Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

      Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 18. децембра 2019. године,  д о н и о   ј е

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 15. став 2. и чланова 15а, 15б. и 15в. Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15, 8/16, 112/18 и 87/19).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Жељко Бубић из Бањалуке дао је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 9. Правилника о измјенама и допунама Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад („Службени гласник Републике Српске“ број 112/18) (у иницијативи погрешно означено као („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15, 8/16 и 112/18), у дијелу који се односи на став 2, измијењеног члана 15. Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15 и 8/16), те оцјену уставности и законитости члана 10. Правилника о измјенама и допунама Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад („Службени гласник Републике Српске“ број 112/18) (у иницијативи погрешно означено као („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15, 8/16 и 112/18). Одредбе оспорених чланова Правилника одговарају одредбама члана 15. став 2. и чл. 15а, 15б. и 15в. Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15, 8/16, 112/18 и 87/19) (у даљем тексту: Правилник).

Давалац иницијативе сматра да је члан 15. став 2. Правилника  у супротности са чл. 37, 39. и 43. Устава, као и да је прописивање из чл. 15а, 15б. и 15в. овог општег акта у супротности са чл. 17, 28, 29. и 30. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09), те чл. 13, 23, 37, 43. и 108. Устава. Истиче се да су, прописивањем из члана 15. став 2. Правилника, лица на медицинском третману и процесу лијечења од алкохолизма и наркоманије доведена у незавидан положај јер им је онемогућено право на лијечење с обзиром на то да немају право на накнаду плате, чиме су онемогућени у остваривању и осталих права загарантованих Уставом. Начин на који је нормиран положај наведене групе лица, како се наводи, обавезује и медицинске раднике, да подношењем обавјештења послодавцу за ситуације нормиране чл. 15а, 15б. и 15в. Правилника, одају љекарске тајне, иако је њихово чување зајемчено Законом о здравственој заштити. Подношењем оваквог обавјештења лицу, кориснику медицинске услуге, угрожава се егзистенција, а посљедично и право на живот. Такође, подношењем наведеног обавјештавања, здравствени радник може бити изложен поступку утврђивања одговорности јер на овај начин крши правило чувања љекарске тајне, тј. користи податке који су према Закону о здравственој заштити, заштићени у интересу осигураника.  

У одговору који је Суду доставио Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске истиче се да наводи из иницијативе нису основани, те се предлаже њено неприхватање. Доносилац оспореног акта наводи да је одредба члана 15. став 2. Правилника идентична одредби члана 39. став 4. Закона о здравственом осигурању. Лица која се налазе на издржавању казне затвора, те лица према којима се проводе мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи, те обавезног лијечења од зависности, не могу слободно бирати запослење, већ им је, у складу са Законом о извршењу кривичних и прекршајних санкција, омогућено да раде без заснивање радног односа из Закона о раду. У овом смислу не постоји могућност да им се утврди привремена неспособност за рад према одредбама Закона о здравственом осигурању, нити остварују право на накнаду плате. Доносилац оспореног акта надаље истиче да је, сагласно члану 34. Закона о здравственом осигурању, члановима 15а, 15б. и 15в. Правилника, ближе разрађен члан 15. овог акта који је идентичан члану 39. наведеног закона, и то детаљнијим уређивањем начина утврђивања околности у којима осигуранику не припада накнада плате, тј. њима се дефинише начин утврђивања злоупотреба права на накнаду плате, чиме се не онемогућава право на здравствену заштиту овим лицима. Истиче се да је право на повјерљивост личних информација које пацијент саопшти љекару неоходно посматрати у контексту члана 34. Закона о здравственој заштити, али и члана 179. Закона о раду, те у контексту члана 213. Кривичног законика Репубплике Српске. Начин утврђивања постојања злоупотреба права из социјалног осигурања, које су, притом, квалификоване као кривично дјело, не значи угрожавање права на физички и психички интегритет, безбједност личности, нити је ријеч о кршењу права на повјерљивост личних информација, те неуважавању моралних, културних или религијских убјеђења.

Правилник о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад („Службени гласник Републике Српске“ бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15, 8/16, 112/18 и 87/19) донио је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске на основу  члана 30. став 2. и члана 34. став 1. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 18/08, 1/09, 106/09 и 110/16) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске, Бања Лука (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09, 105/09, 119/11 и 113/14), односно чламна 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске (Службени гласник Републике Српске“ број 94/18).

Оспореним чланом 15. став 2. Правилника је прописано да накнада плате не припада осигураницима Фонда док су на издржавању казне затвора и осигураницима Фонда према којима се спроводе мјере обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи и обавезног лијечења од алкохолизма и наркоманије у здравственој установи.

Оспореним чланом 15а. Правилника је прописано: да ако овлашћени доктор породичне медицине сматра да постоје чињенице или околности из члана 15. став 1. т. од а) до д), обавезан је да о томе одмах обавијести послодавца и Фонд (став 1), да ако послодавац сматра да постоје чињенице или околности из члана 15. став 1. т. ђ) и е), обавезан је да о томе одмах обавијести Фонд (став 2), да пријаву о постојању чињеница или околности из члана 15. став 1. могу поднијети и првостепена и другостепена комисија за оцјену привремене неспособности за рад и  сва остала лица која имају сазнања о чињеницама или околностима (став 3).

Оспореним чланом 15б. је прописано: да постојање чињеница или околности због којих осигуранику Фонда не припада право на накнаду плате, на основу пријаве из члана 15а. Правилника, утврђују овлашћени контролори Фонда увидом у медицинску и другу документацију осигураника, да се о извршеној контроли сачињава записник, који садржи мјесто и вријеме вршења контроле, предмет вршења контроле, име контролора, утврђено чињенично стање, посебан опис утврђених неправилности, списак исправа које су коришћене при вршењу контроле а које се према потреби могу приложити записнику, изјаве лица која учествују у поступку контроле које су значајне за правилно утврђивање чињеничног стања и приједлог мјера.

Оспореним чланом 15в. Правилника је прописано: да се, ако контролор Фонда у записнику утврди постојање чињеница или околности због којих осигуранику Фонда не припада право на накнаду плате, записник доставља директору Фонда, који обавјештава послодавца да осигуранику Фонда не припада накнада плате од дана када су утврђене чињенице или околности из става 1. овог члана за све вријеме док трају те околности или њихове посљедице, да се исплата накнаде обуставља ако се чињенице или околности из става 1. овог члана утврде послије почињања са коришћењем права на накнаду плате, а исплатилац има право на накнаду штете од осигураника Фонда.

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба Правилника, Суд је имао у виду да према одредбама тачака 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, Република уређује и обезбјеђује, поред осталог, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство и друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом.

Поред тога, Суд је узео у обзир и одредбе Устава у односу на које давалац иницијативе оспорава Правилник којима је утврђено: да је живот човјека неприкосновен (члан 11. став 1), да су људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот неповредиви (члан 13), да је зајемчена заштита тајности података о личности, да се  прикупљање, обрада и сврха коришћења личних података, уређују законом, да је забрањено коришћење података о личности које је супротно утврђеној сврси њиховог прикупљања, да грађани имају право да траже и добијају све податке о себи, садржане у актима државних органа и у другим службеним евиденцијама (члан 23), да свако има право на заштиту здравља, да је зајемчено право на здравствену заштиту, у складу са законом, те је гарантовано да дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом (члан 37), да свако има право на рад и слободу рада, да је принудни рад забрањен, да је свако слободан у избору занимања и запослења и да му је  под једнаким условима доступно радно мјесто и функција, да запосленима може престати радни однос противно њиховој вољи на начин и под условима који су утврђени законом и колективним уговором, да свако по основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором (члан 39), да се право запослених и чланова њихових породица на социјалну сигурност и социјално осигурање уређује законом и колективним уговором, да се јемчи, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбјеђење за вријеме привремене незапослености, да се грађанима који су дјелимично способни за рад обезбеђују оспособљавање за одговарајући посао и услови за њихово запошљавање, у складу са законом, да Република обезбеђује помоћ и социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад и немају средства за издржавање (члан 43), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, основне циљеве и правце социјалног развоја, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство, борачку и инвалидску заштиту, бригу о дјеци и омладини, образовање, културу и заштиту културних добара, физичку културу (члан 68. који је замијењен Амандманом XXXII тач. 8. и 12), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Суд је имао у виду да је Законом о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 110/16 и 94/19) прописано: да се овим законом уређује систем обавезног и проширеног зравственог осигурања, права из осигурања, начин остваривања права и начела приватног здравственог осигурања (члан 1), да су права из здравственог осигурања здравствена заштита, накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад, и друга права утврђена законом и актима Фонда (члан 3), да остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбјеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске и послодавци под условима утврђеним овим законом и актима Фонда (члан 4. став 1), да су права из обавезног здравственог осигурања  здравствена заштита и накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад (Глава II, Одјељак 2), да право на накнаду нето плате за вријеме привремене неспособности за рад имају осигураници запослени у државним и приватним предузећима и установама (члан 31. став 1), да Фонд својим актима ближе уређује начин утврђивања нето накнаде која се исплаћује на терет Фонда и друга питања у вези са накнадом нето плате (члан 34. став 1), да накнада плате припада осигураницима у складу са одредбама овог закона ако су усљед болести или повреде привремено неспособни за рад, спријечени да раде због медицинског испитивања, изоловани као клицоноше или због појаве заразе у њиховој околини, одређени да негују оболелог члана уже породише под условима утврђеним овим законом односно актом Фонда, спријечени да раде због добровољног давања ткива и органа (члан 35), да осигуранику не припада накнада плате ако је намјерно проузроковао неспособност за рад, ако је неспособност за рад проузроковао пијанством, ако се за вријеме привремене неспособности за рад бави привредном или другом активношћу којом остварује приход, ако је намјерно спречавао оздрављење, ако се без оправданог разлога не подвргне лијечењу, осим ако за лијечење није потребан пристанак предвиђен посебним прописима, ако се без оправданог разлога не јави љекару за оцјену способности или се не одазове на љекарски, односно комисијски преглед у заказано вријеме. Осигуранику не припада накнада плате од дана када су утврђене околности из става 1. овог члана па све док трају те околности или њихове посљедице. Ако се чињенице из става 1. овог члана утврде послије остваривања права на накнаду, исплата накнаде осигуранику се обуставља. Накнада плате не припада лицима на издржавању казне затвора и лицима према којима се спроводи мера безбедности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи као и обавезног лијечења алкохоличара и наркомана у здравственој установи (члан 39), да се дјелокруг и начин рада, као и друга питања од значаја за рад управног одбора уређују Статутом Фонда (члан 48. став 4), да управни одбор Фонда у складу са законом и Статутом Фонда доноси друге опште акте Фонда, доноси одлуке, рјешења и друга акта на основу овлашћења и закона, врши и друге послове утврђене законом и Статутом Фонда (члан 49. тач. 2, 9. и 14).

Суд је узео у обзир да је одредбама Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) у односу на које давалац иницијативе оспорава Правилник, прописано: да сваки грађанин има право да здравствену заштиту остварује уз поштовање највишег могућег стандарда људских права и вриједности, односно има право на физички и психички интегритет и на безбједност личности, као и на уважавање његових моралних, културних и религијских убјеђења (члан 17), да је медицински оглед (у даљем тексту: оглед) истраживачка студија на људима ради испитивања одређених аспеката (сигурност, ефикасност, ефективност) нових лијекова, медицинских средстава, процедура лијечења или комбинације наведеног, да се оглед може предузети над пунољетним, пословно способним пацијентом, уз његов пристанак, да изузетно, када постоји индикација за медицински третман малољетног пацијента или лица лишеног пословне способности, пристанак даје родитељ, брачни друг, пунољетно дијете, пунољетни брат или сестра, законски заступник или старалац, да пацијент, брачни друг, родитељ, законски заступник или старалац даје пристанак у писаном облику, након што је информисан о смислу, циљу, поступцима, очекиваним резултатима, могућим ризицима, као и о нежељеним посљедицама огледа, да пацијент, односно лице из става 1. овог члана мора бити упозорено да може оглед одбити и да пристанак на оглед може опозвати писмено у свако вријеме, да је надлежни доктор који врши оглед обавезан да води рачуна о томе да заштита живота и здравља пацијента увијек има предност у односу на интерес друштва и науке, да пацијент који због огледа претрпи тјелесну повреду или му се здравље наруши има право на накнаду штете у складу са законом, да је здравствена установа обавезна да прије почетка огледа осигура пацијента који је подвргнут огледу за случај настанка тјелесне повреде или нарушавања здравља који је изазван огледом, у складу са законом, да је здравствена установа обавезна да закључи уговор са пацијентом којим се одређује износ надокнаде која припада пацијенту који учествује у огледу, да пацијент има право да учествује у клиничком испитивању лијекова и медицинских средстава, у складу са законом којим се уређује област лијекова и медицинских средстава, да етички одбор здравствене установе, прије почетка огледа, доноси одлуку о предузимању огледа над пацијентом у здравственој установи, да се у приватним здравственим установама не може предузимати оглед (члан 28), да пацијент има право на повјерљивост личних информација које је саопштио надлежном доктору, укључујући и оне које се односе на његово стање здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, да је забрањено да надлежни доктор, без писменог пристанка пацијента, саопшти другим лицима личне податке о пацијенту из става 1. овог члана, осим када је на то обавезан посебним законом, да ако је пацијент дао пристанак, надлежни доктор може саопштити податке о здравственом стању пацијента пунољетном члану породице пацијента, да надлежни доктор мора саопштити податке о здравственом стању пацијента пунољетном члану породице и у случају када пацијент није дао пристанак за саопштавање података о свом здравственом стању, а то је неопходно ради избјегавања здравственог ризика члана породице (члан 29), да пацијент има право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања, посјете специјалисти и медицинско-хируршког лијечења у цјелини, да прегледу пацијента могу присуствовати здравствени радници који предузимају медицински третман, студенти медицине, ученици медицинске школе, а за лица до 15 година живота и пословно неспособна лица родитељ, законски заступник или старалац, да пацијент може дати писану сагласност и за присутност других лица приликом прегледа (члан 30).

Узимајући у обзир наведене уставне и законске одредбе Суд је утврдио да је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, сагласно својим овлашћењима, донио оспорени правилник којим је, са циљем провођења Закона о здравственом осигурању (у даљем тексту: Закон), између осталог, разрадио његове одредбе које се тичу накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад.        

Суд је утврдио да је оспореним чланом 15. став 2. Правилника у подзаконски текст, у садржински неизмијењеном облику, пренесена одредба члана 39. став 4. Закона, због чега је прописујући на оспорени начин доносилац овог општег акта поступао у границама својих уставних и законских овлашћења. Имајући у виду да су члановима 39. и 43. Устава, у релевантном дијелу, зајемчена права грађана под условима утврђеним законом, а да је одредбом члана 15. став 2. Правилника, Фонд прописао идентично законском уређењу ове материје, Суд је мишљења да нису основани наводи даваоца иницијативе према којима су овом одредбом Правилника повријеђене гаранције из чланова 39. и 43. Устава. Суд је становишта да нису од значаја наводи из иницијативе којима се одредба члана 15. став 2. Правилника ставља у контекст гаранција из чл. 37. Устава, јер је оспореном одредбом Правилника, у складу са Законом, уређено питање накнаде плате за вријеме привремене неспособности за рад, док наведени члан Устава јемчи право на здравствену заштиту, тј. различито право из обавезног здравственог осигурања.

Надаље, Суд је утврдио да је Фонд прописујући као у чл. 15а, 15б. и 15в. Правилника поступио у складу са овлашћењем из члана 4. Закона према коме остваривање права из обавезног здравственог осигурања обезбеђује Фонд здравственог осигурања Републике Српске и послодавци под условима утврђеним овим законом и актима Фонда, те сагласно овлашћењу из члана 34. став 1. Закона према коме Фонд својим актима ближе уређује начин утврђивања нето накнаде која се исплаћује на терет Фонда и друга питања у вези са накнадом нето плате. С обзиром на то да је сврха подзаконског нормирања у ближем разрађивању хијерархијски више законске норме, те да је у функцији њене практичне примјене, доносилац оспореног правилника је, према мишљењу Суда, прописао сагласно својим овлашћењима јер није измијенио смисао законског регулисања из члана 39. Закона, те није довео до непоузданости када је ријеч о његовој примјени. Такође, имајући у виду да је за примјену члана 39. Закона, између осталог, неопходна констатација и медицински утврдивих чињеница од којих зависи право осигураника на накнаду плате, а о којима суд мора дати струка, давалац иницијативе, према становишту Суда, неоправдано изједначава утврђивање ових чињеница са обавезом љекара на чување професионалне тајне. Да би се неки податак сматрао професионалном, у конкретном случају љекарском тајном, он мора бити утврђен као резултат односа повјерења између љекара и пацијента, те мора бити таквог карактера да смије бити познат само ограниченом кругу лица и то у контексту норми одређеног друштва које бране изношење таквих података ван овог круга, док је услов за држање у тајности ових података разуман интерес пацијента који захтијева заштиту. С обзиром на то да чињенице које је неопходно утврдити у циљу примјене члана 39. Закона, према оцјени Суда, нису овакве природе, нити постоји разуман интерес пацијента који захтијева њихово држање у тајности, Суд је утврдио да су неосновани наводи из иницијативе према којима је прописивање из чл. 15а, 15б. и 15в. у супротности са уставним гаранцијама из чл. 13. и 23. Устава. Такође, према мишљењу Суда, оспорене одредбе чл. 15а, 15б. и 15в. Правилника се не могу довести у контекст уставних гаранција из чл. 1,  37. и 43. Устава, због чега наводи из иницијативе у овом смислу нису од значаја.

Исто тако, с обзиром на то да је Суд утврдио да је, прописујући као у оспореним чл. 15а, 15б. и 15в. Правилника, Фонд нормирао сагласно Закону о здравственом осигурању, те да из предмета регулисања наведених одредаба Правилника произлази да је њима разрађен члан 39. Закона о здравственом осигурању, односно да су оспорене одредбе Правилника у искључивој функцији провођења тог закона, наводи даваоца иницијативе према којима чл. 15а, 15б. и 15в. Правилника нису у сагласности са чл. 17, 28, 29. и 30. Закона о здравственој заштити нису основани.

Имајући у виду изложено Суд је утврдио да нису основани ни наводи из иницијативе према којима оспорено прописивање није у сагласности са начелом уставности и законитости из члана 108. Устава.

Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

            На основу изложеног  одлучено је као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-102/18

18. децембра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
1.7.2020.
Саопштење за јавност са 258. сједнице Уставног суда Републике Српске

1.7.2020.
Одлука о прихватању понуде за услуге штампе Билтена Уставног суда Републике Српске број 24

1.7.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку пића и освјежавајућих напитака у чајну кухињу Уставног суда Републике Српске

1.7.2020.
Одлука о прихватању понуде за набавку радова за изградњу зграде Уставног суда

30.6.2020.
Дневни ред 258. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.6.2020.
Саопштење за јавност са 257. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.6.2020.
Дневни ред 257. сједнице Уставног Суда Републике Српске

23.6.2020.
Саопштење за јавност са сједница Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>