Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

     Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, чланова 40. став 5, 42. став 1. и 61. став 1. тачка г)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 16. септембра 2020. године,  д о н и о  ј е 

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

    Не прихватају се иницијативе за оцјењивање уставности члана 9. тачка 4. подтачка 1. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/19 и 105/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

               Јелка Врањеш, Зорка Врачар-Јаничић, Радојка Вучковић, Драгица Телић, Стоја Петковић, Мира Драгић, Невенка Адамовић, Зденка Радовановић, Дрина Петош, Споменка Раљић, Стојанка Будимир, Љубица Савић, Стана Алаџић, Сузана Ружојчић, Оливера Кострешевић, Перса Мишић, Соња Мастило, Гордана Смрекић, Мара Јовановић, Мирјана Адамовић, Ранка Мирковић, Драгана Врачевић, Алиса Пихић, Брана Вукић, Мира Граховац, Биљана Јањић, Дрена Радановић, Слободанка Кекић, Милорад Видовић, Мира Видић, Јадранка Марковић, Никица Јовичић, Мира Сумрак, Богданка Пађан и Обрен Рашевић, секретари основних школа из Бањалуке, Блатнице, Бољанића, Брезичана, Брода, Буснова, Чајнича, Дервенте, Добоја, Доњих Вијачана, Драгочаја, Фоче, Горње Слатине, Горњих Смртића, Источног Сарајева, Календероваца, Козарца, Лакташа, Ламовите, Омарске, Оштре Луке, Поткозарја, Разбоја, Шибовске, Теслића, Трна, Трнопоља и Војковића, дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 9. став 1. тачка 4. подтачка 1. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 11/19).

Накнадно, Љиљана Балабан, Тиносава Вујичић, Исмета Илић, Зоран Илић, Мира Драгић, Гордана Пиваш, Слободанка Латиновић, Смиљана Петровић, Мира Пуљановић, Борка Крунић, Зора Шукало, Зорка Поповић, Милка Вукић, Дрена Радановић, Смиљана Марјановић, Љиљана Марјановић, Гордана Тимарац, Зорица Дукић и Анка Кењић, рачуновође основних школа из Бањалуке, Блатнице, Бољанића, Брода, Дервенте, Добоја, Доњих Жабара, Драгочаја, Календероваца, Ламовите, Оштре Луке, Петрова, Приједора, Трнопоља и Војковића, дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 9. став 1. тачка 4. подтачка 1. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 11/19).

     У датим иницијативама наводи се да оспорена законска норма није у сагласности са  члановима 5. став 1, 10. и 39. став 3. Устава Републике Српске. Даваоци иницијативе истичу да је прописивањем као у оспореном члану 9. тачка 4. подтачка 1. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 11/19) извршена директна дискриминација одређене групе лица запослених у основним школама и то секретара у основним школама са средњом стручном спремом у односу на секретаре у истим школама са високом стручном спремом, односно рачуновођа у основним школама са средњом стручном спремом у односу на рачуновође у истим школама са високом стручном спремом. Такође, наводи се, да Закон о основном васпитању и образовању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 44/17, 31/18 и 84/19), који регулише услове и обим послова секретара, односно рачуновођа у основним школама, не прави разлику између лица запослених на овим пословима по основу стручне спреме, док оспорена законска норма прописује један коефицијент за све секретаре, односно рачуновође са средњом стручном спремом и један коефицијент значајно већи за све секретаре, односно рачуновође са високом стручном спремом. Оваквим нормирањем, по мишљењу давалаца иницијативе је онемогућено и угрожено остваривање на равноправној основи, права и слобода у области рада и запошљавања. Поред наведеног, истиче се да поменути Закон о основном васпитању и образовању, уважава и узима у обзир, радно искуство и дужину радног стажа секретара, односно рачуновође у основној школи, и тако их изједначава са секретарима, односно рачуновођама са високом стручном спремом. Овакав третман, по мишљењу даваоца иницијативе, би требао бити примијењен и кроз Закон о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, због чега предлажу да Суд иницијативе прихвати.    

          Обзиром на то да је у конкретним уставноправним стварима више иницијатора посебним иницијативама тражило да се оцијени уставност истог закона, Суд је на основу члана 9. став 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр.114/12, 29/13 и 90/14), рјешењем број У-28/19 од 22. маја 2019. године,  спојио наведене иницијативе, ради вођења јединственог поступка.

                У одговору на иницијативу који је Суду доставила Народна скупштина Републике Српске истиче се да су иницијативе неосноване, те да даваоци иницијатива непотпуно тумаче одредбе Устава и закона на које се у иницијативама позивају. Наводи се да је законодавац на основу свог уставног овлашћења прописао платне групе и подгрупе са платним коефицијентима запослених у основном образовању, процјењујући при томе, да је објективна различитост оправдана, јер у основним школама послове секретара и рачуновође могу обављати лица са завршеном средњом/високом школом. Истиче се да је оспорено нормирање ствар законодавне политике, о чему Уставни суд није надлежан да одлучује. Такође, наводи се, да се оспорена законска норма једнако односи на све субјекте у истим правним ситуацијама, због чега се оспореном нормом не доводи у питање уставно начело равноправности из члана 10. Устава Републике Српске. Да је законодавац цијенећи разлоге цјелисходности и јавног интереса, оваквим нормирањем успоставио баланс између законске мјере и циља који се жели постићи, због чега је оспорено прописивање у сагласности са члановима 5, 10. и 39. Устава Републике Српске.  Предлаже се да Суд иницијативе не прихвати.

 Чланом 9. тачка 4. подтачка 1. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ број 11/19) прописано је да се запослени у основној школи разврставају у платне групе и подгрупе са прописаним платним коефицијентима за обрачун основне плате, те да су у прву платну подгрупу четврте платне групе, сврстани библиотекар, секретар, рачуновођа, наставник (који нема завршену учитељску школу), (средња стручна спрема), са платним коефицијентом 7,6.

Према члану 9. тачка 2. подтачка 3. истог закона, у трећу платну подгрупу друге платне групе свртстани су наставник, библиотекар, секретар, рачуновођа (висока стручна спрема) са коефицијентом 11,23.

    Суд је, прије свега, утврдио да је након подношења иницијативе оспорени члан 9. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ број 11/19), престао да важи ступањем на снагу Закона о измјенама и допунама Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ број  105/19), којим је у члану 1. прописано да се члан 9. мијења, између осталог, у оспореном дијелу, у погледу висине коефицијената за обрачун основне плате.

Важећим чланом 9. тачка 4. подтачка 1. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ број 11/19 и 105/19 ) прописано је да се запослени у основној школи разврставају у платне групе и подгрупе са прописаним платним коефицијентима за обрачун основне плате, те да су у прву платну подгрупу четврте платне групе сврстани библиотекар, секретар, рачуновођа, наставник (који нема завршену учитељску школу), (средња стручна спрема), са платним коефицијентом  8,40.

Према члану 9. тачка 2. подтачка 3. истог закона, у трећу платну подгрупу друге платне групе сврстани су наставник, библиотекар, секретар, рачуновођа (висока стручна спрема) са коефицијентом 12,05.

 С обзиром на наведено, Суд је у складу са чланом 42. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12) проширио поступак оцјењивања уставности и на измјене оспорених одредби члана 9. Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, које су објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“  број 105/19.

                 У поступку оцјењивања оспорених законских одредби Суд је имао у виду  одредбе Устава Републике Српске на које су се позвали даваоци ницијативе, као и одредбе Устава које су, по оцјени Суда, релевантне у конкретном случају, а којима је утврђено: да се уставно уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима (члан 5. алинеја 1); да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10); да је свако слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција (члан 39. став 3); да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, радне односе, запошљавање, образовање  и друге односе од интереса за Републику у складу са Уставом ( тачка 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске којим је замијењен члан 68. Устава).

              Поред наведеног, Суд је имао у виду да је Законом о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ број 11/19 и 105/19) уређен начин утврђивања плата запослених лица у основним и средњим школама и ђачким домовима Републике Српске (члан 1). Да се, према овом закону, плата запослених састоји од основне плате, увећања плате  и накнада прописаних овим законом (члан 2. ст. 1); да су начин обрачуна и исплата плата јединствени за све запослене, а зависе од радног мјеста, платне групе и платне подгрупе (члан 5. ст. 2); да се основна плата обрачунава и исказује мјесечно за пуно радно вријеме, према радном мјесту и одговарајућој платној групи и платној подгрупи (члан 6. ст.1); да је основна плата из става 1. овог члана производ цијене рада као израза вриједности за најједноставнији рад и коефицијента утврђеног према платној групи и платној подгрупи (члан 6. ст. 2).                   

           Полазећи од наведених уставних одредби, Суд  је имао у виду  да је тачком 12. Амандмана XXXII на Устав којим је замијењен члан 68. Устава Републике Српске утврђено да Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, радне односе, запошљавање и образовање. У складу са овим уставним овлашћењима, законодавац је Законом о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“ број 11/19 и 105/19) уредио начин утврђивања плата запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима Републике Српске.

     Поред наведеног, Суд је приликом  оцјене оспореног члана 9. став 1. тачка 4. подтачка 1. Законом о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској узео у обзир и цитиране одредбе овог закона, из који произлази да је платни коефицијент један од елемената на основу којих се утврђује основна плата запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима Републике Српске, те да је висина коефицијента у зависности од платне групе и платне подгрупе у коју су разврстани запослени у овим установама,  према стручној спреми и пословима које обављају.

                На основу наведеног Суд је утврдио да је законодавац руководећи се цјелисходним рјешењем, а у оквиру свог уставног овлашћења, прописао платне групе и подгрупе са платним коефицијентима за обрачун основне плате запослених у основним школама, од којих и за секретаре и рачуновође основних школа са високом или средњом стручном спремом. Суд сматра да је ствар цјелисходне процјене и опредјељења законодавца на који начин ће, у оквиру Уставом утврђених принципа,  прописати висину платних коефицијената за поједине платне групе и подгрупе запослених, односно на који начин ће вредновати поједина радна мјеста, а цјелисходност и оправданост појединих законских рјешења Уставни суд, сходно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује.   

             С обзиром на наведено Суд је оцијенио да оспорена законска одредба не доводи у питање уставне гаранције из члана 5. алинеја 1. и члана 39. став 3. Устава Републике Српске, како се то у иницијативама наводи. 

               Такође, Суд је утврдио да у конкретном случају није дошло до повреде уставних гаранција из члана 10. Устава Републике Српске, јер се оспорена законска одредба подједнако односи на све запослене из исте платне групе, односно подгрупе. Начело равноправности не подразумјева једнакост у апсолутном смислу, већ гарантује једнак третман субјеката који се налазе у истим или истоврсним ситуацијама приликом реализације одређених права и обавеза. У конкретном случају, даваоци иницијативе неосновано пореде запослене који су на основу различитог нивоа стручне спреме разврстани у различите платне групе, односно подгрупе, чиме се у однос узајамности доводе различите категорије субјеката права који се не налазе у истим или истоврсним  правним ситуацијама.

  Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр.104/11 и 92/12) у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-28/19

16. септембра 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>