Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу  члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка  г) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12),  на сједници одржаној 22. маја 2019. године,  д о н и о   ј е

 

РЈЕШЕЊЕ

 

         Не прихвата се  иницијатива за оцјењивање уставности члана 87. ст. 3. и 4. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/16).

 

О б  р  а  з  л  о  ж  е њ е

 

          Зоран Стокић из Добоја дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу  за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 87. ст. 3. и 4. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13, 106/15 и 3/15) ( у даљем тексту: Закон), указујући на несагласност са чланом 10. Устава Републике Српске и чланом 9. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Давалац иницијативе цитира, прије свега,  одредбе чл. 86. став 1. и члана 87. став 1. истог закона, као одредбе императивног карактера. Истиче  се да се одредбом члана 86. став 1. Закона прописује да сви објекти морају бити пројектовани и изграђени тако да се лицима са умањеном тјелесном способности осигура несметан приступ, кретање, рад и боравак, са којим је одредбама несагласан члан 87. став 3. Закона према којем ће се на захтјев лица са умањеним тјелесним способностима или његовог стараоца или удружења уклонити, у року до двије године од усвајања овог закона, архитектонске баријере које онемогућавају приступ и кретање овим лицима. Давалац иницијативе оспорава прописивање подношења наведеног захтјева, сматрајући да  тај захтјев није довољан правни механизам за остварење права на приступачност и кретање ових лица. Давалац иницијативе као разлог за покретање поступка оцјењивања уставности и сагласности са Уставом и Конвенцијом члана 87. став 4. Закона, којим је прописано да је за уклањање баријера односно омогућавање слободног приступа објекту и кретања у објекту лицима са умањеним тјелесним способностима одговоран власник објекта, наводи да оспорава то што нису прописане никакве санкције за  власнике објеката  који не поступе по захтјеву из члана 87. став 3. и 4. Закона. Давалац иницијативе наводи да су због тога што Закон не садржи прекршајне санкције за непримјењивање оспорених одредаба, лица са умањеним тјелесним способностима доведена у ситуацију да своја права могу остварити само ако власник објекта добровољно жели да уклони архитектонску баријеру, а да се у противном неће ништа десити, јер урбанистичко-грађевински инспектор нема овлашћења којима би принудио власнике објеката да поступе по тим захтјевима. Указује се на несагласност оспорених законских одредби у односу на члан 10. Устава,  због тога што се сматра да је повријеђена гаранција забране дискриминације грађана, као и у односу на члан 9. став  1. тачка а.  Конвенције о правима лица са инвалидитетом (у даљем тексту: Конвенција), којом су прописане мјере које држава треба да  предузима како би се особама с инвалидитетом омогућило независно живљење и потпуно судјеловање у свим подручјима живота, сматрајући да оспореним прописивањем нису предузете одговарајуће мјере. Предлаже се да Суд утврди да оспорене законске одредбе нису у сагласности са Уставом и Конвенцијом.

          Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.

          Оспореним одредбама члана 87. Закона о уређењу простора и грађењу ("Службени гласник Републике Српске" бр. 40/13,106/15 и 3/16)  прописано је: да ће се на захтјев лица са умањеним тјелесним способностима или његовог стараоца, односно удружења, архитектонске баријере које онемогућавају приступ и кретање лицима са умањеним тјелесним способностима уклонити у року од двије године од усвајања овог закона, осим ако не постоје техничке могућности  за извођење таквих радова (став 3), те да је за уклањање архитектонских баријера, односно омогућавање слободог приступа објекту и кретања у објекту лицима са умањеним тјелесним способностима одговоран власник објекта (став 4).

Другим одредбама Закона прописано је да се Законом о уређењу простора и грађењу уређују питања од значаја за уређење простора, грађевинско земљиште, грађење објеката, вршење надзора над примјеном овог закона, те друга питања од значаја за уређење простора, грађевинско земљиште и грађење објеката, као и  да је Законом, између осталог, прописано: да је отклањање архитектонских баријера стварање услова лицима са посебним потребама (дјеца и лица са умањеним тјелесним способностима) за несметано кретање у простору, а то обухвата: планирање простора јавних саобраћајних и пјешачких површина, прилаза грађевинским објектима, пројектовање стамбених и нестамбених зграда, као и посебних уређаја у њима и уклањање архитектонских баријера код постојећих грађевинских објеката (члан 2. став 2. тачка њ), да сви објекти морају бити пројектовани и изграђени у складу са документима просторног уређења (члан 86. став 1) и  да објекти за колективно становање, објекти или дијелови објеката који су у јавној употреби или се користе за обављање услужне и привредне дјелатности морају бити пројектовани и изграђени тако да се лицима са умањеним тјелесним способностима осигура несметан приступ, кретање, рад и боравак (члан 87. став 1).

            Чланом 10. Устава Републике Српске у односу на који је оспорена уставност наведених одредби Закона о уређењу простора и грађењу утврђено је да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.

У другим одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за разматрање  навода из иницијативе, утврђује се: да се слободе и права остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу Устава, осим када је Уставом предвиђено да се услови за остваривање  појединих од њих утврђују законом, те да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање ( члан 49. ст.1. и 2), те да Република уређује, обезбјеђује, између осталог, коришћење простора (тачка 8. Амандмана  XXXII на Устав Републике Српске, којим  је замијењен члан 68. Устава).

Одредбом члана 9. став  1. тачка а. Конвенције о правима лица са инвалидитетом  прописане су мјере које држава треба да  предузима како би се особама с инвалидитетом омогућило независно живљење и потпуно судјеловање у свим подручјима живота,  посебно да би им се обезбиједио приступ, на равноправној основи са другим лицима, изграђеном окружењу, превозу, те мјере  које укључују идентификацију и уклањање препрека и баријера приступачности, које се између осталог односе на: грађевине, путеве, превоз и друге затворене и отворене просторе, укључујући школе, стамбене објекте, здравствене установе и радна мјеста.

Суд је разматрао садржину оспорених одредаба члана 87. ст. 3. и 4. Закона о уређењу простора и грађењу, као и разлоге њиховог оспоравања, те је оцијенио да то што законодавац није прописао прекршајне одредбе везане за примјену оспорених законских норми не значи да је тим одредбама доведена у питање равноправност грађана загарантована чланом 10. Устава, на коју се позива давалац иницијативе. Чињеница да оспорене законске норме не садрже прекршајне санкције не значи истовремено да су оне неуставне, јер је ово питање законодавне политике и у оквиру ње, у домену је цјелисходности.

Суд је приликом оцјењивања сагласности оспорених законских одредаба са одредбом члана 9. став  1. тачка а. Конвенције имао у виду да су овом одредбом прописане мјере које држава треба да  предузима како би се особама с инвалидитетом омогућило независно живљење и потпуно судјеловање у свим подручјима живота,  посебно да би им се обезбиједио приступ, на равноправној основи са другим лицима, изграђеном окружењу, укључујући идентификацију и уклањање препрека и баријера приступачности, с тим да је у домену законодавца да  ова питања  уреди законом и да цијени његову цјелисходност на начин како је прописано оспореним одредбама. Због наведеног Суд није прихватио иницијативу ни у овом дијелу.

О наводима даваоца иницијативе којима се указује на међусобну неусаглашеност одредаба Закона о уређењу простора и грађењу, у конкретном случају оспорених одредаба са одредбама члана 86. став 1. и члана 87. став 1. истог закона, као и да је настала  неуставност усљед непримјењивања оспорених одредби, Суд  није надлежан да одлучује, сагласно члану 115. Устава.

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.   

           На основу изложеног  одлучено је као у  изреци  овог рјешења.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-57/18

22. маја 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>