Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

     Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 15. јула 2020. године, д о н и о  је

 

  Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

     Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности Одлуке о комуналним таксама - Тарифе комуналних такси, Тарифа број 10. тачка 3. - Физичка лица и самостални предузетник-Адвокатске канцеларије ("Службени гласник Града Требиње" број 9/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

           Небојша Рудан и Драган Шкулетић из Требиња дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности Одлуке о комуналним таксама-Тарифе комуналних такси, Тарифа број 10. тачка 3. - Физичка лица и самостални предузетник-Адвокатске канцеларије ("Службени гласник Града Требиње" број 9/18), коју је донијела Скупштина Града Требиње. Даваоци иницијативе сматрају да је износ комуналне таксе за истицање назива адвокатске канцеларије који је прописан оспореном нормом ове одлуке непримјерен општем економском стању у друштву, а посебно када је у питању Град Требиње, који је у једном од најнеразвијених региона у Републици Српској. Истичу да није постојало никакво оправдање да се раније прописана комунална такса за истицање назива адвокатске канцеларије са износа од 500 КМ повећа на 1000 КМ, те да приликом оваквог прописивања доносилац оспорене одлуке није водио рачуна о реалној економској ситуацији. У вези са наведеним, у иницијативи се износи став да је оспорена одредба супротна члану 63. Устава, којим је утврђено да је обавеза плаћања пореза и других даџбина општа и да се одређује према економској снази обвезника.

          У одговору на иницијативу који је доставила Скупштина Града Требиње наводи се да је оспорена одлука донесена на основу овлашћења из члана 2, члана 3. став 1. тачка и) и члана 7. став 2. Закона о комуналним таксама („Службени гласник Републике Српске“ број 4/12). Такође се истиче да износ комуналних такси није утврђен произвољно, већ након пажљиве анализе економске снаге обвезника приликом утврђивања износа таксе за сваку категорију појединачно. Доносилац предметне одлуке сматра да даваоци иницијативе нису ниједним утемељеним аргументом образложили на који начин је оспорена норма ове одлуке неуставна у односу на економску снагу адвоката, што би требао да буде основни критеријум за оцјену уставности у конкретном случају. Сматра да, када се узме у обзир Тарифа адвокатских услуга, што је оквирни показатељ зараде адвоката и указује на економску снагу ових обвезника, прописана комунална такса не представља велико оптерећење за адвокате. У вези с тим, доносилац Одлуке износи мишљење да економска ситуација и просјечна зарада „трећих лица“ у Републици нису релевантни показатељи у конкретном случају, јер се спорни износ таксе односи на адвокате и утврђује искључиво у односу на њихову економску снагу. Сходно наведеном, доносилац оспорене одлуке сматра да је иницијатива неоснована, те предлаже да Суд, након проведеног поступка, исту не прихвати.           

    Одлука о комуналним таксама ("Службени гласник Града Требиње" број 9/18) донесена је на основу члана 2. ст. 1. и 7. Закона о комуналним таксама ("Службени гласник Републике Српске" број 4/12), члана 39. став 2. тачка 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16) и члана 36. став 2. тачка 2. Статута Града Требиње ("Службени гласник Града Требиње" бр. 2/13, 5/14, 6/15, 3/16 и 6/17). Саставни дио ове одлуке је Тарифа комуналних такси. Оспореном одредбом Тарифе број 10. тачка 3. - Физичка лица и самостални предузетник-Адвокатске канцеларије прописано је да за истакнуту фирму адвокатска канцеларија годишње плаћа комуналну таксу у износу од 1.000 КМ.  

У поступку оцјењивања уставности оспорене норме Тарифе предметне одлуке Суд је имао у виду одредбе чланова 62. и 63. Устава Републике Српске, према којима Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе, средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи, а обавеза плаћања пореза и других даџбина је општа и утврђује се према економској снази обвезника. Поред тога, у конкретном случају релевантне су и одредбе члана 102. став 1. тачка 2. и став 2. и члана 103. Устава којима је утврђено да општина, преко својих органа, у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, да се систем локалне управе уређује законом, те да граду и општини припадају приходи утврђени законом и средства за обављање повјерених послова.

     Сагласно Уставом утврђеним овлашћењима, Законом о комуналним таксама ("Службени гласник Републике Српске" број 4/12) утврђени су и уређени основни елементи система комуналних такси, предмет таксене обавезе, обвезници плаћања, као и ослобађања од плаћања комуналне таксе. Тако је овим законом прописано: да комуналне таксе, у складу са овим законом, посебним актом утврђује град, односно општина, те да су ове таксе приход буџета јединице локалне самоуправе (члан 2), да се комуналне таксе могу утврдити за истицање пословног имена правног лица или предузетника на пословним просторијама (члан 3. став 1. тачка и)), да је правно лице и предузетник који обавља дјелатност на основу одобрења надлежног органа дужан да на улазу у сваки пословни простор гдје обавља дјелатност истакне пословно име (члан 6. став 1), да акт о утврђивању комуналне таксе доноси скупштина јединице локалне самоуправе, а њиме се утврђују: врста, висина, рокови, начин плаћања и ослобађања од плаћања комуналне таксе (члан 7. став 1), да скупштина јединице локалне самоуправе може да утврди комуналне таксе у различитој висини, зависно од врсте дјелатности, површине, локације, односно зона у којима се налазе објекти, односно предмети или врше услуге за које се плаћа такса из члана 3. овог закона (члан 7. став 2).

       Поред тога, чланом 39. став 2. тачка 10. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 97/16 и 36/19) прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом.

      Како из наведеног произлази, такса за истицање назива на пословним просторијама представља врсту локалне комуналне таксе, која је изворни приход јединица локалне самоуправе, а коју, у складу са законом, својим актом уређује скупштина јединице локалне самоуправе. Законом о комуналним таксама су на општи начин утврђени и уређени сви основни елементи система комуналних такси, одређене су границе овлашћења јединица локалне самоуправе при увођењу и уређивању комуналних такси, те је, између осталог, прописано да се локалне комуналне таксе могу уводити за истицање пословног имена правног лица или предузетника на пословним просторијама. Одредбом члана 7. став 2. овог закона предвиђено је да скупштина јединице локалне самоуправе комуналне таксе може утврдити у различитој висини, а као критеријуми за различито прописивање висине ових такси су одређени врста дјелатности, површина и локација, односно зона у којима се налазе објекти, односно предмети или врше услуге за које се плаћа такса.

     Полазећи од наведеног, Суд је оцијенио да је Скупштина Града Требиње била овлашћена да донесе оспорену одлуку, којом су за финансирање заједничке комуналне потрошње на подручју ове јединице локалне самоуправе уведене комуналне таксе, те су утврђени врста, висина и ослобађања од плаћања комуналне таксе, као и друга питања која се односе на комуналне таксе на подручју Града Требиње. Саставни дио ове одлуке је и Тарифа комуналних такси.

    Оцјењујући уставност оспорене норме Тарифе број 10. тачка 3. - Физичка лица и самостални предузетник-Адвокатске канцеларије предметне одлуке Суд је утврдио да иста није у супротности са Уставом Републике Српске. Наиме, како је већ истакнуто, чланом 7. став 2. Закона о комуналним таксама су као критеријуми за различито прописивање висине комуналне таксе одређени врста дјелатности, површина и локација, односно зона у којима се налазе објекти, односно предмети или врше услуге за које се плаћа ова такса. Оспореном одредбом ове тарифе доносилац Одлуке је, имајући у виду законски критеријум-врста дјелатности коју обавља обвезник, одредио висину комуналне таксе за истицање назива адвокатске канцеларије на  подручју града Требиња. Оваквим прописивањем, по оцјени Суда, није нарушена одредба члана 63. Устава, на коју указују даваоци иницијативе, а према којој се обавеза плаћања пореза и других даџбина утврђује према економској снази обвезника. Наиме, Суд сматра да је одређивање висине предметне комуналне таксе у домену цјелисходне процјене доносиоца Одлуке у погледу економске снаге лица која обављају адвокатску дјелатност. Због тога, сходно одредби члана 115. Устава, није у надлежности овог суда да оцјењује да ли је прописана висина оспорене таксе правилно одмјерена, нити да се, у вези с тим, упушта у разматрање питања који се односе на критеријуме и параметре за утврђивање економске снаге појединих категорија обвезника комуналне таксе.   

    Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорене одредбе Тарифе број 10. Одлуке о комуналним таксама одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

      На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

      Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-25/19

15. јула 2020. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
16.9.2020.
Саопштење за јавност са 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

14.9.2020.
Дневни ред 260. сједнице Уставног суда Републике Српске

7.9.2020.
Саопштење за јавност са 131. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

7.9.2020.
Дневни ред 131. сједнице Вијећа за зштиту виталног интереса

29.7.2020.
Саопштење за јавност са 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

28.7.2020.
Дневни ред 130. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

15.7.2020.
Саопштење за јавност са 259. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.7.2020.
Саопштење за јавност са 128. и 129. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>