Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачке а) и г), 40. став 5, члана 57. тачка а) и члана 61. став 1. тачке б), г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. новембра 2019. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 20. став 1. и члана 21. ст. 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 21. став 5. и члана 22. ст. 3. и 5. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19), затим члана 14, члана 20. алинеја 2. и члана 24. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18), те члана 1. алинеја 3, члана 3. став 1. алинеја 2. и чл. 4, 5, 6. и 8. Методологије обрачуна испоручене топлотне енергије – Прилог 1.

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 15. став 1. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 22. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пајо Лукић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 20. став 1, члана 21. ст. 1, 4. и 5. и члана 22. ст. 1, 3. и 5. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), затим члана 14, члана 15. став 1, члана 20. алинеја 2. и члана 24. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18),  те члана 1. алинеја 3, члана 3. став 1. алинеја 2. и чл. 4, 5, 6. и 8. Методологије  обрачуна испоручене топлотне енергије – Прилог 1, које је донијела Скупштина Града Бања Лука. У иницијативи се наводи да оспорене одредбе Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије нису у сагласности са Законом о стварним правима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и 60/15), према којем је својина стварно право које власнику даје овлашћење да слободно и по својој вољи ствар држи, користи је и њоме располаже. Због тога је, како се истиче, супротно начелу законитости прописивање којим се кориснику услуге налаже да од даваоца услуге тражи одобрење за замјену, преправку или доградњу унутрашњих инсталација гријања које су у искључивом власништву корисника. Надаље, давалац иницијативе сматра да су оспорене норме ове одлуке супротне Закону о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), који не прописује да је потребна сагласност даваоца услуге кориснику за искључење из топлификационог система, те одређује да се кориснику комуналне услуге може, на његов захтјев, одобрити да не користи неку комуналну услугу или престанак њеног коришћења, односно да корисник има право на раскид уговора ако давалац те услуге не може обезбиједити прописани квалитет или ако за корисника постоје боља техничка и економски повољнија рјешења, под условом да то не шкоди осталим корисницима. Поред наведеног, посебно се истиче да одредбе члана 22. ст. 1. и 3. нису у сагласности са Законом о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" бр. 29/78, 39/85, 57/89 и „Службени гласник Републике Српске“ бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04), који прописује равноправност учесника у облигационом односу, због чега не би требала бити потребна сагласност даваоца услуге за искључење са топлификационог система, а нарочито не сагласност осталих корисника (станара зграде) који нису учесници у облигационом односу између сваког појединачног корисника и даваоца услуге.

У погледу оспорених норми Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије и Методологије обрачуна испоручене топлотне енергије – Прилог 1, у иницијативи се износи став да су ове одредбе супротне Закону о заштити потрошача у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17) и Закону о комуналним дјелатностима, јер, како се наводи, у поступку доношења ових аката није прибављено мишљење савјетодавног тијела. Такође се истиче да се накнада за комуналну услугу која није извршена не може наплатити, чиме је Скупштина Града Бања Лука оспореним прописивањем изашла из оквира својих законских овлашћења. Поред тога, оспоравајући члан 15. став 1. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије давалац иницијативе наводи да ова одредба није у складу са чланом 40. ст. 1. и 3. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије.

У одговору на наводе из иницијативе који је Суду доставила Скупштина Града Бања Лука наводи се да прописивањем из оспорених одредаба предметних општих аката њихов доносилац није поступао изван својих уставних и законских овлашћења, те да су наводи иницијативе у цијелости неосновани. Сматра да се оваквим нормирањем не задире у стварна права етажног власника стана са аспекта Закона о стварним правима, те указује на то да се сви етажни власници у погледу заједничких дијелова зграде налазе у правној заједници, односно сувласништву. Надаље, у одговору се истиче да топлификациони систем у згради представља недјељиву цјелину, тако да су оспорене норме у функцији омогућавања његовог правилног функционисања. Такође се наводи да Закон о локалној самоуправи, којим су прописане надлежности јединице локалне самоуправе, представља леx специалис у односу на Закон о заштити потрошача, а да Законом о локалној самоуправи није прописана обавеза јединица локалне самоуправе да приликом доношења одлука скупштина тражи мишљење савјетодавног тијела, како то сматра иницијатор. У погледу навода иницијативе који се односе на обавезу плаћања дистрибутивних трошкова корисника услуге гријања који су искључени са топлификационог система, Скупштина Града Бања Лука указује на одредбу члана 9. став 4. тачка г) Закона о комуналним дјелатностима, којим је, између осталог, прописано да јединица локалне самоуправе одређује трошкове дистрибуције према инсталисаној снази када корисник није преузимао топлотну енергију. Сагласно наведеном, предлаже да Суд не прихвати дату иницијативу.  

            Одлуку о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бањалука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године. Овом одлуком уређују се производња, испорука и коришћење топлотне енергије за потребе гријања, климатизације, вентилације и у објектима, затим услови за прикључење објекта, уговорни односи, производња, испорука и продаја топлотне енергије, обавезе и одговорности даваоца услуге и корисника услуге, услови мјерења, обрачуна и плаћања топлотне енергије, поступци неовлашћеног коришћења топлотне енергије, услови за примјену поступка прекида испоруке или обуставе испоруке топлотне енергије и поступци утврђивања накнаде штете (члан 1).      

Према оспореном члану 20. став 1. давалац услуге је дужан за загријавање простора испоручивати кориснику услуге топлотну енергију стандардног квалитета.

Оспореним нормама члана 21. прописано је: да је корисник услуге, односно ЗЕВ дужан да одржава своје унутрашње инсталације, односно унутрашње инсталације заједничких дијелова зграда у технички исправном и погонски спремном стању (став 1), да је корисник услуге дужан да даваоцу услуге омогући приступ унутрашњим инсталацијама, те га правовремено извјештава о свим евентуалним сметњама при преузимању испоручене топлотне енергије (став 4), те да корисник услуге не може без писмене сагласности даваоца услуге обављати замјене, преправке или доградње на унутрашњим инсталацијама (став 5). 

            Према члану 22. ове одлуке корисник услуге се не може издвојити/искључити из централног топлификационог система без сагласности осталих корисника у објекту и даваоца услуге (став 1), искључење зграде, као цјелине, из централног топлификационог система могуће је уколико се обезбиједи сагласност за издвајање свих корисника услуге унутар зграде, те претходна сагласност даваоца услуге, а у случају захтјева за поновним прикључењем примјењују се одредбе члана 12. ове одлуке (став 3), искључени корисник услуге дужан је да омогући повремену провјеру стања инсталација централног гријања од стране овлашћених лица даваоца услуге, а у случају да давалац услуге буде онемогућен да изврши провјеру у накнадно остављеном року, датом на обавјештењу, кориснику услуге ће се обрачунати пуни износ трошкова топлотне енергије (став 5).  

Суд је утврдио да је у току поступка Скупштина Града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“ број 97/16), члана 6. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 38. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 14/18 и 9/19) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године донијела Одлуку о измјени Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ број 12/19).

Овом одлуком је у Одлуци о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18 и 40/18) у члану 22, поред осталог, измијењен став 1. који сада гласи: "Кориснику услуге може се, на његов писмени захтјев, одобрити издвајање из централног топлификационог система/искључити ако техничке карактеристике система то омогућавају."

            Одлуку о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18) донијела је Скупштина Града Бања Лука, на основу члана 82. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16), члана 6. и члана 9. ст. 3. и 4. Закона о комуналним дјелатностима (Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17), члана 32. Статута Града Бања Лука („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 25/05, 30/07, 17/12, 20/14, 39/16 и 26/17) и члана 12. Уговора о стратешком партнерству број 12-Г-1540/17 од 30. 05. 2017. године. Овом одлуком прописано је да се Тарифним системом са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије одређују: основни тарифни елементи за обрачунавање утрошене топлотне енергије коју давалац услуге производи и испоручује правним и физичким лицима која преузимају топлотну енергију (у даљем тексту: корисник услуге), основе за формирање цијене топлотне енергије, односно висине тарифних ставова за обрачун произведене и испоручене топлотне енергије, разврставање корисника по тарифним групама и подгрупама, као и припадност тарифних ставова, тарифних елемената и тарифних модела групама и подгрупама, обрачун и плаћање утрошене топлотне енергије, обрачун и плаћање накнаде за вријеме повременог искључења из топлификационог система, обрачун и плаћање накнаде за одржавање и верификацију индивидуалних мјерила топлотне енергије, Методологија формирања цијене топлотне енергије (Прилог 1) и Матрица тарифних модела (Прилог 2).    

            Оспореним чланом 14. ове одлуке прописано је да је основа за обрачун накнаде корисницима за вријеме привременог искључења из топлификационог система корисна површина стамбеног/пословног простора или инсталисана снага искљученог објекта, која се утврђује на бази накнаде за дистрибутивне трошкове по инсталисаној снази, а у складу са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије и обрачунава се мјесечно за све тарифне моделе.

         Одредбом члана 15. став 1. ове одлуке одређено је да кориснику услуге којем се обрачун топлотне енергије врши путем индивидуалних мјерила давалац обрачунава мјесечно накнаду за одржавање и верификацију индивидуалног мјерила, у зависности од тарифне групе, промјера мјерила, инсталисане снаге, односно ангажоване снаге.

            Према оспореној норми члана 20. алинеја 2. Одлуке, утрошена топлотна енергија за појединачне кориснике обрачунава се у односу на обрачун накнаде за дистрибутивне трошкове по инсталисаној снази по важећој тарифи.   

            Оспореним чланом 24. ове одлуке прописано је да се обрачун накнаде за вријеме привременог искључења корисника услуге по одобреном захтјеву за издвајање из централног топлификационог система или због дуговања корисницима услуге врши мјесечно у складу са Методологијом (став 1), те да се мјесечна накнада из става 1. овог члана обрачунава и корисницима услуге који су се без сагласности даваоца услуге издвојили из централног топлификационог система, као и физичким/правним лицима, која су без сагласности даваоца услуге извршили надоградњу у објектима колективног становања прикљученим на централни топлификациони систем (став 2).                 

            Чланом 1. алинеја 3. Методологије обрачуна испоручене топлотне енергије – Прилог 1. прописано је да се овом методологијом уређује обрачун накнаде за вријеме привременог искључења корисника из топлификационог система.

            Оспореном одредбом члана 3. став 1. алинеја 2. ове методологије прописано је да се укупни трошкови произведене и испоручене топлотне енергије, који представљају пословне расходе увећане за годишње трошкове набавке сталних средстава даваоца услуге дијеле на два дијела: - дистрибутивни трошкови по инсталисаној снази; – остали трошкови, у складу са чланом 11. Тарифног система.  

            Према оспореном члану 4. Методологије укупна цијена топлотне енергије састоји се од цијене за јединицу испоручене топлотне енергије и цијене за дистрибутивне трошкове по јединици инсталисане снаге, а према тарифним ставовима у Матрици тарифних модела.

            Чланом 5. Методологије прописане су формуле за обрачун накнаде за утрошену топлотну енергију на годишњем нивоу по припадајућем тарифном моделу из Матрице тарифних модела.

            Према оспореном члану 6. Методологије основ за обрачун испоручене топлотне енергије је очитано стање на заједничком/индивидуалном мјерилу топлотне енергије или корисна површина стамбеног и/или пословног простора, односно инсталисана снага објекта, увећано за корекцију топлотних губитака у грађевини/згради за објекте са заједничким мјерилом топлотне енергије и са индивидуалним мјерилима топлотне енергије за све кориснике.  

            Чланом 8. ове методологије прописано је да је корисна површина стамбеног/пословног простора или инсталисана снага искљученог објекта основа за обрачун накнаде корисницима за вријеме привременог искључења из топлификационог система, која се утврђује на бази накнаде за дистрибутивне трошкове по инсталисаној снази, у складу са чланом 5. Методологије обрачуна испоручене топлотне енергије. 

 Разматрајући наводе иницијативе  Суд је имао у виду да је Одлуком овог суда број  У-23/18 од  30. октобра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 95/19) утврђено да члан 21. став 5. и члан 22. ст. 3. и 5. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19) нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) и Законом о одржавању зграда („Службени гласник Републике Српске“ број 101/11).

Истом одлуком Суд није прихватио иницијативу за оцјењивање уставности и законитости члана 14, члана 20. алинеја 2. и члана 24. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), те члана 1. алинеја 3, члана 3. став 1. алинеја 2. и чл. 4, 5, 6. и 8. Методологије обрачуна испоручене топлотне енергије – Прилог 1, јер је оцијенио да су наведене одредбе ових аката у сагласности са Уставом и законом.

         Имајући у виду наведено, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) Суд није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 21. став 5. и члана 22. ст. 3. и 5. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19), затим члана 14, члана 20. алинеја 2. и члана 24. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" број 2/18), те члана 1. алинеја 3, члана 3. став 1. алинеја 2. и чл. 4, 5, 6. и 8. Методологије обрачуна испоручене топлотне енергије – Прилог 1, јер је већ одлучивао о уставности и законитости ових одредаба.

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспорених одредаба члана 20. став 1. и члана 21. ст. 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије („Службени гласник Града Бања Лука“ бр. 2/18, 40/18 и 12/19) Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности (члан 102. став 1. тачка 2), те да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, а прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).

Законом о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16 и 36/19) прописано је да самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају, поред осталих, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности, у оквиру којих је прописана производња и испорука топлотне енергије, у складу са законом, те оснивање привредних дрштава, установа и других организација ради пружања услуга из њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање (члан 18. тачка 2) подт. 2. и 3), као и да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење (члан 39. став 2. тачка 2).

Поред тога, Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/11 и 100/17) утврђене су комуналне дјелатности од посебног јавног интереса и начин обезбјеђивања посебног јавног интереса, организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања (члан 1), те је прописано да је комунална дјелатност производње и испоруке топлотне енергије дјелатност од посебног јавног интереса (члан 2. став 1. тачка в), која обухвата производњу и испоруку паре и топле воде из даљинског централизованог извора или појединих извора за гријање и друге сврхе дистрибутивном мрежом до подстанице потрошача, укључујући и подстаницу, да су унутрашње гријне инсталације топловодне инсталације и уређаји који почињу из подстанице, а чине их уређаји, разводна мрежа и гријна тијела у објекту, да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности и да је корисник комуналне услуге физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге (члан 3. тач. г), ф), х) и ц). Уређујући обављање комуналних дјелатности, овим законом прописано је: да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности и да скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком детаљније прописује: услове и начин обављања комуналних дјелатности, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге, услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге, могућност за субвенционисану цијену комуналне услуге, категорије корисника и услове субвенционисања, јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6); да корисник комуналне услуге користи ту услугу у складу са одредбама овог закона (члан 9а став 1), да је давалац комуналне услуге дужан да обезбиједи трајно и несметано пружање корисницима комуналне услуге под условима, на начин и према нормативима који су прописани законом и другим прописима, исправност и функционалност комуналних објеката и уређаја, одређени квалитет комуналних услуга и да је давалац комуналне услуге одговоран за штету коју проузрокује корисницима ако не обезбиједи да се комунална услуга врши под наведеним условима (члан 13); да се пружање и коришћење комуналних услуга врши на основу уговора закљученог између даваоца комуналне услуге и корисника, да се уговори закључени са корисницима комуналних услуга који те услуге користе за личне потребе или потребе свог домаћинства, закључују у складу са одредбама закона којим се уређује заштита права потрошача у Републици Српској, да корисник плаћа утврђену цијену за пружену комуналну услугу на основу рачуна који испоставља давалац комуналне услуге и који има снагу вјеродостојне исправе, и да је у случају спора између уговорних страна надлежан суд (члан 16).

Законом о енергетици („Службени гласник Републике Српске“ број 49/09) уређени су основи енергетске политике Републике Српске, доношење стратегије развоја енергетике, планова, програма и других аката за њено спровођење, основна питања регулисања и обављања енергетских дјелатности, коришћење обновљивих извора енергије и услови за остваривање енергетске ефикасности (члан 1). Овим законом је прописано да је производња енергије физички или хемијски процес прераде, између осталог, у топлотну енергију, која се дистрибуира, односно преноси/транспортује дистрибутивној мрежи или купцима (члан 3. тач. ј), м) и р), те да је, у смислу овог закона, производња топлотне енергије, дистрибуција и управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију, снабдијевање и трговина топлотном енергијом, енергетска дјелатност од општег интереса, која се обавља у систему обавезе јавне услуге у складу са законом (чл. 10. став 1. тачка д) и чл. 11).   

Суд је, такође, у конкретном случају узео у обзир релевантне одредбе Закона о одржавању зграда („Службени гласник Републике Српске“ број 101/11) којим се уређује одржавање стамбених зграда, стамбено-пословних зграда, стамбених зграда са гаражама и пословних зграда. Овим законом је, између осталог, прописано да одржавање зграде, у смислу овог закона, обухвата извођење радова редовног и инвестиционог одржавања станова, пословних просторија и гаража као посебних дијелова зграде, те радова редовног и инвестиционог одржавања заједничких дијелова зграде (члан 2. став 1), да су заједнички дијелови зграде дијелови и уређаји који служе згради као цјелини или посебним дијеловима зграде (члан 3. тачка ж), да посебан дио зграде одржава и финансира етажни власник (члан 7), да о извођењу радова редовног одржавања посебног дијела зграде одлучује етажни власник самостално (члан 8. став 1), да је етажни власник дужан да врши инвестиционо одржавање свог посебног дијела зграде, на начин и под условима прописаним овим законом, што, поред осталог, обухвата инсталације централног гријања у стану (члан 10. ст. 1. и 2. тачка а), да је етажни власник дужан да кварове из члана 10. став 2. овог закона којима се наноси штета другим посебним или заједничким дијеловима зграде или доводи у питање њихово функционисање без одлагања отклони, те да штету која је настала као посљедица тог квара поправи или надокнади (члан 11), да зградом управља заједница, при чему су етажни власници дужни да учествују у управљању непокретношћу по општим правилима о управљању сувласничком ствари (члан 18), односно да зградом управља скупштина етажних власника, коју чине сви етажни власници са једнаким правима и обавезама, без обзира на то да ли су били потписници уговора о оснивању заједнице (члан 24. став 1), да скупштина етажних власника доноси одлуке које се односе на обављање послова редовног управљања зградом за које је потребна натполовична сагласност од укупног броја етажних власника, док је за доношење одлука скупштине које прелазе оквире редовног управљања зградом, потребна сагласност свих етажних власника, а ако се не постигне сагласност и одлука не донесе у складу са ст. 1. и 2. овог члана, кад за предузимање послова постоје нарочито оправдани разлози, сваки етажни власник може тражити да о томе одлучи суд (члан 29. ст. 1, 2. и 3).  

Законом о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17) утврђена су основна права потрошача при куповини робе и услуга, продаја производа и пружање услуга, одговорност и гаранција за производ или услугу, услуге од општег економског интереса (члан 1), дефинисана је услуга продаје топлотне енергије као услуга од општег економског интереса која се пружа посредством дистрибутивне мреже, чији квалитет, услове пружања, односно цијену уређују или контролишу републички орган управе, или орган управе на нивоу БиХ или други носилац јавног овлашћења, а ради задовољења општег друштвеног интереса, и да се пружање економске услуге потрошачу заснива на уговорном односу између потрошача и трговца (члан 46. ст. 1. и 2).

Из наведених уставних и законских одредби, по оцјени овог суда, произлази да је производња и испорука топлотне енергије дјелатност од посебног јавног интереса, да је јединица локалне самоуправе (општина/град) овлашћена да уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, те да својим општим актом детаљно прописује услове и начин на који се грађанима пружа ова услуга, материјалне, техничке и друге услове за финансирање, развој, изградњу и одржавање комуналних објеката, као и услове за функционисање и техничко-технолошко јединство система и уређаја.

Истовремено, Суд је утврдио да прописивањем из оспореног члана 20. став 1. и члана 21. ст. 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије није нарушено начело законитости, јер ове одредбе нису супротне релевантним законским нормама. У погледу члана 20. став 1. ове одлуке Суд је оцијенио да је овакво нормирање у складу са овлашћењима јединице локалне самоуправе из члана 6. Закона о комуналним дјелатностима, према којем скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком прописује услове и начин обављања комуналне дјелатности, опште услове које садржи уговор између даваоца и корисника комуналне услуге и услове за коришћење и престанак коришћења комуналне услуге. Законодавац је, дакле, јединици локалне самоуправе дао овлашћење да, у оквиру релевантних законских норми, између осталог, детаљно пропише и све потребне услове и начин испоруке и коришћења топлотне енергије за загријавање простора, у оквиру чега је, по оцјени Суда, и прописивање нивоа квалитета топлотне енергије која се испоручује кориснику. У вези са наведеним Суд сматра да је потребно указати на то да је одредбом става 2. члана 21. ове одлуке њен доносилац, сходно својим законским овлашћењима, дефинисао стандардни квалитет топлотне енергије за загријавање простора, односно објеката на подручју града Бања Лука. Поред тога, у свјетлу одредбе члана 108. Устава, за оцјену уставности и законитости наведене норме предметне одлуке, по оцјени Суда, нису од значаја наводи иницијатора којима се позива на Акциони план енергетске ефикасности града Бања Лука за период од 2016. до 2019. године, којим је, између осталог, регулисан и температурни режим система снабдијевања топлотном енергијом.

Оцјењујући уставност и законитост оспореног члана 21. ст. 1. и 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије Суд је утврдио да овим нормама нису ограничена имовинска права етажних власника станова ‒ корисника услуге гријања, како то сматра давалац иницијативе. Наиме,  прописивање из члана 21. став 1. ове одлуке је, по оцјени Суда, у цијелости сагласно одредби члана 10. ст. 1. и 2. Закона о одржавању зграда, према којем је етажни власник дужан да врши инвестиционо одржавање свог посебног дијела зграде на начин и под условима прописаним овим законом, а инвестиционо одржавање посебног дијела зграде обухвата поправке или замјену, између осталог, и инсталација централног гријања у стану. Приликом ове оцјене, Суд је имао у виду да унутрашње инсталације за гријање у становима чине функционалну цјелину топловодног система са инсталацијама које пролазе кроз заједничке дијелове зграде, тако да је омогућавање приступа даваоцу услуге унутрашњим инсталацијама у посебном дијелу зграде, како је то прописано чланом 21. став 4. Одлуке, у функцији обезбјеђивања правовремене и квалитетне испоруке топлотне енергије свим корисницима у објектима колективног становања. Овакво нормирање је у сагласности са чланом 17. став 1. тачка в) Закона о комуналним дјелатностима, према којем је корисник дужан да омогући даваоцу комуналне услуге несметан приступ његовој мрежи и мјерним уређајима који се налазе унутар посебног дијела зграде или других некретнина корисника комуналне услуге.

У погледу оспорене одредбе члана 15. став 1. Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије, давалац иницијативе је тражио оцјењивање сагласности ове норме са Одлуком о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије. Имајући у виду надлежност Уставног суда Републике Српске утврђену чланом 115. Устава Републике Српске, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске, одлучио да у овом дијелу не прихвати иницијативу, јер није у оквиру његове надлежности да оцјењује сагласност општих аката са подзаконским актима. 

У односу на наводе даваоца иницијативе да оспорене одредбе Одлуке о Тарифном систему са Методологијом обрачуна испоручене топлотне енергије нису у сагласности са Законом о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске“ бр. 6/12, 63/14 и 18/17), Суд је оцијенио да је формирање савјетодавног тијела, односно обезбјеђење учешћа представника потрошача/корисника комуналне услуге обавеза даваоца комуналне услуге, а не доносиоца оспорене Одлуке, како то сматра давалац иницијативе. Имајући у виду да су у питању појединачни случајеви обезбјеђења заштите корисника предметне услуге подношењем рекламације, односно приговора, Уставни суд, сагласно члану 115. Устава, није надлежан да оцјењује њихову примјену.

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног члана 22. став 1. Одлуке о општим условма за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18) Суд је утврдио да је Рјешењем број У-20/18 од 25. септембра 2019. године ("Службени гласник Републике Српске" број 82/19) одлучено да се обустави поступак за оцјењивање уставности и законитости ове одредбе.

Имајући у виду наведено, Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) одлучио да не прихвати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости оспорене одредбе члана 22. став 1. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије ("Службени гласник Града Бања Лука" бр. 2/18 и 40/18).

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.   

             На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

             Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-40/18

27. новембра 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.2.2020.
Одлука о покретању поступка јавне набавке консултантске услуге

26.2.2020.
Саопштење за јавност са 253. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.2.2020.
Дневни ред 253. сједнице Уставног суда Републике Српске

11.2.2020.
Одлука о покретању поступка јавне набавке фотокопир апарата

11.2.2020.
План набавки за 2020. годину

11.2.2020.
Дневни ред 252. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.1.2020.
Саопштење за јавност са 251. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.1.2020.
Дневни ред 251. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>