Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

   Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu člana 115. Ustava Republike Srpske i člana 60. stav 1. tačka d) Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske (''Službeni glasnik Republike Srpske'' br. 104/11 i 92/12), na sjednici održanoj 16. septembra 2020. godine,  d o n i o  je

 

 O D L U K U

 

     Odbija se prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 7. st. 1. i 4, člana 25. st. 1. i 3, člana 36. i člana 38. stav 2. Zakona o igrama na sreću ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 22/19).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

        „Mozzart“ d.o.o. Banja Luka, koje zastupa dr Predrag Baroš, advokat iz Banje Luke,  podnijelo je Ustavnom sudu Republike Srpske prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 7. st. 1. i 4, člana 25. st. 1. i 3, člana 36. i člana 38. stav 2. Zakona o igrama na sreću ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 22/19). U prijedlogu se navodi da osporene zakonske norme nisu u saglasnosti sa članom 5. al. 4. i 5, te čl. 50, 52, 53, 54. i 57. stav 3. Ustava. Predlagač, naime, smatra da je predmetnim propisivanjem zakonodavac uspostavio monopol Lutrije Republike Srpske na elektronske igre na sreću, odnosno isključivo pravo priređivanja lutrijskih igara na sreću i elektronskih igara na sreću, osim klasične tombole. Ističe da su predmetna zakonska rješenja dovela do velike finansijske štete za ovo privredno društvo, jer prema ranijem zakonu iz ove oblasti nije bilo ograničenja u pogledu subjekata koji mogu biti priređivači igara na sreću i funkcionisalo je slobodno tržište u ovoj djelatnosti, zbog čega su u ovo privredno društvo uložena velika sredstva u prostor, softver i osoblje. Osporenim normama Zakona o igrama na sreću je, po mišljenju predlagača, ukinuta Ustavom garantovana sloboda preduzetništva u djelatnosti koja po svojoj prirodi ne može biti od uticaja, niti se može podvesti pod bilo koji od Ustavom predviđenih osnova za ograničenje slobodnog preduzetništva. Ograničenjem slobodne konkurencije koje je propisano predmetnim zakonskim odredbama je, kako se dalje navodi, onemogućeno funkcionisanje slobodnog tržišta i spriječen je razvoj konkurencije između više priređivača igara na sreću. Pored toga, predlagač smatra da je osporenim normiranjem narušeno načelo vladavine prava i pravne sigurnosti, te su, suprotno članu 57. Ustava, stranim ulagačima u ovu djelatnost, kako je to slučaj kod predlagača, povrijeđena svojinska i druga prava stečena na osnovu uloženog kapitala u privrednu djelatnost.

        Naknadno, „Joker game“ d.o.o. Banja Luka podnijelo je ovom sudu prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 25. stav 1. istog zakona. U ovom prijedlogu se navodi da je osporena zakonska norma suprotna ustavnoj garanciji o tržišnoj privredi iz člana 5, te da nije u saglasnosti sa odredbama čl. 50, 52. stav 2, 54. i 66. stav 2. Ustava. Ovakvim propisivanjem je, kako se ističe, zakonodavac uveo princip  monopola u djelatnost priređivanja igara na sreću, te ograničio privredna društva iz ove oblasti u priređivanju elektronskih igara na sreću dajući to pravo ekskluzivno Lutriji Republike Srpske. Na ovaj način su, kako se dalje navodi, narušeni temeljni ustavnopravni principi prema kojima se ekonomsko i socijalno uređenje Republike zasniva na ravnopravnosti svih oblika svojine i slobodnom privređivanju, tržišnoj privredi, samostalnosti preduzeća i drugih oblika privređivanja u sticanju i raspodjeli dobiti i slobodnom kretanju robe, rada i kapitala. Predmetnom zakonskom odredbom je, po mišljenju predlagača, na štetu interesa priređivača i korisnika usluga elektronskih igara na sreću privredno društvo Lutrija Republike Srpske stavljeno u povoljniji položaj i favorizovano u odnosu na ostale priređivače prilikom obavljanja iste djelatnosti, što je suprotno članu 66. Ustava i zabrani opšte diskriminacije iz člana 1. Protokola broj 12. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Posljedica ovakvog propisivanja je, kako smatra predlagač, ekonomsko slabljenje privrednih društava koja obavljaju djelatnost priređivanja posebnih  igara na sreću, koji su, suprotno članu 52. Ustava, ograničeni u slobodi preduzetništva i dovedeni u diskriminirajući položaj. 

       U odgovoru koji je Narodna skupština Republike Srpske dostavila na prijedlog podnesen od strane „Mozzart“ d.o.o Banja Luka navodi se da je prema članu 7. osporenog zakona priređivanje igara na sreću djelatnost od opšteg interesa i isključivo pravo Republike Srpske, da Republika svoje pravo ostvaruje posredstvom Javnog preduzeća „Lutrija Republike Srpske“ a.d. Banja Luka, te da se igre na sreću priređuju direktno na osnovu zakona, na osnovu koncesije ili  posebnih odobrenja koje izdaje Ministarstvo finansija. Nadalje, iznosi se stav da s obzirom na to da se radi o djelatnosti od opšteg interesa, „Lutrija Republike Srpske“ posluje u skladu sa posebnim pravilima sa ciljem zaštite imovine Republike Srpske i opšteg interesa, zbog čega su neosnovani navodi predlagača o nesaglasnosti osporenog propisivanja sa članom 52. Ustava. U odgovoru se takođe ukazuje na odredbu člana 9. predmetnog zakona, kojim je propisano da naknade koje plaćaju priređivači igara na sreću predstavljaju prihod budžeta Republike kojim se finansiraju socijalni i humanitarni projekti, te člana 15, prema kojem Ministarstvo finansija, prilikom dodjele licenci za obavljanje ove djelatnosti, vodi računa o zasićenosti ponude igara na sreću u Republici i obimu priređivanja ovih igara sa aspekta dopunjavanja turističke ponude. Narodna skupština smatra da je u domenu cjelishodne procjene zakonodavca normiranje predmetne materije na način koji obezbjeđuje najbolji balans sistema i uslova priređivanja igara na sreću i opšteg interesa.

Narodna skupština Republike Srpske nije dostavila odgovor na prijedlog koji je podnio „Joker game“ d.o.o. Banja Luka.

S obzirom na to da je u konkretnim ustavnopravnim stvarima više subjekata posebnim prijedlozima tražilo ocjenjivanje ustavnosti odredbe člana 25. stav 1. Zakona o igrama na sreću, Sud je, na osnovu člana 9. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 114/12, 29/13 i 90/14), Rješenjem broj U-41/19 od 17. jula 2019. godine, spojio ove prijedloge radi vođenja jedinstvenog postupka, pripajajući prijedlog broj U-49/19 prijedlogu koji je evidentiran pod brojem U-41/19.  

    Osporenim odredbama Zakona o igrama na sreću ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 22/19) propisano je: da je priređivanje igara na sreću djelatnost od javnog interesa i isključivo je pravo Republike Srpske, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 7. stav 1), da igre na sreću iz člana 6. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, osim klasične tombole, priređuje Lutrija Republike Srpske samostalno ili u saradnji sa drugim privrednim društvima putem formiranja zajedničkog privrednog društva u kojem Lutrija ima najmanje 51% učešća u kapitalu i odlučivanju društva, uz prethodnu saglasnost Vlade (član 7. stav 4), da Lutrija ima pravo priređivanja svih igara na sreću, a ima isključivo pravo priređivanja lutrijskih igara na sreću i elektronskih igara na sreću, osim klasične tombole (član 25. stav 1), da igre na sreću iz stava 1. ovog člana Lutrija može realizovati u poslovnoj saradnji i sa drugim licima koja su registrovana za promet robe i usluga, odnosno može u okviru poslovne saradnje povjeriti distribuciju srećaka i drugih sredstava za priređivanje lutrijskih igara na sreću tim licima (član 25. stav 3), da Lutrija podnosi Republičkoj upravi za igre na sreću zahtjev za dobijanje odobrenja za priređivanje elektronskih igara iz člana 23. ovog zakona za svaku poslovnu jedinicu koja ispunjava uslove propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donesenim na osnovu njega (član 36. stav 1), da uz zahtjev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana Lutrija dostavlja: pravila igre, dokaz o vlasništvu, pravu korišćenja ili ugovor o poslovnoj saradnji sa korisnikom prostora u kojem se priređuju elektronske igre, dokaz o ispunjenosti prostornih i tehničkih uslova za priređivanje elektronskih igara u tom poslovnom prostoru (član 36. stav 2), da je Lutrija dužna pravila svake elektronske igre objaviti u svakoj prostoriji u kojoj se priređuju elektronske igre (član 36. stav 3), te da se pravo na učešće u elektronskim igrama stiče uplatom uloga za igru na terminalu ili na blagajni Lutrije (član 38. stav 2).

 U postupku ocjenjivanja ustavnosti osporenih normi Zakona o igrama na sreću Sud  je imao u vidu da je  tačkama  6, 8. i 18. Amandmana XXXII na Ustav Republike Srpske, kojim je zamijenjen član 68. Ustava, utvrđeno da Republika uređuje i obezbjeđuje, između ostalog, pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, osnovne ciljeve i pravce privrednog razvoja, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom. Pored toga, prema članu 62. stav 2. Ustava, sredstva budžeta su porezi, takse i drugi zakonom utvrđeni prihodi, dok je članom 49. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno da se slobode i prava ostvaruju, a dužnosti ispunjavaju neposredno na osnovu ustava, osim kada je Ustavom predviđeeno da se uslovi za ostvarivanje pojedinih od njih utvrđuju zakonom, a zakonom se može propisati način ostvarivanja pojedinih prava i sloboda samo kada je to neohodno za njihovo ostvarivanje. Prema članu 70. Ustava, Narodna skupština Republike Srpske donosi zakone, druge propise i opšte akte.

 Saglasno Ustavom utvrđenim ovlašćenjima, Zakonom o igrama na sreću („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 22/19) uređeni su sistem i uslovi priređivanja igara na sreću, nagradnih i zabavnih igara, vrste igara na sreću, naknade za priređivanje tih igara, porez na dobitke od igara na sreću i zabavnih igara, nagradne i zabavne igre, kao i nadzor nad izvršavanjem obaveza iz ovog zakona, prekršaji i sankcije iz oblasti igara na sreću. Tako je ovim zakonom propisano da je Ministarstvo finansija nadležno za izdavanje licenci za priređivanje igara na sreću i odobrenja računarskih sistema za igre na sreću u skladu sa ovim zakonom (član 3. stav 1), da je Republička uprava za igre na sreću republički organ uprave u sastavu Ministarstva finansija koji obavlja ostale upravne poslove iz oblasti igara na sreću, u skladu sa ovim zakonom i propisom kojim se uređuje republička uprava (član 3. stav 2), da se u Republici Srpskoj, u skladu sa odredbama ovog zakona, mogu priređivati igre na sreću, nagradne igre i zabavne igre (član 4. stav 1), da je priređivač igara na sreću JP „Lutrija Republike Srpske“ a.d. Banja Luka, odnosno drugo pravno lice koje na osnovu licence i odobrenja ima pravo priređivanja igara na sreću (član 5. tačka 4)), da se igre na sreću razvrstavaju na lutrijske, elektronske, posebne i internet igre na sreću, te nagradne igre (član 6), da je priređivanje igara na sreću djelatnost od javnog interesa i isključivo je pravo Republike Srpske, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 7. stav 1), da se igre na sreću mogu priređivati na osnovu ovog zakona, rješenja Vlade o dodjeli koncesije i na osnovu odobrenja Ministarstva finansija (član 7. stav 2), da Republika pravo priređivanja svih igara na sreću iz ovog zakona ostvaruje posredstvom Lutrije (član 7. stav 3), da igre na sreću iz člana 6. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, osim klasične tombole, priređuje Lutrija samostalno ili u saradnji sa drugim privrednim društvima putem formiranja zajedničkog privrednog društva u kojem Lutrija ima najmanje 51% učešća u kapitalu i odlučivanju društva, uz prethodnu saglasnost Vlade (član 7. stav 4) da pravo priređivanja igara na sreću iz člana 6. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona i klasične tombole mogu steći i druga privredna društva na osnovu rješenja Vlade ili odobrenja u skladu sa ovim zakonom (član 7. stav 5), da nagradne i zabavne igre mogu priređivati lica na osnovu odobrenja koje donosi direktor Republičke uprave za igre na sreću, u skladu  sa odredbama ovog zakona (član 7. stav 7), da Lutrija ima pravo priređivanja svih igara na sreću, a ima isključivo pravo priređivanja lutrijskih igara na sreću i elektronskih igara na sreću, osim klasične tombole (član 25. stav 1), da lutrijske igre na sreću Lutrija može priređivati klasičnim putem, elektronskim putem, putem terminala i interneta (član 25. stav 2), da igre na sreću iz stava 1. člana 25. ovog zakona Lutrija može realizovati u poslovnoj saradnji i sa drugim licima koja su registrovana za promet roba i usluga, odnosno može u okviru poslovne saradnje povjeriti distribuciju srećaka i drugih sredstava za priređivanje lutrijskih igara na sreću tim licima (član 25. stav 3), da Lutrija podnosi zahtjev Republičkoj upravi za igre na sreću za dobijanje odobrenja za priređivanje elektronskih igara iz člana 23. ovog zakona za svaku poslovnu jedinicu koja ispunjava uslove propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donesenim na osnovu njega (član 36. stav 1), da nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega vrše Ministarstvo finansija i Republička uprava za igre na sreću (član 105. stav 1), te da su priređivači igara na sreću dužni da prijave i plate naknade i porez propisane ovim zakonom, u rokovima propisanim ovim zakonom (član 112. stav 1).

    Imajući u vidu navedene ustavne i zakonske odredbe, Sud je ocijenio da propisivanjem iz osporenih normi Zakona o igrama na sreću nisu dovedene u pitanje ustavne garancije na koje se ukazuje u prijedlozima. Prilikom ove ocjene, Sud je, prije svega, uzeo u obzir da je priređivanje igara na sreću djelatnost od javnog interesa za Republiku, dakle interesa šire društvene zajednice, zbog čega mora imati poseban tretman. Sud smatra da je u domenu ingerencije zakonodavca da u svakom konkretnom slučaju procijeni postojanje javnog interesa, te da u skladu sa tom procjenom, a shodno svojim ustavnim ovlašćenjima i Ustavom utvrđenim vrijednostima, uredi određenu materiju. U konkretnom slučaju, zakonodavac je, shodno svojoj cjelishodnoj procjeni, a imajući u vidu, između ostalog, i potrebu vršenja nadzora i preventivnog djelovanja u sprečavanju mogućih zloupotreba u ovoj djelatnosti, osporenim zakonskim odredbama uredio pitanja subjekata koji imaju pravo priređivanja igara na sreću u Republici, načina i uslova priređivanja, kao i vrste igara koje mogu priređivati. Ovakavo normiranje je odraz usvojene ekonomske politike u uređivanju predmetne materije, a ocjena opravdanosti i razloga cjelishodnosti kojima se rukovodio zakonodavac prilikom usvajanja osporenih zakonskih rješenja, prema članu 115. Ustava, nije u okviru nadležnosti Ustavnog suda.

Predmetna zakonska rješenja su, po ocjeni Suda, usvojena u funkciji zaštite javnog interesa, odnosno uspostavljanja efikasnog pravnog okvira za društveno odgovorno priređivanje igara na sreću od strane priređivača. U konkretnom slučaju, javni interes podrazumijeva zaštitu finansijskog interesa Republike koji se manifestuje kroz prikupljanje budžetskih prihoda, ali i obezbjeđivanje adekvatnog stepena pravne i ekonomske sigurnosti na tržištu igara na sreću. Pored toga, ovaj javni interes direktno se ogleda i u načinu raspodjele prihoda prikupljenih putem naknada koje plaćaju priređivači igara na sreću, a kojim se, prema članu 9. stav 3. osporenog zakona, prioritetno finansiraju programi koji se bave socijalnom zaštitom i humanitarnom djelatnošću, problemima lica sa invaliditetom, zapošljavanjem boračkih kategorija, pronatalitetnom politikom, kulturom, vanistitucionalnim obrazovanjem i vaspitanjem djece i omladine, razvojem sporta, civilnog društva, borbom protiv droge i sl. Ovakvim propisivanjem je, po ocjeni Suda, uspostavljen adekvatan balans između potrebe zaštite javnog interesa u ovoj djelatnosti i prava priređivača igara na sreću. 

Imajući u vidu navedeno, Sud je ocijenio neosnovanim navode predlagača da je osporenim zakonskim odredbama JP „Lutrija Republike Srpske“ favorizovano i stavljeno u povoljniji položaj u odnosu na druge priređivače igara na sreću. Naime, činjenica da je predmetna djelatnost od javnog interesa za Republiku determiniše opredjeljenje zakonodavca da uspostavi posebna pravila poslovanja ovog javnog preduzeća putem kojeg se taj interes realizuje, a koje se, stoga, ne nalazi u istoj pravnoj situaciji kao ostali priređivači. 

   Istovremeno, Sud smatra potrebnim ukazati na to da nezadovoljstvo predlagača osporenim zakonskim normama, koje nesumnjivo proizlazi iz prijedloga, kao i njihovo mišljenje o negativnim socijalnim i fiskalnim posljedicama ovakvog normiranja, nije ustavnopravno relevantno.

    Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci ove odluke.

   Ovu odluku Ustavni sud je donio u sastavu: predsjednik Suda mr Džerard Selman i sudije: Milenko Arapović, Vojin Bojanić, Amor Bukić, Zlatko Kulenović, prof. dr Duško Medić, Irena Mojović, prof. dr Marko Rajčević i akademik prof. dr Snežana Savić.

Broj: U-41/19

16. septembra 2020. godine 

 

PREDSJEDNIK

USTAVNOG SUDA

Mr Džerard Selman, s.r.

 

 

 

Актуелно
30.9.2020.
Саопштење за јавност са 261. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.9.2020.
Дневни ред 261. сједнице Уставног суда Републике Српске

16.9.2020.
Саопштење за јавност са 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

14.9.2020.
Дневни ред 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2020.
Саопштење за јавност са 131. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

7.9.2020.
Дневни ред 131. сједнице Вијећа за зштиту виталног интереса

29.7.2020.
Саопштење за јавност са 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

28.7.2020.
Дневни ред 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>