Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка г) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној дана 15. јула 2020. године, донио је 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

                Одбацује се приједлог за оцјењивање уставности члана 3. став 3. Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08).

О б р а з л о ж е њ е

           „Техноградња“ д.о.о. Фоча, које заступа пуномоћник Миленко Војо Радовић, адвокат из Фоче, поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 3. став 3. Закона о Приведној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08). У приједлогу се истиче да је оспорена норма, која прописује да чланство у Комори правна лица из става 1. оспореног члана 3. стичу уписом оснивања у судски регистар, у супротности са чланом 5. став 1. алинеја 1. и чланом 108. Устава Републике Српске, те чланом 11. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. Прописивање да је чланство у Комори обавезно и да се стиче по аутоматизму, уписом оснивања у судски регистар, по мишљењу предлагача је у супротности са уставним гаранцијама о заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима и правом на слободу окупљања и удруживања из члана 11. Конвенције, с обзиром на то да је добровољна воља сваког привредног субјекта или било ког другог лица да буде члан одређеног удружења. Стога предлаже да Суд утврди да оспорени члан 3. став 3. Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08) није у складу са Уставом и Конвенцијом.

                 Поступајући по наведеном приједлогу, Суд је констатовао да је на сједници  одржаној 27. априла 2016. године, Уставни суд Републике Српске донио Одлуку број У-90/14 („Службени гласник Републике Српске“ број 39/16), којом је одбио приједлог за утврђивање неуставности члана 3. ст. 1. и 3. и члана 40. став 1. Закона о Привредној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08). У образложењу наведене одлуке Суд је закључио да је Привредна комора јавноправна институција, а не удружење грађана које настаје и престаје слободном вољом грађана, те с обзиром на то утврдио да обавеза законодавца у смислу члана 11. Конвенције, подразумијева да исти не спречава чланове коморе да се учлањују или формирају друге врсте удружења. Како оспорена одредба члана 3. ст. 1. и 3, али ни Закон о Привредној комори у цјелини („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08), не садрже овакву забрану, Суд је у наведеној одлуци оцијенио да су, у контексту гаранција из члана 11. Конвенције, неосновани наводи предлагача о повреди његовог права на слободу удруживања и да је законодавац прописујући као у оспореним члановима остао у оквиру својих уставних надлежности.

            Имајући у виду наведено, Суд је на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“  бр.104/11 и  92/12),  приједлог за оцјењивање уставности члана 3. став 3. Закона о Приведној комори Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 65/08) одбацио, јер је већ одлучивао о истој  ствари.

         На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

        Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.