Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

 

 Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. марта 2019. године, д о н и о  је

 

 Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

            Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 13. став 2. алинеја 4. Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик ("Службени билтен Општине Угљевик" број 3/2018).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Мјесна заједница Тутњевац, Угљевик дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 13. став 2. алинеја 4. Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик ("Службени билтен Општине Угљевик" број 3/2018). У иницијативи се наводи да је оспорено прописивање, којим се корисници услуга сакупљања и одвоза комуналног отпада дијеле у четири групе, у супротности са одредбама члана 13. став 3. и члана 46. став 3. Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 63/14 и 18/17), које забрањују дискриминацију потрошача.  Надаље, давалац иницијативе сматра да оспорене норме нису у сагласности ни са чланом 2. став 1. тачка к, као ни чланом 18. наведеног закона, јер овом одлуком није дефинисана мјерна јединица која је у редовној употреби и одговара природи услуге. Исто тако, мишљења је да је оваквим прописивањем дошло до повреде и члана 5. Закона о мјерним јединицама Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 19/01), који предвиђа обавезну употребу мјерних јединица приликом давања услуга. Сходно наведеном, предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик нису у сагласности са Уставом и законом.

               У одговору на инцијативу Скупштина Општине Угљевик износи став да су неосновани наводи иницијативе о несагласности оспорене норме предметне одлуке са чланом 46. став 1. Закона о заштити потрошача, јер је овом законском одредбом регулисано које су услуге од општег економског интереса, те истом није обухваћено збрињавање отпада из стамбених и пословних простора. Такође указује да у конкретном случају није релевантан ни члан 18. Закона о заштити потрошача на коју се позива иницијатор, јер се та одредба односи на обавезе трговца  приликом продаје производа или пружања услуга, као ни члан 5. Закона о мјерним јединицама Босне и Херцеговине, којим нису регулисане мјерне јединице за сакупљање и одвоз комуналног отпада. У одговору се истиче да је доносилац оспорене одлуке, у складу са овлашћењима из члана 6. став 2. Закона о комуналним дјелатностима, а у вези са ставом 1. тачка д) овог члана, прописао јединицу обрачуна за ову врсту комуналне услуге, што је његова законска обавеза. Слиједом наведеног, предлаже да Суд не прихвати дату иницијативу као неосновану.

               Одлуку о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик ("Службени билтен Општине Угљевик" број 3/2018) донијела је Скупштина Општине Угљевик на основу члана 6. став 2. Закона о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17), члана 39. став 2. Закона о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске"  број 97/16) и члана 37. став 2. Статута Општине Угљевик ("Службени билтен Општине Угљевик" број 7/17).  Оспореном одредбом члана 13. став 2. алинеја 4. ове одлуке прописано је да се за сакупљање и одвожење комуналног отпада цијена одређује по члановима домаћинства у колективном становању, домаћинствима у индивидуалном становању, по врстама пословних објеката и ванредни превоз по контејнеру.  

              У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног члана 13. став 2. алинеја 4. Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик Суд је узео у обзир да према одредби члана 102. став 1. тачке 2. и 6. Устава Републике Српске општина преко својих органа у складу са законом уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, те обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине.

              Законом о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике Српске" број 97/16) прописано је да самосталне дјелатности јединице локалне самоуправе обухватају, између осталог, уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности (члан 18. тачка 2), подтачка 2), затим да обезбјеђује организационе, материјалне и друге услове за изградњу и одржавање комуналних објеката и комуналне инфраструктуре (члан 20. тачка 7),  те да скупштина јединице локалне самоуправе доноси одлуке и друге опште акте и даје њихово аутентично тумачење, као и одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима (члан 39. став 2. тач. 2. и 10).

              Суд је такође имао у виду да су Законом о комуналним дјелатностима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 124/11 и 100/17) уређене комуналне дјелатости од посебног јавног интереса, начин обезбјеђивања овог интереса, као и организација обављања комуналних дјелатности и начин њиховог финансирања. Одредбама овог закона, које су релевантне у конкретном случају, прописано је: да збрињавање отпада из стамбених и пословних простора  обухвата прикупљање, одвожење, депоновање, уништавање или прераду отпада, осим индустријског отпада и опасних материја, као и одржавање депоније, да је давалац комуналне услуге јавно комунално предузеће или други привредни субјект којем су повјерени послови обављања комуналне дјелатности, а корисник комуналне услуге је физичко лице, предузетник, удружење грађана, привредно друштво и друга правна лица, органи, организације и институције јавних служби који на законит начин користе комуналне производе и услуге (члан 3. тач. д, ш, и т), затим да јединица локалне самоуправе обезбјеђује организовано обављање комуналних дјелатности, да својом одлуком детаљније прописује услове и начин обављања комуналних дјелатности, као и јединицу обрачуна за сваку врсту комуналне услуге и начин наплате комуналних услуга (члан 6. став 1. тач. а) и д)), те да се средства за обављање комуналних дјелатности индивидуалне комуналне потрошње обезбјеђују из цијена комуналних услуга (члан 20. став 1).

              Одредбама Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске" бр. 6/12, 63/14 и 18/17), у односу на које давалац иницијативе тражи оцјену оспорене норме Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик, прописано је: да је јединична цијена услуге коначна цијена по киловат-часу струје, гаса или централног гријања, односно кубном метру воде или другој мјерној јединици пружене услуге која је у редовној употреби и одговара природи услуге, укључујући све порезе и дажбине (члан 2. тачка к), регулисан је начин истицања продајне цијене производа и услуга (члан 18. ст. 1. до 8), те је одређено да је трговац који пружа услугу обавезан да омогући потрошачу коришћење економске услуге под једнаким условима, без дискриминације (члан 46. став 3).

             Имајући у виду напријед наведене уставне и законске одредбе, Суд је оцијенио да оспореним прописивањем из члана 13. став 2. алинеја 4. Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик није дошло до повреде законских норми на које се указује у иницијативи.

              Прије свега, Суд је оцијенио је према члану 18. став 2. тачка 2. Закона о локалној самоуправи, као и члану 6. став 1. тачке а) и д) и став 2. Закона о комуналним дјелатностима Скупштина Општине Угљевик била овлашћена да донесе оспорену одлуку с циљем спровођења у пракси релевантних одредаба Закона о комуналним дјелатностима. У оквиру овог овлашћења је, по оцјени Суда, и регулисање начина обрачуна цијене за сакупљање и одвожење комуналног отпада на подручју ове општине. Приликом уређивања овог питања доносилац оспорене одлуке није изашао из уставних и законских оквира, односно у конкретном случају нису нарушене законске одредбе на које се указује у иницијативи. Суд је, неиме, оцијенио да није супротно Закону о комуналним дјелатностима одређивање висине предметне комуналне накнаде зависно од врсте и намјене објекта, јер овим законом није прописан начин обрачуна и наплаћивања ове комуналне услуге, већ је дато овлашћење скупштини јединице локалне самоуправе да ово питање аутономно уреди својим актом. При томе, Суд сматра да начин на који је обрачун накнаде дефинисан у конкретном случају ‒подјелом корисника у одређене категорије, те ванредни превоз отпада по мјерној јединици, одговара природи услуге и различитим трошковима њеног обезбеђивања, те представља одраз цјелисходне процјене доносиоца оспореног акта у уређивању овог питања. Оспореним прописивањем, по оцјени овог суда, није дошло ни до дискриминације и неједнаког третмана корисника предметне комуналне услуге, како то сматра иницијатор, јер се цијене сакупљања и одвожења комуналног отпада подједнако односе на све кориснике који су сврстани у исту категорију, тако да се различите категорије корисника услуге из оспорене норме не могу поредити у смислу гаранције о забрани дискриминацје.

              Одредбе Закона о заштити потрошача у Републици Српској на које се позива давалац иницијативе, по оцјени Суда, нису релевантне у оцјењивању оспорене одредбе, јер се не односе на услугу која је предмет њеног регулисања. Поред тога, Закон о комуалним дјелтностима је, као леx специалис, уредио све битне сегменте обављања комуналних дјелатности, укључујући и услугу сакупљања и одвожења комуналног отпада, због чега је Суд оцјењивао законитост оспорене норме превасходно у односу на овај закон. 

              У погледу навода иницијативе да члан 13. став 2. алинеја 4. предметне одлуке није у сагласности са Законом о мјерним јединицама Босне и Херцеговине Суд указује на то да, према члану 115. Устава, Уставни суд није надлежан да оцјењује сагласност прописа и општих аката Републике Српске са законима донесеним на нивоу Босне и Херцеговине. 

              С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о уставности оспорене одредбе Одлуке о комуналним дјелатностима на подручју општине Угљевик одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

             На основу изложеног одлучено је као у изреци овог рјешења.

            Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-26/18

27. марта 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>