Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и  члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. децембра 2020. године,  д о н и о   ј е

О Д Л У К У

          Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 10. став 1. Правилника о службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара шума („Службени гласник Републике Српске“ број 13/09).

О б р а з л о ж е њ е

Jaвно предузеће шумарства Републике Српске „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, Шумско газдинство „Бања Лука“ из Бања Луке, поднијело је  Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 10. став 1. Правилника о службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара шума („Службени гласник Републике Српске“ број 13/09). Предлагач сматра да оспорена одредба, којом је прописано да чувар шума обавља послове чувања шума наоружан ватреним оружјем кратке цијеви-пиштољем, није сагласна члану 65. став 1. Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/08 и 60/13), према којем је чувар шума обавезан да носи службену униформу и посједује службену легитимацију. Иако се указује да је ставом 5. исте законске одредбе, утврђено да министар доноси ближи пропис о службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара шума, у приједлогу се истиче да из овога, за чуваре шума не произлази обавеза ношења наоружања. У прилог наведеном предлагач указује на појединачан судски поступак, те упућује на примјере других закона којима је децидно прописана обавеза ношења оружје, закључујући да одсуство овакве обавезе у Закону о шумама показује да законодавац није дао овлашћење чувару шума да носи оружје. Имајући у виду изложено, предлаже се да Суд донесе одлуку којом ће утврдити да члан 10. став 1. оспореног правилника није у сагласности са чланом 65. став 1. Закона о шумама, чланом 69. Устава  и чланом 108. став 2. Устава.

У одговору који је Суду доставио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде истиче се да су наводи предлагача неосновани и правно неутемељени, те да се прописујући као у оспореним члану 10. став 1. Правилника, министар кретао у оквиру својих овлашћења из члана 65. ст. 1. и 5. Закона о шумама и члана 63. став 2. Закона о републичкој управи, због чега је поступао у складу са члановима 69. и 108. став 2. Устава. У овом смислу, досносилац оспореног акта предлаже да Суд одбије приједлог.

   Правилник о службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара шума („Службени гласник Републике Српске“ број 13/09) донио  је, 2. фебруара 2009. године, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, на основу члана 65. став 5. и члана 107. став 3. тачка в) Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ број 75/08), члана 69. став 1. и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ 118/08).

Оспореним чланом 10. став 1. правилника прописано је да чувар шума обавља послове чувања шума наоружан ватреним оружјем кратке цијеви  ‒  пиштољем.

                 У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорене одредбе Правилника, Суд је имао у виду да је Уставом утврђено да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти (члан 69. став 1), као и да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

  Исто тако, Суд је узео у обзир да је чланом 65. Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/08, 60/13  и 70/20) прописано да је током обављања послова чувар шума обавезан је да носи службену униформу, да посједује наоружање и службену легитимацију (став 1), те да ближи пропис о службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара шума доноси министар (став 5).

  Такође, Суд је имао у виду  прописивање из члана 65. став 1. Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/08 и 60/13) према којем је, током обављања послова, чувар шума обавезан да носи службену униформу и да посједује службену легитимацију, као и да је наведена законске одредба измијењена чланом 9. Закона о измјенама и допуна Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ број 70/20).

Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ број 115/18) утврђено је: да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте, да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2), да министар представља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1. овог закона и рјешења у управним и другим појединачним стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга министарства (члан 76. став 2).

    Узимајући у обзир наведене уставне и законске одредбе Суд је утврдио да је министар, сагласно својим овлашћењима из члана 65. став 5. Закона о шумама, оспореним правилником прописао облик и садржај службене легитимације, поступак издавања, замјену и начин вођења евиденције службене легитимације, наоружања и униформе чувара шума (члан 1. Правилника).

Уређујући као у оспореном члану 10. став 1. Правилника, да чувар шума обавља послове чувања шума наоружан ватреним оружјем кратке цијеви – пиштољем, доносилац оспореног општег акта је, према становишту Суда, конкретизовао одредбу члана 65. став 5. Закона о шумама, чиме је поступио у складу са законским овлашћењем да ближе уреди пропис о службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара шума.

Поред овога, Суд је утврдио да је, у току поступка пред овим Судом, измијењена одредба члана 65. став 1. Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/08 и 60/13) у односу на коју предлагач тражи оцјену уставности и законитости оспореног прописивања, и то тако да је законодавац утврдио обавезу чувара шума да, током обављања послова, између осталог, посједује наоружање. С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да је нормирање из члана 10. став 1. Правилника према којем чувар шума обавља послове чувања шума наоружан ватреним оружјем кратке цијеви – пиштољем, у служби извршења одредбе члана 65. став 1. Закона о шумама („Службени гласник Републике Српске“ бр. 75/08, 60/13 и 70/20). Узимајући у обзир изложено, Суд је утврдио да је оспореним чланом 10. став 1. Правилника ближе разрађена наведена законска норма и то на начин да овo нормирање не мијења смисао законског прописивања. На основу наведеног Суд је утврдио да оспореним прописивањем нису  повријеђена јемства из члана 69. став 1. и члана 108. Устава.

  Имајући у виду надлежности из члана 115. Устава Републике Српске, наводи предлагача којима се на примјеру појединачног судског поступка, те на примјеру прописивања из других закона, поткрепљује становиште о неусклађености оспорене одредбе Правилника са Уставом и Законом о шумама, нису од уставноправног значаја.

 На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.