Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске,  члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске  (“Службени гласник  Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. марта 2019. године,  д о н и о  је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности члана 21. тачка 1. Закона о порезу на доходак („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/15 и 5/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

          Агенција за рачуноводство и финансије "Економист" с.п. Бијељина дала је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 21. тачка 1. Закона о порезу на доходак („Службени гласник Републике Српске“ број 60/15). У иницијативи се наводи да се прописивањем као оспореном одредбом Закона самостални предузетници који обављају професионалну дјелатност, у конкретном случају вођење пословних књига и израда финансијских извјештаја, доводе у неједнак положај пред законом у односу на остала лица која самостално обављају, у виду занимања, професионалну дјелатност, да приход од самосталне дјелатности укључује приход из самосталног занимања, да им пореска основица није одређена према њиховој економској снази, пошто не остварују исти доходак, те да је требало извршити класификацију самосталних предузетника према обиму пословања, како је то урађено за привредна друштава која се, према одређеним показатељима, сврставају у велика, средња и мала друштва. С тим у вези давалац иницијативе указује на одредбе чл. 13,14. и 15. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 94/15), као и Закон о доприносима („Службени гласник Републике Српске“ број 114/17). Због наведеног је, сматра давалац иницијативе, професионално занимање рачуновође дискриминисано у односу на остала занимања.     

Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе.  

Оспореним чланом 21. тачка 1) Закона о порезу на доходак („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/15 и 5/16) прописано је да мали предузетник, у смислу закона, јесте физичко лице које испуњава сваки од сљедећих услова током цијеле пореске године, и то да то физичко лице обавља самосталну дјелатност, изузев самосталних занимања из члана 14. став 3. овог закона.     

У поступку оцјењивања уставности оспорене одредбе Закона о порезу на доходак Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да је обавеза плаћања пореза и других даџбина општа и утврђује се према економској снази обвезника (члан 63), да Република, између осталог, уређује и порески систем, основне циљеве и правце развоја, те политику и мјере за усмјеравање развоја (тач. 7. и 8. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68. Устава), као и да Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађана (члан 51).

            Поред тога, Суд је имао у виду да је Законом о порезу на доходак уређено опорезивање дохотка физичких лица, порески обвезник, пореска основица, пореска стопа, пореска ослобађања, као и начин и поступак плаћања пореза на доходак (члан 1), те је прописано да је предмет опорезивања доходак који оствари физичко лице у пореском периоду у складу са овим законом, да порез на доходак плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак (члан 2. ст. 1. и 2), да се овај порез обрачунава и плаћа, између осталог, и на доходак од самосталне дјелатности (члан 3. став 1. тачка 2), да се порез на доходак плаћа по стопи од 10%, осим на доходак малог предузетника и доходак из страних извора, који се плаћају у складу са посебним одредбама овог закона (члан 4), да основицу пореза на доходак чини разлика између укупних прихода остварених у једном пореском периоду и укупних расхода који се признају у складу са овим законом (члан 7).

Уређујући доходак од самосталне дјелатности, овим законом је прописано да се приходом од самосталне дјелатности сматрају сви приходи стечени из било којег извора примљени у готовом новцу, стварима и услугама остварени самосталним или заједничким обављањем дјелатности, укључујући и приход из самосталних занимања, а то су у смислу овог закона професионалне дјелатности физичких лица, која су регистрована у одговарајућем регистру, а нарочито адвокати, нотари, инжењери, архитекти, порески савјетници, стечајни управници, тумачи, преводиоци, новинари, умјетници, спортисти и друга слична занимања (члан 14. ст. 1, став 2. тачка 3. и став 3), да пореска основица за обрачун пореза на доходак од самосталне дјелатности представља разлику између прихода и расхода насталих обављањем самосталне дјелатности у пореском периоду, а утврђује се примјеном принципа простог књиговодства (принцип благајне), (члан 15), да се порез на доходак од самосталне дјелатности  плаћа на доходак од самосталне дјелатности или на укупан приход остварен обављањем самосталне дјелатности малог обима (члан 16), да је мали предузетник, у смислу овог закона, физичко лице које испуњава сваки од сљедећих услова током цијеле пореске године: 1) да то физичко лице обавља самосталну дјелатност, изузев самосталних занимања из члана 14. став 3. овог закона, 2) да мали предузетник не запошљава више од три радника, 3) да укупан годишњи приход малог предузетника по основу обављања те дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ и 4) да то физичко лице не остварује приход заједничким обављањем самосталне дјелатности (члан 21), да мали предузетник који испуњава услове из члана 21. овог закона може изабрати да плаћа порез на доходак малог предузетника, у складу са одредбама овог закона (члан 22), да се годишњи порез малог предузетника обрачунава по стопи од 2% на укупно остварени приход и да не може бити мањи од 600 КМ (члан 23).                                 

Полазећи од наведеног Суд је утврдио да законодавац, прописујући као оспореном одредбом члана 21. тачка 1) Закона о порезу на доходак („Службени гласник Републике Српске“ бр. 60/15 и 5/16) изузеће самосталних занимања из члана 14. став 3. овог закона у погледу обавезе испуњавања кумулативних услова за статус малог привредника, није поступио супротно начелу равноправности и једнакости пред законом из члана 10. Устава. Имајући у виду да је обвезник плаћања пореза на доходак физичко лице које самостално, у виду занимања, обавља професионалну дјелатност која је регистрована у одговарајућем регистру, у конкретном случају вођење пословних књига и израда финансијских извјештаја, да се обрачун овог пореза врши на законом одређену основицу пореза и по законом прописаној стопи, евентуалну повреду гаранција из члана 10. Устава могуће је цијенити искључиво у оквиру поменуте законом утврђене категорије обвезника пореза на доходак. Наиме, начело равноправности и једнакости у остваривању права и обавеза није апсолутног карактера, а могуће га је сагледати само у оквиру истих категорија субјеката права и обавеза. Стога наводи сходно којима су лица која обављају поменуту самосталну дјелатност, у виду занимања, доведена у неравноправан положај у односу на лица која самостално обављају, у виду занимања, другу врсту дјелатности а остварују већи доходак нису од уставноправног значаја. Начин прописивања основице, па тиме обрачуна и обавезе плаћања пореза на доходак за лице које самостално, у виду занимања, обавља професионалну дјелатност, по оцјени Суда, управо полази од Уставом утврђеног принципа да се обавеза плаћања пореза заснива на економској моћи обвезника. Исто тако, Суд је имао у виду да Устав нити једном својом одредбом није одредио на који начин ће законодавац извршити процјену економске снаге обвезника и путем којих пореских инструмената ће је опорезовати. Сагласно томе Суд је закључио да постојећа уставна рјешења дају право законодавцу да сам уреди ово питање на начин који сматра цјелисходним, што је у конкретном случају законодавац и учинио доношењем оспорене одредбе.

С обзиром на напријед истакнуто, као и чињеницу да је оспореном законском одредбом прописано да се из услова за стицање статуса малог привредника изузимају самостална занимања из члана 14. став 3. овог закона, што је ствар цјелисходности законодавне политике која се утврђује у поступку доношења закона, а чија оцјена, према члану 115. Устава, није у надлежности овог суда, Суд је оцијенио да иницијативу не прихвати.    

Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка. 

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда, мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

                                                                                                            

Број: У-37/18

27. марта 2019. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>