Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu člana 115. Ustava Republike Srpske i člana 60. stav 1. tačka d) Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 104/11 i 92/12), na sjednici održanoj 16. septembra 2020. godine,  d o n i o   j e

 

                                                                O D L U K U

 

         Odbija se prijedlog za utvrđivanje neustavnosti člana 92. stav 1. Zakona o igrama na sreću  („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 22/19).

 

                                                          O b r a z l o ž e nj e

 

          „Joker Game“ d.o.o. Jevrejska bb iz Banjaluke, zastupano po direktoru Mlađanu Životiću, podnijelo je prijedlog za pokretanje postupka za ocjenjivanje ustavnosti člana 92. stav 1. Zakona o igrama na sreću  („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 22/19) (u daljem tekstu: Zakon). Podnosilac prijedloga smatra da navedena odredba nije u skladu sa čl. 50. i  66. stav 2. Ustava Republike Srpske, te članom 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao razlog navodi da osporenom odredbom nije dozvoljeno da igrači vrše uplate za učestvovanje u internet igrama na sreću gotovim novcem, nego isključivo putem bezgotovinskog poslovanja, čime se ograničava sloboda privređivanja, prometa roba i usluga i  otežava i usporava privređivanje suprotno članu 50. Ustava.  Podnosilac prijedloga smatra  da bi Sud trebao imati u vidu odredbu člana 25. stav 1. Zakona o unutrašnjem platnom prometu („Službeni glasnik Republike Srpske br. 52/12 i 92/12), kojom je propisano da se plaćanja između učesnika obavljaju bezgotovinski, gotovim novcem i obračunom, te da za fizička lica kao korisnike usluga nema ograničenja načina uplata. Ističe se da uslovi propisani članom 92. st. 2. i 3. Zakona o igrama na sreću mogu biti ispunjeni i ako se uplate vrše gotovinom, a da se sve transakcije mogu kontrolisati. Predlaže se da Sud  utvrdi da osporeni član 92. stav 1. Zakona o igrama na sreću nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srpske. Takođe se predlaže da Sud obustavi primjenu osporene zakonske odredbe do donošenja  odluke.

          U odgovoru na prijedlog Narodna skupština Republike Srpske navodi da je prijedlog u cijelosti neosnovan. Ističe se da se u prijedlogu osporena zakonska odredba i odredbe Ustava  nepotpuno tumače. Navodi se da je odredbom člana 5. tačka 27. Zakona o igrama na sreću definisano da su internet igre na sreću one u kojima se učestvuje putem globalne internet mreže preko personalnih računara, mobilnih telefona i drugih sličnih uređaja, što znači da nisu kao ostale igre na sreću koje su vezane za određeni poslovni prostor, te je Zakonom propisano u kojem se prostoru one ne mogu priređivati. Kako internet igre na sreću  nemaju svoje poslovne prostore u kojima se priređuju, odnosno u kojim je moguća fizička prisutnost igrača, te kako je ova vrsta igara na sreću jedna od najtežih za kontrolisanje u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma osporenom zakonskom odredbom propisano je da  registrovani igrač vrši uplate elektronskim putem, tako da su vidljive odmah nakon bezgotovinske uplate. Navodi se da priređivači internet igara na sreću nisu stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na ostala privredna društva iz razloga što je zakonodavac propisao drugačiji način plaćanja njihovih usluga. Takođe se navodi da nezadovoljstvo određenim zakonskim rješenjem može biti samo predmet zakonodavne procedure, a ne i predmet ocjene ustavnosti, kao i da Ustavni sud nije nadležan za ocjenu cjelishodnosti osporenih zakonskih odredbi. Predlaže se da Sud odbije prijedlog kao neosnovan.

         Osporenim članom 92. stav 1. Zakona o igrama na sreću („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj 22/19) propisano je da registrovani igrač vrši uplate za učestvovanje u internet igrama na sreću elektronskim putem tako da su vidljive trenutno nakon uplate, bezgotovinski, putem bezgotovinskog poslovanja, svog bankovnog računa ili kartice za bezgotovinsko plaćanje (kreditne ili debitne kartice), putem elektronskih transfera ili posebnih računa otvorenih u banci, kao i na drugi zakonom propisan način koji omogućava elektronsko poslovanje.  

         Ocjenjujući ustavnost osporene odredbe Zakona o igrama na sreću Sud je imao u vidu  odredbe člana 50. Ustava, prema kojem se  ekonomsko i socijalno uređenje zasniva na ravnopravnosti svih oblika svojine i slobodnom privređivanju, samostalnosti preduzeća i drugih oblika privređivanja u sticanju i raspodjeli dobiti i slobodnom kretanju robe, rada i kapitala u Republici kao jedinstvenom privrednom prostoru, kao i člana 66. stav 2. Ustava kojom se garantuje, između ostalog, jednakost pred zakonom i samostalnost i jednak položaj preduzeća.

         Takođe,  Sud je  imao u vidu da  je članom 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano da će se svako pravo koje zakon predviđa ostvariti bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji kože, jeziku, vjeroispovijesti, političkom i drugom uvjerenju, nacionalnom ili društvenom porijeklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, rođenju ili drugom statusu (stav 1), te da javne vlasti neće ni prema kome vršiti diskriminaciju po osnovima kao što su oni pomenuti u stavu 1 (stav 2).

          U postupku ocjenjivanja ustavnosti osporene zakonske odredbe Sud je imao u vidu i sljedeće odredbe Zakona o igrama na sreću kojima je propisano: da su internet igre na sreću igre na sreću u kojima se učestvuje putem globalne internet mreže (GIM) preko personalnih računara, mobilnih telefona i drugih sličnih uređaja (član 5. tačka 27), da se igre na sreću razvrstavaju, između ostalog, i na internet igre na sreću  (član 6. stav 4),  da se licenca  za priređivanje internet igara na sreću iz člana 7. ovog zakona može dati pravnom licu, koje uz zahtjev, između ostalog, priloži i dokaz o otvorenom bankovnom računu preko kojeg će se vršiti transakcije prilikom priređivanja internet igara na sreću i broj računa (član 85. stav 7), da priređivač igara na sreću  kontinuirano Ministarstvu obezbjeđuje pristup , između ostalog, i za sve uplate i isplate sa virtuelnog računa igrača (član 87. stav 4. tačka 5), da se uplate i isplate u internet igrama na sreću, transakcije i finansijsko poslovanje u internet igrama na sreću vrše preko bankovnih računa priređivača otvorenih u banci sa sjedištem u Republici ili koja ima poslovnu jedinicu u Republici (član 89. stav 1), da  se uplate na račun igračima, kao i isplate igračima mogu vršiti samo ukoliko je igrač registrovan i posjeduje virtuelni račun kod priređivača (član 92. stav 2).

        Polazeći od navedenih ustavnih i zakonskih odredbi Sud je ocijenio da osporena  zakonska odredba nije nesaglasna navedenim odredbama Ustava, na koje se ukazuje  prijedlogom. Prilikom ovakve ocjene Sud je imao u vidu da internet igre na sreću u kojima se učestvuje putem globalne internet mreže preko personalnih računara, mobilnih telefona i drugih sličnih uređaja nisu kao ostale igre na sreću, s obzirom na to da  internet igre na sreću  nemaju svoje poslovne prostore u kojima se priređuju, odnosno u kojima je moguća fizička prisutnost igrača, te kako je ovu vrstu igara na sreću  neophodno kontrolisati u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, propisano je osporenom zakonskom odredbom da registrovani igrač vrši uplate elektronskim putem, tako da su vidljive odmah nakon bezgotovinske uplate. Sud je ocijenio da priređivači internet igara na sreću nisu stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na ostala  privredna društva koja priređuju igre na sreću na drugi način, pošto se jednakost u privređivanju i položaju na tržištu ocjenjuje prema jednakim uslovima, u kojima subjekti posluju, a propisivanje nejednakog položaja subjekata prava moguće je  u slučaju nejednakih uslova,  do koje nejednakosti  dolazi usljed razlika i specifičnosti u sredstvima koja se koriste i kontrolišu u priređivanju igara na sreću, kao što je u ovom  slučaju internet, pa je način plaćanja kod igara  putem interneta prilagođen specifičnostima ove vrste igara na sreću. Nezadovoljstvo  određenim zakonskim rješenjem može biti samo predmet zakonodavne procedure, a ne i predmet ocjene ustavnosti. Ustavni sud, prema članu 115. Ustava nije, nadležan za ocjenu cjelishodnosti osporenih zakonskih odredbi.

         Po ocjeni Suda osporenom odredbom Zakona ne povređuje se ni odredba člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, kojom je propisana opšta i autonomna zabrana diskriminacije. Naime, Evropski sud za ljudska prava diskriminaciju označava kao različit tretman istih ili sličnih slučajeva kada za to nema razumnog i objektivnog opravdanja, odnosno ako ne postoji ligitiman cilj kome se teži, ili ne postoji srazmjera (proporcionalnost) između cilja i načina na koji se ovaj legitimni cilj želi postići. Imajući u vidu navedeno Sud je ocijenio da osporenim zakonskim rješenjem, kojim je propisan način na koji registrovani igrač vrši uplatu za učestvovanje u internet igrama na sreću, ne sadrži navedena diskriminatorna ograničenja, jer je navedeni način plaćanja isti za sve registrovane igrače koji vrše uplatu za učestvovanje u internet igrama na sreću, odnosno zakonodavac navedeno nije uslovio nacionalnom pripadnošću, etničkim porijeklom, jezikom, niti bilo kojem razlikovanju po osnovu ličnih svojstava igrača na sreću.

         Zahtjev predlagača  da Sud, do donošenja konačne odluke, obustavi primjenu osporene zakonske odredbe, Sud  nije razmatrao, s obzirom na ovlašćenja Ustavnog suda propisana članom 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske ("Službeni glasnik Republike Srpske" br. 104/11 i 92/12), jer se zahtijeva obustava od izvršenja  odredbe opšteg, a ne pojedinačnog akta ili radnji, koji su preduzeti na osnovu akata čija se ustavnost i zakonitost ocjenjuje.

           Na osnovu izloženog  odlučeno je kao u  izreci ovog rješenja.

          Ovo rješenje Ustavni sud je donio u sastavu: predsjednik Suda mr Džerard Selman i sudije: Milenko Arapović, Vojin Bojanić, Amor Bukić, Zlatko Kulenović, prof. dr Duško Medić, Irena Mojović, prof. dr Marko Rajčević i akademik prof. dr Snežana Savić.

Broj: U-47/19

16. septembra 2020. godine 

 

PREDSJEDNIK

USTAVNOG SUDA

Mr Džerard Selman, s.r.

 

 

 

Актуелно
30.9.2020.
Саопштење за јавност са 261. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.9.2020.
Дневни ред 261. сједнице Уставног суда Републике Српске

16.9.2020.
Саопштење за јавност са 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

14.9.2020.
Дневни ред 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2020.
Саопштење за јавност са 131. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

7.9.2020.
Дневни ред 131. сједнице Вијећа за зштиту виталног интереса

29.7.2020.
Саопштење за јавност са 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

28.7.2020.
Дневни ред 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>