да због примјене оспорене одредбе Уредбе не може да оствари право на мјесечни борачки додатак иако има утврђен статус борца прве категорије и навршених 60 година живота. Имајући у виду да се  оспореним  прописивањем на другачији начин у односу на Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске регулише питање које се односи на борачки додатак, давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорена одредба Уредбе није у сагласности са Уставом и законом.

             Владa Републике Српске  је доставила одговор  у коме наводи да је  одредбом члана 31. ст. 1. и 2. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске дато овлашћење Влади да уредбом, као подзаконским актом, прецизније уреди услове за остваривање права на борачки додатак. Поред тога, у одговору се  наводи  да је оспорена одредба Уредбе, којом је прописан услов који ограничава остваривање права на борачки додатак борцима - корисницима права на инвалидску пензију код којих је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе, компатибилна са одредбама прописа из области пензијско-инвалидског осигурања којим је направљен изузетак када су у питању корисници инвалидских пензија  код којих је узрок инвалидности у вези са вршењем војне дужности, односно војни инвалидитет, јер је тој групацији бораца-корисника инвалидских пензија, у складу са ранијим прописима из области пензијско-инвалидског осигурања, пензија одређивана од гарантованог пензијског основа. С тим у вези, у одговору се указује на одредбу члана 172. став 5. тачка а) Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 82/13 у 103/15) и закључује да оспорена одредба Уредбе не угрожава права по основу статуса борца, будући да категорија корисника инвалидских пензија која је дефинисана оспореном одредбом Уредбе, остварује право на инвалидску пензију која је по основу статуса борца одређена од гарантованог пензијског основа, што значи  у већем износу у односу на лица-кориснике инвалидске пензије који немају статус борца. Дакле, како се наводи у одговору, новчани износ инвалидске пензије који је утврђен од гарантованог пензијског основа за наведену категорију, а не од личног пензијског основа осигураника, представља примање по основу статуса борца због чега је оспореним чланом Уредбе и предвиђено ограничење у погледу коришћења борачког додатка јер би, у супротном, значило да се по истом основу (статусу борца), новчано примање остварује и увећањем износа инвалидске пензије и борачким додатком.  Доносилац акта, такође, наводи, да се оспорено прописивање не може сматрати дискриминаторским  јер обезбјеђује једнак положај свих бораца-корисника права на инвалидску пензију који су право на инвалидску пензију остварили под истим условима и у већем износу у односу на лица која немају статус борца,  због чега им је  оспореном одредбом и онемогућено  остваривање права на борачки додатак. Имајући у виду да се оспореном одредбом Уредбе спречава да се по основу истог својства, припадника оружаних снага (бораца), остварују новчана примања према прописима из области пензијско-инвалидског осигурања и према прописима из области борачко-инвалидске заштите, односно двоструко коришћење права по истом основу  (статус борца), доносилац акта предлаже да се иницијатива не прихвати.

              Уредбу о борачком додатку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/13, 53/14 и 6/19) донијела је Влада Републике Српске на основу члана 31. став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и члана 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 118/08), по претходно прибављеној сагласности Борачке организације Републике Српске. Овом уредбом уређују се услови и поступак за остваривање права на борачки додатак (члан 1). Оспореном одредбом члана 3. став 1. Уредбе прописано је да право на борачки додатак по овој уредби не може остварити борац – корисник права на инвалидску пензију код којег је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.

                Приликом разматрања навода из иницијатве Суд је, прије свега,  имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске у односу на које је оспорена уставност члана 3. став 1. Уредбе о борачком додатку утврђено да се уставно уређење Републике темељи на владавини права (члан 5. став 1. алинеја 4), те да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10).

            Устав у другим одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорене одредбе Уредбе утврђује: да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, борачку и инвалидску заштиту  (тачка 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да Влада обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте, доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона (члан 90. тач. 3. и  4), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, односно да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

            Поред наведених одредаба Устава, Суд је имао у виду да је одредбама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12)  на које указује давалац иницијативе, али   и одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену законитости оспорене одредбе Уредбе, прописано: чланом 1. да се законом уређују услови, начин и поступак за утврђивање статуса и права бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активности у вези са том службом, начин обезбјеђивања новчаних средстава, те друга питања од значаја за остваривање права прописаних овим законом (члан 1); чланом 2. да је борац, у смислу овог закона, лице које је учествовало у оружаним акцијама, односно оружаној борби на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (у даљем тексту: СФРЈ) у саставу оружаних снага и снага државне безбједности СФРЈ и војних формација под командом тих снага, у периоду од 17. августа 1990. до 18. маја 1992. године, за одбрану СФРЈ, односно Републике Српске , те у рату у бившој СФРЈ, односно Босни и Херцеговини у периоду од 19. маја 1992. године до 19. јуна 1996. године, као припадник оружаних снага Републике Српске, вршило војне и друге дужности за одбрану Републике Српске (став 1. тач. а) и б), лице које је као добровољац послије 18. маја 1992. године било припадник оружаних снага Републике Српске и као такво вршило војне и друге дужности за одбрану Републике Српске (став 2), лице које је вршило војне и друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за вријеме мира за одбрану Републике Српске (став 3), као  и лице које је учествовало у антифашистичкој и ослободилачкој борби током 20. вијека као припадник Српске, Црногорске или Југословенске војске или као борац Народноослободилачког рата (став 4); чланом 4. да је војни инвалид лице које је као припадник оружаних снага СФРЈ и оружаних снага Републике Српске у вршењу војних и других дужности у рату (ратни војни инвалид) или миру (мирнодопски војни инвалид), без своје кривице задобило рану, повреду, озљеду или болест због које је наступило оштећење његовог организма (став 1); чланом 16. да су мјесечна примања по овом закону: борачки додатак, лична инвалиднина, додатак за његу и помоћ, ортопедски додатак, допунско материјално обезбјеђење, породична инвалиднина, повећана породична инвалиднина као стечено право, увећана породична инвалиднина и посебно мјесечно примање (став 1), а годишња  борачки додатак и накнада за одликовање (став 2); чланом  30.  да  је борачки додатак једно од права бораца (тачка а) ; чланом 31. да је борачки додатак мјесечно, односно годишње новчано примање које борци из члана 2. ст. 1. и 2. овог закона могу да остваре по основу ангажовања у рату у зони борбених дејстава (став 1), да право на борачки додатак као мјесечно новчано примање могу да остваре борци с обзиром на старосну доб (став 2), да борци који не могу остварити право на борачки додатак из става 2. овог члана остварују право на борачки додатак као годишње новчано примање, у складу са прописаним условима (став 3), те да ће Влада донијети уредбу којом се уређују услови и поступак за остваривање права на борачки додатак, уз претходно прибављену сагласност Борачке организације (став 4) и  чланом 39. да су права војних инвалида: лична инвалиднина (тачка а), додатак за његу и помоћ (тачка б), ортопедски додатак (тачка в), допунско материјално обезбјеђење (тачка г), здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите (тачка д), ортопедска и друга помагала (тачка ђ), бањско и климатско лијечење (тачка е), предност у запошљавању (тачка ж), предност у стамбеном збрињавању (тачка з), пореске и царинске олакшице (тачка и), отклањање архитектонских баријера (тачка ј), обезбјеђивање простора за паркирање (тачка к), предност у коришћењу услуга републичких органа, јавних установа и осталих правних субјеката приликом рјешавања својих права и интереса (тачка л) и предност при упису дјеце у образовне установе, додјељивању стипендије за школовање и смјештаја у студентске домове (тачка љ).

            Уз то, Суд је имао у виду Закон о пензијском и инвалидском осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11,82/13 и 103/15) којим је, између осталог,  прописано: да Република из буџета обезбјеђује Фонду средства за покриће обавеза насталих по основу права остварених под повољнијим условима, по основу већег обима права одређених категорија осигураника у односу на обим права осталих осигураника, као и по основу посебног стажа (у даљем тексту: средства по основу обавеза Републике) (члан 157), да се средства по основу обавеза Републике обезбјеђују, поред осталог, и за инвалидску пензију – у комплетном износу ако је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба или болест која је узрочно-посљедично везана за те околности, трајно (члан 158. став 1. тачка е) и да се изузетно од става 4. члана 172. неће поново одређивати пензија кориснику пензије код кога је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, као и болест тог лица која је узрочно-посљедично везана за те околности (члан 172. став 5. тачка а).

            Суд је, такође, имао у   виду  и Закон о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 118/08), којим је, између осталог,  прописано да извршну власт у Републици Српској, у складу са Уставом, врши Влада Републике Српске (члан 1), да у вршењу власти из члана 1. овог закона, Влада спроводи политику, извршава законе и друге прописе Народне скупштине и одговорна је за стање у Републици у свим областима из своје надлежности (члан 2. став 1), да у питањима из своје надлежности Влада доноси: уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, рјешења, закључке и друга акта, у складу са законом, те да се уредбом ближе уређују односи од значаја за извршавање закона, утврђују начела унутрашње организације министарстава и других републичких органа управе и формирају стручне службе Владе (члан 43. ст. 1. и 2).

            На основу изложеног Суд је оцијенио  да оспорена одредба члана 3. став 1. Уредбе о борачком додатку није у несагласности са одредбама Устава и Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, на које указује давалац иницијативе. Приликом овакве оцјене  Суд је имао  у виду да је Влада била овлашћена да, са циљем провођења релевантих одредаба  Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, донесе уредбу којом се уређују услови и поступак за остваривање права на борачки додатак. Поред тога, Суд је имао  у виду и то да  се овим законом, између осталог,  уређују услови, начин и поступак за утврђивање статуса бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе  или у вршењу активности у вези са том службом, и то на начин да је дефинисано ко се сматра борцем, а ко војним инвалидом, затим да су децидирано одређена њихова права, те да је борачки додатак мјесечно односно годишње новчано примање које борци из члана 2. ст. 1. и 2. овог закона могу да остваре по основу ангажовања у рату у зони борбених дејстава. Имајући у виду наведено, по оцјени Суда, оспореним прописивањем из члана 3. став 1. Уредбе, којом  је искључена могућност остваривања права на борачки додатак лицу коме је инвалидска пензија призната по основу тјелесног оштећења по коме је признат војни инвалидитет, Влада није изашла из оквира овлашћења која су јој дата одредбом члана 31. став 4. Закона, односно да  је оспорено прописивање, као норма спроведбеног подзаконског акта, у функцији извршавања одредаба више закона (Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и Закона о пензијском и инвалидском осигурању), који комплеметарно уређују питања која се тичу остваривања права корисника инвалидске пензије код којег је узрок инвалидности повореда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.

             Наводи даваоца иницијативе да оспорено прописивање доводи у питање начело владавине права из члана 5. став 4. Устава, те принцип равноправности грађана из члана 10. Устава нису, такође,  основани из разлога што Влада приликом доношења оспорене одредбе Уредбе није изашла изван оквира својих законских овлашћења, односно оспореним прописивањем није мијењала законска рјешења у овој области, већ их је само ближе разрадила ради адекватне примјене у пракси,  при чему се та одредба  Уредбе једнако односи на сва лица која се налазе у истој правној ситуацији прописаној оспореном одредбом и не ствара неједнакост грађана с обзиром на њихова лична својства.

            С обзиром на то да у конкретном случају није дошло до повреде наведених одредаба  Устава,  те да је оспорена одредба члана 3. став 1. Уредбе у сагласности са наведеним одредбама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, Суд наведену иницијативу није прихватио.

            Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је,  на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

               На основу изложеног одлучено је као у  изреци овог рјешења.

               Ово рјешење  Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.

ИРЕНА МОЈОВИЋ

судија Уставног суда Републике Српске

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ

на Рјешење Уставног суда број: У-109/19

Сагласно одредбама  члана 14. став 2. Закона о Уставном суду ( („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12) и  члана 31. став 5. и 6. Пословника Уставног суда (Службени гласник Републике Српске број 114/12, 29/13 и 90/14), након гласања против Рјешења Уставног суда број: У- 109/19, донијетог на редовној сједници Суда одржаној дана 23.децембра 2020. године, издвајам своје мишљење, како сљеди:                                                               

Нисам сагласна са Рјешењем којим Суд није прихватио иницијативу за  оцјењивање уставности и законитости члана 3. став 1. Уредбе о борачком додатку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 52/13, 53/14 и 6/19) (у даљњем тексту: Уредба). Мишљења сам да су се у овом предмету стекли услови за доношење одлуке којом је Уставни суд  требао утврдити да  оспорена одредба Уредбе, није у сагласности са Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12)  и Уставом Републике Српске. Разлози су сљедећи:

Оспореном одредбом члана 3. став 1. Уредбе прописано је да право на борачки додатак по овој уредби не може остварити борац - корисник права на инвалидску пензију код којег је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.

Влада Републике Српске при доношењу Уредбе позвала се на члан 31. став 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и члан 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" број 118/08).

Према члану 31. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске борачки додатак је мјесечно, односно годишње новчано примање које борци из члана 2. ст. 1. и 2. овог закона могу да остваре по основу ангажовања у рату у зони борбених дејстава (став 1), те је прописано да ће Влада донијети уредбу којом се уређују услови и поступак за остваривање права на борачки додатак, уз претходно прибављену сагласност Борачке организације (став 4).

Треба  имати  у виду да  се  Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, између осталог,  уређују услови, начин и поступак за утврђивање статуса бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне службе  или у вршењу активности у вези са том службом, начин обезбјеђивања новчаних средстава, те друга питања од значаја за остваривање права прописаних овим законом.

Одредбама чланова 158. и  172. Закона о  пензијском и инвалидском осигурању  прописано је право на инвалидску пензију  ако је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба или болест која је узрочно-посљедично везана за те околности.

Оспорени члан Уредбе није у функцији извршавања више закона (Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и Закона о пензијском и инвалидском осигурању). Такође,  одредбе два наведена закона утврђују права из различитих основа, па се не може говорити о комплементарности. Подзаконским актом ова два права се не могу доводити у везу на начин да се остваривање једног права – права на борачки додатак, ускраћује уколико је реализовано право на инвалидску пензију кад је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.

Оспореним прописивањем из члана 3. став 1. Уредбе, којим  је искључена могућност остваривања права на борачки додатак борцу - инвалиду који је остварио право из пензијско-инвалидског осигурања, Влада је  изашла изван оквира својих овлашћења  из члана 31. став 4. Закона. Наведена ограничења и условљавање приликом остваривања права на борачки додатак Закон не предвиђа ( што, не би ни било сагласно Уставу), па је  нарушено начело законитости из члана 108. Устава Републике Српске, а тиме и начело  владавине права из члана 5. став 1. тачка 4. Устава, као једно од начела на којима се темељи уставно уређење Републике Српске.

Бања Лука, 23.12.2020.                                                       ИРЕНА МОЈОВИЋ, судија  с.р.