Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

            Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка а) Закона о уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 16.септембра 2020. године, донио је

 

О Д Л У К У

 

             Утврђује се да Смјернице Окружног и Основног суда у Бијељини за поступање у парничном поступку, донесене у марту 2019. године нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

        Адвокатска комора Републике Српске поднијела је Уставном суду Републике Српске приједлог у форми иницијативе за оцјењивање уставности и законитости Смјерница Окружног и Основног суда у Бијељини за поступање у парничном поступку, донесених у  марту 2019. године, због несагласности са члановима 5, 69. ст. 1. и 2, 121. и 123. Устава Републике Српске, члановима 61 а) и 237. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13), те члановима 30. и 31. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17). У приједлогу се наводи да оспорени акт, којим је уређено поступање Окружног и Освновног суда у Бијељини у парничним поступцима, иако без броја и датума, периода важења и других елемената којима се материјализије било који акт у правном промету, представља општи акт, јер на општи начин уређују поступање у парничним предметима пред означеним судовима. Истиче се да оспорени акт, као општи акт, није објављен на прописан начин, да су потписници оспореног акта изашли из оквира својих надлежности, те да је доношењем оспореног акта практично нарушено уставно начело подјеле власти и законитости, с обзиром на то да појединачне судске одлуке, ставови и смјернице не могу бити извор права у Републици Српској и да искључиво Врховни суд, као највиши суд у Републици, обезбјеђује јединствену примјену закона. У вези са наведеним, у приједлогу се указује на одлуку овог Суда број У-79/18 („Службени гласник Републике Српске“ број 123/18), којом је утврђено да Меморандум о сарадњи, закључен 05. септембра 2018. године, између Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци и Смјернице Основног суда у Бањалуци за поступање у парничном поступку донијете у септембру 2018. године нису у сагласности са Уставом Републике Српске и на одлуку број У-101/14 („Службени гласник Републике Српске“ број 39/16), којом је утврђено да члан 6. у дијелу који гласи: “...и осигуравају јединствену примјену закона...“ Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12 и 44/15) није у сагласности са Уставом Републике Српске, а члан 19. став 1. Правилника о унутрашњем судском пословању („Службени гласник Републике Српске“ број 9/14) није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12 и 44/15).

        Поред наведеног, истиче се да се оспореним Смјерницама налаже судијама означених судова у Бијељини, као и другим учесницима у поступку, поступање које је у супротности са законом, с обзиром да се прописивањем као у оспореним смјерницама врши генерализовање поступања, што доводи до проширеног, сувише цјеловитог и општег тумачења јасних и прецизних одредби Закона о парничном поступку и Закона о судовима Републике Српске, чиме се ствара правна несигурност и ограничава законито поступање.

        У одговору на приједлог који је Суду доставио Основни суд у Бијељини  истиче се да оспорени акт нема карактер општег акта, због чега Уставни суд није надлежан за поступање у конкретном случају. Да оспорени акт представља неформални акт закључен на нивоу два суда, који нема обавезујући карактер, те да као такав није објављен у Службеном гласнику Републике Српске, већ на сајту Основног суда у Бијељини и прослијеђен субјектима који се појављују у судским поступцима. Такође се истиче да оспорене Смјернице представљају упућујући, необавезујући акт који ни у једном сегменту не излази из законских оквира, нити дерогира одредбе Закона о парничном поступку, већ инсистира да се судије крећу у законом постављним оквирима и да законске норме примјењују на ефикасан начи. Предлаже се да Суд приједлог одбије.  

      Окружни суд у Бијељини није доставио одговор на приједлог.

      Смјернице Окружног и Основног суда у Бијељини за поступање у парничном поступку, из марта 2019. године , донијели су Окружни и Основни суд у Бијељини на основу члана 6. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17) с циљем обезбјеђења остваривања принципа једнаког поступања у једнаким ситуацијама, обезбјеђења правне сигурности и једнакости грађана пред законом, обезбјеђења пропорционалности у остваривању права и ради унапређења начела ефикасности и економичности утемељених на одредби члана 10. Закона о праничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр.58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13). Овим смјерницама које су донесене у складу са судском праксом Грађанског одјељења Окружног суда у Бијељини и Основног суда у Бијељини, а сходно Пројекту „Унапређење квалитета правосуђа“, које имају упућујући карактер, регулише се : улога судије (члан 1), претходно испитивање тужбе и одговора на тужбу (члан 2. до 5), припремно рочиште (члан 6. до 10), главна расправа (члан 11), одгоде и одлагања (члан 12. до 16), одгађање (члан 17), заступање (члан 18. и 19), прекид поступка (члан 20) и снимање рочишта (члан 21. и 22).

      Суд је у овом предмету, прије свега, размотрио правну природу оспореног акта с обзиром на то да од ове чињенице зависи постојање процесних претпоставки за вођење поступка и одлучивање пред Судом. Имајући у виду да је чланом 115. Устава Републике Српске утврђено да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, те о сагласности прописа и општих акта са законом, Уставни суд је, сагласно наведеним уставним одредбама, надлежан да оцјењује сагласност општих акта са Уставом и законом.

    У вези са наведеним, Суд је имао у виду да су општи акти у смислу поменутог члана 115. Устава, акти којима се на генералан и апстрактан начин уређују одређени односи, односно акти, чија су битна обиљежја да се не односе на једно одређено лице или одређену групу лица, већ да одређене односе уређују на општи начин, те да се не исцрпљују једном примјеном на унапријед одређен случај, него остају и послије те примјене док се не измијене или укину.  

    С обзиром на наведено Суд је утврдио да су оспорене Смјернице Окружног и Основног суда у Бијељини за поступање у парничном поступку, донесене у  марту 2019. године, без обзира на форму у којој су донесене, општи акт за чију оцјену је надлежан Уставни суд сходно члану 115. Устава Републике Српске. Оваква оцјена произлази из садржине овог акта, којим се на општи начин регулише поступање судија Окружног и Основног суда у Бијељини у парничним предметима, а који поред судија истовремено обавезује и друге учеснике у парничном поступку (парничне странке, вјештаке, заступнике и пуномоћнике странака). Поред тога, овај акт односи се на неодређен број лица, дјелује за убудуће и не исцрпљује се једном примјеном на унаприје одређен случај. Такође, на основу овог акта наведени судови доносе појединачне акте (пресуде и рјешења).

 У поступку оцјењивања оспорених Смјерница Окружног и Основног суда у Бијељини за поступање у парничном поступку, донесених у марту 2019. године,  Суд је имао у виду да је чланом 109.  Устава Републике Српске утврђено  да закони, прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу (став 1), те да се прије ступања на снагу закони, други прописи и општи акти државних органа објављују у одговарајућем службеном гласилу (став 2).

              Полазећи од наведене Уставне одредбе Суд је оцијенио да су Смјернице Окружног и Основног суда у Бијељини за поступање у парничном поступку, донесене у марту 2019. године, као општи акт, морале бити објављене у „Службеном гласнику Републике Српске“ како би се учиниле доступним и како би тек протеком прописаног времена ступиле на снагу, односно постале дио правног поретка. Имајући у виду да оспорене смјернице нису могле постати дио правног поретка због чињенице необјављивања на прописан начин, а које је саставни дио материјализације правног акта, као елемента његове форме, Суд је оцијенио да исте нису у сагласности са Уставом Републике Српске.  

               Из наведених разлога наводи из одговора на приједлог о објављивању оспорених смјерница на сајту Основног суда у Бијељини су без значаја за одлучивање у овој ствари.

                У вези са наведеним утврђењем Суд је имао у виду да је примарна улога Суда заштита уставности и законитости, односно заштита виталних вриједности на којима почива уставни систем у цјелини, те да се необјављивањем општих аката на прописан начин нарушава интегритет уставноправног система Републике Српске. Суд је, дакле, заузео став да треба интервенисати у случајевима када се поставља питање уставности општег акта који није објављен на прописан начин, а примјењује се и производи правне посљедице. Стога је Суд утврдио да предметне Смјернице, у цијелости, нису у сагласности са чланом 109. Устава Републике Српске, те је на тај начин искључио њихову примјену.

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,  Војин Бојанић,  Амор Букић,  Златко Куленовић,  проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић,  проф. др Марко Рајчевић, академик проф. др Снежана Савић. 

Број: У-46/19

16. септембра 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
28.10.2020.
Саопштење за јавност са 262. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.10.2020.
Дневни ред 262. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.9.2020.
Саопштење за јавност са 261. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.9.2020.
Дневни ред 261. сједнице Уставног суда Републике Српске

16.9.2020.
Саопштење за јавност са 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

14.9.2020.
Дневни ред 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2020.
Саопштење за јавност са 131. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

7.9.2020.
Дневни ред 131. сједнице Вијећа за зштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>