Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

           Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 30. септембра 2020. године,  д о н и о   ј е

 

О Д Л У К У

 

         Одбија се приједлог за утврђивање неуставности члана 72. став 2.  у дијелу који гласи: "или у угоститељским објектима" Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19).

                                                      

О б р а з л о ж е њ е

 

         "Joker Game" д.о.о Бања Лука, које заступа директор Млађан Животић поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 72. став 2.  у дијелу који гласи: "или у угоститељским објектима" Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19), у односу на члан 5. став 1. ал. 4. и 5, члан 36. став 1. и чл. 50. и 66. Устава Републике Српске, те члан 1. Протокола број 12. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Образлажући наведено предлагач цитира оспорену законску одредбу, а указује и на одредбу члана 68. став 1. истог закона, те закључује да се оспорено прописивање,  које  омогућава угоститељским објектима да приређују кладионичке игре путем самопослужних терминала за спортско клађење, а без истих ограничења и обавеза које важе за кладионице, ставља угоститељске објекте у много повољнији положај на тржишту игара на срећу чиме се врши дискриминација легалних приређивача кладионичких игара. Поред тога, предлагач цитира одредбе члана 5. став 1. ал. 4. и 5. и  чл. 50. и 66. став 2.  Устава Републике Српске, те образлаже на који начин су, по његовом мишљењу, оспореним законским рјешењем повријеђени уставни принципи из наведених одредаба Устава. Уз то, предлагач указује  и на  члан 36. ст. 1. и 7. Устава, којим је загарантована посебна заштита дјеце и малољетника, као и члан 12. Закона о играма на срећу који, како се наводи, заузима врло рестриктиван став о малољетницима и клађењу, забрањујући им не само клађење него и улазак у просторије кладионице и с тим у вези износи мишљење да је оспореним законским рјешењем, дакле рјешењем према којем се кладионичке игре могу  приређивати путем самопослужних терминала за спортско клађење, између осталог, и у угоститељским објектима,  малољетним лицима омогућен приступ кладионичким играма чиме се  крши Уставом загарантована посебна заштита малољетника. С обзиром на изложено предлагач тражи да Суд утврди да оспорени члан Закона о играма на срећу у дијелу који гласи: "или у угоститељским објектима" није у сагласности са Уставом, те да до доношења коначне одлуке обустави примјену оспореног члана предметног закона у наведеном дијелу.

         У одговору на приједлог који је доставила Народна скупштина Републике Српске оспорени су наводи из приједлога као неосновани те је, између осталог, наведено да предлагач на непотпун начин тумачи одредбе Устава, као и Закон који оспорава. У одговору се, прије свега,  указује на  одредбе чл.  68. и 72. Закона о играма на срећу које, како се наводи, прописују да само приређивачи који посједују лиценцу за приређивање кладионичких игара могу да приређују те игре, и то у посебним  пословним  просторијама – кладионицама и путем самопослужних терминала за клађење који представљају посебан начин приређивања кладионичких игара, путем којих се не могу приређивати друге игре на срећу осим спортских клађења, те закључује да су неосновани наводи предлагача да су приређивачи кладионичких игара стављени у неповољнији положај од угоститељских објеката који приређују кладионичке игре из једноставног разлога што угоститељски објекти и не приређују игре на срећу. Поред наведеног, у одговору се наводи да могућност постављања самопослужних терминала за спортско клађење у угоститељске објекте није новина уведена важећим законом, те да је одредбом члана 77. став 2. Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12) било омогућено приређивачима кладионичких игара да, у угоститељске објекте, постављају самопослужне терминале за спортско клађење и да је ово законско рјешење било предмет оцјене уставности у предмету Уставног суда У-60/17 ("Службени гласник Републике Српске" број 48/18), којом приликом је  Суд одбио приједлог за утврђивање неуставности члана 77. став 2. у дијелу који гласи: "или у угоститељским објектима" Закона о играма на срећу ("Службени гласник Републике Српске" број 111/12) наводећи у образложењу да је прописивање услова, а тиме и посебних услова у погледу пословног простора за приређивање игара на срећу искључиво ствар законодавне политике коју Уставни суд, сагласно одредби члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује. Уз то, у одговору се наглашава и  опредјељење за посебном заштитом малољетних лица, те наводи да је у домену законодавчеве процјене цјелисходности да предметну материју нормира на начин да обезбјеђује најбољи баланс између права приређивача игара на срећу да се овом дјелатношћу баве и обавезе друштва да предузме све да популацију малољетника, дакле особа без пословне способности, задржи у зони ван њеног дјелокруга.

         Према оспореном члану 72. став 2. Закона о играма на срећу („Службени гласник Републике Српске“ број 22/19), приређивање кладионичких игара путем самопослужних терминала за спортско клађење врши се у кладионицама, аутомат клубовима, казинима или у угоститељским објектима.

         Приликом разматрања навода из приједлога Суд је имао у виду да је одредбама Устава Републике Српске у односу на које је оспорена уставност члана 72. став 2. у дијелу који гласи: "или у угоститељским објектима" Закона о играма на срећу утврђено: да се уставно уређење Републике темељи на владавини права и тржишној привреди (члан 5. став 1. ал. 4. и 5), да породица, мајка и дијете имају посебну заштиту (члан 36. став 1), да се економско и социјално уређење заснива на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору (члан 50) и да су људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа и мјера овлашћења и одговорности републичких органа (члан 66. став 2).

         Такође, Суд је имао у виду да Устав, у другим одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставности оспорене законске одредбе, утврђује: да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање (члан 49. ст. 1. и 2),  да су средства буџета порези, таксе и други законом утврђени приходи (члан 62. став 2), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог,  правни положај предузећа и других организација, порески систем и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом  (тач. 6, 7. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), те да Народна скупштина доноси законе, друге прописе и опште акте (члан 70).

          Оцјењујући основаност разлога садржаних у приједлогу Суд је утврдио да се Законом о играма на срећу, чија одредба је приједлогом оспорена, уређује систем и услови приређивања игара на срећу, наградних и забавних игара, врсте игара на срећу, накнаде за приређивање тих игара, порез на добитке од игара на срећу и забавних игара, наградне и забавне игре, као и надзор над извршавањем обавеза из овог закона, прекршаји и санкције из области игара на срећу (члан 1), те да  је овим законом, између осталог, прописано: да је приређивач ЈП "Лутрија Републике Српске" а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Лутрија), односно друго правно лице које на основу лиценце и одобрења има право приређивања игара на срећу, да су кладионичке игре игре у којима се учесници, у складу са правилима игре, кладе на резултате различитих стварних спортских и других догађаја: клађење на резултате појединачних или групних спортских такмичења, клађење на успјех плесних, пјевачких, музичких и сличних такмичења и остала клађења (члан 5. став 1. тач. 4. и   25. подт. 1, 2. и 3); да у посебне игре на срећу спадају, поред осталих, и кладионичке игре (члан 6. став 1. тачка 3. подтачка 2); да је приређивање игара на срећу дјелатност од јавног интереса и искључиво право Републике Српске (у даљем тексту: Република), ако овим законом није другачије одређено, које  остварује посредством Лутрије, те да право приређивања игара на срећу из члана 6. став 1. тач. 3) и 4) овог закона и класичне томболе могу стећи и друга привредна друштва на основу рјешења Владе или одобрења у складу са законом (члан 7. ст. 1, 3. и 5);  да је лицу млађем од 18 година забрањено учествовање у играма на срећу из члана 6. став 1. овог закона, као и улаз у казина, играчнице, просторе у којима се приређује класична томбола, кладионице и аутомат клубове, те да провјеру ових чињеница, у случају сумње, врши приређивач увидом у личне исправе (члан 12. ст. 1, 2. и 3), да приређивање игара на срећу из члана 6. став 1. тач. 3) и 4) овог закона, поред Лутрије Републике Српске, могу обављати правна лица са сједиштем на територији Републике, чији оснивачи, односно одговорно лице нису осуђивани за кривична дјела, осим за кривична дјела из области саобраћаја, и ако испуњавају услове прописане овим законом (члан 15. став 1), да је за додјелу концесије, односно давање лиценце, правно лице обавезно да посједује минимални основни капитал у сљедећим износима: за приређивање кладионичких игара минимално 500.000 КМ (члан 16. став 1. тачка 3); да се за добијање и одржавање лиценце плаћа једнократна накнада за приређивање, између осталог, кладионичких игара на срећу 3.000 КМ по уплатном мјесту (члан 17. став 1. тачка 2); да се лиценца за приређивање кладионичких игара из члана 7. овог закона може дати правном лицу које, поред општих услова из чл. 16. и 17. став 1. тачка 2. овог закона, испуњава и посебне услове прописане овим законом и подзаконским актима донесеним на основу њега (члан 65. став 1); да се одобрење за приређивање кладионичких игара на срећу из члана 23. овог закона даје приређивачу који посједује лиценцу из члана 65. став 1. овог закона, за сваку пословну јединицу, односно кладионицу, и који испуњава услове прописане овим законом и подзаконским актима донесеним на основу њега, те да је уз захтјев за давање посебног одобрења из става 1. овог члана приређивач кладионичких игара дужан да приложи, поред осталог, доказ о власништву или праву коришћења простора у којем се приређују кладионичке игре, као и доказ о испуњености просторних и техничких услова за приређивање кладионичких игара у простору (члан 66. ст. 1. и 2. тач. 2. и 3), да се кладионичке игре приређују у посебним пословним просторијама (кладионицама), те да пословни простор кладионице не може бити мањи од 20 м2, као и да министар, на приједлог директора Управе, доноси правилник којим прописује просторне, техничке и информатичке услове и начин приређивања кладионичких игара на срећу  (члан 68. ст. 1, 2. и 7), да самопослужни терминали за клађење представљају посебан начин приређивања кладионичких игара, путем којих се не могу приређивати друге игре осим спортских клађења, те да се на услове и поступак добијања одобрења за приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење сходно примјењују одредбе члана 66. овог закона, као и да терминали за спортско клађење имају посебну наљепницу за означавање, коју даје Управа, уз накнаду од 20 КМ, на период од годину дана, те да за приређивање кладионичких игара путем терминала за спортско клађење приређивач плаћа накнаду из члана 70. овог закона за сваки терминал (члан 72. ст.1, 3, 6. и 7).

         Полазећи од тога да Устав не садржи одредбе које непосредно уређују питања појединих врста дјелатности,  Уставни суд сматра да је  уставни основ за уређивање односа у области ове дјелатности садржан у тач. 6, 7. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава. Из наведених уставних одредаба, по оцјени Суда,  произлази право Републике да, преко свог законодавног органа, уреди питања која се односе на појам и врсте игара на срећу, као и да утврди услове и начин обављања ове дјелатности. Наиме,  игре на срећу представљају област коју Република у јавном интересу уводи у правне оквире, да би се приређивањем игара на на срећу остварила средства као приход буџета Републике за финансирање законом утврђеног јавног интереса. У том смислу, по оцјени Суда, одређивање просторних услова за кладионичке игре односно услова које морају испуњавати пословне просторије у којима приређују кладионичке игре, као и пословног простора  у коме се могу приређивати  кладионичке игре путем самопослужних терминала за спортско клађење спада у домен законодавне политике и цјелисходности датог законског рјешења, које Уставни суд, сагласно одредбама члана 115. Устава, није надлежан да оцјењује.

           По оцјени Суда, наведеним чланом Закона о играма на срећу у оспореном дијелу не доводе се у питање уставна начела владавине права и тржишне привреде, нити се ограничавају слободно привређивање свим облицима својине и самосталност предузећа и других облика организовања, слободно предузетништво, једнака правна заштита свих облика својине, те самосталност и једнак положај предузећа и других организација, већ се уређују питања у погледу пословног простора у коме правна лица (приређивачи), која на основу лиценце и одобрења имају право приређивања кладионичких игара,  могу приређивати  кладионичке игре путем самопослужних терминала за клађење који представљају посебан начин приређивања кладионичких игара, путем којих се не могу приређивати друге игре осим спортских клађења. Такође, по оцјени Суда,  наведени члан Закона у оспореном дијелу не доводи угоститељске објекте у повољнији положај на тржишту игара на срећу у односу на кладионице, односно приређиваче кладионичких игара, из разлога што угоститељски објекти не приређују игре на срећу, већ само приређивачи који посједују лиценцу и одобрење за приређивање кладионичких игара на срећу, и то у посебним пословним просторијама (кладионицама) и путем самопослужних терминала за спортско клађење који се, осим у кладионицама, аутомат клубовима и казинима, могу поставити у угоститељским објектима. При томе, по оцјени Суда, наведено законско рјешење у оспореном дијелу не доводи у питање ни посебну заштита малољетних лица која је зајемчена чланом 36. став 1. Устава с обзиром на то да је овом одредбом законодавац, сагласно свом уставном овлашћењу, уредио питања која се односе на пословни простор у коме се могу приређивати кладионичке игре путем самопослужних терминала за спортско клађење, при чему је заштиту малољетника и поступање приређивача у случају сумње у пунољетност играча регулисао  одредбама члана 12. Закона о играма на срећу  које  су обавезне за приређиваче без обзира на простор  у коме се игре на срећу приређују.

          Наводе предлагача из којих произлази да је оспореним законским рјешењем повријеђен члан 1. Протокола 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода којим је прописано да ће се свако право које закон предвиђа остварити без дискриминације по било ком основу као нпр. полу, раси, боји коже, језику, вјероисповијести, политичком и другом увјерењу, националном или друштвеном поријеклу, повезаности с националном мањином, имовини, рођењу или другом статусу (став 1), те да јавне власти неће ни према коме вршити дискриминацију по основима као што су они поменути у ставу 1 (став 2), Суд није разматрао јер  се ради о паушалним наводима који не садрже образложење на који начин су у конкретном случају нарушена заштићена права из овог члана Конвенције.

        Захтјев предлагача да Суд, до доношења коначне одлуке, обустави примјену одредбе члана 72. став 2. Закона о играма на срећу, у оспореном дијелу,  Суд није разматрао, с обзиром на овлашћења Уставног суда прописана чланом 58. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), јер се захтијева обустава од извршења одредбе општег акта а не појединачног акта или радњи који су предузети на основу акта чија се уставност оцјењује.

          На основу изложеног  одлучено је као у  изреци ове одлуке.

          Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић

Број: У-51/19

30. септембра 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>