Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

         Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске («Службени гласник Републике Српске» бр. 104/11 и 92/12),  на сједници одржаној 27. марта 2019. године,  д о н и о   ј е

 

                                                             Р  Ј  Е  Ш  Е  Њ  Е

 

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за  оцјењивање уставности и законитости тачке III Одлуке о облику реализације и висини новчаног износа права на помоћ за опрему новорођенчета у 2017. години број: УО-315/2016-9 од 1. децембра 2016. године.

 

                                                         О  б  р  а  з  л  о  ж  е њ е

 

         Хелена и Богдан Закаљук из Бање Луке дали су  Уставном суду Републике Српске заједничку  иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости тачке III Одлуке о облику реализације и висини новчаног износа права на помоћ за опрему новорођенчета у 2017. години број:УО-315/2016-9 од 1. децембра 2016. године, наводећи да оспорени акт није у сагласности са чланом 5. став 1. ал. 1, 3. и 4, чланом 36. став 1, члановима 49, 61. и 108. став 2. Устава Републике Српске,  чланом 17. став 2, чланом 70. став 2. алинеја 4. и чланом 72. став 3. Закона о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 4/02 ‒ пречишћени текст, 17/08 и 1/09), члановима 6, 8, 10. и 17. став 1. тачка 5. Закона о систему јавних служби ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/07, 109/12 и 44/14), те чланом 26. став 3. и чланом 27. став 2. Правилника о остваривању права из дјечије заштите ("Службени гласник Републике Српске" број 80/05). Уз то, по мишљењу давалаца иницијативе, оспорена одредба наведеног акта није у сагласности ни са чланом II Устава Босне и Херцеговине и општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Образлажући наведено даваоци  иницијативе цитирају, између осталог, члан 17.  Закона о дјечијој заштити, којим је прописано  право на помоћ за опрему новорођенчета као једно од права из области дјечије заштите, те закључују  да је Управни одбор Фонда дјечије заштите, коме  је дато овлашћење да утврди облик, начин и износ наведене помоћи  која не може бити мања од 50% просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години, оспореним прописивањем повриједио не само наведену законску одредбу него и умањио Уставом и Законом загарантована права у области дјечије заштите. Уз то, даваоци  иницијативе износе мишљење да Закон о систему јавих служби (члан 17. став 1. тачка 5) није могао бити правни основ за оспорено прописивање, а  наводе и разлоге због којих оспорена одредба Одлуке није у сагласности  са Правилником о остваривању права из дјечије заштите који је, такође, наведен као правни основ наведене одлуке. Полазећи од изложеног даваоци иницијативе предлажу да Суд утврди да оспорена одредба Одлуке није у сагласности са Уставом и законом те да, до доношења коначне одлуке, обустави извршење појединачних аката, односно  радњи предузетих на основу оспорене одредбе одлуке.

         У одговору који је доставила ЈУ Јавни Фонд за дјечију заштиту Републике Српске оспорени су наводи давалаца иницијативе као неосновани те је, између осталог, наведено да Фонд  због недостатка  финансијских средстава није био у могућности да обезбиједи остваривање права у области дјечије заштите на начин како је то прописано чланом 17. став 2. Закона о дјечијој заштити, због чега је  Управни одбор овог фонда био принуђен да, у складу са чланом 72. став 2. наведеног  закона, износе овог права из дјечије заштите усклади са планираним односно оствареним средствима у Фонду дјечије заштите намијењеним за његову исплату. Уз то, у одговору се указује и на важећи Закон о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17), према којем  се висина помоћи за опрему  новорођенчета признаје у новчаном износу од 250 КМ.

        Одлуку о облику реализације и висини новчаног износа права на помоћ за опрему новорођенчета у 2017. години број:УО-315/2016-9 од 1. децембра 2016. године донио је  Управни одбор ЈУ Јавни Фонд за дјечију заштиту Републике Српске на основу члана 17. став 1. тачка 5. Закона о систему јавних служби ("Службени гласник Републике Српске" бр. 68/07, 109/12 и 44/14), члана 18. став 1. тачка д) Статута ЈУ Јавног фонда за дјечију заштиту број: 01-УО-1584-6/16 од 25. маја 2016. године, те члана 26. став 3. и члана 27. Правилника о остваривању права из дјечије заштите ("Службени гласник Републике Српске" број 80/05). Овом одлуком прописано је да право на помоћ за опрему новорођенчета у 2017. години, у новчаном облику, може остварити мајка која има пребивалиште у Републици Српској, за свако новорођенче, без обзира на мјесто рођења и ред рођења дјетета независно од материјалног статуса породице (тачка И). Оспореном тачком   III ове одлуке прописано је да ће се помоћ за опрему новорођенчета остварити у новчаном облику, у износу од 250 КМ за свако новорођено дијете, у оквиру расположивих средстава за реализацију овог права у текућој години (члан 72. Закона о дјечијој заштити), на основу поднесеног захтјева у тој години, укључујући и дјецу рођену у претходној години за коју је поднесен захтјев у текућој пословној години. Тачком ИВ Одлуке прописано је да се примјењује од 1. јануара 2017. године до 31. децембра 2017. године.

          Уставни суд је, прије свега, утврдио да  је оспорена Одлука о облику реализације и висини новчаног износа права на помоћ за опрему новорођенчета у 2017. години број: УО-315/2016-9 од 1. децембра 2016. године акт темпоралног карактера, дакле акт временски ограниченог трајања који је престао да важи истеком календарске године  на који се односио.

         Суд је, такође,  утврдио да је ступањем на снагу Закона о дјечјој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17) престао да важи Закон о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" бр. 15/96, 10/98, 26/01, 61/01, 17/08 и 1/09)  за чије је извршавање предметна одлука била донесена и у односу на који је тражена оцјена законитости оспореног акта, као и да је важећим законом прописана, између осталог, висина помоћи за опрему новорођенчета.

         Имајући у виду да је Одлука о облику реализације и висини новчаног износа права на помоћ за опрему новорођенчета у 2017. години број: УО-315/2016-9 од 1. децембра 2016. године, као акт темпоралног карактера, престала да важи прије подношења иницијативе, као и Закон о дјечијој заштити за чије је извршавање наведена одлука  била донесена,  Суд је  оцијенио да, сагласно  члану 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), нису испуњене процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање.

         У односу на дио иницијативе којим се тражи оцјена сагласности оспорене тачке III Одлуке са чланом  II  Устава Босне и Херцеговине и Правилником о остваривању права из дјечије заштите ("Службени гласник Републике Српске" број 80/05) Суд је утврдио да, сагласно члану 115. Устава Републике Српске, није надлежан да одлучује.

         Одлучивање о захтјеву за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи предузетих на основу оспорене одлуке је беспредметно, будући да Суд није прихватио  иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости оспорене Одлуке јер нису испуњене процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање.

          На основу изложеног одлучено је као у  изреци овог рјешења.

         Ово рјешење  Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-29/18

27. марта 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
22.5.2019.
Саопштење за јавност са 243. сједнице Уставног суда Републике Српске

20.5.2019.
Дневни ред 243. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.4.2019.
Саопштење за јавност са 242. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.4.2019.
Дневни ред 242. сједнице Уствног суда Републике Српске

27.3.2019.
Саопштење за јавност са 241. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2019.
Дневни ред 241. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.2.2019.
Саопштење за јавност са 240. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.2.2019.
Дневни ред 240. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>